Kako se protesti u muslimanskim zemljama mogu odraziti na ishod predsedničkih izbora i na američku spoljnu politiku je tema o kojoj je Branko Mikašinović razgovarao sa političkim analitičarem, Džonom Vertmanom.
Vertman: "Anti-američki protesti tokom predsedničke kampanje mogu da imaju veliki uticaj, posebno ako imate predsednika koji se bori za drugi mandat pošto on mora da prekine svoju kampanju, vrati se u Belu kuću i razmatra situaciju sa spoljnopolitičkim savetnicima. To mu oduzima vreme od kampanje, nije na terenu, niti sa biračima. To je negativan aspekt, a pozitivan je da se birači obično u kriznoj situaciji okupljaju oko predsednika i pružaju mu podršku. Dakle, tu aktuelni predsednik ima prednost."
Glas Amerike: Prva predsednička debata će se održati trećeg oktobra. Da li će spoljnopolitička pitanja imati daleko veću važnost nego što se to očekivalo, u svetlu protesta u muslimanskim zemljama?
Vertman: ”Tipično je da kada se održavaju tri predsedničke debate, jedna bude uvek fokusirana na spoljnopolitička pitanja, a druge dve na unutrašnja. Mislim da će to biti i tokom ovih debata. Ipak, debate bi mogle da obeleže prekretnicu u smislu potrebe da se preispita američka spoljna politika, strategija i njeni prioriteti i ciljevi. Ono što treba imati na umu je da se tekuće etničke i verske napetosti u muslimanskim zemljama javljaju uglavnom kao reagovanje na ekonomsku krizu, ali i kao rezultat verske i ideološke indoktrinacije.”
Glas Amerike: Kako će se SAD postaviti prema kontroverznim dogadjajima koji su zahvatili muslimanske zemlje?
Vertman: “To će zavisiti od ishoda izbora 6. novembra. Mislim da će predsednik Obama bar za neko vreme nastaviti sadašnji kurs, uprkos najavljenom odlasku državne sekretarke Hilari Klinton, u kom slučaju bi dosadašnji ambasador u UN, Suzan Rajs preuzela položaj Klintonove ili bi mesto državnog sekretara mogao da dobije Džon Keri. Tada bi eventualno mogle da se očekuju i promene u domenu spoljne politike. Ipak, u suštini predsednikova politika će nastaviti da bude politika kompromisa gde god je to moguće. Ukoliko Romni postane predsednik, mislim da će njegova administracija biti agresivnija. Veliki broj spoljnopolitičkih savetnika Romnija dolazi iz tabora Bušove administracije i oni nose sa sobom elemenat konfrontacije. U svakom slučaju odnosi Romnijeve administracije sa muslimanskim zemljama bi mogli da budu daleko otresitiji, što bi moglo da izazove veću regionalnu napetost.”
Vertman: "Anti-američki protesti tokom predsedničke kampanje mogu da imaju veliki uticaj, posebno ako imate predsednika koji se bori za drugi mandat pošto on mora da prekine svoju kampanju, vrati se u Belu kuću i razmatra situaciju sa spoljnopolitičkim savetnicima. To mu oduzima vreme od kampanje, nije na terenu, niti sa biračima. To je negativan aspekt, a pozitivan je da se birači obično u kriznoj situaciji okupljaju oko predsednika i pružaju mu podršku. Dakle, tu aktuelni predsednik ima prednost."
Glas Amerike: Prva predsednička debata će se održati trećeg oktobra. Da li će spoljnopolitička pitanja imati daleko veću važnost nego što se to očekivalo, u svetlu protesta u muslimanskim zemljama?
Vertman: ”Tipično je da kada se održavaju tri predsedničke debate, jedna bude uvek fokusirana na spoljnopolitička pitanja, a druge dve na unutrašnja. Mislim da će to biti i tokom ovih debata. Ipak, debate bi mogle da obeleže prekretnicu u smislu potrebe da se preispita američka spoljna politika, strategija i njeni prioriteti i ciljevi. Ono što treba imati na umu je da se tekuće etničke i verske napetosti u muslimanskim zemljama javljaju uglavnom kao reagovanje na ekonomsku krizu, ali i kao rezultat verske i ideološke indoktrinacije.”
Glas Amerike: Kako će se SAD postaviti prema kontroverznim dogadjajima koji su zahvatili muslimanske zemlje?
Vertman: “To će zavisiti od ishoda izbora 6. novembra. Mislim da će predsednik Obama bar za neko vreme nastaviti sadašnji kurs, uprkos najavljenom odlasku državne sekretarke Hilari Klinton, u kom slučaju bi dosadašnji ambasador u UN, Suzan Rajs preuzela položaj Klintonove ili bi mesto državnog sekretara mogao da dobije Džon Keri. Tada bi eventualno mogle da se očekuju i promene u domenu spoljne politike. Ipak, u suštini predsednikova politika će nastaviti da bude politika kompromisa gde god je to moguće. Ukoliko Romni postane predsednik, mislim da će njegova administracija biti agresivnija. Veliki broj spoljnopolitičkih savetnika Romnija dolazi iz tabora Bušove administracije i oni nose sa sobom elemenat konfrontacije. U svakom slučaju odnosi Romnijeve administracije sa muslimanskim zemljama bi mogli da budu daleko otresitiji, što bi moglo da izazove veću regionalnu napetost.”
