Kao što se i očekivalo, najveću pažnju u prvom govoru o stanju Unije u okviru svog drugog predsedničkog mandata, Barak Obama je posvetio ekonomiji i stvaranju novih radnih mesta, ali je bilo reči i o drugim temama – pre svega kontroli naoružavanja građana, imigraciji i spoljnoj politici.
Ispunjavajući svoju ustavnu obavezu - obraćanjem prisutnima na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa, američki predsednik Barak Obama izneo je planove da oživi ekonomiju pokretanjem – kako se izrazio - "pravog motora ekonomskog rasta Amerike“ — sve veće i uspešnije srednje klase.
"Naš nedovršeni zadatak jeste da ponovo uspostavimo osnovnu nagodbu na kojoj je ova zemlja izgrađena – ideju da ukoliko radite vredno i ispunjavate svoje obaveze, možete da napredujete, bez obzira na to odakle ste, kako izgledate i koga volite".
U okviru brojnih ekonomskih predloga, Obama je između ostalog pozvao na povećanje zakonom propisane minimalne nadnice sa trenutnih 7 dolara i 25 centi na 9 dolara na sat. Pored toga izneo je planove za ubrzavanje infrastrukturnih projekata, promociju proizvodnje i poboljšanje obrazovanja – pre svega u oblasti matematike i prirodnih nauka, kao i razvoj alternativnih izvora energije.
„Dozvolite mi da ponovim – ništa od onoga što predlažem večeras ne bi trebalo da poveća naš deficit ni za jedan jedini cent. Nije nam potrebna veća vlada, već pametnija vlada koja određuje prioritete i investira u sveobuhvatni ekonomski rast“.
Da bi se smanjio ogromni nacionalni dug, koji iznosi 16 hiljada milijardi dolara, Obama je zatražio uravnoteženi plan koji sadrži i smanjenje potrošnje, ali i nove prihode od poreza, koji bi se dobili zatvaranjem „rupa“ u zakonu i ukidanjem određenih poreskih olakšica.
„Američki narod zaslužuje poreski zakon koji pomaže malim i srednjim preduzećima da provode manje vremena popunjavajući komplikovane formulare, a više vremena proširujući biznis i zapošljavajući; poreski zakon koji osigurava da milijarderi sa svojim veštim knjigovođama ne mogu da plate manju poresku stopu, nego njihove vredne sekretarice; poreski zakon koji oporezuje one koji šalju poslove van zemlje i daje olakšice biznisima i proizvođačima koji otvaraju radna mesta ovde u Americi“.
Tokom svog govora Obama je povezivao ekonomiju sa drugim apektima svoje zakonodavne agende. Govoreći o zakonskom predlogu o borbi protiv oružanog nasilja, Obama je podsetio da je, od decembarskog masakra u osnovnoj školi u Njutaunu više od hiljadu Amerikanaca ubijeno iz vatrenog oružja, među kojima i 15-godišnja Hadija Pendlton, koja je samo nedelju dana pre pogibije sa školskim orkestrom nastupala na njegovoj inauguraciji.
„Hadijini roditelji Nejt i Klio su večeras u ovom domu, zajedno sa više od dvadeset Amerikanaca čije je živote razorilo oružano nasilje. Oni zaslužuju glasanje o tome. Gebi Gifords zaslužuje glasanje. Porodice iz Njutauna zaslužuju glasanje. Porodice iz Aurore zaslužuju glasanje. Porodice iz Ouk Krika, i Tusona i Blekberga i bezbroj drugih zajednica koje je pogodilo oružano nasilje – oni zaslužuju jednostavno glasanje.“
Predsednik je takođe razmotrio i druge prioritete – pre svega predlog sveobuhvatne imigracione reforme, uz ocenu da je američka ekonomija snažnija kada se koristi talenat i inovativnost imigranata, a osvrnuo se ni a neophodnost suočavanja sa klimatskim promenama.
I dok je najveći deo svog obraćanja Obama posvetio ekonomiji i otvaranju radnih mesta, američki predsednik takođe je najavio plan da u narednih godinu dana – u sklopu pruiprema za potpuno povlačenje do kraja 2014. godine - iz Avganistana povuče još 34 hiljade vojnika, što je skoro polovina sadašnjeg kontingenta, koji je na vrhuncu rata iznosio čitavih 100 hiljada pripadnika američkih oružanih snaga.
Obama je takođe osudio poslednju nuklearnu probu Severne Koreje i ponovio poziv za smanjenje nuklearnog naoružanja širom sveta.
U odgovoru Republikanske stranke senator sa Floride Marko Rubio – potencijalni predsednički kandidat na narednim izborima 2016 - kritikovao je Obamu, rekavši da se suviše oslanja na vladu, a nedovoljno na sistem „slobodnog preduzetništva“ koji – kako je rekao – oduvek bio izvor prosperiteta srednje klase.
