U razgovoru za Glas Amerike, bivši predsednik Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je jučerašnju posetu Hilari Klinton i Ketrin Ešton kao vrlo pozitivan signal Srbiji pred nastavak dijaloga sa Prištinom i kao vrlo važnu poruku ohrabrenja Beogradu.
Poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton Beogradu predstavlja, pre svega, izraz interesovanja za događaje ovde, ali i ohrabrenje Srbiji na putu evropskih integracija i dijaloga sa Prištinom, ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog maršalovog plana SAD. Po njegovoj oceni ton jučerašnjih razgovora u Beogradu određen je prošle nedelje u Briselu, prilikom posete premijera Srbije Ivice Dačića:
"Zaista je bio značajan susret premijera Dačića i Tačija prošle nedelje u Briselu i mislim da je to bio jedan snažan signal da poseta bude u jednom pozitivnom duhu - da ovaj deo Evrope, koji je ostao neintegrisan dobije poruku da, pre svega EU nastavlja sa politikom proširenja, a da SAD i dalje snažno, saveznički podržavaju taj put."
Kako smatra sagovornik Glasa Amerike juče se i po govoru tela svih sagovornika mogla videti mnogo bolja atmosfera, u kojoj nije bilo novih ultimatuma ili pretnji. Ipak, jasna poruka Hilari Klinton da neće biti promene granica govori o tome kako Amerika i Evropa vide rešenja kosovskog problema i ukazuje gde Srbija treba da traži prostor u dijalogu sa Prištinom, smatra Vejvoda:
"I ova vlada, bez obzira na neka retorička podvlačenja, pre svega premijera Dačića da se možda ide a podelu, mislim da ovim dokazuje da nastavlja taj put, da shvata da je autonomija to gde treba tražiti suštasveno rešenje u okviru onoga što se kao mogućnost pomalja."
Sa druge strane, Ivan Vejvoda se slaže sa ocenom koju je juče izrekao i sam premijer Srbije Ivica Dačić posle sastanka - da nastavak dijaloga sa Prištinom treba da se odrazi i na ubrzanje evropskog puta Srbije. Ali Srbija, po rečima Vejvode, mora da ode i korak dalje:
"Stvari su direktno povezane - ekonomska situacija, nezaposlenost i želja da se rešavaju ekonomski problemi je vezana za integraciju u Evropu, što je pak vezano za rešavanje kosovskog pitanja. I na svakom od tih stepena se dobija ubrzanje ukoliko se pokaže ta želja da se bude aktivan. Mislim da je bitno da Srbija i njena državna politika iskorače ispred sebe, da pokažu zaista da ne treba uvek da čekaju da im se kaže šta je sad sledeći uslov."
Zamajac koji je stvoren u poslednjih godinu i više dana, a koji je otvorila i prethodna vlada je nešto što Amerika i Evropa žele da iskoriste kako bi problem Kosova nastavio da se rešava, ističe naš sagovornik. A da bi se došlo do konačnog i održivog rešenja - obe strane će morati da čine ustupke i ne budu do kraja zadovoljne onim što su dobile u pregovorima, kaže na kraju Ivan Vejvoda.
Poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton Beogradu predstavlja, pre svega, izraz interesovanja za događaje ovde, ali i ohrabrenje Srbiji na putu evropskih integracija i dijaloga sa Prištinom, ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog maršalovog plana SAD. Po njegovoj oceni ton jučerašnjih razgovora u Beogradu određen je prošle nedelje u Briselu, prilikom posete premijera Srbije Ivice Dačića:
"Zaista je bio značajan susret premijera Dačića i Tačija prošle nedelje u Briselu i mislim da je to bio jedan snažan signal da poseta bude u jednom pozitivnom duhu - da ovaj deo Evrope, koji je ostao neintegrisan dobije poruku da, pre svega EU nastavlja sa politikom proširenja, a da SAD i dalje snažno, saveznički podržavaju taj put."
Kako smatra sagovornik Glasa Amerike juče se i po govoru tela svih sagovornika mogla videti mnogo bolja atmosfera, u kojoj nije bilo novih ultimatuma ili pretnji. Ipak, jasna poruka Hilari Klinton da neće biti promene granica govori o tome kako Amerika i Evropa vide rešenja kosovskog problema i ukazuje gde Srbija treba da traži prostor u dijalogu sa Prištinom, smatra Vejvoda:
"I ova vlada, bez obzira na neka retorička podvlačenja, pre svega premijera Dačića da se možda ide a podelu, mislim da ovim dokazuje da nastavlja taj put, da shvata da je autonomija to gde treba tražiti suštasveno rešenje u okviru onoga što se kao mogućnost pomalja."
Sa druge strane, Ivan Vejvoda se slaže sa ocenom koju je juče izrekao i sam premijer Srbije Ivica Dačić posle sastanka - da nastavak dijaloga sa Prištinom treba da se odrazi i na ubrzanje evropskog puta Srbije. Ali Srbija, po rečima Vejvode, mora da ode i korak dalje:
"Stvari su direktno povezane - ekonomska situacija, nezaposlenost i želja da se rešavaju ekonomski problemi je vezana za integraciju u Evropu, što je pak vezano za rešavanje kosovskog pitanja. I na svakom od tih stepena se dobija ubrzanje ukoliko se pokaže ta želja da se bude aktivan. Mislim da je bitno da Srbija i njena državna politika iskorače ispred sebe, da pokažu zaista da ne treba uvek da čekaju da im se kaže šta je sad sledeći uslov."
Zamajac koji je stvoren u poslednjih godinu i više dana, a koji je otvorila i prethodna vlada je nešto što Amerika i Evropa žele da iskoriste kako bi problem Kosova nastavio da se rešava, ističe naš sagovornik. A da bi se došlo do konačnog i održivog rešenja - obe strane će morati da čine ustupke i ne budu do kraja zadovoljne onim što su dobile u pregovorima, kaže na kraju Ivan Vejvoda.