Pretvaranje organskih otpadaka kao što su ostaci hrane ili pokošena trava u plodnu podlogu, obično se smatra nečim što može da se uradi jedino na poljoprivrednim imanjima i ruralnim područjima. Ali paralelno s porastom interesovanja za gradske farme ili bašte, povećava se i njihova održivost i interesovanje za pravljenje gradskog đubriva. Neke jednostavne metode i servisi olakšavaju stanovnicima grada đubrenje i doprinose smanjenju količine đubreta koje inače završava na deponijama.
Kristijana Areta jednom dnevno obrće kantu sa kompostom u malom tremu svog stana.
"Uopšte ne smrdi. Ako to radite kako treba, zaista nema smrada. A ako smrdi, to verovatno znači da je pogrešan odnos sastojaka", priča Areta.
Svi ostaci hrane se bacaju u kantu, zajedno sa hartijom. Areta kaže da se količina đubreta u njenom domaćinstvu drastično smanjila otkako je pre nekoliko meseci za rođendan dobila ovu specijalnu kantu.
"Verovatno da negde od 80 do 90 odsto našeg đubreta može da se preradi. Mi retko da ikada nešto bacamo, jer sve ide u kompost ili reciklažu.“
Areta kaže da ima dodatnu korist od toga. Iza svog malog prizemnog stana u Vašingtonu, ona ima malo dvorište.
"Druga korist je u proleće, kada sve što smo preradili u organsko đubrivo možemo da stavimo preko zemlje u našoj bašti, što će u velikoj meri da doprinese kvalitetu povrća koje gajimo.“
Ingrid Drejk i njena partnerka su pre tri godine takođe počeli da prave kompost. Ona kaže da joj se dopala ideja da može ponovo da koristi hranu - da bi dobila više hrane.
"Pravimo kompost i da bismo smanjili količinu đubreta u Vašingtonu i količinu đubreta koja zagađuje polja", priča Drejk.
Ingrid Drejk koristi nekoliko metoda. Jedan je kanta za kompost u dvorištu, koja se pretežno koristi tokom sezone toplog vremena, a drugi je takozvana topla prerada đubriva u podrumu tokom cele sezone.
"Crvi rade i to vrlo brzo. Oni proizvode veoma fino đubrivo, a prave i tečnost, mlaku tečnost za koju stručnjaci iz Sekretarijata za poljoprivredu i drugi eksperti kažu da je najvrednije, najzdravije veštačko đubrivo i sredstvo protiv štetočina koje može da se kupi", kaže Drejk.
Ona dodaje da pravljenje organskog đubriva kod kuće nije toliko teško koliko izgleda. A za one koji nemaju dvorište iza kuće, Džeremi Brosovski misli da ima rešenje. On je nedavno osnovao kompaniju pod nazivom "Kompost taksi“.
"Ima mnogo ljudi koji shvataju da je pravljenje veštačkog đubriva u gradu važna i vredna stvar. Naš zadatak je da im to olakšamo koliko je god moguće", priča Brosovski.
Njegova služba snabdeva klijente specijalnim kantama sa kesama od organskog materijala. On nedeljno skuplja otpatke hrane i za 8 dolara ih transportuje do Angažovanog komunalnog ogranka, neprofitne farme u predgrađu Vašingtona, gde se oni prerađuju u đubrivo. Po želji mušterija, on im devet meseci kasnije vraća deo tog đubriva. Ostatak se koristi na zajedničkoj farmi za održive gradske poljoprivredne projekte.
"Verujem da u preradi otpadaka nije reč samo o smanjenju đubreta, nego i o proizvodnji hrane. U tom smislu, direktno povezivanje linije otpada sa gradskom poljoprivredom je veoma opipljivo i ljudi mogu da shvate tu vezu", kaže Brosovski.
On objašnjava da razrađuje i plan za prikupljanje otpadaka u većoj razmeri od komercijalnih mušterija. On kaže da je uveren da je prerada organskih otpadaka fundamentalni deo rešenja koja mogu da dovedu do održivih gradova u budućnosti.