Vlast u Beogradu treba da razgovara sa Srbima u kosovskim institucijama jer oni predstavljaju jedini institucionalni mehanizam koji bi mogao da zaštiti Srbe pre svega južno od Ibra, smatraju predstavnici civilnog društva i neki građani Kosova.
Koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu Milorad Trifunović za Glas Amerike kaže da Beograd treba da razgovara sa Srbima koji su u kosovskim institucijama, jer su kako kaže, oni ti koji mogu da reše mnoge probleme Srba na Kosovu.
“Ako je gospodin premijer pružio ruku Tačiju, zašto ne bi razgovarali sa srpskim predstavnicima u takozvanoj nepriznatoj Vladi Kosova. Prvenstveno bi trebalo da na dnevni red stave pitanje kidnapovanih I nestalih, da i ti naši koji nas predstavljaju u Vladi Kosova kažu šta su do sada učinili na rasvetljavanju sudbine kidnapovanih i nestalih i da li imaju nameru da nešto učine”, kazao je Trifunović.
Predrag Radonjić Iz nevladine organizacije “Srpsko slovo” smatra da sam Beograd treba jasno da kaže da li treba ili ne da razgovara sa predstavnicima Srba u kosovskim institucijama, jer je - kako je kazao - sadašnja situacija potpuno kofnuzna u vezi sa tim.
“Beograd s jedne strane govori da ne priznaje kosovske institucije, da ne priznaje kosovske opštine, dok s druge strane mi vidimo da se u medijima i ostaloj komunikaciji, recimo razgovara sa predsednikom opštine Gračanica, kao sa legitimnim predstavnikom Srba, a s druge strane većina ljudi uopšte ne zna ko je predsednik srpske opštine Priština. To je potpuno šizofrena situacija i to izgleda kao da se vode dve politike, jedna prema severu, a druga prema Srbima na centralnom Kosovu, tako da ostaje i dalje nejasno šta Beograd zapravo hoće”, rekao je Radonjić.
S druge strane, Nebojša Mitić iz Omladinskog centra Gračanica, organizacije koja se dve godine bavi analizom procesa dijaloga Beograda i Prištine, kao i monitoringom implementacije postignutih sporazuma, smatra da bi Beograd pre svega zbog opstanka Srba na Kosovu, trebalo da razgovara sa srpskim predstavnicima u kosovskim institucijama.
“Mislim da treba da se sastaju i dogovaraju i da partijske i lične interese ostave po strani, a da neki najbitniji interesi za srpsku zajednicu “isplivaju” u prvi plan, kako bi život Srba na Kosovu krenuo napred”, kaže Mitić.
Žitelji Gračanice takođe smatraju da bi trebalo da dođe do srpsko-srpskog dijaloga između Beograda i Prištine.
“Beograd bi trebalo da razgovara i sa Srbima koji rade u srpskim institucijama i sa Srbima koji rade u Kosovskim institucijama, tu ne bi trebalo da se pravi nikakva razlika”.
“To je više toliko prenatrpano da ne znamo ni ko s kim razgovara, što se tiče nas oni imaju podršku oko svih pregovora”.
“Beograd bi trebalo da razgovara sa kosovskim institucijama zato što smatram da je Srbima ovde u enklavi mnogo teže, nego Srbima na severu”.
Beogradski mediji nedavno su objavili da bi premijer Srbije Ivica Dačić i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić trebalo uskoro da se sastanu sa zamenikom premijera Kosova Slobodanom Petrovićem, koji te navode nije želeo da komentariše.
Srbi u kosovskim institucijama participiraju u centralnoj i lokalnoj vlasti. U Skupštini Kosova je 13 srpskih poslanika, u Vladi Srbi imaju tri ministarska mesta, a na lokalu pet gradonačelnika.
Koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu Milorad Trifunović za Glas Amerike kaže da Beograd treba da razgovara sa Srbima koji su u kosovskim institucijama, jer su kako kaže, oni ti koji mogu da reše mnoge probleme Srba na Kosovu.
“Ako je gospodin premijer pružio ruku Tačiju, zašto ne bi razgovarali sa srpskim predstavnicima u takozvanoj nepriznatoj Vladi Kosova. Prvenstveno bi trebalo da na dnevni red stave pitanje kidnapovanih I nestalih, da i ti naši koji nas predstavljaju u Vladi Kosova kažu šta su do sada učinili na rasvetljavanju sudbine kidnapovanih i nestalih i da li imaju nameru da nešto učine”, kazao je Trifunović.
Predrag Radonjić Iz nevladine organizacije “Srpsko slovo” smatra da sam Beograd treba jasno da kaže da li treba ili ne da razgovara sa predstavnicima Srba u kosovskim institucijama, jer je - kako je kazao - sadašnja situacija potpuno kofnuzna u vezi sa tim.
“Beograd s jedne strane govori da ne priznaje kosovske institucije, da ne priznaje kosovske opštine, dok s druge strane mi vidimo da se u medijima i ostaloj komunikaciji, recimo razgovara sa predsednikom opštine Gračanica, kao sa legitimnim predstavnikom Srba, a s druge strane većina ljudi uopšte ne zna ko je predsednik srpske opštine Priština. To je potpuno šizofrena situacija i to izgleda kao da se vode dve politike, jedna prema severu, a druga prema Srbima na centralnom Kosovu, tako da ostaje i dalje nejasno šta Beograd zapravo hoće”, rekao je Radonjić.
S druge strane, Nebojša Mitić iz Omladinskog centra Gračanica, organizacije koja se dve godine bavi analizom procesa dijaloga Beograda i Prištine, kao i monitoringom implementacije postignutih sporazuma, smatra da bi Beograd pre svega zbog opstanka Srba na Kosovu, trebalo da razgovara sa srpskim predstavnicima u kosovskim institucijama.
“Mislim da treba da se sastaju i dogovaraju i da partijske i lične interese ostave po strani, a da neki najbitniji interesi za srpsku zajednicu “isplivaju” u prvi plan, kako bi život Srba na Kosovu krenuo napred”, kaže Mitić.
Žitelji Gračanice takođe smatraju da bi trebalo da dođe do srpsko-srpskog dijaloga između Beograda i Prištine.
“Beograd bi trebalo da razgovara i sa Srbima koji rade u srpskim institucijama i sa Srbima koji rade u Kosovskim institucijama, tu ne bi trebalo da se pravi nikakva razlika”.
“To je više toliko prenatrpano da ne znamo ni ko s kim razgovara, što se tiče nas oni imaju podršku oko svih pregovora”.
“Beograd bi trebalo da razgovara sa kosovskim institucijama zato što smatram da je Srbima ovde u enklavi mnogo teže, nego Srbima na severu”.
Beogradski mediji nedavno su objavili da bi premijer Srbije Ivica Dačić i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić trebalo uskoro da se sastanu sa zamenikom premijera Kosova Slobodanom Petrovićem, koji te navode nije želeo da komentariše.
Srbi u kosovskim institucijama participiraju u centralnoj i lokalnoj vlasti. U Skupštini Kosova je 13 srpskih poslanika, u Vladi Srbi imaju tri ministarska mesta, a na lokalu pet gradonačelnika.