Bespilotne letelice, takozvane „dronove“, imaju već gotovo svi, a vojni stručnjaci tvrde da je nova tehnologija bezbednija i efikasnija. S druge strane, branioci ljudskih prava strahuju da bi autonomni borbeni sistemi uskoro mogli sami da biraju ciljeve pa žele da se to spreči jednom novom svetskom konvencijom.
Tokom nedavnog sukoba između Izraela i Gaze izraelske rakete su prilično uspešno presretale rakete ispaljivane iz Gaze. Izraelci su za to koristili sistem nazvan „Gvozdena kupola“ koji automatski uočava opasnost i šalje signal operatoru koji ispaljuje kontraraketu.
U svom arsenalu Sjedinjene Države već imaju veliki broj bespilotnih letelica.
Takozvani „dronovi“ izviđaju i identifikuju ciljeve, a neki ispaljuju i rakete – na komandu operatora na zemlji. Direktor britanskog ogranka Hjuman rajts voča, Dejvid Mefam, kaže da bi kroz koju deceniju ljudski operator mogao da postane suvišan.
„Dronovi nisu autonomno oruđe. Ljudi su ti koji nišane i donose odluku o napadu, i to je proteklih godina sve snažniji trend u vojskama, posebno zapadnih zemalja. Ali kroz nekoliko godina takvi sistemi mogli bi potpuno da isključe čoveka iz tog kruga“, kaže Mefam.
Preteče su već na putu. Američka mornarica već ima X-47B, prvi dron na nosačima aviona koji može samostalno da sprovodi programirani zadatak. Robot nazvan „Big dog“ može da prati vojnike po teškom terenu. On nije naoružan, ali Hjuman rajts voč kaže da bi jednoga dana slični roboti mogli da imaju naoružanje.
„Jedna od stvari koje nas dele od varvara je to što pravimo razliku između boraca i civila. Plaši nas da robotizovana oruđa budućnosti neće moći da razlikuju dete koje u ruci drži sladoled od nekoga ko drži oružje“, kaže Dejvid Mefam.
Američke i druge oružane snage kažu da ne nameravaju da ukidaju ljudsku kontrolu nad oružjem ali Hjuman rajts voč se zalaže za svetski sporazum o tome. Nezavisni analitičar bezbednosti Hjugo Rouzmont zalaže se za javnu diskusiju o novoj tehnologiji i njenoj ulozi u ratu i miru.
„Potrebna je javna diskusija i o mogućnosti njene šire primene u saniranju posledica katasrofa i pružanju pomoći. Takva tehnologija se već primenjuje u tim okolnostima pa bi je trebalo obuhvatiti diskusijama o autonomiji robota“, kaže Rouzmont.
Rouzmont ipak dodaje da bi autonomni roboti mogli da budu veoma korisni, kao što su bili korisni roboti sa daljinskim upravljanjem koje je Francuska poslala u Japan kao pomoć u saniranju posledica katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušima.
Tokom nedavnog sukoba između Izraela i Gaze izraelske rakete su prilično uspešno presretale rakete ispaljivane iz Gaze. Izraelci su za to koristili sistem nazvan „Gvozdena kupola“ koji automatski uočava opasnost i šalje signal operatoru koji ispaljuje kontraraketu.
U svom arsenalu Sjedinjene Države već imaju veliki broj bespilotnih letelica.
Takozvani „dronovi“ izviđaju i identifikuju ciljeve, a neki ispaljuju i rakete – na komandu operatora na zemlji. Direktor britanskog ogranka Hjuman rajts voča, Dejvid Mefam, kaže da bi kroz koju deceniju ljudski operator mogao da postane suvišan.
„Dronovi nisu autonomno oruđe. Ljudi su ti koji nišane i donose odluku o napadu, i to je proteklih godina sve snažniji trend u vojskama, posebno zapadnih zemalja. Ali kroz nekoliko godina takvi sistemi mogli bi potpuno da isključe čoveka iz tog kruga“, kaže Mefam.
Preteče su već na putu. Američka mornarica već ima X-47B, prvi dron na nosačima aviona koji može samostalno da sprovodi programirani zadatak. Robot nazvan „Big dog“ može da prati vojnike po teškom terenu. On nije naoružan, ali Hjuman rajts voč kaže da bi jednoga dana slični roboti mogli da imaju naoružanje.
„Jedna od stvari koje nas dele od varvara je to što pravimo razliku između boraca i civila. Plaši nas da robotizovana oruđa budućnosti neće moći da razlikuju dete koje u ruci drži sladoled od nekoga ko drži oružje“, kaže Dejvid Mefam.
Američke i druge oružane snage kažu da ne nameravaju da ukidaju ljudsku kontrolu nad oružjem ali Hjuman rajts voč se zalaže za svetski sporazum o tome. Nezavisni analitičar bezbednosti Hjugo Rouzmont zalaže se za javnu diskusiju o novoj tehnologiji i njenoj ulozi u ratu i miru.
„Potrebna je javna diskusija i o mogućnosti njene šire primene u saniranju posledica katasrofa i pružanju pomoći. Takva tehnologija se već primenjuje u tim okolnostima pa bi je trebalo obuhvatiti diskusijama o autonomiji robota“, kaže Rouzmont.
Rouzmont ipak dodaje da bi autonomni roboti mogli da budu veoma korisni, kao što su bili korisni roboti sa daljinskim upravljanjem koje je Francuska poslala u Japan kao pomoć u saniranju posledica katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušima.