U tome će mu pomoći novi državni sekretar Džon Keri, kao i, najverovatnije, budući sekretar za odbranu Čak Hejgel, dodaje Kapčan. Međutim, on takođe upozorava da bi eventualni neuspeh diplomatije da reši pitanje Irana mogao da uvuče Ameriku u još jedan rat u tom regionu.
Bela kuća na čelu sa predsednikom Obamom će kao i do sada voditi glavnu reč u formulisanju i sprovođenju američke spoljne politike, ali Džon Keri i Čak Hejgel nisu slučajno izabrani na položaje državnog sekretara, odnosno sekretara za odbranu, kaže Kapčan. Oni dele predsednikovu spoljnopolitičku viziju, koja podrazumeva dozu opreza u rešavanju kriznih žarišta, kao i u odnosima sa zemljama koje nisu uvek prijateljski nastrojene prema SAD.
“Senator Keri je poznat po tome što je uvek spreman na razgovor sa američkim oponentima. Čak Hejgel je zagovornik real-politike i ograničenog američkog angažmana u suočavanju sa kriznim žarištima. Keri i Hejgel će imati zadatak da smanje američko angažovanje i prisustvo na Bliskom Istoku i Avganistanu. Posao povlačenja iz Iraka je već obavljen, a izlazak iz Avganistana je uveliko u toku. Takođe je upadljiv i oprez koji je već ispoljen u odnosu na konflikte kao što su Sirija i Mali. Amerika ne želi vojnu ulogu u rešavanju takvih kriza.”
Keri i Hejgel su poznati i po tome što su skloni diplomatskom rešavanju iranskog spornog nuklearnog programa. Međutim, ako diplomatija ne uspe, Amerika bi lako mogla da se opredeli za vojnu opciju protiv Irana, tvrdi Kapčan.
“Iran bi mogao da poremeti nastojanje SAD da ograniči svoju ulogu na Bliskom Istoku. Trenutno smo u fazi diplomatije. Mislim da su u Vašingtonu otvorena sva vrata. Međutim, za sada Iranci nisu pokazali spremnost da uđu na ta vrata. Ukoliko Iran bude nastavio istu politiku, odnosno bude odbijao da ispuni uslove koje međunarodna zajednica traži - a to su da nuklearni inspektori mogu da vrše inspekcije na svim lokacijama u zemlji, kao i da zaustavi proces obogaćivanja uranijuma za proizvodnju oružja - stvari bi mogle da se pogoršaju i SAD bi mogle vrlo brzo da se nadju u još jednom ratu na Bliskom Istoku.”
Predsednik Obama je veoma jasno saopštio da nuklearni Iran nije prihvatljiv, dodaje Kapčan.
“Time je, u stvari, predočio da ukoliko Iran ne popusti, SAD neće prezati od preduzimanja svih potrebnih mera za zaustavljanje iranskog nuklearnog programa. U narednih nekoliko meseci biće dalje pojačani i pritisak i sankcije protiv Irana, a vojna opcija će i dalje biti na stolu. Relativno brzo ćemo saznati da li je Iran konačno spreman na dogovor.”
Ukoliko okrene list, kaže Kapčan, Teheran bi mogao da računa na postepeno ukidanje sankcija i normalizovanje odnosa, pa čak i na dijalog o bezbednosnoj ulozi Irana u regionu i uspostavljanju partnerstva sa SAD u doglednoj budućnosti.
Bela kuća na čelu sa predsednikom Obamom će kao i do sada voditi glavnu reč u formulisanju i sprovođenju američke spoljne politike, ali Džon Keri i Čak Hejgel nisu slučajno izabrani na položaje državnog sekretara, odnosno sekretara za odbranu, kaže Kapčan. Oni dele predsednikovu spoljnopolitičku viziju, koja podrazumeva dozu opreza u rešavanju kriznih žarišta, kao i u odnosima sa zemljama koje nisu uvek prijateljski nastrojene prema SAD.
“Senator Keri je poznat po tome što je uvek spreman na razgovor sa američkim oponentima. Čak Hejgel je zagovornik real-politike i ograničenog američkog angažmana u suočavanju sa kriznim žarištima. Keri i Hejgel će imati zadatak da smanje američko angažovanje i prisustvo na Bliskom Istoku i Avganistanu. Posao povlačenja iz Iraka je već obavljen, a izlazak iz Avganistana je uveliko u toku. Takođe je upadljiv i oprez koji je već ispoljen u odnosu na konflikte kao što su Sirija i Mali. Amerika ne želi vojnu ulogu u rešavanju takvih kriza.”
Keri i Hejgel su poznati i po tome što su skloni diplomatskom rešavanju iranskog spornog nuklearnog programa. Međutim, ako diplomatija ne uspe, Amerika bi lako mogla da se opredeli za vojnu opciju protiv Irana, tvrdi Kapčan.
“Iran bi mogao da poremeti nastojanje SAD da ograniči svoju ulogu na Bliskom Istoku. Trenutno smo u fazi diplomatije. Mislim da su u Vašingtonu otvorena sva vrata. Međutim, za sada Iranci nisu pokazali spremnost da uđu na ta vrata. Ukoliko Iran bude nastavio istu politiku, odnosno bude odbijao da ispuni uslove koje međunarodna zajednica traži - a to su da nuklearni inspektori mogu da vrše inspekcije na svim lokacijama u zemlji, kao i da zaustavi proces obogaćivanja uranijuma za proizvodnju oružja - stvari bi mogle da se pogoršaju i SAD bi mogle vrlo brzo da se nadju u još jednom ratu na Bliskom Istoku.”
Predsednik Obama je veoma jasno saopštio da nuklearni Iran nije prihvatljiv, dodaje Kapčan.
“Time je, u stvari, predočio da ukoliko Iran ne popusti, SAD neće prezati od preduzimanja svih potrebnih mera za zaustavljanje iranskog nuklearnog programa. U narednih nekoliko meseci biće dalje pojačani i pritisak i sankcije protiv Irana, a vojna opcija će i dalje biti na stolu. Relativno brzo ćemo saznati da li je Iran konačno spreman na dogovor.”
Ukoliko okrene list, kaže Kapčan, Teheran bi mogao da računa na postepeno ukidanje sankcija i normalizovanje odnosa, pa čak i na dijalog o bezbednosnoj ulozi Irana u regionu i uspostavljanju partnerstva sa SAD u doglednoj budućnosti.