Rok za predaju zahteva za legalizaciju ilegalno sagrađenih objekata na Kosovu ističe u junu ove godine. Na teritoriji opštine Priština postoji više od 30.000 ilegalnih gradnji ili onih objekata za koje lokalne vlasti nemaju dokumentaciju da su izgrađeni legalno. Među njima je, kako za Glas Amerike kaže gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti, i hram Hrista Spasa u centru Prištine. Glas Amerike je, međutim, uspeo da dođe do dokumenta iz 1999. godine kojim tadašnje srpske lokalne vlasti nedvosmisleno dozvoljavaju gradnju.
“Sekretarijat za urbanizam, gradjevinarstvo i zaštitu životne sredine Skupštine grada Priština izdao je 15. februara 1999. godine dozvolu za izgradnju hrama Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema ovom dokumentu, dozvoljava se izgradjnja hrama Hrista Spasa u Prištini, na adresi - ulica Valjevska broj 4”, piše u rešenju kojim se dozvoljava gradnja hrama, a navodi se i broj katastarske parcele u opštini Priština, 7090/14.
Prošle godine, tadašnji ministar za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine u Vladi Kosova Dardan Gaši izjavio je, kako su preneli prištinski mediji, da će hram biti srušen, jer je izgrađen nelegalno. U izjavi za Glas Amerike, pre godinu dana, pojasnio je da je rušenje objekta samo jedna od mogućnosti.
„Ja sam predložio da se ovaj spor reši na legalan način, što znači da se reši u okviru zakona za legalizaciju. Znači, crkva mora da podnese zahtev za legalizaciju i onda da se vidi u okviru tog procesa, pošto ćemo da vidimo za 50 000 objekata na Kosovu, da li ispunjavaju kriterijume za legalizaciju. Znači, to ne može sada da se prejuducira, da li će da se ruši i da li će da se gradi do kraja“, rekao je Gaši aprila 2014.godine.
I opštinske vlasti u Prištini potvrdile su mogućnost da crkva Hrista Spasa uđe u proceduru rušenja, ako u zakonskom roku ne bude podnet zahtev za njenu legalizaciju, koji ističe u junu ove godine.
Šend Ahemti gradonačelnik Prištine u pisanoj izjavi za Glas Amerike kaže da će se svi, kako je kazao, objekti koji su izgrađeni nelegalno tretirati na isti način.
“2013. godine u Skupštini Kosova izglasan je zakon o legalizaciji. Mi smo identifikovali oko 32000 ilegalnih gradnji. U ovih 32000 ima i zgrada koje mogu da imaju dozvolu, ali za koje mi nemamo dokumentaciju. Zato smo zatražili i od Pravoslavne crkve da predaju dokumentaciju, pa posle prema zakonu opština će da razmotri svaku gradnju. Ja ne mogu da kažem sad kakvu će odluku da donese komisija, ali mogu da kazem da neće biiti ni diskriminacije, a ni privilegovanih”, naveo je Ahmeti.
Na pitanje Glasa Amerike da li će sadašnje opštinske vlasti u Prištini uvažiti dozvolu za gradnju crkve Hrista Spasa, izdatu na zimu '99, Ahmeti je kazao da je to osetljivo piranje.
“Crkva ima dodatnu političku osetljivost pošto se od većine Albanaca smatra kao deo MIloševićevog režima. U to vreme stanovništvo je bilo protiv gradnje crkve u kompleksu prištinskog Univerziteta, pa se i dan danas smatra kao provokacijom tadašnjeg režima. Zbog političke osetljivosti, ovo će sigurno biti jedno od najosetljivih pitanja kad je u pitanju legalizacija u Prištini, pa zato i sad, gotovo šest meseci pre procesa legalizacije u ovaj proces su se uključili Vlada Kosova i pojedine ambasade”, rekao je gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti..
Kada je počela gradnja hrama Hrista Spasa 1999. godine u Prištini je živelo najmanje 40 hiljada Srba. Pre toga, pravoslavni vernici imali su samo jedan verski objekat u gradu, Crkvu Svetog Nikole. Ona je u to vreme bila premala da primi sve zainteresovane hrišćane, pa je novi veći hram bio neophodan, sećaju se stari Prištevci.
Momčilo Trajković koji je u to vreme bio potrpedsednik Vlade Srbije kaže za Glas Amerike da su inicijativu za gradnju hrama Hrista Spasa, tada podneli sami vernici i da ni sam Beograd nije bio oduševljen tom idejom.
“Imao sam priliku da o tome razgovaram sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, pitao me je:“ Šta je to, šta se to tamo gradi?“, a ja sam mu rekao, da je pokrenuta inicijativa za gradnju hrama i on je odgovorio - “ Pa, šta vam to treba.“ rekao sam da je to volja i inicijativa vernika, nije rekao ni da ni ne, ali nije ni bio oduševljen tom inicijativom”, kazao je Trajković
Trajković smatra da aktuelizovanje pitanja hrama 15 godina kasnije predstavlja političku provokaciju, ali i da je istovremeno i test koji će pokazati u kom smeru ce ići odnosi Srba i Albanaca na Kosovu u budućnosti.
“Hram Hrista Spasa u Prištini biće opredeljenje da li ćemo živeti u slozi, ljubavi i zajedništvu ili će se stvoriti neverovatno neprijateljstvo između dva naroda, između Srba i Albanaca”, rekao je Trajković.
Hram Hrista spasa još nije primio prve vernike. Objekat nije završen, niti osvećen, iako je gradnja davno počela i davno zaustavljena.
Više puta je skrnavljen i napadan o čemu je obaveštena i policija.
Povremeno u njemu borave beskućnici, a prošle godine albanska pevačica Era Istrefi snimila je spot za pesmu za pesmu „E dehun“ u kome polugola igra u ovom pravoslavnom hramu, što vernici doživljavaju kao uvredu i provokaciju.