Tokom ove nedelje se obeležava 90. godišnjica emitovanja radio programa BBC-ja. Međutim, istorijska godišnjiica je u senci serije skandala koji proteklih nedelja uzdrmavaju tu kuću, koja je dovela do ostavke generalnog direktora i dovođenje u pitanje same budućnosti ove javno finansirane institucije.
Tokom svoje 90-ogodišnje istorije, BBC je postao jedna od najdragocenijih britanskih institucija. Međutim, proteklih nedelja BBC nije toliko prenosio vesti, koliko je sam bio vest, zapavši u – kako neki kažu – najgoru krizu u svojoj istoriji, koja se u novinskim naslovima naziva „haosom“ i „metežom“.
Kriza je počela u oktobru, kada su na površinu izbile optužbe protiv dugogodišnjeg voditelja BBC-ja, Džimija Savila. Policija smatra da je Savil tokom četiri decenije seksualno zlostavljao možda čak tri stotine osoba, uključujući i maloletne učesnike BBC-jevih programa. BBC je potom kritkovan što nije obelodanio nalaze sopstvene istrage Savilovog ponašanja.
Potom, početkom ovog meseca, BBC je emitovao program u kojem je lažno optužio jednog britanskog političara za seksualno zlostavljanje dece. Kasnije se ispostavilo da je političar pogrešno identifikovan. Program „Njuznajt“ je onda izdao bezrezervno izvinjenje. Stjuart Pervis, profesor i bivši novinar, kaže da su ta dva sporna slučaja, oba povezana sa optužbama za zlostavljanje dece, izazvala krizu poverenja u BBC. On je za Glas Amerike rekao da je to nova vrsta debakla za javno finansiranu medijsku kuću.
„Tema koja se nastavljala tokom cele istorije BBC-ja je bio odnos BBC-ja i aktuelne vlade. Bilo je mnogo momenata u istoriji kada je postojala zategnutost. Ali ovde nije reč o tome. Ovde se apsolutno radi o odnosu BBC-ja i njegovih gledalaca i slušalaca. Zbog toga neki misle da je to najveća kriza svih vremena, kriza poverenja.“
Da bi se to poverenje obnovilo, mnogi kažu da BBC mora da promeni složen i preobiman sistem upravljanja. Neke glave su zbog krize već pale. Posle svega 54 dana na položaju, generalni direktor Džordž Entvisl je podneo ostavku. Glavna urednica informativnog programa i njen zamenik su se takođe povukli. Predsednik Upravnog odbora BBC-a, Kris Paten, kaže da organizacija mora da se reformiše.
„Ako smatrate da je BBC-ju potrebna obimna radikalna strukturna reforma, apsolutno mu je potrebna.“
To će morati da se uradi ako BBC želi da se izvuče iz svega ovoga, kaže Pervis.
„Mislim da sadašnja garnitura lidera BBC-ja nije dorasla zadatku. U BBC-ju mora da se uspostavi novi režim, da tako kažem, i ako taj režim bude dobar, ponovo će pridobiti poverenje.“
Na ulici, mišljenja o BBC-ju su mešovita.
„Mislim da bi trebalo da uvažavamo BBC. To je fantastična institucija.“
„U stvari im više ne verujem kao nekad.“
BBC trenutno ulaže velike napore da ponovo zadobije poverenje svoje publike.
Tokom svoje 90-ogodišnje istorije, BBC je postao jedna od najdragocenijih britanskih institucija. Međutim, proteklih nedelja BBC nije toliko prenosio vesti, koliko je sam bio vest, zapavši u – kako neki kažu – najgoru krizu u svojoj istoriji, koja se u novinskim naslovima naziva „haosom“ i „metežom“.
Kriza je počela u oktobru, kada su na površinu izbile optužbe protiv dugogodišnjeg voditelja BBC-ja, Džimija Savila. Policija smatra da je Savil tokom četiri decenije seksualno zlostavljao možda čak tri stotine osoba, uključujući i maloletne učesnike BBC-jevih programa. BBC je potom kritkovan što nije obelodanio nalaze sopstvene istrage Savilovog ponašanja.
Potom, početkom ovog meseca, BBC je emitovao program u kojem je lažno optužio jednog britanskog političara za seksualno zlostavljanje dece. Kasnije se ispostavilo da je političar pogrešno identifikovan. Program „Njuznajt“ je onda izdao bezrezervno izvinjenje. Stjuart Pervis, profesor i bivši novinar, kaže da su ta dva sporna slučaja, oba povezana sa optužbama za zlostavljanje dece, izazvala krizu poverenja u BBC. On je za Glas Amerike rekao da je to nova vrsta debakla za javno finansiranu medijsku kuću.
„Tema koja se nastavljala tokom cele istorije BBC-ja je bio odnos BBC-ja i aktuelne vlade. Bilo je mnogo momenata u istoriji kada je postojala zategnutost. Ali ovde nije reč o tome. Ovde se apsolutno radi o odnosu BBC-ja i njegovih gledalaca i slušalaca. Zbog toga neki misle da je to najveća kriza svih vremena, kriza poverenja.“
Da bi se to poverenje obnovilo, mnogi kažu da BBC mora da promeni složen i preobiman sistem upravljanja. Neke glave su zbog krize već pale. Posle svega 54 dana na položaju, generalni direktor Džordž Entvisl je podneo ostavku. Glavna urednica informativnog programa i njen zamenik su se takođe povukli. Predsednik Upravnog odbora BBC-a, Kris Paten, kaže da organizacija mora da se reformiše.
„Ako smatrate da je BBC-ju potrebna obimna radikalna strukturna reforma, apsolutno mu je potrebna.“
To će morati da se uradi ako BBC želi da se izvuče iz svega ovoga, kaže Pervis.
„Mislim da sadašnja garnitura lidera BBC-ja nije dorasla zadatku. U BBC-ju mora da se uspostavi novi režim, da tako kažem, i ako taj režim bude dobar, ponovo će pridobiti poverenje.“
Na ulici, mišljenja o BBC-ju su mešovita.
„Mislim da bi trebalo da uvažavamo BBC. To je fantastična institucija.“
„U stvari im više ne verujem kao nekad.“
BBC trenutno ulaže velike napore da ponovo zadobije poverenje svoje publike.