Predsednički izbori 2012. u Sjedinjenim Državama biće po svemu sudeći najskuplji u američkoj istoriji. Odlukom Vrhovnog suda dozvoljeno je nezavisnim grupama da troše neograničene svote novca za pridobijanje glasača što bi moglo da ima veliki uticaj na ishod izbora.
Medijski izveštaji širom zemlje preplavljeni su negativnim političkim oglasima. A opšta predizborna kampanja je tek počela. Mnoge oglase finansiraju malo poznate grupe. Neki Amerikanci, nezadovoljni odlukom donetom 2010. kojom se korporacijama, sindikatima i imućnim građanima dozvoljava da neograničeno poklanjaju priloge za političkie kampanje organizovali su protest ispred Vrhovnog suda.
“Imam osećaj da novac velikih korporacija ulazi u sve pore političkog života i oduzima glasove običnim biračima”, kaže demonstrant Pol King.
Prema podacima Centra za odgovornu politiku, koji prati troškove izbora, nezavisne grupe su 2004. godine na reklame potrošile oko 69 miliona dolara , a 2008. ti troškovi su se popeli na 156 miliona. Ove godine, do sada je potrošeno 300 miliona, a očekuje se da će do novembarskih izbora iznos biti puno veći. Meri Bojl je članica grupe “Zajednički cilj”.
"Mi ne znamo ko troši veliki deo tog novca. U svakom slučaju američka javnost zaslužuje da zna ko daje sav taj novac da bi uticao na izabrane zvaničnike.”
Analitičari kažu da su mnogi glasači verovatno već frustrirani bombardovanjem oglasima i to bi mogao da bude problem kada izađu na birališta. Majkl Frenk je viši analitičar Fondacije Heritidž.
“Možete imati sav novac ovoga sveta i sve resurse na raspolaganju, ali ako je vaša ciljana publika, ako su vaši glasači nezadovoljni i ljuti zbog vaših nastojanja to vam ne ide u prilog.”
Iako je broj neopredeljenih glasača na predsedničkim izborima mali ne očekuje se da će to uticasti na smanjenje doprinosa nezavisnih davalaca. Ankete nagoveštavaju tesnu trku, što ujedno osigurava i besomučno trošenje od sada pa do izbornog dana.
Medijski izveštaji širom zemlje preplavljeni su negativnim političkim oglasima. A opšta predizborna kampanja je tek počela. Mnoge oglase finansiraju malo poznate grupe. Neki Amerikanci, nezadovoljni odlukom donetom 2010. kojom se korporacijama, sindikatima i imućnim građanima dozvoljava da neograničeno poklanjaju priloge za političkie kampanje organizovali su protest ispred Vrhovnog suda.
“Imam osećaj da novac velikih korporacija ulazi u sve pore političkog života i oduzima glasove običnim biračima”, kaže demonstrant Pol King.
Prema podacima Centra za odgovornu politiku, koji prati troškove izbora, nezavisne grupe su 2004. godine na reklame potrošile oko 69 miliona dolara , a 2008. ti troškovi su se popeli na 156 miliona. Ove godine, do sada je potrošeno 300 miliona, a očekuje se da će do novembarskih izbora iznos biti puno veći. Meri Bojl je članica grupe “Zajednički cilj”.
"Mi ne znamo ko troši veliki deo tog novca. U svakom slučaju američka javnost zaslužuje da zna ko daje sav taj novac da bi uticao na izabrane zvaničnike.”
Analitičari kažu da su mnogi glasači verovatno već frustrirani bombardovanjem oglasima i to bi mogao da bude problem kada izađu na birališta. Majkl Frenk je viši analitičar Fondacije Heritidž.
“Možete imati sav novac ovoga sveta i sve resurse na raspolaganju, ali ako je vaša ciljana publika, ako su vaši glasači nezadovoljni i ljuti zbog vaših nastojanja to vam ne ide u prilog.”
Iako je broj neopredeljenih glasača na predsedničkim izborima mali ne očekuje se da će to uticasti na smanjenje doprinosa nezavisnih davalaca. Ankete nagoveštavaju tesnu trku, što ujedno osigurava i besomučno trošenje od sada pa do izbornog dana.