Proteklih meseci predsednik Barak Obama bio je izložen kritikama da je spoljna politika njegove administracije suviše oprezna i da je to ohrabrilo američke protivnike, poput Sirije, Kine i Rusije da preduzimaju smelije poteze. Bela kuća sa svoje strane ističe da medjunarodni uticaj ne može da se zasniva samo na vojnoj sili.
U avgustu 2013. desetine muškaraca, žena i dece u predgradju sirijske prestonice Damaska, Guti, bili su žrtve navodnog napada hemijsiim oružjem od strane snaga sirijske vlade. Sirijski predsednik Bašar al-Asad je tada prešao jednu od crvenih linija koje je Vašington naznačio, ali se nije suočio ni sa kakvim vojnim posledicama. To je bio ključni momenat, kaže Zinija Dormandi iz londonskog instituta Četem haus.
„Posle toga niko više nije shvatao crvene linije Vašingtona ozbiljno kao ranije. Asadu je dozvoljeno da predje te crvene lnije bez posledica.“
Dormandi kaže da su Sjedinjenne Države i dalje najveća vojna i ekonomska sila na svetu i da je percepcija da ne žele da upotrebe svoju moć opasna.
„Ako neke zemlje, na primer Kina, veruju da mogu da otmu tudju teritoriju, kao što je Rusija uradila u slučaju Krima, bez posledica, one će preći i linije koih nisu svesne, što će dovesti do odgovora SAD i Zapada.“
Oružano zauzimanje Krima od strane Rusije u martu dovelo je do kritika da oprezan stav SAD ohrabruje druge svetske sile.
Medjutim, Arni Vestad sa londonske Škole za ekonomiju kaže da je Zapad imao malo opcija.
„Opcije Zapada, čak i kad se pogleda unazad na kraj Hladnog rata početkom 1990-ih, bile su ograničene. Na kraju krajeva, Rusija je nuklearna sila.“
Ukrajinci su svesni tih ogranićenja, kaže Orisija Lucevič, ekspert za Ukrajinu u Četem hausu.
„Ukrajinci su zaista oprezni i shvataju da bi direktna vojna konfrontacija, uz podršku SAD, bila teška i da bi dovela da velikih gubitaka“.
U govoru vojnim pitomcima u Vest pointu prošlog meseca, predsednik Obama je rekao da bi bilo pogrešno otpočeti vojne operacije samo da bi se izbegao utisak da je Amerike oslabljena.
„Ukoliko bih vas izložio opasnostima samo zato što bi negde postojao problem koji bih želeo da rešim, to bi predstavljalo izdaju moje dužnosti i zemlje koju volimo.“
Mnogi saveznici u Aziji oslanjaju se na takozvani američki bezbednosni kišobran kao protivtežu rastućem uticaju Kine. Medjutim Vašington je izmoren ratovima posle teških sukoba u Avganistanu i Iraku i želi da saveznici takodje daju veći doprinos, kaže Zinija Dormandi.
„Radi se o formiranju koalicija. Prema tome, ta pretpostavka koju su mnogi u Evropi dugo imali da će Amerika biti prva i da će Amerika staviti na sto resurse, a zatim će se drugi priključiti, više nije tačna.“
Japan je najavio da planira da dozvoli svojim vojnim snagama veću ulogu u globalnoj bezbednosti što je dovelo do gnevnog kineskog reagovanja. Medjutim, analitičari ističu da je ta promena politike naišla na dobar prijem u Vašingtonu, gde se zvaničnici i dalje slažu da Sjedinjene Države treba da predvode, ali žele veću podršku za uzvrat.
U avgustu 2013. desetine muškaraca, žena i dece u predgradju sirijske prestonice Damaska, Guti, bili su žrtve navodnog napada hemijsiim oružjem od strane snaga sirijske vlade. Sirijski predsednik Bašar al-Asad je tada prešao jednu od crvenih linija koje je Vašington naznačio, ali se nije suočio ni sa kakvim vojnim posledicama. To je bio ključni momenat, kaže Zinija Dormandi iz londonskog instituta Četem haus.
„Posle toga niko više nije shvatao crvene linije Vašingtona ozbiljno kao ranije. Asadu je dozvoljeno da predje te crvene lnije bez posledica.“
Dormandi kaže da su Sjedinjenne Države i dalje najveća vojna i ekonomska sila na svetu i da je percepcija da ne žele da upotrebe svoju moć opasna.
„Ako neke zemlje, na primer Kina, veruju da mogu da otmu tudju teritoriju, kao što je Rusija uradila u slučaju Krima, bez posledica, one će preći i linije koih nisu svesne, što će dovesti do odgovora SAD i Zapada.“
Oružano zauzimanje Krima od strane Rusije u martu dovelo je do kritika da oprezan stav SAD ohrabruje druge svetske sile.
Medjutim, Arni Vestad sa londonske Škole za ekonomiju kaže da je Zapad imao malo opcija.
„Opcije Zapada, čak i kad se pogleda unazad na kraj Hladnog rata početkom 1990-ih, bile su ograničene. Na kraju krajeva, Rusija je nuklearna sila.“
Ukrajinci su svesni tih ogranićenja, kaže Orisija Lucevič, ekspert za Ukrajinu u Četem hausu.
„Ukrajinci su zaista oprezni i shvataju da bi direktna vojna konfrontacija, uz podršku SAD, bila teška i da bi dovela da velikih gubitaka“.
U govoru vojnim pitomcima u Vest pointu prošlog meseca, predsednik Obama je rekao da bi bilo pogrešno otpočeti vojne operacije samo da bi se izbegao utisak da je Amerike oslabljena.
„Ukoliko bih vas izložio opasnostima samo zato što bi negde postojao problem koji bih želeo da rešim, to bi predstavljalo izdaju moje dužnosti i zemlje koju volimo.“
Mnogi saveznici u Aziji oslanjaju se na takozvani američki bezbednosni kišobran kao protivtežu rastućem uticaju Kine. Medjutim Vašington je izmoren ratovima posle teških sukoba u Avganistanu i Iraku i želi da saveznici takodje daju veći doprinos, kaže Zinija Dormandi.
„Radi se o formiranju koalicija. Prema tome, ta pretpostavka koju su mnogi u Evropi dugo imali da će Amerika biti prva i da će Amerika staviti na sto resurse, a zatim će se drugi priključiti, više nije tačna.“
Japan je najavio da planira da dozvoli svojim vojnim snagama veću ulogu u globalnoj bezbednosti što je dovelo do gnevnog kineskog reagovanja. Medjutim, analitičari ističu da je ta promena politike naišla na dobar prijem u Vašingtonu, gde se zvaničnici i dalje slažu da Sjedinjene Države treba da predvode, ali žele veću podršku za uzvrat.