Ako Kongres do kraja godine ne bude doneo neku odluku federalni porez u Sjedinjenim Državama porašće svima, dok će istovremeno automatski stupiti na snagu obimna smanjenja državnih troškova. Ekonomisti kažu da bi ta kombinacija, u javnosti poznata kao „fiskalna provalija“, mogla da vrati američku ekonomiju u recesiju.
Predsednik Obama zalaže se za saradnju dve stranke:
„Otvoren sam za kompromise“, kaže on.
Slično kaže i spiker Predstavničkog doma, Džon Bejner.
„Postavimo sebi zadatak da nađemo zajedničku polaznu tačku“, rekao je Bejner.
Ali ni jedan od njih ne popušta u suštinski suprotnim gledištima o tome kako rešiti taj problem. Obama, koji je demokrata, traži povećanje poreza bogatašima.
„Smanjenja troškova moramo da spojimo sa prihodima, a to znači da bi najbogatiji Amerikanci trebalo da plaćaju malo veći porez“, kaže Obama.
Spiker Bejner protivi se povećanju poreza i predlaže da se državna kasa popuni smanjenjem poreskih olakšica.
„Širenje vlade putem povećavanja poreza neće nam rešiti taj problem“, kaže Bejner.
Sukobi oko poreza u Americi nisu novost. Republikanski predsednik Ronald Regan znatno ih je smanjio osamdesetih godina. Tokom devedesetih, pod demokratom Bilom Klintonom, porezi su skočili, a zatim ponovo pali 2001. pod republikancem Džordžom Bušom.
Izjave Džona Bejnera odjek su prošlogodišnjih neuspelih pregovora o državnom dugu koji su doveli do smanjenja američkog kreditnog rejtinga.
„Predsednik je često govorio „trebao bi nam uravnotežen pristup“ – ali za vladu to znači „mi ćemo da trošimo više, pa vi plaćajte više“, rekao je Bejner.
Obamine kritike nepopustljivog republikanskog stava takođe nisu nove.
„Amerikanci su možda glasali za podeljenu vladu, ali nisu glasali za vladu koja ne funkcioniše“, rekao je Obama.
Dok drastične fiskalne mere prete mnogi se pitaju da li je rešenje uopšte moguće. Bivši demokratski kongresmen Den Glikman očekuje neku privremenu meru.
„Nadam se da će uspeti nešto da se dogovore. Pre očekujem kratkoročno nego dugoročno rešenje kako bismo sprečili krizu i kako bismo dali sebi više vremena da dobro razmislimo o tome“, kaže Glikman.
Budežtska analitičarka Isabel Sohil iz vašingtonskog Instituta Brukings, manje je optimistična.
„Ne očekujte mnogo od ovog Kongresa koji neće još dugo biti u tom sastavu jer su upravo prošli izbori. Vreme je suviše kratko“, kaže Isabel Sohil.
Prvog januara Amerikanci će znati šta ih čeka. Prema važećem zakonu budžet će postati više uravnotežen ali, kako upozoravaju stručnjaci, nejak ekonomski oporavak mogao bi da pretrpi težak udarac.
Predsednik Obama zalaže se za saradnju dve stranke:
„Otvoren sam za kompromise“, kaže on.
Slično kaže i spiker Predstavničkog doma, Džon Bejner.
„Postavimo sebi zadatak da nađemo zajedničku polaznu tačku“, rekao je Bejner.
Ali ni jedan od njih ne popušta u suštinski suprotnim gledištima o tome kako rešiti taj problem. Obama, koji je demokrata, traži povećanje poreza bogatašima.
„Smanjenja troškova moramo da spojimo sa prihodima, a to znači da bi najbogatiji Amerikanci trebalo da plaćaju malo veći porez“, kaže Obama.
Spiker Bejner protivi se povećanju poreza i predlaže da se državna kasa popuni smanjenjem poreskih olakšica.
„Širenje vlade putem povećavanja poreza neće nam rešiti taj problem“, kaže Bejner.
Sukobi oko poreza u Americi nisu novost. Republikanski predsednik Ronald Regan znatno ih je smanjio osamdesetih godina. Tokom devedesetih, pod demokratom Bilom Klintonom, porezi su skočili, a zatim ponovo pali 2001. pod republikancem Džordžom Bušom.
Izjave Džona Bejnera odjek su prošlogodišnjih neuspelih pregovora o državnom dugu koji su doveli do smanjenja američkog kreditnog rejtinga.
„Predsednik je često govorio „trebao bi nam uravnotežen pristup“ – ali za vladu to znači „mi ćemo da trošimo više, pa vi plaćajte više“, rekao je Bejner.
Obamine kritike nepopustljivog republikanskog stava takođe nisu nove.
„Amerikanci su možda glasali za podeljenu vladu, ali nisu glasali za vladu koja ne funkcioniše“, rekao je Obama.
Dok drastične fiskalne mere prete mnogi se pitaju da li je rešenje uopšte moguće. Bivši demokratski kongresmen Den Glikman očekuje neku privremenu meru.
„Nadam se da će uspeti nešto da se dogovore. Pre očekujem kratkoročno nego dugoročno rešenje kako bismo sprečili krizu i kako bismo dali sebi više vremena da dobro razmislimo o tome“, kaže Glikman.
Budežtska analitičarka Isabel Sohil iz vašingtonskog Instituta Brukings, manje je optimistična.
„Ne očekujte mnogo od ovog Kongresa koji neće još dugo biti u tom sastavu jer su upravo prošli izbori. Vreme je suviše kratko“, kaže Isabel Sohil.
Prvog januara Amerikanci će znati šta ih čeka. Prema važećem zakonu budžet će postati više uravnotežen ali, kako upozoravaju stručnjaci, nejak ekonomski oporavak mogao bi da pretrpi težak udarac.