U 2014. godini, virus ebole iznenada se pojavio u zapadnoj Africi. Epidemija je bila, i još je - humanitarna kriza ogromnih razmera. Više od 18 hiljada osoba zarazilo se virusom, a umrlo je više od 7 hiljada ljudi.
Počelo je tiho u ruralnim oblastima Gvineje poslednjih dana 2013. godine. Virus ebole zatim se pojavio u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu. Posle toga je pogodio Nigeriju i Mali, gde su umrli lekari, medicinsko osoblje i više od trećine inficiranih virusom.
Ebola je krajem godine za sobom ostavila hiljade siročadi. Nikada ranije nije bilo epidemije ebole kao što je ova. Doktor Tom Kenion je direktor Centra za globalno zdravlje pri Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. On kaže da su epidemije u drugim delovima Afrike bile mnogo lakše sprečene.
“Lokalno stanovništvo prepoznalo je ebolu i preduzelo je mere za sprečavanje. Oni su prestali da dodiruju obolele osobe. Prestali su da dodiruju mrtva tela i bezbedno su ih sahranjivali. Prali su ruke rastvorom varikine i nisu dodirivali jedni druge. To bi zaustavilo epidemiju.”
Ali u Zapadnoj Africi, čak i lekari su bili bez zaštite. Doktorka Liša Nolan je detektiv za bolesti u Centrima za kontrolu. Ona kaže da su ratovi ostavili ljude u strahu od došljaka i nevoljne da rade sa njima ili da menjaju ponašanje koje omogućava da se bolest širi.
“Postoji verovanje da je u pitanju kletva, da je veštica došla i izazvala da se takve stvari dogode ljudima.”
Za razliku od udaljenih delova Centralne Afrike, u Zapadnoj Africi ljudi putuju slobodno između zemalja i iz ruralnih oblasti u naseljenje gradove. To čini da je virus teško zaustaviti.
“Migracije su zapravo veliki problem za ovu epidemiju jer ljudi i dalje putuju i nastavljaju da izlažu novu populaciju infekciji.”
Krajem marta, organizacija Lekari bez granica upozorila je da je epidemija ebole van kontrole. U avgustu, Svetska zdravstvena organizacija nazvala ju je međunarodnom hitnom situacijom za javno zdravlje. Pomoć je konačno počela da stiže. Američka vojska poslala je skoro 3000 vojnika da grade centre za tretmane u Liberiji.
Druge zemlje i organizacije, čak i pojedinci, takođe su poslali pomoć. Sredinom decembra, direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čen izjavila je da ima znakova nade u nekim oblastima, ali i novih žarišta epidemija u drugim, posebno u Sijera Leoneu.
“Moramo da održimo našu budnost. Lažni osećaj uspeha bi mogao da bude naš neprijatelj. Bili smo uspešni donekle ali moramo da nastavimo, da učinimo više da bismo smanjili broj slučajeva na nulu.”
Uprkos brzom praćenju, potencijalnim tretmanima za ebolu i vakcinama, rani tretman i osnovna nega ostaju najbolja nada za preživljavanje.