Posle mnogo godina rada u Sjedinjenim Državama, zlatar Dejan Jovanović, uspeo je da dobije radni prostor u umetničkom centru Torpedo, u Aleksandriji, u Virdžiniji, gde stvara nakit prema sopstvenom nacrtu i narudžbininama. Otvaranju prodajne izložbe, prisustvovala je Nikoleta Ilić.
Fabrika torpeda u Aleksandiji je završena 1918. godine, i u njoj su se proizvodila torpeda za američke pomorske snage. Posle Drugog svetskog rata, Institut „Smitsonijan“ koristio zgradu kao skladište, a onda je 1974. obnovljena i prilagođena za rad primenjenih umetnika. Trenutno u umetničkom centru „Torpedo“ radi više od 160 stvaralaca: slikara, keramičara, fotografa, zlatara, staklara, štampara, skulptora, i još nekih. Pošto se nalazi na samoj obali reke Potomak, omiljeno je odredište mnogih ljubitelja umetnosti, i svih koji vole vodu. Među umetnicima je i zlatar, Dejan Jovanović:
"To je umetnički centar, najveći u Americi i svakog februara biraju nove umetnike. Zastupljeni su svi mediji u umetnosti. Obično se prijavi oko 100 ljudi, i onda izaberu oko 10 odsto novih članova. Obično se podnese portfolio sa 20 radova, a i pet radova se donese, gde žiri od tri člana izabere nove članove. Lepo je biti u situaciji gde je umetnički ambijent i gde ljudi rade i stvaraju. Jednostavno duh je prisutan takav i ta radna atmosfera dosta pomaže u mojoj kreativnosti, i razmena mišljenja kako drugi ljudi rade i da je to ustvari otvoren studio gde ljudi mogu da vide šta vi radite, mogu da kupe vaš rad mogu da se vidim sa mušterijama“.
Jovanović kaže da grad Aleksandrija novčano pomaže umetnike za iznajmljivanje studija. On ističe da godišnje kroz fabriku Torpeda, prođe oko milion posetilaca, a neki svrate i kod njega.
„Uglavnom radim unikate. Pošto sve sam pravim, to oduzima dosta vremena. Sada radim na nekim krunama koje će mi uzeti 4 meseca da ih napravim. Koristim kombinaciju starih tehnika, a isto koristim laser za varenje, mikroskop da bih ugradio moje kamenje, što je opet nova tehnologija. Koristim tehnike drugih civilizacija – mokumegane... Zavisi koji se metali koriste. Kada se poređaju ploče metala različite boje , pod odgovarajućom temperaturom, ako je metal čist, dolazi do spajanja metala, onda može da se provuče kroz presu, metal se pomera sa leve ili desne strane tako se dobije tekstura slična kori drveta. To je japanska tehnika“.
Dejan Jovanović navodi da je u studiju nedavno organizovao skup za prikupljanje sredstava za Međunarodnu organizaciju za pomoć pravoslavnim hrišćanima.
„Imaju program za Srbiju, gde ulažu dosta, onda za Grčku, i dosta sredstava ide za Siriju, jer je sada tamo sada najveće žarište i ljudima najviše treba“.
Mladi zlatar dodaje da trenutno Međunarodna organizacija za pomoć hrišćanima (IOCC), skuplja sredstva za slanje u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, kao pomoć postradalima u poplavama. Kako kaže - voleo bi da vidi mnogo više srpskih umetnika u Americi, da bi uporedili znanje i umeće sa američkim umetnicima. Takođe veruje da svi treba mnogo ozbiljnije da shvate da je umetnost težak rad i da nauče kako da najbolje plasiraju svoje radove, kako bi ih uspešno prodavali.
Fabrika torpeda u Aleksandiji je završena 1918. godine, i u njoj su se proizvodila torpeda za američke pomorske snage. Posle Drugog svetskog rata, Institut „Smitsonijan“ koristio zgradu kao skladište, a onda je 1974. obnovljena i prilagođena za rad primenjenih umetnika. Trenutno u umetničkom centru „Torpedo“ radi više od 160 stvaralaca: slikara, keramičara, fotografa, zlatara, staklara, štampara, skulptora, i još nekih. Pošto se nalazi na samoj obali reke Potomak, omiljeno je odredište mnogih ljubitelja umetnosti, i svih koji vole vodu. Među umetnicima je i zlatar, Dejan Jovanović:
"To je umetnički centar, najveći u Americi i svakog februara biraju nove umetnike. Zastupljeni su svi mediji u umetnosti. Obično se prijavi oko 100 ljudi, i onda izaberu oko 10 odsto novih članova. Obično se podnese portfolio sa 20 radova, a i pet radova se donese, gde žiri od tri člana izabere nove članove. Lepo je biti u situaciji gde je umetnički ambijent i gde ljudi rade i stvaraju. Jednostavno duh je prisutan takav i ta radna atmosfera dosta pomaže u mojoj kreativnosti, i razmena mišljenja kako drugi ljudi rade i da je to ustvari otvoren studio gde ljudi mogu da vide šta vi radite, mogu da kupe vaš rad mogu da se vidim sa mušterijama“.
Jovanović kaže da grad Aleksandrija novčano pomaže umetnike za iznajmljivanje studija. On ističe da godišnje kroz fabriku Torpeda, prođe oko milion posetilaca, a neki svrate i kod njega.
„Uglavnom radim unikate. Pošto sve sam pravim, to oduzima dosta vremena. Sada radim na nekim krunama koje će mi uzeti 4 meseca da ih napravim. Koristim kombinaciju starih tehnika, a isto koristim laser za varenje, mikroskop da bih ugradio moje kamenje, što je opet nova tehnologija. Koristim tehnike drugih civilizacija – mokumegane... Zavisi koji se metali koriste. Kada se poređaju ploče metala različite boje , pod odgovarajućom temperaturom, ako je metal čist, dolazi do spajanja metala, onda može da se provuče kroz presu, metal se pomera sa leve ili desne strane tako se dobije tekstura slična kori drveta. To je japanska tehnika“.
Dejan Jovanović navodi da je u studiju nedavno organizovao skup za prikupljanje sredstava za Međunarodnu organizaciju za pomoć pravoslavnim hrišćanima.
„Imaju program za Srbiju, gde ulažu dosta, onda za Grčku, i dosta sredstava ide za Siriju, jer je sada tamo sada najveće žarište i ljudima najviše treba“.
Mladi zlatar dodaje da trenutno Međunarodna organizacija za pomoć hrišćanima (IOCC), skuplja sredstva za slanje u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, kao pomoć postradalima u poplavama. Kako kaže - voleo bi da vidi mnogo više srpskih umetnika u Americi, da bi uporedili znanje i umeće sa američkim umetnicima. Takođe veruje da svi treba mnogo ozbiljnije da shvate da je umetnost težak rad i da nauče kako da najbolje plasiraju svoje radove, kako bi ih uspešno prodavali.