Ove godine u Sjedinjenim Državama obeležava se 40. godišnjica donošenja zakona o čistoći vode. Tim istorijskim propisom uvedeni su strogi propisi o kvalitetu vode koju postrojenja za preradu otpadne vode ispuštaju u američke reke. Zakon je naširoko hvaljen zbog toga što je zaštitio javno zdravlje i prirodnu sredinu. Ali 40 godina kasnije, zbog smanjenih budžeta, mnoge lokalne zajednice teško ispunjavaju te standarde od kojih, kako neki veruju, nema mnogo koristi.
Džordž Hokins je direktor vašingtonskog Vodovoda i kanalizacije. Između ostalog, on se brine za to da kanalizaciona voda ne zagađuje reku od koje više od dva miliona ljudi dobija pijaću vodu. Ali infrastruktura je već dotrajala.
„Činjenica je da nam treba mnogo prihoda od naših pretplatnika da bismo je renovirali“, kaže Hokins.
Dažbine za vodu i kanalizaciju nastaviće još godinama da rastu svake godine. Govoreći nedavno na jednom pretresu u Kongresu Hokins je rekao da poštovanje zakonskih propisa košta, dok su prednosti koje donosi minimalne.
„Trošimo milijardu dolara za deseti deo jednog procenta zaštite, koji nas je ranije koštao sto miliona. A ta cena će i dalje rasti“, rekao je Hokins.
Na istom pretresu, gradonačelnik grada Lajma, u Ohaju, Dejvid Berger, rekao je da njegov grad jednostavno nema novca za ispunjavanje propisa. On je zatražio pomoć od Kongresa.
„Ako je Kongres doneo te propise i naredio da se sprovode, onda morate da nam pomognete. Ako nema novca ili političke volje onda se propisi moraju ublažiti i to što pre“, rekao je Berger.
Zakonski predlog kongresmena Tima Bišopa, za proširenje federalne pomoći u sprovođenju propisa o čistoći vode, zapao je u ćorsokak. Bišop kritikuje Kongres što je od 2009. do 2012. smanjio izdatke za projekte za prečišćavanje vode sa 4 milijarde i 700 miliona dolara na samo 690 miliona.
„Krećemo se u pogrešnom pravcu i pogoršavamo problem koji ljudi u zajednicama pokušavaju da reše“, rekao je Bišop.
Nedaleko odatle, u postrojenju za prečišćavanje vode Blu plejns, direktor vašingtonskog vodovoda i kanalizacije Džordž Hokins, kaže da bi praktično rešenje za nestašicu novca moglo da bude izdvajanje korisnih materija iz otpadnih voda. 2014. ovo postrojenje će početi da iz prerađenog mulja izdvaja metan kako bi smanjilo svoje potrebe za energijom. Drugim procesom mulj će biti prerađivan u baštensko đubrivo, koje će se prodavati farmerima i baštovanima.
„Prvo smo postrojenje u Severnoj Americi koje će ovom tehnologijom proizvoditi obnovljivu energiju, ali smatramo da bi svako postrojenje trebalo to da radi, ne samo postrojenja za preradu kanalizacione vode“, kaže Hokins.
Hokins kaže da će on i njegove kolege nastaviti sa pritiskom na Kongres da obezbedi pomoć za puno poštovanje propisa o čistoći vode. U međuvremenu, on poziva sve diretore sličnih postrojenja da primene kretivne metode za pretvaranje kanalizacione vode u izvor prihoda.
Džordž Hokins je direktor vašingtonskog Vodovoda i kanalizacije. Između ostalog, on se brine za to da kanalizaciona voda ne zagađuje reku od koje više od dva miliona ljudi dobija pijaću vodu. Ali infrastruktura je već dotrajala.
„Činjenica je da nam treba mnogo prihoda od naših pretplatnika da bismo je renovirali“, kaže Hokins.
Dažbine za vodu i kanalizaciju nastaviće još godinama da rastu svake godine. Govoreći nedavno na jednom pretresu u Kongresu Hokins je rekao da poštovanje zakonskih propisa košta, dok su prednosti koje donosi minimalne.
„Trošimo milijardu dolara za deseti deo jednog procenta zaštite, koji nas je ranije koštao sto miliona. A ta cena će i dalje rasti“, rekao je Hokins.
Na istom pretresu, gradonačelnik grada Lajma, u Ohaju, Dejvid Berger, rekao je da njegov grad jednostavno nema novca za ispunjavanje propisa. On je zatražio pomoć od Kongresa.
„Ako je Kongres doneo te propise i naredio da se sprovode, onda morate da nam pomognete. Ako nema novca ili političke volje onda se propisi moraju ublažiti i to što pre“, rekao je Berger.
Zakonski predlog kongresmena Tima Bišopa, za proširenje federalne pomoći u sprovođenju propisa o čistoći vode, zapao je u ćorsokak. Bišop kritikuje Kongres što je od 2009. do 2012. smanjio izdatke za projekte za prečišćavanje vode sa 4 milijarde i 700 miliona dolara na samo 690 miliona.
„Krećemo se u pogrešnom pravcu i pogoršavamo problem koji ljudi u zajednicama pokušavaju da reše“, rekao je Bišop.
Nedaleko odatle, u postrojenju za prečišćavanje vode Blu plejns, direktor vašingtonskog vodovoda i kanalizacije Džordž Hokins, kaže da bi praktično rešenje za nestašicu novca moglo da bude izdvajanje korisnih materija iz otpadnih voda. 2014. ovo postrojenje će početi da iz prerađenog mulja izdvaja metan kako bi smanjilo svoje potrebe za energijom. Drugim procesom mulj će biti prerađivan u baštensko đubrivo, koje će se prodavati farmerima i baštovanima.
„Prvo smo postrojenje u Severnoj Americi koje će ovom tehnologijom proizvoditi obnovljivu energiju, ali smatramo da bi svako postrojenje trebalo to da radi, ne samo postrojenja za preradu kanalizacione vode“, kaže Hokins.
Hokins kaže da će on i njegove kolege nastaviti sa pritiskom na Kongres da obezbedi pomoć za puno poštovanje propisa o čistoći vode. U međuvremenu, on poziva sve diretore sličnih postrojenja da primene kretivne metode za pretvaranje kanalizacione vode u izvor prihoda.