Oštre reči u Vašingtonu razotkrivaju težak politički izazov kada je u pitanju reforma američkog imigracionog sistema. Nacrt zakonskog predloga administracije predsednika Obame, koji je procurio u javnost, moguće je da je poremetio osetljive pregovore demokratskih i republikanskih zakonodavaca koji iza zatvorenih vrata pokušavaju da sastave sveobuhvatan dvostranački predlog.
Šta će se dogoditi sa više od 11 miliona ilegalnih imigranata u Sjedinjenim Državama? Predlog administracije, kojeg se domogao jedan američki dnevnik, određuje put ka sticanju stalne dozvole za boravak – koja otvara vrata ka državljanstvu. Medjutim, republikanski zakonodavci gnevni zbog tog otkrića, optužuju predsednika Obamu da prisvaja dvostranačke napore.
„Davanjem prednosti onima koji su išli preko reda u odnosu na imigrante koji došli legalno, ne rešavati na odgovarajući način graničnu bezbednost, to mi govori da predsednik pokušava da iskoristi stranačku prednost“, naglasio je kongresmen Pol Rajan.
„Da li predsednik želi rezultat? Ili bi hteo još jedno oružje da bije republikance“, zapitao se senator Džon Mekejn.
U stvari, predsednik Obama je već obavestio Kapitol hil.
„Ako Kongres ne može na vreme da izađe sa svojim planom, ja ću predložiti svoj.“
I dok nezadovoljstvo zakonodavaca raste, zvaničnici Bele kuće se trude da uzvrate.
„Nadam se da republikanci i demokrate neće pribeći nekoj vrsti tipičnog Vasingtonskog prepucavanja, već će zavrnuti rukave i latiti se posla“, poručio je šef Obaminog kabineta Denis Mekdonou.
Pristalice reforme ukazuju da Amerika ima retku priliku da preduzme akciju.
„Prvi put u istoriji, politički je rizičnije protiviti se imigracionoj reformi, nego je podržati“, smatra demokratski senator Čarls Šumer.
Protivnici reforme strahuju da bi ona podstakla dalju ilegalnu imigraciju, kaže Džim Gilkrajst, osnivač gradjanske organizacije koja patrolira duž američke granice sa Meksikom.
„Ako budemo dali amnestiju za 15 do 30 miliona ljudi koji su sada ovde ilegalno, daćemo je i za 300 miliona koji će doći za njima tokom narednih decenija.“
Pa ipak, analitičari vide sve veći konsenzus u Vašingtonu u pogledu imigracione reforme. Mišel Mitelštat je iz Insituta za migracionu politiku.
„Postoji saglasnost u pogledu potrebe da se pojača granična bezbednost. Postoji sporazum o obaveznoj proveri prilikom zapošljavanja. Postoji sporazum da se nešto uradi sa ilegalnim imigrantima i omogući im se određen pravni status.“
Medjutim, trvenje povodom nacrta Bele kuće ukazuje da su promene daleko.
„Ova inicijativa bi mogla da propadne u svakom trenutku. Spor oko predloga Bele kuće koji je procurio u javnost i vema jaka reakcija republikanaca, samo pokazuju koliko je veliki ulog i činjenicu da će to i dalje biti veoma složen i sporan proces“, smatra Mitelštat.
Predsednik Obama se zalaže za reformu imigracionog zakona otkako je preuzeo dužnost. Republikanci su se zagrejali za tu inicijativu posle prošlogodišnjih izbora, na kojima je predsednik Obama pobedio zahvaljujući jakoj podršci birača hispanskog i azijskog porekla.
Šta će se dogoditi sa više od 11 miliona ilegalnih imigranata u Sjedinjenim Državama? Predlog administracije, kojeg se domogao jedan američki dnevnik, određuje put ka sticanju stalne dozvole za boravak – koja otvara vrata ka državljanstvu. Medjutim, republikanski zakonodavci gnevni zbog tog otkrića, optužuju predsednika Obamu da prisvaja dvostranačke napore.
„Davanjem prednosti onima koji su išli preko reda u odnosu na imigrante koji došli legalno, ne rešavati na odgovarajući način graničnu bezbednost, to mi govori da predsednik pokušava da iskoristi stranačku prednost“, naglasio je kongresmen Pol Rajan.
„Da li predsednik želi rezultat? Ili bi hteo još jedno oružje da bije republikance“, zapitao se senator Džon Mekejn.
U stvari, predsednik Obama je već obavestio Kapitol hil.
„Ako Kongres ne može na vreme da izađe sa svojim planom, ja ću predložiti svoj.“
I dok nezadovoljstvo zakonodavaca raste, zvaničnici Bele kuće se trude da uzvrate.
„Nadam se da republikanci i demokrate neće pribeći nekoj vrsti tipičnog Vasingtonskog prepucavanja, već će zavrnuti rukave i latiti se posla“, poručio je šef Obaminog kabineta Denis Mekdonou.
Pristalice reforme ukazuju da Amerika ima retku priliku da preduzme akciju.
„Prvi put u istoriji, politički je rizičnije protiviti se imigracionoj reformi, nego je podržati“, smatra demokratski senator Čarls Šumer.
Protivnici reforme strahuju da bi ona podstakla dalju ilegalnu imigraciju, kaže Džim Gilkrajst, osnivač gradjanske organizacije koja patrolira duž američke granice sa Meksikom.
„Ako budemo dali amnestiju za 15 do 30 miliona ljudi koji su sada ovde ilegalno, daćemo je i za 300 miliona koji će doći za njima tokom narednih decenija.“
Pa ipak, analitičari vide sve veći konsenzus u Vašingtonu u pogledu imigracione reforme. Mišel Mitelštat je iz Insituta za migracionu politiku.
„Postoji saglasnost u pogledu potrebe da se pojača granična bezbednost. Postoji sporazum o obaveznoj proveri prilikom zapošljavanja. Postoji sporazum da se nešto uradi sa ilegalnim imigrantima i omogući im se određen pravni status.“
Medjutim, trvenje povodom nacrta Bele kuće ukazuje da su promene daleko.
„Ova inicijativa bi mogla da propadne u svakom trenutku. Spor oko predloga Bele kuće koji je procurio u javnost i vema jaka reakcija republikanaca, samo pokazuju koliko je veliki ulog i činjenicu da će to i dalje biti veoma složen i sporan proces“, smatra Mitelštat.
Predsednik Obama se zalaže za reformu imigracionog zakona otkako je preuzeo dužnost. Republikanci su se zagrejali za tu inicijativu posle prošlogodišnjih izbora, na kojima je predsednik Obama pobedio zahvaljujući jakoj podršci birača hispanskog i azijskog porekla.