Mnogi su u ponedeljak pozdravili zaključenje sporazuma o prodaji francuskih lovaca Kataru u vrednosti od 6 milijardi dolara. Medjutim, u samoj Francuskoj bilo je manje razloga za slavlje. Direktor francuske centralne banke Kristijan Noaje upozorio je da bi rast trebalo da bude dinamičniji, samo dan pošto je objavljeno da je francuska industrijaska proizvodnja zabeležila pad u aprilu, 12-i mesec za redom. Sa tim se slaže i analitičar Džo Randl:„Francuska trenutno predstavlja najveću opasnost za ekonomiju evrozone. Cela francuska ekonomija se usporava, nije efikasna, ima suviše troškova za socijalne programe.“
Randl medjutim dodaje da svi problemi Francuske nisu unutrašnje prirode. Oni su, kaže Randl, možda i odraz dvofaznog oporavka evrozone, koja podgovara njenom najvećem izvozniku:
„Mislim da će se evrozona, uprkos svim podacima, oporavljati tempom koji odgovara Nemačkoj, a to je u suštini spori oporavak pošto evro na taj način ostaje veštački slab, što izvoz čini jeftinijim.“
S druge strane, slabi evro bi mogao da odgovara i Grčkoj ukoliko još uvek bude članica evrozone. Preostaje samo nedelja dana do isteka roka za otplatu naredne tranše grčkog duga od milijardu dolara, dok kreditori ne najavlju nikakav pomak. Grčke akcije i obveznice se rasprodaju pošto su tržišta uznemirena vestima da bi MMF mogao da obustavi fondove Atini ukoliko evropski partneri ne prihvate da otpišu deo grčkog duga.
Tu opciju odbacio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji medjutim ne vidi brzo rešenje:
„Donekle sam skeptičan da sporazum može da bude postignut sledećeg ponedeljka, mada ne isključujem ni tu mogućnost.“
Činjenica da je Evropska komisija smanjila prognozu rasta Grčkoj na samo pola procenta, u odnosu na ranijih 2,5 procenta, nije nikog iznenadila.
Medjutim, ukupne prognoze rasta u evrozoni su povoljnije dok je stopa nezaposlenosti u Španiji u aprilu opala za 2,7 odsto.