Nedavno održana konferencija u Atlantskom savetu deo je intenzivirane debate u Vašingtonu o evropskoj bezbednosti, jačanju NATO-a i osujećivanju poteza Vladimira Putina u Ukrajini.
Beri Pavel, visoki saradnik prestižnog Atlantskog saveta i bivši visoki zvaničnik Pentagona i Saveta za nacionalnu bezbednost upozorava da Ukrajinu deli samo jedan teži incident od izbijanja građanskog rata ili gerilske pobune. Po njemu nestabilnost se širi na samom pragu članica NATO.
Opasnost od oružanog konflikta u Ukrajini, kaže Pavel, ugrozilo bi bezbednost NATO saveznika, kao što su Poljska, baltičke zemlje, Slovačka, Mađarska i Rumunija, koje su se sve priključile NATO-u tražeći zaštitu od moguće pretnje Rusije.
Zapad bi trebalo da pojača svoju poruku Moskvi, što uključuje i jačanje bezbednosnih mera NATO-a, smatra Pavel:
“NATO bi pre svega trebalo da učini sve što može da osujeti dalju destabilizaciju granica svojih članica. Ne treba da čekamo na još veću nevolju. Akcija je potrebna pre nego što izbije veće oružano nasilje. Cilj je da bezbednosne pretnje držimo podalje od granica zemalja članica NATO-a”.
On nastavlja:
“Situacija u Ukrajini je posebno zabrinjavaća, jer ona nije članica NATO-a i stoga nema pravo na zaštitu zapadne vojne alijanse. Međutim, vrlo smo blizu uspostavljanja sporazuma o bezbednosti Ukrajine. Taj proces treba ubrzati. Mislim da je u relavantnim krugovima već u toku diskusija o tome i uopšte o daljoj politici prema Rusiji i Ukrajini. Cilj je da ne dođe do pogoršanja sadašnje situacije, koja je već ozbiljna”.
Pavel takođe zagovara intenziviranje dosadašnjih ekonomskih, diplomatskih i vojnih mera da bi se Rusija odvratila od vojne akcije u Ukrajini.
Glavni cilj je slabljanje unutrašnje-političke pozicije ruskog predsednika Vladimira Putina:
“Savetovao bih predsedniku Obami da u svojim dugim telefonskim razgovorima sa Putinom, jasno predoči koliko će skupo stajati put koji on i njegovi nabliži saradnici slede u Ukrajini. 11: 20: 17: 05 “Mislim da glavni strateški cilj treba da bude razbijanje kohezije između Putina i vladajuće elite, kao i stvaranje razdora između ruske elite i Putina i ruskog naroda”.
Pavel, međutim, priznaje da uveravanje Moskve da promeni kurs neće biti lako sve dok je Putin predsednik. Putin za sada uživa izuzetno visoku popularnost, dok bi mandat mogao da mu traje do 2024.
Beri Pavel, visoki saradnik prestižnog Atlantskog saveta i bivši visoki zvaničnik Pentagona i Saveta za nacionalnu bezbednost upozorava da Ukrajinu deli samo jedan teži incident od izbijanja građanskog rata ili gerilske pobune. Po njemu nestabilnost se širi na samom pragu članica NATO.
Opasnost od oružanog konflikta u Ukrajini, kaže Pavel, ugrozilo bi bezbednost NATO saveznika, kao što su Poljska, baltičke zemlje, Slovačka, Mađarska i Rumunija, koje su se sve priključile NATO-u tražeći zaštitu od moguće pretnje Rusije.
Zapad bi trebalo da pojača svoju poruku Moskvi, što uključuje i jačanje bezbednosnih mera NATO-a, smatra Pavel:
“NATO bi pre svega trebalo da učini sve što može da osujeti dalju destabilizaciju granica svojih članica. Ne treba da čekamo na još veću nevolju. Akcija je potrebna pre nego što izbije veće oružano nasilje. Cilj je da bezbednosne pretnje držimo podalje od granica zemalja članica NATO-a”.
On nastavlja:
“Situacija u Ukrajini je posebno zabrinjavaća, jer ona nije članica NATO-a i stoga nema pravo na zaštitu zapadne vojne alijanse. Međutim, vrlo smo blizu uspostavljanja sporazuma o bezbednosti Ukrajine. Taj proces treba ubrzati. Mislim da je u relavantnim krugovima već u toku diskusija o tome i uopšte o daljoj politici prema Rusiji i Ukrajini. Cilj je da ne dođe do pogoršanja sadašnje situacije, koja je već ozbiljna”.
Pavel takođe zagovara intenziviranje dosadašnjih ekonomskih, diplomatskih i vojnih mera da bi se Rusija odvratila od vojne akcije u Ukrajini.
Glavni cilj je slabljanje unutrašnje-političke pozicije ruskog predsednika Vladimira Putina:
“Savetovao bih predsedniku Obami da u svojim dugim telefonskim razgovorima sa Putinom, jasno predoči koliko će skupo stajati put koji on i njegovi nabliži saradnici slede u Ukrajini. 11: 20: 17: 05 “Mislim da glavni strateški cilj treba da bude razbijanje kohezije između Putina i vladajuće elite, kao i stvaranje razdora između ruske elite i Putina i ruskog naroda”.
Pavel, međutim, priznaje da uveravanje Moskve da promeni kurs neće biti lako sve dok je Putin predsednik. Putin za sada uživa izuzetno visoku popularnost, dok bi mandat mogao da mu traje do 2024.