Sve veći broj žena u Sjedinjenim Državama priključuje se onlajn zajednicama za dojenje, čija je namera da se obezbedi majčino mleko novim majkama koje ne mogu da doje svoje bebe. I dok američka Uprava za hranu i lekove upozorava na potencijalni zdravstveni rizik takve prakse, zagovornici pozdravljaju i dojenje i postojanje takvih grupa na internetu.
Lindzi Vord ima dvoje dece. S obzirom da 23-godišnja majka nije mogla da proizvede dovoljno majčinog mleka, hranila je svoje prvo dete formulom. Međutim, kada se pre devet meseci rodilo njeno drugo dete, sin Džošua, odlučila je da mu daje najbolju hranu za bebe - majčino mleko.
„Kada je spreman da jede, izvadim jednu flašicu i zagrejem je kako bi mleko moglo da se otopi. Trenutno imam mleko od tri različite žene u zamrzivaču“.
Tokom poslednjih devet meseci, Vord je koristila mleko od 15 žena. Upoznala ih je na različitim društvenim mrežama na internetu i grupama za razmenu majčinog mleka, kao što je „Eats on Feets“.
„Ono što uradim jeste da postavim oglas na Fejsbuk i kažem nešto tipa 'potrebno mi je mleko za mog devetomesečnog sina'“.
I za nekoliko sati, žene odgovore. Posle onlajn razgovora, dogovore se za vreme i mesto primopredaje zamrznutog mleka i sve je besplatno. Vord kaže da je njena beba zdrava i da je dobijala na težini normalno, hraneći se majčinim mlekom. Ona kaže da je takođe stekla nekoliko prijateljica, kao što je Amanda Bruer.
Amanda ima četvoro dece i sve ih je dojila. Ona je postala član grupe „Eats on Feets“ kada je morala privremeno da prestane da doji svoju dvomesečnu bebu, zato što je kravlje mleko koje je pila, izazvalo alergijsku reakciju kod bebe.
„Tako smo pronašli dve majke donatorke koje takođe nisu pile kravlje mleko, i koje su mu davale svoje sledeće dve nedelje“.
Posle dve nedelje, ona je ponovo počela da hrani svoje dete. Ali u međuvremenu, pošto su njene grudi i dalje proizvodile mleko, ona ga je čuvala za doniranje. Od tada je postala i davalac i primalac majčinog mleka.
Postoje brojni razlozi za davanje i primanje majčinog mleka. Hajdi Brigulio je regionalni koordinator grupe „Eats on Feets“ sa sedištem u Vašingtonu. Ona je imala lični razlog za osnivanje grupe.
„Usvojena sam kada sam bila beba, imala sam tri dana kada su me moji roditelji usvojili. Moja majka bi to učinila za mene“.
Brigulio doji svoju 19-to mesečnu bebu Azuro i do sada nije donirala mleko. Ona kaže da se sve veći broj dojilja priključuje zajednicama za majčino mleko na internetu širom sveta.
Kako se te grupe sve više šire, američka Uprava za hranu i lekove upozava da bebe ne bi trebalo hraniti majčinim mlekom dobijenim od donatora, koji nisu testirani na infektivne bolesti. Dr Stiven Vol je savetnik u međunarodnoj organizaciji „Spasimo decu“. On podržava razmenu majčinog mleka, ali podseća na upozorenje Uprave za hranu i lekove.
„Dobrobiti od majčinog mleka u odnosu na formulu pokazale su se kod prevremeno rođenih beba, što znači da postoji korist od davanja majčinog mleka, ali samo u slučaju kada to bebi može da se obezbedi bez rizika od infekcije ili bilo kakvog zagađenja“.
Neki od tih rizika su hepatitis Be ili Ce, kao i virus HIV koji izaziva sidu. Međutim, grupe za razmenu mleka veruju da su bezbednosna pitanja pojedinačna odgovornost.
„Odgovornost za bezbednost i poznavanje izvora i informacije o tome kako ga dostaviti i gde, jeste odgovornost samih majki“, smatra Hajdi Brigulio.
Za Lindzi Vord i Amandu Bruer, kao i za većinu žena koje se upoznaju na internetu i razmenjuju majčino mleko, to je stvar poverenja i majčinskog instinkta.