Zamenik španskog ministra ekonomije Fernando Himenez, kaže da Španska vlada još odlučuje da li da zatraži hitnu pozajmicu za isplatu državnih dugova. Međutim, saradnica Glasa Amerike izveštava iz Londona da se većina lidera eurozone i finansijskih tržišta nada da će se to dogoditi što pre.
Sat otkucava, dok se Evropa bori da sačuva Španiju od dubokih ekononmskih tesnaca. Evropska centralna banka nudi da pomogne ugroženim evropskim ekonomijama kupovinom državnih obveznica. To bi moglo da dovede do smanjenja cene španskih kredita i uveri oprezna tržišta da eurozona savlađuje svoje ekonomske probleme. Ali prvo, Španija mora da odluči da li želi pomoć. Španski ministar ekonomije je u Londonu priznao da je Španija u nevoljama.
„Potpuno vam je jasno da prolazimo kroz sve veću dužničku krizu. Španija je u središtu pažnje zbog mnoštva problema od kojih pati i eurozona. Čak bih rekao da se budućnost bitke za euro odlučuje u Španiji.“
Ali De Gvindos je demantovao da je njegovoj zemlji potreban paket pomoći. Mnogi se pitaju da li je u pravu. Španska ekonomija je naglo počela da tone kada su propale cene kuća – ostavivši španske banke sa više od milijardu dolara loših kredita. Sada je velika zabrinutost da Španija neće biti u stanju da održi banke na površini, dok budžetski deficit raste, a recesija se produbljuje.
U Španiji je gotovo pet miliona ljudi nezaposleno – to znači da je 25 odsto Španaca bez posla – što je najveća stopa nezaposlenosti u Evropi. Ijan Beg, iz Londonske škole za ekonomiju, kaže da Španija ima razloge da izbegne paket pomoći.
„Španija ne želi da dođe u situaciju da joj Brisel govori kako da vodi ekonomiju, što znači da je u ovom trenutku na ivici noža u pogledu zvaničnog traženja paketa pomoći.“
Španska vlada je suočena i sa unutrašnjepolitičkim neprilikama. Severna španska pokrajina, Katalonija, na koju otpada petina španske ekonomije, traži nezavisnost, pošto je Španija odbila zahtev da joj se odobre specijalna budžetska ovlašćenja. U samoj prestonici, Madridu, sve veće nezadovoljstvo je izvelo Špance na ulice, sa pokatkad nasilnim posledicama. Narednih nedelja se očekuju nove demonstracije. Ekspert za ekonomiju, Kostas Lapavicas, kaže da bi paket pomoći i prateća oštra pravila štednje, mogla da budu štetna za nestabilnu špansku ekonomiju.
„Španiji su potrebne korenite reforme. Potrebna joj je glavna investiciona strategija. Treba da uradi nešto u pogledu rasta produktivnosti. Treba nešto da učini u vezi sa novim sektorima u ekonomiji. Potrebna joj je velika ekonomska transformacija. A bojim se da se to ne kreće ispravnim smerom i da nije u okvirima monetarne unije.“
Uz mnogo nepoznanica na vidiku, Evropski savet treba da se sastane pre kraja meseca i mnogi se nadaju da će moći da donese neke konkretne odluke.
Sat otkucava, dok se Evropa bori da sačuva Španiju od dubokih ekononmskih tesnaca. Evropska centralna banka nudi da pomogne ugroženim evropskim ekonomijama kupovinom državnih obveznica. To bi moglo da dovede do smanjenja cene španskih kredita i uveri oprezna tržišta da eurozona savlađuje svoje ekonomske probleme. Ali prvo, Španija mora da odluči da li želi pomoć. Španski ministar ekonomije je u Londonu priznao da je Španija u nevoljama.
„Potpuno vam je jasno da prolazimo kroz sve veću dužničku krizu. Španija je u središtu pažnje zbog mnoštva problema od kojih pati i eurozona. Čak bih rekao da se budućnost bitke za euro odlučuje u Španiji.“
Ali De Gvindos je demantovao da je njegovoj zemlji potreban paket pomoći. Mnogi se pitaju da li je u pravu. Španska ekonomija je naglo počela da tone kada su propale cene kuća – ostavivši španske banke sa više od milijardu dolara loših kredita. Sada je velika zabrinutost da Španija neće biti u stanju da održi banke na površini, dok budžetski deficit raste, a recesija se produbljuje.
U Španiji je gotovo pet miliona ljudi nezaposleno – to znači da je 25 odsto Španaca bez posla – što je najveća stopa nezaposlenosti u Evropi. Ijan Beg, iz Londonske škole za ekonomiju, kaže da Španija ima razloge da izbegne paket pomoći.
„Španija ne želi da dođe u situaciju da joj Brisel govori kako da vodi ekonomiju, što znači da je u ovom trenutku na ivici noža u pogledu zvaničnog traženja paketa pomoći.“
Španska vlada je suočena i sa unutrašnjepolitičkim neprilikama. Severna španska pokrajina, Katalonija, na koju otpada petina španske ekonomije, traži nezavisnost, pošto je Španija odbila zahtev da joj se odobre specijalna budžetska ovlašćenja. U samoj prestonici, Madridu, sve veće nezadovoljstvo je izvelo Špance na ulice, sa pokatkad nasilnim posledicama. Narednih nedelja se očekuju nove demonstracije. Ekspert za ekonomiju, Kostas Lapavicas, kaže da bi paket pomoći i prateća oštra pravila štednje, mogla da budu štetna za nestabilnu špansku ekonomiju.
„Španiji su potrebne korenite reforme. Potrebna joj je glavna investiciona strategija. Treba da uradi nešto u pogledu rasta produktivnosti. Treba nešto da učini u vezi sa novim sektorima u ekonomiji. Potrebna joj je velika ekonomska transformacija. A bojim se da se to ne kreće ispravnim smerom i da nije u okvirima monetarne unije.“
Uz mnogo nepoznanica na vidiku, Evropski savet treba da se sastane pre kraja meseca i mnogi se nadaju da će moći da donese neke konkretne odluke.