Grupa Islamska država počela je kao vojno krilo al Kaide u Iraku, koju su američke snage u savezu sa iračkim sunitskim plemenima razbile 2008. Međutim, šest godina kasnije ista grupa vratila se jača nego ikada, tvrdi Dejvid Kilkalen, koji trenutno vodi konsultantsku firmu za obaveštajni rad i bezbednost, „Kerus“ u Vašingtonu.
"Demonstracije protiv Bašara al Asada u Siriji, koje su počele 2011, a godinu dana kasnije prerasle u pravi građanski rat, otvorile su put za regeneraciju Islamske države. Istovremeno, vlada u Bagdadu vršila je i represiju nad sunitima i njihovim liderima. Te dve stvari zajedno pospešile su savez između vojno vrlo aktivnih snaga ISIS-a i jednog broja lokalnih sunitskih plemenskih milicija. U Iraku, na stranu ISIS-a prešao je i znatan broj pripadnika bivše vojske Sadama Huseina", priča Kilkalen.
Za razliku od al Kaide, ISIS nastoji da uspostavi funkcionalnu ortodoksnu islamsku vlast. Prva lokalna uprava uspostavljena je u pokrajini Raka na severu Sirije, gde se pored škola, bolnica i klinika, čak gradi infrastruktura i obezbeđuju drugi javni radovi. ISIS uveliko organizuje svoju vlast i u Iraku. Iako se ideološki ne slažu, ISIS je za gradonačelnike Mosula i Tikrita postavio dvojicu bivših Sadamovih generala.
"Nezamislivo je da bi al Kaida ikada preduzimala tako nešto. Al Kaida se isključivo bavi terorizmom, uglavnom senzacionalističkim napadima, koji donose veliki medijski odjek. Međutim, ISIS je naučio od Hezbolaha u Libanu, da učvršćuje pozicije ostvarivanjem socijalnih i političkih programa", objašnjava naš sagovornik.
ISIS privlači i neobično veliki broj stranih boraca iz zapadnih zemalja, nastavlja Kilkalen.
"Do sada se pridružilo najmanje 100 boraca sa američkim pasošima, 400 do 500 britanskih državljana i još najmanje hiljadu drugih Evropljana, koji su stekli borilačko iskustvo u Siriji. ISIS je jasno stavio do znanja da te borce želi da vrati u njihove matične zemlje. Jasno je predočio da ima nameru da se nosi sa Zapadom."
Islamska država je izuzetno destabilizujuća snaga na Bliskom Istoku, smatra Kilkalen.
"Geopolitički uticaj te organizacije je razoran za Bliski Istok. Ona bi mogla da izazove, ne 'hladni' već 'vrući' rat između šiitskog i sunitskog Islama u regionu. Mogla bi da uvuče u rat ne samo Iran i Saudijsku Arabiju, već i članicu NATO-a, Tursku."
Sa usponom ISIS-a, borba protiv terorizma koju Zapad vodi od terorističkih napada 9. septembra 2001. do danas - doživela je krah, tvrdi Kilkalen. Pojava tog novog ekstremističkog pokreta - daleko svirepijeg i opasnijeg od al Kaide - nameće potrebu potpuno novog pristupa problemu globalnog terorizma, zaključuje on.