Posle aneksije Krima, glavni cilj zapadnih saveznika je da zaustave dalje širenje Rusije na periferiji granica Evrope, kaže Danijel Fata, bivši zamenik pomoćnika sekretara za odbranu i visoki saradnik Nemačkog Maršalovog fonda, ovde u Vašingtonu. Dok se svet bavi Ukrajinom, Moskva bi mogla da nastavi da „pušta probne balone“ na drugim mestima, tvrdi on.
„Posle dugogodišnjih kontakata i veza sa ruskim zvaničnicima, postalo je jasno da ruski vojni stratezi ocenjuju kao pozitivan faktor postojanje stabilnih i demokratskih oružanih snaga celom dužinom zapadne i jugozapadne granice zemlje. Pored stabilnosti, ostvaruje se i prilično velika ekonomska korist od toga. Problem za Rusiju su njene istočne i jugoistočne granice, koje su prilično nestabilne. Postoje oblasti sa takozvanim smrznutim konfliktima, nedefisanim granicama. Putin pokušava da vođstva u svim tim područjima budu pro-ruska ili bar neutralna prema Moskvi“.
Ruski predsednik Vladimir Putin se očigledno ne usteže da uzdrma vođstvo koje mu ne odgovara, kaže Fata. Međutim, on te akcije svojoj javnosti objašnjava trvdnjama da je Rusija pod opsadom NATO-a i Zapada, koji su, kako tvrdi, ponižavali oslabljenu Moskvu posle Hladnog rata.
„Ja verujem da njemu ne odgovaraju lideri kao što je sadašnje vođstvo u Ukrajini, kao što mu nije odgovarao ni Mihail Šakašvili, bivši prozapadni predsednik Gruzije“.
Putin istovremeno konstatno isprobava slabosti granica koje se nalaze na periferiji Evrope, tvrdi Fata. Nije nemoguće, kaže on, da posle Krima, Putin odluči da aktivira problem Kalinjingrada - ruske enklave, koju je Rusija zadržala posle pada Sovjetskog Saveza. U Kaljiningradu, smeštenom između Poljske i Litvanije, danas živi oko 100.000 Rusa.
„Rusiji je dozvoljeno da Kaljinigradu železnicom doprema oružje. Enklava je inače dobro naoružana. Moskva je, izgleda, ovih dana obavestila Viljnus da će uz pratnju ruskih vojnika železnicom transportovati nove količine oružja. Potpuno mi je razumljivo što je to uznemirilo Poljsku i Litvaniju. Dovoljno je da sa tog voza 'slučajno' padne sanduk sa oružjem i vojnici siđu sa voza da bi ga pokupili. Dakle, na tlu Litvanije bi se odjednom obreli ruski vojnici. I šta posle toga“, pita se Fata.
Drugim rečima, mogao bi da izbije vojni incident na teritoriji članice NATO, na koju se odnosi član 5 povelje Atalantskog saveza, koji predviđa da se svaki napad na neku članicu Alijanse smatra napadom na sve njene članice i dozvoljava upotrebu vojne sile. Upitan kako bi Zapad reagovao na takav incident, Fata je rekao da odgovor na to želi da dozna i Putin.
„Posle dugogodišnjih kontakata i veza sa ruskim zvaničnicima, postalo je jasno da ruski vojni stratezi ocenjuju kao pozitivan faktor postojanje stabilnih i demokratskih oružanih snaga celom dužinom zapadne i jugozapadne granice zemlje. Pored stabilnosti, ostvaruje se i prilično velika ekonomska korist od toga. Problem za Rusiju su njene istočne i jugoistočne granice, koje su prilično nestabilne. Postoje oblasti sa takozvanim smrznutim konfliktima, nedefisanim granicama. Putin pokušava da vođstva u svim tim područjima budu pro-ruska ili bar neutralna prema Moskvi“.
Ruski predsednik Vladimir Putin se očigledno ne usteže da uzdrma vođstvo koje mu ne odgovara, kaže Fata. Međutim, on te akcije svojoj javnosti objašnjava trvdnjama da je Rusija pod opsadom NATO-a i Zapada, koji su, kako tvrdi, ponižavali oslabljenu Moskvu posle Hladnog rata.
„Ja verujem da njemu ne odgovaraju lideri kao što je sadašnje vođstvo u Ukrajini, kao što mu nije odgovarao ni Mihail Šakašvili, bivši prozapadni predsednik Gruzije“.
Putin istovremeno konstatno isprobava slabosti granica koje se nalaze na periferiji Evrope, tvrdi Fata. Nije nemoguće, kaže on, da posle Krima, Putin odluči da aktivira problem Kalinjingrada - ruske enklave, koju je Rusija zadržala posle pada Sovjetskog Saveza. U Kaljiningradu, smeštenom između Poljske i Litvanije, danas živi oko 100.000 Rusa.
„Rusiji je dozvoljeno da Kaljinigradu železnicom doprema oružje. Enklava je inače dobro naoružana. Moskva je, izgleda, ovih dana obavestila Viljnus da će uz pratnju ruskih vojnika železnicom transportovati nove količine oružja. Potpuno mi je razumljivo što je to uznemirilo Poljsku i Litvaniju. Dovoljno je da sa tog voza 'slučajno' padne sanduk sa oružjem i vojnici siđu sa voza da bi ga pokupili. Dakle, na tlu Litvanije bi se odjednom obreli ruski vojnici. I šta posle toga“, pita se Fata.
Drugim rečima, mogao bi da izbije vojni incident na teritoriji članice NATO, na koju se odnosi član 5 povelje Atalantskog saveza, koji predviđa da se svaki napad na neku članicu Alijanse smatra napadom na sve njene članice i dozvoljava upotrebu vojne sile. Upitan kako bi Zapad reagovao na takav incident, Fata je rekao da odgovor na to želi da dozna i Putin.
