Mogućnost povrataka tako velike ekonomije na globalnu scenu, navela je neke na berzama da sa zadovoljstvom trljaju ruke - čak i pre nego što se to dogodilo.
“Iran bi trebalo da izbaci svoju naftu na tržište, što znači da će cene nafte pasti još više, tako da nećemo biti suočeni sa pretnjom od inflacije, imaćemo veću kupovnu moć, i Federalne rezerve možda neće imati razlog da podignu kamatne stope. To znači - visoka likvidnost, jeftini resursi i globalna ekonomija, sve idu u prilog rastu akcija”, kaže Robert Halver, analitičar globalnih tržišta u Bader banci.
Halver nije jedini uzbuđen.
Možda će biti potrebno do sredine naredne godine da iranski izvoz nafte počne da se oporavlja. Kompleksna mreža sankcija mora da bude ukinuta. Ali bankari kažu da investitori već čekaju u redu, i da su spremni za početak priliva zarade od prodaje nafte.
Izgledi su veoma izazovni: prema jednoj proceni, iranski bruto nacionalni proizvod trebalo bi da poraste za pet odsto u godini posle nuklearnog sporazuma, a sedam do osam odsto posle toga.
To znači ugovore u vrednosti od više desetina milijardi dolara za lokalne i strane kompanije.
Kao i pospešenje trgovine samo sa EU za više od 30 miljiardi evra godišnje, u naredne tri godine.
Evo šta kaže Edvard Hadas iz Rojtersa.
“Oni će svakako trošiti novac na povećanje bruto nacionalnog proizvoda od izvoza nafte, na povećanje uvoza medicinskih i industrijskih dobara. Neki ljudi brinu da će novac upotrebiti na podršku terorizmu. To mi izgleda malo verovatno, jer jedan od ciljeva iranskog predsednika i vlade je da steknu poštovanje sveta”.
Što bi moglo da označi prodor u zategnutim odnosima u regionu, kaže ekspert za Iran, Behruz Abdolvant.
“Do sada Iran je uvek bio viđen kao deo problema na Bliskom istoku. A sada će biti viđen kao deo rešenja”.
Osim u očima Izraela... Premijer jevrejske države je izjavio da je ovo put ka izgradnji nuklarnog oružja i voljan je da izvrši što veći pritisak na SAD da uspore ili obustve ukidanje sankcija.
U samom Iranu takodje ima zabrinutosti. Zastareli pravni sistem, restriktivni radnički zakoni i posle višegodišnjih sankcija pomanjkanje iskustva sa stranim investitorima su neka od pitanja na iranskoj listi.
Međutim, čak i ako je potrebno vreme, svakodnevno pristizanje milion do milion i po barela nafte na tržište će značiti jeftiniju energiju za globalne potrošače.
I uz spektar mera štednje, koje još vise nad glavom stanovnika većine sveta u razvoju, potrošač je najvažniji.
