Dopisnik Glasa Amerike iz Stejt departmenta izveštava da se šest strana zalažu „za konkretne akcije“ Irana u pogledu medjunarodnih inspekcija nuklearnog programa Teherana.
Američki funkcioneri navode da je instaliranje savremnih centrifuga za obogaćivanje uranijuma pre ovih razgovora još jedan „provokativni korak“. Medjutim, portparolka Stejt Departmenta Viktorija Nuland kaže da Teheran još uvek može da se oporedeli za „diplomatski put“ na razgovorima u Kazahstanu.
„Pitanje je da li će iranska delegacija doći u Almati zbilja spremna da zasuče rukave i pomogne medjunarodnoj zajednici da se razuveri povodom nuklarnog programa te zemlje.“
Iran navodi da ima pravo na mirnodopski, civilni, nuklearni program. Medjutim, medjunarodna zajednica tvrdi da Teheran nije učinio dovoljno da dokaže kako ne pokušava da razvije nuklearno oružje. Članovi takozvane grupe P5 plus 1 – odnosno Francuska, Nemačka, Britanija, Kina, Rusija i Sjedinjene Države – rade na jačanju medjunarodnog pritiska na Iran kako bi se ta zemlja saglasila sa nuklearnim inspekcijama Ujednjenih nacija. Francuski predsednik Fransoa Oland je u Nju Delhiju rekao:
„Uticaj Indije je veoma važan, jer ona može da pomogne da se iranski lideri uvere da pristupe ozbiljnim pregovorima i da se Teheran navede da poštuje medjunarodne sporazume o neširenju nuklearnog naoružanja.“
Profesorka sa univerziteta Džons Hopkins Rut Vedžvud, dovodi u pitanje efikasnost sankcija Ujedinjenih nacija, mada su one smanjile vrednost iranske vlute i izvoz nafte iz te zemlje.
„Medjutim, druga lekcija sankcija je: vojska je na prvom mestu. Nuklearni program na drugom. Zemlje će odustati od pitanja povodom kojih nisu posebno ozbiljne, ali neće odustati od svojih ključnih ambicija.“
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je rekao da svet mora da uveri Iran da akcije medjunarodne zajednice imaju za cilj obustavu širenja nuklearnog naoružanja, a ne pad vlade u Teheranu.
„Iran mora da shvati celokupan plan i da vidi kakve koristi ima u tom procesu. Moramo da uverimo Iran da se ovo ne tiče promene režima u Teheranu.“
Napredak sa Iranom je posebno važan posle nuklearne probe Severne Koreje. Državni sekretar Džon Keri ukazuje:
„To je povezano. Važno je da svet ima kredibilitet u pogledu naših nastojanja ka neširenju naoružanja i da jasno izrazi kako smatra nedopustivim da se Severna Koreja ovako nesmotreno ponaša, i da to isto važi i za Iran.“
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavioi je da propust da se zaustavi Severna Koreja ukazuje da sankcije neće zaustaviti ni Iran.
„Da li su oštre sankcije zaustavile Severnu Koreju? Nisu. Činjenica da su oni proizveli nuklearno oružje odjeknula je svugde na Bliskom istoku, posebno u Iranu. Oni kažu: 'Gde je svet? Gde je medjunarodna zajednica? Gde je oštar odgovor'?“
Izrael i dalje preti vojnim odgovorom kako bi sprečio Iran da se domogne nuklearnog oružja, dok administracija predsednika Obame nastoji da uveri izraelske lidere da još uvek ima vremena za diplomatsko rešenje.
Američki funkcioneri navode da je instaliranje savremnih centrifuga za obogaćivanje uranijuma pre ovih razgovora još jedan „provokativni korak“. Medjutim, portparolka Stejt Departmenta Viktorija Nuland kaže da Teheran još uvek može da se oporedeli za „diplomatski put“ na razgovorima u Kazahstanu.
„Pitanje je da li će iranska delegacija doći u Almati zbilja spremna da zasuče rukave i pomogne medjunarodnoj zajednici da se razuveri povodom nuklarnog programa te zemlje.“
Iran navodi da ima pravo na mirnodopski, civilni, nuklearni program. Medjutim, medjunarodna zajednica tvrdi da Teheran nije učinio dovoljno da dokaže kako ne pokušava da razvije nuklearno oružje. Članovi takozvane grupe P5 plus 1 – odnosno Francuska, Nemačka, Britanija, Kina, Rusija i Sjedinjene Države – rade na jačanju medjunarodnog pritiska na Iran kako bi se ta zemlja saglasila sa nuklearnim inspekcijama Ujednjenih nacija. Francuski predsednik Fransoa Oland je u Nju Delhiju rekao:
„Uticaj Indije je veoma važan, jer ona može da pomogne da se iranski lideri uvere da pristupe ozbiljnim pregovorima i da se Teheran navede da poštuje medjunarodne sporazume o neširenju nuklearnog naoružanja.“
Profesorka sa univerziteta Džons Hopkins Rut Vedžvud, dovodi u pitanje efikasnost sankcija Ujedinjenih nacija, mada su one smanjile vrednost iranske vlute i izvoz nafte iz te zemlje.
„Medjutim, druga lekcija sankcija je: vojska je na prvom mestu. Nuklearni program na drugom. Zemlje će odustati od pitanja povodom kojih nisu posebno ozbiljne, ali neće odustati od svojih ključnih ambicija.“
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je rekao da svet mora da uveri Iran da akcije medjunarodne zajednice imaju za cilj obustavu širenja nuklearnog naoružanja, a ne pad vlade u Teheranu.
„Iran mora da shvati celokupan plan i da vidi kakve koristi ima u tom procesu. Moramo da uverimo Iran da se ovo ne tiče promene režima u Teheranu.“
Napredak sa Iranom je posebno važan posle nuklearne probe Severne Koreje. Državni sekretar Džon Keri ukazuje:
„To je povezano. Važno je da svet ima kredibilitet u pogledu naših nastojanja ka neširenju naoružanja i da jasno izrazi kako smatra nedopustivim da se Severna Koreja ovako nesmotreno ponaša, i da to isto važi i za Iran.“
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavioi je da propust da se zaustavi Severna Koreja ukazuje da sankcije neće zaustaviti ni Iran.
„Da li su oštre sankcije zaustavile Severnu Koreju? Nisu. Činjenica da su oni proizveli nuklearno oružje odjeknula je svugde na Bliskom istoku, posebno u Iranu. Oni kažu: 'Gde je svet? Gde je medjunarodna zajednica? Gde je oštar odgovor'?“
Izrael i dalje preti vojnim odgovorom kako bi sprečio Iran da se domogne nuklearnog oružja, dok administracija predsednika Obame nastoji da uveri izraelske lidere da još uvek ima vremena za diplomatsko rešenje.