Javna inauguracija predsednika Baraka Obame na drugi četvorogodišnji mandat, održaće se u ponedeljak, 21. januara, pred nekoliko stotina hiljada ljudi, koliko se očekuje da će se okupiti ispred zgrade Kapitola u Vašingtonu. Nacionalno raspoloženje je uoči ove inauguracije primetno drugačije u poređenju sa prvim polaganjem zakletve na predsednički položaj pre četiri godine.
U vazduhu se osećalo oduševljenje, kada se pre četiri godine u Vašingtonu okupilo gotovo dva miliona Amerikanaca na inauguraciji prvog afroameričkog predsednika.
„Na današnji dan, okupili smo se jer smo izabrali nadu umesto straha, jedinstveni cilj, umesto sukoba i nesloge“, poručio je tada Obama.
Četiri godine kasnije, to javno oduševljenje prigušuje politička realnost i čežnja za kompromisom širom zemlje, od Tajms skvera u gradu Njujorku... gde Mark Monako kaže: „Mislim da treba da iskažemo jedinstvo i pokušamo da budemo zajedno, čini mi se...“, do centra Hjustona u Teksasu...čija stanovnica Kortni ističe:
„Čekam da partije počnu stvarno da sarađuju i donose odluke, umesto što se preganjaju koja je bolja.“
Sve do trga ispred gradske skupštine u Los Anđelesu u Kaliforniji...
„Oni očekuju da Obama, predsednik Obama, ispravi štetu šest prethodnih predsednika. On je jedan čovek, jedna osoba, i ne može sve da uradi“, ističe Debra Singlton-Ford, stanovnica Los Andjelesa.
Predsednik Obama je ponovo izabran u novembru, ali četiri godine teških političkih bitaka sa Kongresom su odnele svoj danak, kaže predsednički istoričar Ričard Norton Smit.
„Oduševljenje, talas podrške na kojem predsednik dolazi na položaj, ali onda, četiri godine kasnije, većina predsednika otkrije da nije lako doneti fundamentalnu promenu. Oni su osuđeni da razočaraju ljude i ti ljudi će možda da se okrenu protiv njih. Pokupite mnogo ožiljaka tokom četiri godine, da ne pominjemo osam godina.“
Barak Obama ne može ponovo da se kandiduje i njegov vremenski okvir za postizanje velikih stvari u drugom mandatu je relativno kratak, kaže analitičar Džon Fortijer iz Dvostranačkog političkog centra.
„Možda izgleda da predsednik sada ima nekakav zamah i mandat, ali te stvari brzo blede u dodiru sa realnošću, s obzirom da predsednik tu neće da bude još dugo i da usred mandata predstoje kongresni izbori koje obično dobija druga partija.“
Tokom cele istorije Sjedinjenih Država, predsedničke inauguracije su simbolisale miran prenos vlasti u Sjedinjenim Državama, ili kontinuiteta, u slučaju ponovnog izbora predsednika. Inauguralni govor je takođe za predsednika bio prilika da ujedini zemlju i ostavi svoj trag u istoriji, kaže republikanski analitičar Skot Fokner.
„Obama sad vodi računa o svojoj ostavštini. On ne misli na ponovni izbor i predstoji mu Govor o stanju unije, u kojem može mnogo detaljnije da se pozabavi svojim zakonodavnim programom. Stoga pretpostavljam da će njegov inauguralni govor biti istorijski.“
Međutim, moguće je da malo ljudi budu svedoci tog govora, s obzirom da se ove godine na inauguraciji očekuje manje sveta nego pre četiri godine.
U vazduhu se osećalo oduševljenje, kada se pre četiri godine u Vašingtonu okupilo gotovo dva miliona Amerikanaca na inauguraciji prvog afroameričkog predsednika.
„Na današnji dan, okupili smo se jer smo izabrali nadu umesto straha, jedinstveni cilj, umesto sukoba i nesloge“, poručio je tada Obama.
Četiri godine kasnije, to javno oduševljenje prigušuje politička realnost i čežnja za kompromisom širom zemlje, od Tajms skvera u gradu Njujorku... gde Mark Monako kaže: „Mislim da treba da iskažemo jedinstvo i pokušamo da budemo zajedno, čini mi se...“, do centra Hjustona u Teksasu...čija stanovnica Kortni ističe:
„Čekam da partije počnu stvarno da sarađuju i donose odluke, umesto što se preganjaju koja je bolja.“
Sve do trga ispred gradske skupštine u Los Anđelesu u Kaliforniji...
„Oni očekuju da Obama, predsednik Obama, ispravi štetu šest prethodnih predsednika. On je jedan čovek, jedna osoba, i ne može sve da uradi“, ističe Debra Singlton-Ford, stanovnica Los Andjelesa.
Predsednik Obama je ponovo izabran u novembru, ali četiri godine teških političkih bitaka sa Kongresom su odnele svoj danak, kaže predsednički istoričar Ričard Norton Smit.
„Oduševljenje, talas podrške na kojem predsednik dolazi na položaj, ali onda, četiri godine kasnije, većina predsednika otkrije da nije lako doneti fundamentalnu promenu. Oni su osuđeni da razočaraju ljude i ti ljudi će možda da se okrenu protiv njih. Pokupite mnogo ožiljaka tokom četiri godine, da ne pominjemo osam godina.“
Barak Obama ne može ponovo da se kandiduje i njegov vremenski okvir za postizanje velikih stvari u drugom mandatu je relativno kratak, kaže analitičar Džon Fortijer iz Dvostranačkog političkog centra.
„Možda izgleda da predsednik sada ima nekakav zamah i mandat, ali te stvari brzo blede u dodiru sa realnošću, s obzirom da predsednik tu neće da bude još dugo i da usred mandata predstoje kongresni izbori koje obično dobija druga partija.“
Tokom cele istorije Sjedinjenih Država, predsedničke inauguracije su simbolisale miran prenos vlasti u Sjedinjenim Državama, ili kontinuiteta, u slučaju ponovnog izbora predsednika. Inauguralni govor je takođe za predsednika bio prilika da ujedini zemlju i ostavi svoj trag u istoriji, kaže republikanski analitičar Skot Fokner.
„Obama sad vodi računa o svojoj ostavštini. On ne misli na ponovni izbor i predstoji mu Govor o stanju unije, u kojem može mnogo detaljnije da se pozabavi svojim zakonodavnim programom. Stoga pretpostavljam da će njegov inauguralni govor biti istorijski.“
Međutim, moguće je da malo ljudi budu svedoci tog govora, s obzirom da se ove godine na inauguraciji očekuje manje sveta nego pre četiri godine.