Banka će smanjiti obim globalnog investicionog poslovanja u nameri da uštedi više milijardi dolara.
Rezovi u najvećoj banci Evrope su bili očekivani, ali je njihov obim – ogroman. HSBC će otpustiti oko 50.000 radnika – skoro petinu svoje radne snage. Polovina otpuštanja se odnosi na prodaju operacija u Brazilu i Turskoj. Između sedam i osam hiljada radnih mesta biće zatvoreno u Velikoj Britaniji, gde će otkaz dobiti svaki šesti zaposleni. Investiciona poslovanja biće srezana, a imovina banke smanjena za četvrtinu.
To je druga velika strateška promena od kada je Stjuart Galiver stupio na čelo banke 2011. Stiv Slejter je dopisnik agencije Rojters za evropsko bankarstvo.
“Njihovo poslovanje i dalje nosi prevelike troškove, a profit je ispod onoga što su obećali, tako da se postavilo pitanje da li je banka jednostavno prevelika za upravljanje i previše kompleksna da bi ostvarila profit, koji mogu da zabeleže manje glomazne banke”.
Bila je ovo teška godina za banku koja većinu poslovanja obavlja u Aziji. Pokrenuta je krivična istraga protiv njene privatne podružnice u Švajcarskoj, a kažnjena je sa više milijardi dolara zbog manipulacija na stranim berzama.
HSBC je uspeo da poveća profit za 4 odsto, u prvom kvaratalu godine, ali investitori nisu bili zadovoljni. Frensis Lan je izvršni direktor kompanije GEO Securities u Hong Kongu.
"Problem sa HSBC-jem nije u nestabilnosti njihovog poslovanja. Problem je što su suočeni sa neprijateljskom regulatornom klimom. Vlasti u SAD i Britaniji žele kaznu, žele osvetu, čak i za kriminal kojem HSBC zapravo nije tako mnogo doprineo”.
HSBC će se truditi da do 2017. ostvari godišnju uštedu od pet milijardi dolara. Međutim, primena planiranih rezova će koštati oko 4,5 milijardi u naredne tri godine. Banka najavljuje da će se koncentrisati na poslovanja u Aziji, ali još nije odlučila da li će da svoje sedište izmestiti iz Londona na azijski kontinent. Time bi izbegla visok bankarski porez u Britaniji i ograničenja na isplatu bonusa zaposlenima. Međutim, dugoročna stabilnost i ekonomski rast su drugi faktori koje banka uzima u obzir, kao i aktuelna debata u Britaniji u pogledu članstva u Evrospkoj uniji.