Glas Amerike: Da li su političke frakcije u Egiptu došle do beskompromisne pozicije u svetlu sve autoritativnije uprave predsednika Mohameda Morsija i demonstranata koji zahtevaju sve više.
Fefer: "U egipaitskom društvu postoje tri glavne političke struje: Muslimansko bratstvo, odnosno Morsijeva vlada, Salafisti koji su na ekstremnom krilu i opozicija koja poslednjih nedelja postaje sve ujedinjenija. Da bi se rešila sadašnja kriza vlada - odnosno Muslimansko bratstvo - morala bi da se potvrdi kao umereni faktor izmedju ekstremniih elemenata i liberalne opozicije. Svakako da je Morsi, od kako je došao na vlast, zauzeo više autorkratski stav da bi izgurao usvajanje ustava, što je i postigao, i da bi stekao veću kontrolu nad izvršnom granom vlade, što je izazvalo masovne proteste. Medjutim, predsednik sebe i dalje vidi kao posrednički faktor, koji će na kraju odigrati konstruktivnu i pozitivnu ulogu, u šta neki sumnjaju, s obzirom na njegovu ideološku povezanost sa Muslimanskim bratstvom."
Glas Amerike: Ko sada ima kontrolu u Egiptu, predsednik Morsi ili vojska, kojoj je predsednik dao velika ovlašćenja?
Fefer: "Vojska je najvažnija institucija u egipatskom društvu, koja može da obezbedi odredjeni stepen kontinuiteta, stabilnosti i bezbednosti u jeku sve intenzivnijih nereda. Naravno, mnogi u Egiptu zaziru od te institucije i uloge koju je ona imala do nedavno. U medjuvremenu, Morsi nastoji da sedi na dve stolice. On želi da ojača civilini politički sistem, u kome će on i njegova stanka biti prvi medju jednakima, ali to ne može da učini bez podrške vojske. Stoga Morsi mora da dozvoli veća ovlašćenja vojsci, koja joj je prethodno oduzeo, i to je ta igra u kojoj je on sada angažovan."
Glas Amerike: Mohamed Morsi je prvi islamski predsednik Egipta i mnogi izražavaju bojazan da on želi da monopoliše političku scenu te zemlje?
Fefer: "Muslimansko bratstvo je bilo ilegalna organizacija nekoliko decenija, ali je bilo aktivno u ilegali i u početku je gradilo svoj autoritet ne toliko na političkom polju, koliko kroz društvene aktivnosti, kao što je konkretna pomoć siromašnima. Takva aktivnost je u stvari izvor legitimnosti te organizacije. Liberalne organizacije govore o važnosti socijalnih programa, ali ne čine mnogo, u poredjenju sa Bratstvom. Na proteklim izborima Bratstvo je pobedilo, tako da sada ima i politčku legitimnost, a narod vidi tu organizaciju kao mogućeg posrednika izmedju ekstremnih i liberalnih formacija. Liberali su koncentrisani uglavnom u Kairu i Aleksandriji, a islamisti u ruralnim delovima zemlje, gde imaju veliku podršku. Glavno pitanje je da li Bratstvo može da postane dovoljno politički emancipovano da bi moglo da na legitiman način upravlja zemljom. To je sada najveća nepoznanica."
Fefer: "U egipaitskom društvu postoje tri glavne političke struje: Muslimansko bratstvo, odnosno Morsijeva vlada, Salafisti koji su na ekstremnom krilu i opozicija koja poslednjih nedelja postaje sve ujedinjenija. Da bi se rešila sadašnja kriza vlada - odnosno Muslimansko bratstvo - morala bi da se potvrdi kao umereni faktor izmedju ekstremniih elemenata i liberalne opozicije. Svakako da je Morsi, od kako je došao na vlast, zauzeo više autorkratski stav da bi izgurao usvajanje ustava, što je i postigao, i da bi stekao veću kontrolu nad izvršnom granom vlade, što je izazvalo masovne proteste. Medjutim, predsednik sebe i dalje vidi kao posrednički faktor, koji će na kraju odigrati konstruktivnu i pozitivnu ulogu, u šta neki sumnjaju, s obzirom na njegovu ideološku povezanost sa Muslimanskim bratstvom."
Glas Amerike: Ko sada ima kontrolu u Egiptu, predsednik Morsi ili vojska, kojoj je predsednik dao velika ovlašćenja?
Fefer: "Vojska je najvažnija institucija u egipatskom društvu, koja može da obezbedi odredjeni stepen kontinuiteta, stabilnosti i bezbednosti u jeku sve intenzivnijih nereda. Naravno, mnogi u Egiptu zaziru od te institucije i uloge koju je ona imala do nedavno. U medjuvremenu, Morsi nastoji da sedi na dve stolice. On želi da ojača civilini politički sistem, u kome će on i njegova stanka biti prvi medju jednakima, ali to ne može da učini bez podrške vojske. Stoga Morsi mora da dozvoli veća ovlašćenja vojsci, koja joj je prethodno oduzeo, i to je ta igra u kojoj je on sada angažovan."
Glas Amerike: Mohamed Morsi je prvi islamski predsednik Egipta i mnogi izražavaju bojazan da on želi da monopoliše političku scenu te zemlje?
Fefer: "Muslimansko bratstvo je bilo ilegalna organizacija nekoliko decenija, ali je bilo aktivno u ilegali i u početku je gradilo svoj autoritet ne toliko na političkom polju, koliko kroz društvene aktivnosti, kao što je konkretna pomoć siromašnima. Takva aktivnost je u stvari izvor legitimnosti te organizacije. Liberalne organizacije govore o važnosti socijalnih programa, ali ne čine mnogo, u poredjenju sa Bratstvom. Na proteklim izborima Bratstvo je pobedilo, tako da sada ima i politčku legitimnost, a narod vidi tu organizaciju kao mogućeg posrednika izmedju ekstremnih i liberalnih formacija. Liberali su koncentrisani uglavnom u Kairu i Aleksandriji, a islamisti u ruralnim delovima zemlje, gde imaju veliku podršku. Glavno pitanje je da li Bratstvo može da postane dovoljno politički emancipovano da bi moglo da na legitiman način upravlja zemljom. To je sada najveća nepoznanica."
