Migrantska kriza, ozbiljni ekonomski problem i povratak Rusije autoritarnoj vlasti ugrožavaju stabilnost vlada u Centralnoj Evropi i Evroaziji, kao i postojanje same Evropske unije. To je poruka izveštaja “Nacije u tranziciji 2016”, najnovijeg godišnjeg izveštaja medjunarodne grupe za ljuska prava Fridom Haus.
Obnovljeni nacionalizam i erozija slobode kretanja i drugih fundamentalnih principa ugrožava konsolidaciju demokratije u Istočnoj Evropi a tako i ceo evropski projekat – izjavio je Nejt Šenkan, direktor projekta “Nacije u tranziciji”. U razgovoru sa Keidom Kostreći iz albanske redakcije Glas Amerike, Šenkan je izneo i osnovne zaključke koji se odnose na zemlje Balkana.
Stagnacija – to je jedna reč kojom se može opisati stanje demokratskog razvoja na Zapadnom Balkanu prema novom izveštaju Fridom Hausa. Direktor projekta “Nacije u tranziciji” za Glas Amerike, Nejt Šenkan, kaže da na Balkanu postoje dve različite, ali medjusobno povezane dinamike:
“Jedna da unutar Balkana postoji povratak na staro, vraćanje na tačku odakle smo krenuli. Ako pogledamo rezultate zemalja Zapadnog Balkana u celini, one su se u suštini vratile tamo gde su bile 2004, i to je stagnacija u demokratskom napretku, iako su procesi EU otvoreni u mnogim zemljama, države otvaraju poglavlja, pa ipak postoji stagnacija u razvoju institucija a naročito borbi protiv korupcije. Istovremeno, postoji zamor od proširenja u Evropi kao celini a kao poslednji neintegrisani deo kontinenta, Zapadni Balkan je posebno ranjiv u tom pogledu. Postoje realna pitanja o tome šta su ambicije EU i kakav će biti nivo podrške integraciji balkanskih zemalja narednih godina.”
Šenken ističe da su različiti faktori u različitim zemljama doveli do takve situacije.
"Izmedju ostalog, imate veoma moćne, uspešne lidere u Srbiji, Crnoj Gori, do ove godine u Makedoniji, koji su uspeli da stvore svojevrsno poistovećivanje države sa partijom. Vidimo da se to sve više dešava gde se opasno približavaju “otmici države” što znači da partija usmerava institucije države da koriste njoj a ne zemlji. Na Kosovu i BiH i dalje imamo disfunkcionalne državne structure, uspostavljene posle ratova. Dejtonska disfunkcionalna struktura nije razrešena u Bosni. Na Kosovu, imate raskorak izmedju volje i mišljenja gradjana i onoga što vlada nastoji da ostvari svojom politikom.”
Zemlje Balkana dodatno je opteretila migrantska kriza 2015. Medjutim, Fridom Haus podseća da je kriza i počela kada su hiljade stanovnika Kosova i Albanije počele da traže azil u Evropi zbog ekonomske situacije i visoke stope nezaposlenosti – problema koji dele i druge zemlje Balkana.
To je ozbiljno pitanje za 2016. i kontekst za sve što se dešava na Balkanu. Dakle problem nije samo u tome što je politička situacija frustrirajuća i nema napretka u političkim reformama, već postoji veoma teška ekonomska situacija za mnoge ljude na Zapadnom Balkanu, posebno mlade, i to stvara pritisak na društvo u celini.”
Smanjen skor Srbije
Rejting u nacionalnoj demokratskoj upravi lošiji je za četvrt poena (sa 3.75 promenjen na 4.00) zbog prekomerne koncentracije moći u rukama premijera Vučića i postepenog smanjenja domaće demokratske uprave u proteklih nekoliko godina.
Rejting za nezavisne medije je takodje lošiji za četvrtinu poena (sa 4.25 promenjen na 4.50) dok se prostor za izveštavanje nezavisnih medija nastavio da smanjuje uz rasprostranjenu auto-cenzuru, dok su se kontrola vladajuće partije nad oglašavačima i drugim izvorima finansija, uz verbalne napade vladinih zvaničnika, sveli na indirektnu cenzuru.
Kao rezultat, srpski skor demokratije je negativniji, i sa 3.68 podignut na 3.75.