Grčka se približava petoj godini recesije, a broj građana koji ne mogu da se prehrane se povećava. Narodne kuhinje u Atini su bile rezervat ilegalnih imigranata i beskućnika, ali se sada u njima hrani sve više običnih Grka.
Upravo počinje ručak. Činije vrućih testenina se pripremaju za više od stotinu dece. Mada ovo nije škola. Ovo je objekat koji vodi atinska vlast da bi prehranila one koji više ne mogu sami da se hrane. Ovde pristiže sve više i više Atinjana – naročito penzionera i porodica sa decom. Kujnu vodi Jorgos Apostopulos i ekipa dobrovoljaca. Iako je novac koji je obezbedila gradska vlada dovoljan, on ne zna koliko će to da traje.
„Plašimo se budućnosti, jer ne znamo šta će biti sledećeg dana – to nam je najveći problem, budućnost je nepoznata, ali se trudimo da uradimo sve što možemo.“
Nekoliko minuta pre nego što je ovo snimljeno, dvorište je bilo puno odraslih ljudi svih životnih dobi, koji su čekali u redu za hranu. Ali snimanje nam nije dozvoljeno. Mnogi koji dolaze ovde, ne žele da ih vidi porodica.
Ipak, Hristos i Marija su pristali da govore za Glas Amerike.
Hristos kaže da je do pre nekoliko godina živeo lepo. Onda su mu umrli roditelji, a on je doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Pio je lekove protiv bolova i – izgubio posao.
„Imam 48 godina. Pamtim prve 44, možda 43 godine svog života. Ovo je najteža situacija koju sam ikada video u Grčkoj.“
Njegova prijateljica Marija kaže da je vodila krojačku radnju, ali je onda, kada je počela kriza, ostala bez posla.
„Posle toga sam ostala i bez kuće, jer sam mesečno morala da plaćam 450 eura. Već sam dvadesetak dana beskućnica i ovde se hranim svakog dana u podne i u 5 popodne.“
Ali ponuda institucija poput ove ipak izgleda da nije dovoljna. Stotine Grka su ove nedelje stajale u redu za povrće u parku u centru Atine. Farmeri sa Krita su dopremili 27 tona plavih patlidžana, paprika, paradajza i drugih proizvoda, uz pomoć lokalne vlasti.
Pomaže i Nikos Saprovalakis, koji radi u prehrambenoj firmi.
„Mi nećemo rešiti nijedan prehrambeni problem, ali počinjemo da širimo solidarnost, grčku solidarnost, što pokazuje da smo mi Grci u ovakvim vremenima ujedinjeni.“
Spiros Kalamantis je jedan od onih koji su u redu čekali za paket hrane.
„S obzirom da sam već nekoliko godina bez posla, mislio sam da ću i ja da dobijem jedan paket. Jer sam nezaposlen. Ali nema više.“
Pomoć je potrebna sve većem broju Grka. Nezaposlenost se povećava, isto kao i porez, tako da je mnogima teško čak i da se prehrane. S druge strane, izazov za novu Grčku vladu su prve nedelje posle stupanja na dužnost.
Upravo počinje ručak. Činije vrućih testenina se pripremaju za više od stotinu dece. Mada ovo nije škola. Ovo je objekat koji vodi atinska vlast da bi prehranila one koji više ne mogu sami da se hrane. Ovde pristiže sve više i više Atinjana – naročito penzionera i porodica sa decom. Kujnu vodi Jorgos Apostopulos i ekipa dobrovoljaca. Iako je novac koji je obezbedila gradska vlada dovoljan, on ne zna koliko će to da traje.
„Plašimo se budućnosti, jer ne znamo šta će biti sledećeg dana – to nam je najveći problem, budućnost je nepoznata, ali se trudimo da uradimo sve što možemo.“
Nekoliko minuta pre nego što je ovo snimljeno, dvorište je bilo puno odraslih ljudi svih životnih dobi, koji su čekali u redu za hranu. Ali snimanje nam nije dozvoljeno. Mnogi koji dolaze ovde, ne žele da ih vidi porodica.
Ipak, Hristos i Marija su pristali da govore za Glas Amerike.
Hristos kaže da je do pre nekoliko godina živeo lepo. Onda su mu umrli roditelji, a on je doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Pio je lekove protiv bolova i – izgubio posao.
„Imam 48 godina. Pamtim prve 44, možda 43 godine svog života. Ovo je najteža situacija koju sam ikada video u Grčkoj.“
Njegova prijateljica Marija kaže da je vodila krojačku radnju, ali je onda, kada je počela kriza, ostala bez posla.
„Posle toga sam ostala i bez kuće, jer sam mesečno morala da plaćam 450 eura. Već sam dvadesetak dana beskućnica i ovde se hranim svakog dana u podne i u 5 popodne.“
Ali ponuda institucija poput ove ipak izgleda da nije dovoljna. Stotine Grka su ove nedelje stajale u redu za povrće u parku u centru Atine. Farmeri sa Krita su dopremili 27 tona plavih patlidžana, paprika, paradajza i drugih proizvoda, uz pomoć lokalne vlasti.
Pomaže i Nikos Saprovalakis, koji radi u prehrambenoj firmi.
„Mi nećemo rešiti nijedan prehrambeni problem, ali počinjemo da širimo solidarnost, grčku solidarnost, što pokazuje da smo mi Grci u ovakvim vremenima ujedinjeni.“
Spiros Kalamantis je jedan od onih koji su u redu čekali za paket hrane.
„S obzirom da sam već nekoliko godina bez posla, mislio sam da ću i ja da dobijem jedan paket. Jer sam nezaposlen. Ali nema više.“
Pomoć je potrebna sve većem broju Grka. Nezaposlenost se povećava, isto kao i porez, tako da je mnogima teško čak i da se prehrane. S druge strane, izazov za novu Grčku vladu su prve nedelje posle stupanja na dužnost.