Američki naučnici pronašli su nov matematički dokaz da vek svemira nije beskrajan.
Upotrebivši podatke prikupljene u prošlogodišnjim eksperimentima u Velikom hadronskom sudaraču, u Švajcarskoj, kada su otkriveni dokazi o postojanju higsovog bozona, naučnici u Nacionalnoj laboratoriji Fermi, nedaleko od Čikaga, izračunali su da svemir u kome živimo ima urođenu nestabilnost i da će u nekom trenutku, posle niza milijardi godina, jednostavno nestati.
Ovo otkriće saopšteno je na jučerašnjem sastanku Američkog udruženja za unapređivanje nauke, u Bostonu.
Postojanje Higsovog bozona nije sasvim pouzdano utvrđeno, ali su naučnici, kako izgleda, našli neke tragove. Otkriće te subatomske čestice razrešilo bi ključnu misteriju oko toga kako je svemir nastao, pre 13 milijardi i 700 miliona godina, a možda i pitanje kako će nestati.
Za precizni proračun neophodno je poznavati masu Higsovog bozona sa tačnošću od jednog procenta, kao i masu drugih njemu srodnih subatomskih čestica. Ali ako se dokaže da je ta masa oko 126 milijardi elektronvolti to će pokazati da je svemir nestabilan. U tom slučaju, kažu naučnici, posle više milijardi godina pojaviće se sićušni balončić, takozvani “alternativni svemir”, koji će se odjednom proširiti, kao neki novi Veliki prasak, i zbrisati ovaj svemir.
Nemoguće je reći da li će neki naši daleki potomci to doživeti alči zna se da će naše sunce tada već odavno biti ugašeno.
Upotrebivši podatke prikupljene u prošlogodišnjim eksperimentima u Velikom hadronskom sudaraču, u Švajcarskoj, kada su otkriveni dokazi o postojanju higsovog bozona, naučnici u Nacionalnoj laboratoriji Fermi, nedaleko od Čikaga, izračunali su da svemir u kome živimo ima urođenu nestabilnost i da će u nekom trenutku, posle niza milijardi godina, jednostavno nestati.
Ovo otkriće saopšteno je na jučerašnjem sastanku Američkog udruženja za unapređivanje nauke, u Bostonu.
Postojanje Higsovog bozona nije sasvim pouzdano utvrđeno, ali su naučnici, kako izgleda, našli neke tragove. Otkriće te subatomske čestice razrešilo bi ključnu misteriju oko toga kako je svemir nastao, pre 13 milijardi i 700 miliona godina, a možda i pitanje kako će nestati.
Za precizni proračun neophodno je poznavati masu Higsovog bozona sa tačnošću od jednog procenta, kao i masu drugih njemu srodnih subatomskih čestica. Ali ako se dokaže da je ta masa oko 126 milijardi elektronvolti to će pokazati da je svemir nestabilan. U tom slučaju, kažu naučnici, posle više milijardi godina pojaviće se sićušni balončić, takozvani “alternativni svemir”, koji će se odjednom proširiti, kao neki novi Veliki prasak, i zbrisati ovaj svemir.
Nemoguće je reći da li će neki naši daleki potomci to doživeti alči zna se da će naše sunce tada već odavno biti ugašeno.