Ovog meseca je obeležena 50. godišnjica predstavljanja kompjuterskog jezika BASIC, koji je omogućio i onim studentima kojima matematika nije struka, da koriste kompjutere. Pisanje BASIC-a sada se posmatra kao jedan od najvažnijih koraka ka eri ličnih kompjutera.
Pre 50 godina pristup kompjuterima su uglavnom imale vlade, velike kompanije i univerziteti, a njima su rukovali programeri. Oni su napisali mnoštvo stranica sa uputstvima, koja su se sastojala od matematičkih formula.
U želji da njihov školski kompjuter mogu da koriste i studenti sa drugih katedri, dvojica profesora matematike na koledžu Dartmut – Džon Kemeni i Tomas Kurc, sastavili su jednostavnije uputstvo i nazvali ga BASIC, što je skraćenica za Simbolični svenamenski kod za instrukcije za početnike.
“Namerno smo napisali jezik koji je skoro potpuno lišen mnogih tehničkih detalja prisutnih u drugim kompjuterskim jezicima”, istakao je Kurc.
BASIC je bio u mogućnosti da prevede engleske komande, poput AKO …ONDA, ili IDI…NA, u numerički jezik razumljiv računarima. Kurc navodi da je reakcija korisnika bila fantastična.
“Ne samo da su studenti voleli što mogu da koriste kompjuter kad god žele, za šta god im je potrebno, već su se zainteresovali i profesori. Naravno ne svi, ali većina”.
To se dogodilo baš u trenutku kada su kompjuteri postali dovoljno brzi da mogu da obave nekoliko komandi u isto vreme, kaže Pegi Kidvel, kustos izložbe o matematici u Smitsonijanovom nacionalnom muzeju američke istorije.
“Sama zamisao da svako može da koristi kompjuter proširila se čitavim svetom. I rekla bih da to nije direktna zasluga BASIC-a, ali je deo onoga što je proizašlo iz BASIC-a”.
Kurc i Kemeni su BASIC ponudili publici besplatno i jezik se raširio ogromnom brzinom. Kurc kaže da su se nadali da će jezik rešiti ogroman predstojeći problem.
“Kompjuter će da postane vrlo važan svuda na svetu, a dosta ljudi nije znalo ništa o tome jer je on bio u rukama stručnjaka”.
Brz razvoj kompjutera doveo je do mnoštva poboljšanih verzija BASIC-a, i drugih kompjuterskih jezika jednostavnih za korišćenje.
BASIC danas koriste samo ozbiljni ljubitelji računara, ali taj prvi programski jezik, koji je bilo ko naučio, odgovoran je za postojanje ličnih kompjutera.
Pre 50 godina pristup kompjuterima su uglavnom imale vlade, velike kompanije i univerziteti, a njima su rukovali programeri. Oni su napisali mnoštvo stranica sa uputstvima, koja su se sastojala od matematičkih formula.
U želji da njihov školski kompjuter mogu da koriste i studenti sa drugih katedri, dvojica profesora matematike na koledžu Dartmut – Džon Kemeni i Tomas Kurc, sastavili su jednostavnije uputstvo i nazvali ga BASIC, što je skraćenica za Simbolični svenamenski kod za instrukcije za početnike.
“Namerno smo napisali jezik koji je skoro potpuno lišen mnogih tehničkih detalja prisutnih u drugim kompjuterskim jezicima”, istakao je Kurc.
BASIC je bio u mogućnosti da prevede engleske komande, poput AKO …ONDA, ili IDI…NA, u numerički jezik razumljiv računarima. Kurc navodi da je reakcija korisnika bila fantastična.
“Ne samo da su studenti voleli što mogu da koriste kompjuter kad god žele, za šta god im je potrebno, već su se zainteresovali i profesori. Naravno ne svi, ali većina”.
To se dogodilo baš u trenutku kada su kompjuteri postali dovoljno brzi da mogu da obave nekoliko komandi u isto vreme, kaže Pegi Kidvel, kustos izložbe o matematici u Smitsonijanovom nacionalnom muzeju američke istorije.
“Sama zamisao da svako može da koristi kompjuter proširila se čitavim svetom. I rekla bih da to nije direktna zasluga BASIC-a, ali je deo onoga što je proizašlo iz BASIC-a”.
Kurc i Kemeni su BASIC ponudili publici besplatno i jezik se raširio ogromnom brzinom. Kurc kaže da su se nadali da će jezik rešiti ogroman predstojeći problem.
“Kompjuter će da postane vrlo važan svuda na svetu, a dosta ljudi nije znalo ništa o tome jer je on bio u rukama stručnjaka”.
Brz razvoj kompjutera doveo je do mnoštva poboljšanih verzija BASIC-a, i drugih kompjuterskih jezika jednostavnih za korišćenje.
BASIC danas koriste samo ozbiljni ljubitelji računara, ali taj prvi programski jezik, koji je bilo ko naučio, odgovoran je za postojanje ličnih kompjutera.