Pored Rubija, odgovor na Obamino obraćanje – u ime pokreta „Čajanka“ - uputio je senator iz Kentakija Rend Pol.
Ispunjavajući svoju ustavnu obavezu - obraćanjem prisutnima na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa, američki predsednik Barak Obama izneo je planove da oživi ekonomiju pokretanjem – kako se izrazio - "pravog motora ekonomskog rasta Amerike“ — sve veće i uspešnije srednje klase.
"Naš nedovršeni zadatak jeste da ponovo uspostavimo osnovnu nagodbu na kojoj je ova zemlja izgrađena – ideju da ukoliko radite vredno i ispunjavate svoje obaveze, možete da napredujete, bez obzira na to odakle ste, kako izgledate i koga volite".
U okviru brojnih ekonomskih predloga, Obama je između ostalog pozvao na povećanje zakonom propisane minimalne nadnice sa trenutnih 7 dolara i 25 centi na 9 dolara na sat. Pored toga izneo je planove za ubrzavanje infrastrukturnih projekata, promociju proizvodnje i poboljšanje obrazovanja – pre svega u oblasti matematike i prirodnih nauka, kao i razvoj alternativnih izvora energije.
„Dozvolite mi da ponovim – ništa od onoga što predlažem večeras ne bi trebalo da poveća naš deficit ni za jedan jedini cent. Nije nam potrebna veća vlada, već pametnija vlada koja određuje prioritete i investira u sveobuhvatni ekonomski rast“.
Da bi se smanjio ogromni nacionalni dug, koji iznosi 16 hiljada milijardi dolara, Obama je zatražio uravnoteženi plan koji sadrži i smanjenje potrošnje, ali i nove prihode od poreza, koji bi se dobili zatvaranjem „rupa“ u zakonu i ukidanjem određenih poreskih olakšica.
„Američki narod zaslužuje poreski zakon koji pomaže malim i srednjim preduzećima da provode manje vremena popunjavajući komplikovane formulare, a više vremena proširujući biznis i zapošljavajući; poreski zakon koji osigurava da milijarderi sa svojim veštim knjigovođama ne mogu da plate manju poresku stopu, nego njihove vredne sekretarice; poreski zakon koji oporezuje one koji šalju poslove van zemlje i daje olakšice biznisima i proizvođačima koji otvaraju radna mesta ovde u Americi“.
Tokom svog govora Obama je povezivao ekonomiju sa drugim apektima svoje zakonodavne agende. Govoreći o zakonskom predlogu o borbi protiv oružanog nasilja, Obama je podsetio da je, od decembarskog masakra u osnovnoj školi u Njutaunu više od hiljadu Amerikanaca ubijeno iz vatrenog oružja, među kojima i 15-godišnja Hadija Pendlton, koja je samo nedelju dana pre pogibije sa školskim orkestrom nastupala na njegovoj inauguraciji.
„Hadijini roditelji Nejt i Klio su večeras u ovom domu, zajedno sa više od dvadeset Amerikanaca čije je živote razorilo oružano nasilje. Oni zaslužuju glasanje o tome. Gebi Gifords zaslužuje glasanje. Porodice iz Njutauna zaslužuju glasanje. Porodice iz Aurore zaslužuju glasanje. Porodice iz Ouk Krika, i Tusona i Blekberga i bezbroj drugih zajednica koje je pogodilo oružano nasilje – oni zaslužuju jednostavno glasanje.“
Predsednik je takođe razmotrio i druge prioritete – pre svega predlog sveobuhvatne imigracione reforme, uz ocenu da je američka ekonomija snažnija kada se koristi talenat i inovativnost imigranata, a osvrnuo se ni a neophodnost suočavanja sa klimatskim promenama.
I dok je najveći deo svog obraćanja Obama posvetio ekonomiji i otvaranju radnih mesta, američki predsednik takođe je najavio plan da u narednih godinu dana – u sklopu pruiprema za potpuno povlačenje do kraja 2014. godine - iz Avganistana povuče još 34 hiljade vojnika, što je skoro polovina sadašnjeg kontingenta, koji je na vrhuncu rata iznosio čitavih 100 hiljada pripadnika američkih oružanih snaga.
Obama je takođe osudio poslednju nuklearnu probu Severne Koreje i ponovio poziv za smanjenje nuklearnog naoružanja širom sveta.
U odgovoru Republikanske stranke senator sa Floride Marko Rubio – potencijalni predsednički kandidat na narednim izborima 2016 - kritikovao je Obamu, rekavši da se suviše oslanja na vladu, a nedovoljno na sistem „slobodnog preduzetništva“ koji – kako je rekao – oduvek bio izvor prosperiteta srednje klase.
Pored Rubija, odgovor na Obamino obraćanje – u ime pokreta „Čajanka“ - uputio je senator iz Kentakija Rend Pol.