Tolksdorf: “Od kako je izbila ukrajinska kriza, Evropska unija je pružila značajnu političku i ekonomsku podršku Kijevu, ali bez zavodjenja dodatnih sankcija Rusiji. Razlog tome su - složena politička strukutra unutar same unije i različiti interesi zemalja članica. Za uvodjenje daljih sankcija Rusiji ne postoji konsenzus. Tome se posebno opire Nemačka, koja ima jake ekonomske veze sa Moskvom. Pored ekonomskih sankcija, koje bi u krajnjoj liniji bile obostrano štetne, moguća je jedino vojna akcija protiv Rusije, koja nije u igri. Dakle, na raspolaganju ostaje političko rešenje. Ukoliko Rusija podrži stabilnost Kijeva postojale bi šanse da se obnove dobri odnosi na relaciji Zapad - Rusija, ali ako sadašnji status-kvo ostane, odnosno unutrašnji konflikti u Ukrajini budu nastavljeni, dalje ekonomske sankcije bi mogle da budu neminovne, a to Rusija ne želi.”
Glas Amerike: “Da li je politika ruskog predsednika Vladimira Putina povećala opasnost od dezintegracije Ukrajine?
Tolksdorf: “Mislim da će na kraju politika predsednika Putina imati suprotan efekat i možda ojačati koheziiju te države putem intenzivnijih integracionih procesa i konsenzusa. Dobra indikacija toga je nedavni izbor novog predsednika Petra Porošenka, koji se zalaže za mirno rešenje i bolje odnose sa Rusijom. U suprotnom, ukajinska kriza bi mogla da produbi jaz izmedju Evrope i SAD, pogorša ekonomsku situaciju Rusije i još više je izoluje. Rusija se, naime, na ekonomskom i političkom planu sve više približava Pekingu, što nije u interesu Zapada, pošto je Moskva, izmedju ostalog, i veoma važan bezbednosni partner, posebno u kontekstu islamističkih izazova.”
Glas Amerike: Kakvi su izgledi za miroljubivo rešenje ukrajinske krize?
Tolksdorf: “Smatram da postoje dobre šanse za mirno rešenje, pošto separatisti u istočnom delu zemlje gube podršku za dobijanje nezavisnosti, ali eventualno mogu da se zalažu za visok stepen autonomije. U tom smislu se donekle podudaraju i gledišta Vašingtona i Moskve, koji podržavaju politički dijalog za rešavanje krize. Taj dijalog bi trebalo da se vodi i na unutrašnjem i medjunarodnom planu. Na unutrašnjem planu se očekuju konkretni predlozi Porošenkove vlade za uspostavljanje prekida vatre, što bi moglo da dovede do razgovora o pomirenju. S druge strane, medjunarodna zajednica bi morala da obezbedi da se sprovedu konstruktivne reforme i da se interesi ruske populacije ne zapostave.”
Glas Amerike: “Da li je politika ruskog predsednika Vladimira Putina povećala opasnost od dezintegracije Ukrajine?
Tolksdorf: “Mislim da će na kraju politika predsednika Putina imati suprotan efekat i možda ojačati koheziiju te države putem intenzivnijih integracionih procesa i konsenzusa. Dobra indikacija toga je nedavni izbor novog predsednika Petra Porošenka, koji se zalaže za mirno rešenje i bolje odnose sa Rusijom. U suprotnom, ukajinska kriza bi mogla da produbi jaz izmedju Evrope i SAD, pogorša ekonomsku situaciju Rusije i još više je izoluje. Rusija se, naime, na ekonomskom i političkom planu sve više približava Pekingu, što nije u interesu Zapada, pošto je Moskva, izmedju ostalog, i veoma važan bezbednosni partner, posebno u kontekstu islamističkih izazova.”
Glas Amerike: Kakvi su izgledi za miroljubivo rešenje ukrajinske krize?
Tolksdorf: “Smatram da postoje dobre šanse za mirno rešenje, pošto separatisti u istočnom delu zemlje gube podršku za dobijanje nezavisnosti, ali eventualno mogu da se zalažu za visok stepen autonomije. U tom smislu se donekle podudaraju i gledišta Vašingtona i Moskve, koji podržavaju politički dijalog za rešavanje krize. Taj dijalog bi trebalo da se vodi i na unutrašnjem i medjunarodnom planu. Na unutrašnjem planu se očekuju konkretni predlozi Porošenkove vlade za uspostavljanje prekida vatre, što bi moglo da dovede do razgovora o pomirenju. S druge strane, medjunarodna zajednica bi morala da obezbedi da se sprovedu konstruktivne reforme i da se interesi ruske populacije ne zapostave.”