Stručnjaci tvrde da niko neće znati šta se zaista dogodilo avionu „Malezija erlajnsa“ na letu broj 370 dok se ne pronađe takozvana crna kutija. Međutim, vreme ističe, zato što crna kutija emituje zvučni signal – ping – samo 30 dana. Američka mornarica poslala je jedan od svojih „ping lokatora“ u Indijski okean, a Glas Amerike pokušao je da sazna kako cela operacija funkcioniše, tako što proveo dan sa proizvođačem tog uređaja.
Poenta svega je zvuk, koji dolazi iz crnih kutija – uređaja koji snimaju podatke o letu, ključne da bi se utvrdilo šta se dogodilo sa Boingom 777 "Malezija erlajnsa".
Američka mornarica poslala je ping lokator u oblast koja se pretražuje.
Lokator je zakačen za brod australijske mornarice „Seahorse Standard“ i prati ga sa udaljenosti od šest kilometara, potopljen na dubini od dve trećine puta do dna. Lokator šalje zvuke uređaju za primanje akustičnih signala i laptopu koji se nalaze na brodu.
Pol Nelzon radi za kompaniju „Phoenix International“, u američkoj saveznoj državi Merilend, koja proizvodi „ping lokatore“.
“Možda ćete čuti neki tihi signal i reći ‘Da li ste čuli nešto?' Onda ćemo mi pažljivije poslušati i fino ga podesiti”.
Fino ga podesiti znači okrenuti brod i pozicionirati ga tako da ponovo pređe preko te oblasti. Za taj manevar potrebno je osam sati! A vreme ističe. Baterije u crnim kutijama navodno mogu da traju i duže od 30 dana, ali zvuk će ubrzo potom isčeznuti.
Džim Gibson, generalni menadžer kompanije „Phoenix International“, kaže:
“Predviđeni rok trajanja crne kutije kada je u vodi iznosi 30 dana. Imamo pojedince koji su učestvovali u operacijama u kojima se zvuk čuo i mnogo posle 45. dana”.
Potraga je trenutno fokusirana na oblast nekoliko hiljada kilometara jugozapadno od australijskog grada Perta.
Prateći lokator, u okeanu bi uskoro mogao da se nađe još jedan proizvod kompanije “Finiks“, jer kada se otkriju ostaci na dnu okeana, šalje se uređaj poput ovog. Njegove snažne robotičke „ruke“ skupljaju objekte i stavljaju ih u kutiju, koja se onda prebacuje na površinu.
“On operiše na sličan način kao helikopter. Lebdi iznad dna i kreće se od mesta do mesta, uz video kameru”, kaže Pol Nelzon.
Mašina pod nazivom „Remora“ pomagala je u pronalaženju „Er Fransovog“ leta broj 447 – aviona koji sevodio kao nestao pet dana, ali čija je crna kutija pronađana tek dve godine kasnije. „Remora“ je prebacila motore, kompjutere, crne kutije i još mnogo toga.
Međutim, za sve je potrebno vreme, posebno u teškim uslovima. Dobar primer je efekat kakav na čaše od stiropora ima pritisak na dnu okeana, od kojih je jedna doneta kada je „Remora“ ušla na „Titanik“, na dubini od 3.800 metara – koliko je otprilike i dubina u južnom Indijskom okeanu.
Pritom, „Remora“ zaista izgleda sićušno u poređenju sa lokacijom koju pretražuje.
"Ako to ne uradite na vreme i u pravo vreme, onda vam objekti promaknu. Zato je vrlo sporo i temljno. Strpljenje je neophodno u ovakvoj operaciji”, naglašava Nelzon.
Ali kako ističe treća nedelja od početka potrage, strpljenja baš nema u velikim količinama.
Poenta svega je zvuk, koji dolazi iz crnih kutija – uređaja koji snimaju podatke o letu, ključne da bi se utvrdilo šta se dogodilo sa Boingom 777 "Malezija erlajnsa".
Američka mornarica poslala je ping lokator u oblast koja se pretražuje.
Lokator je zakačen za brod australijske mornarice „Seahorse Standard“ i prati ga sa udaljenosti od šest kilometara, potopljen na dubini od dve trećine puta do dna. Lokator šalje zvuke uređaju za primanje akustičnih signala i laptopu koji se nalaze na brodu.
Pol Nelzon radi za kompaniju „Phoenix International“, u američkoj saveznoj državi Merilend, koja proizvodi „ping lokatore“.
“Možda ćete čuti neki tihi signal i reći ‘Da li ste čuli nešto?' Onda ćemo mi pažljivije poslušati i fino ga podesiti”.
Fino ga podesiti znači okrenuti brod i pozicionirati ga tako da ponovo pređe preko te oblasti. Za taj manevar potrebno je osam sati! A vreme ističe. Baterije u crnim kutijama navodno mogu da traju i duže od 30 dana, ali zvuk će ubrzo potom isčeznuti.
Džim Gibson, generalni menadžer kompanije „Phoenix International“, kaže:
“Predviđeni rok trajanja crne kutije kada je u vodi iznosi 30 dana. Imamo pojedince koji su učestvovali u operacijama u kojima se zvuk čuo i mnogo posle 45. dana”.
Potraga je trenutno fokusirana na oblast nekoliko hiljada kilometara jugozapadno od australijskog grada Perta.
Prateći lokator, u okeanu bi uskoro mogao da se nađe još jedan proizvod kompanije “Finiks“, jer kada se otkriju ostaci na dnu okeana, šalje se uređaj poput ovog. Njegove snažne robotičke „ruke“ skupljaju objekte i stavljaju ih u kutiju, koja se onda prebacuje na površinu.
“On operiše na sličan način kao helikopter. Lebdi iznad dna i kreće se od mesta do mesta, uz video kameru”, kaže Pol Nelzon.
Mašina pod nazivom „Remora“ pomagala je u pronalaženju „Er Fransovog“ leta broj 447 – aviona koji sevodio kao nestao pet dana, ali čija je crna kutija pronađana tek dve godine kasnije. „Remora“ je prebacila motore, kompjutere, crne kutije i još mnogo toga.
Međutim, za sve je potrebno vreme, posebno u teškim uslovima. Dobar primer je efekat kakav na čaše od stiropora ima pritisak na dnu okeana, od kojih je jedna doneta kada je „Remora“ ušla na „Titanik“, na dubini od 3.800 metara – koliko je otprilike i dubina u južnom Indijskom okeanu.
Pritom, „Remora“ zaista izgleda sićušno u poređenju sa lokacijom koju pretražuje.
"Ako to ne uradite na vreme i u pravo vreme, onda vam objekti promaknu. Zato je vrlo sporo i temljno. Strpljenje je neophodno u ovakvoj operaciji”, naglašava Nelzon.
Ali kako ističe treća nedelja od početka potrage, strpljenja baš nema u velikim količinama.
