Uticajni časopis „Science“ (Nauka), objavio je kontroverznu studiju i nekoliko pratećih članaka u kojima se opisuje način na koji virus H5N1, odnosno virus ptičjeg gripa, može putem mutacija da se pretvori u mnogo ozbiljniju formu, sposobnu da inficira ljude i širi se medju njima, što povećava mogućnost izbijanja smrtonosne epidemije. Krajem prošle godine, uvedena je zabrana istraživanja zbog bojazni da bi rezultati mogli da padnu u ruke terorista. Izdavači su ipak došli do zaključka da je naučna vrednost studije važnija od bezbednosnih faktora.
„Postigli smo dva cilja. Jedan je da smo skrenuli pažnju svetske javnosti na hitan problem, a drugi je da naučnicima širom sveta, koji nas prate, omogućimo da razmišljaju o načinima na koje mogu da dodju do novih lekova, terapija, itd.“
Govoreći za Glas Amerike putem Skajpa, doktor Brus Alberts, glavni urednik časopisa „Nauka“, kaže da saznanje da virus pričjeg gripa može da pređe na druge vrste i postane prenosiv među sisarima, kao rezultat samo nekoliko mutacija, predstavlja otkriće od ogromnog značaja. Alberts smatra da je veoma važno da se te informacije objave kako bi naučnici i vladini zvaničnici mogli da razumeju težinu problema i da tragaju za načinima da se suoče sa njim.
„Virus ptičjeg gripa je posebno opasan u Indoneziji, Vijetnamu, Kini i sličnim mestima. Ako bismo zadržali te informacije u Sjedinjenim Državama, to bi bio veliki diplomatski problem za sve.“
„Svaki put kada imate istraživanje o infektivnim bolestima uvek postoji mogućnost dvostrukih efekata, odnosno značajne dobrobiti od istraživanja, ali i mogućnosti pojave određenih rizika.“
Doktor Entoni Fauči je direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti. On kaže da je istraživanje veoma važno zato što pruža bolje razumevanje o virusu koji se i dalje razvija, kao i o mogućnosti širenja infekcije, u kojoj bi virus ptičjeg gripa mogao da se prenese na ljude i druge sisare. Stručnjaci kažu da se radi o istraživanju na granicama našeg saznanja i da je zbog toga važno da naučnici imaju pristup važnim otkrićima drugih naučnika u cilju bržeg kretanja napred.
„Zato što u prirodi virus već radi to što mi pokušavamao da otkrijemo kroz eksperimente. Ako ne vršimo eksperimente, to ne znači da će virus nestati sam od sebe. On je prisutan i predstavlja jasnu opasnost.“
Do sada se virus H5N1 najčešće mogao naći kod živine, a inficirao je oko 600 ljudi od 2003. godine. Kada dođe u kontakt sa ljudima, pokazao se kao fatalan, usmrtivši oko polovine broja inficiranih. Stručnjaci ističu da informacije o genetskoj strukturi virusa moraju da budu široko dostupne. Oni koji rade na razvoju lekova protiv tog virusa moraju da imaju podatke o njegovom izgledu, prilagodljivosti na ljude i obimu prenosivosti sa životinja na ljude i medju ljudima.
„Postigli smo dva cilja. Jedan je da smo skrenuli pažnju svetske javnosti na hitan problem, a drugi je da naučnicima širom sveta, koji nas prate, omogućimo da razmišljaju o načinima na koje mogu da dodju do novih lekova, terapija, itd.“
Govoreći za Glas Amerike putem Skajpa, doktor Brus Alberts, glavni urednik časopisa „Nauka“, kaže da saznanje da virus pričjeg gripa može da pređe na druge vrste i postane prenosiv među sisarima, kao rezultat samo nekoliko mutacija, predstavlja otkriće od ogromnog značaja. Alberts smatra da je veoma važno da se te informacije objave kako bi naučnici i vladini zvaničnici mogli da razumeju težinu problema i da tragaju za načinima da se suoče sa njim.
„Virus ptičjeg gripa je posebno opasan u Indoneziji, Vijetnamu, Kini i sličnim mestima. Ako bismo zadržali te informacije u Sjedinjenim Državama, to bi bio veliki diplomatski problem za sve.“
„Svaki put kada imate istraživanje o infektivnim bolestima uvek postoji mogućnost dvostrukih efekata, odnosno značajne dobrobiti od istraživanja, ali i mogućnosti pojave određenih rizika.“
Doktor Entoni Fauči je direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti. On kaže da je istraživanje veoma važno zato što pruža bolje razumevanje o virusu koji se i dalje razvija, kao i o mogućnosti širenja infekcije, u kojoj bi virus ptičjeg gripa mogao da se prenese na ljude i druge sisare. Stručnjaci kažu da se radi o istraživanju na granicama našeg saznanja i da je zbog toga važno da naučnici imaju pristup važnim otkrićima drugih naučnika u cilju bržeg kretanja napred.
„Zato što u prirodi virus već radi to što mi pokušavamao da otkrijemo kroz eksperimente. Ako ne vršimo eksperimente, to ne znači da će virus nestati sam od sebe. On je prisutan i predstavlja jasnu opasnost.“
Do sada se virus H5N1 najčešće mogao naći kod živine, a inficirao je oko 600 ljudi od 2003. godine. Kada dođe u kontakt sa ljudima, pokazao se kao fatalan, usmrtivši oko polovine broja inficiranih. Stručnjaci ističu da informacije o genetskoj strukturi virusa moraju da budu široko dostupne. Oni koji rade na razvoju lekova protiv tog virusa moraju da imaju podatke o njegovom izgledu, prilagodljivosti na ljude i obimu prenosivosti sa životinja na ljude i medju ljudima.