Očekuje se da će skori samit sa Turskom, zakazan za 7. mart, označiti prekretnicu u evropskom odgovoru na migrantsku dramu.
Dodatni problem, barem za grčkog ministra unutrašnjih poslova je bio i nedavni skup u Beču, gdje su Austrijanci pozvali sve države "Balkanske rute", ali ne i Grčku, koja je zbog toga povukla svog ambasadora u Austriji.
"Prije svega, ili je Evropa ujedinjena ili nije. Ako pet direktora policije medju njima i oni iz država koje čak i nisu u Uniji, samo deset sati iza odluka evropskog samita, donose odluke na svoju ruku. Grčka neće prihvatiti jednostrane odluke, i mi možemo jednostrano da djelujemo i nećemo dozvoliti da se pretvorimo u evropski Liban, skladište za ljudske duše, čak iako to dolazi uz evropski novac", poručio je grčki ministar za politiku imigracije, Janis Muzalas.
"Moj grčki kolega tvrdi da je gotovo nemoguće da se zaštite vanjske granice Grčke, što je po meni razlog da mi i balkanske države sami za sebe to uradimo. Šengen može da funkcioniše samo ako su zaštićene vanjske granice. Ako to Grčka nije u stanju da osigura, može li onda ta zemlja da bude dio Šengena", zapitala se federalna ministarka unutrašnjih poslova Austrije, Johana Mikl Lajtner.
Medjutim, Brisel nema razumjevanja za jednostrane mjere.
"Pojedinačne inicijative ne vode nigdje. Upravo sada u pitanju su jedinstvo Unije ali i ljudski životi. Trenutak je za veliku odgovornost ,a vrijeme ne radi za nas, imamo tek desetak dana do 7. marta", poručio je evropski komesar za unutrašnje poslove, Dimitris Avramopulos.
"Srbija se čvrsto drži svoje politike da neće sprovoditi nikakve jednostrane mere, da će se držati onoga šta rade i druge zemje. Mi apsolutno poštujemo svoju odgovornost prema migrantima, poštujemo svoju odgovornost prema medjunarodnim zakonima, prema domaćem zakonodavstvu, ali naravno, vodimo računa i o našim interesima i o onome što može biti važno za svakodnevni život naših gradjana. Srbije je još jednom dobila svaku podršku za svoj politiku i za način na koji se bori sa posledicama migrantske krize, ali je takodje i sa naše strane izražena spremnost da učestvujemo u zajedničkom rešenju. Do sada Evropske komisija, odnosno EU još uvek nije uspela da pronadje jedinstveno rešenje i to je najveći problem. Svako unilateralno delovanje ostavlja posledice na druge zemlje, ostavlja posledice na migrante i već se pokazalo, ne donosi baš nikakav napredak i nikakav boljitak", rekao je srpski ministar rada i socijalnog staranja Aleksandar Vulin.
Dogovoreno je da se mora dogovarati i zajednički raditi - Frontex, NATO, Grčka i Turska na čuvanju južnih granica, dok, u isto vrijeme, kao što je najnoviji slučaj na belgijsko-francuskoj granici, države rade svaka po svome.