U proteklih deset godina, dve ozbiljne pandemije bile su velika pretnja javnom zdravlju širom sveta. Prva je bila infekcija respiratornih organa poznata kao SARS. Druga, zarazni virus svinjskog gripa poznatiji kao H1N1. Izolovani slučajevi H1N1 i dalje se pojavljuju. I dok raste zabrinutost zbog drugih potencijalnih pretnji, uključujući H1N1 ili virus ptičjeg gripa, međunarodni zdravstveni zvaničnici preduzimaju preventivne mere za sprečavanje novih epidemija.
Virusom H1N1 bilo je zaraženo oko 61 milion ljudi tokom epidemije 2009. godine. Dejv Kornvel bio je jedan od zaraženih.
„Imao sam povišenu temperaturu, groznicu i slične simptome gripa i posle nekoliko sati u bolnici, neko je konačno došao i rekao mi da je u pitanju svinjski grip“.
H1N1, takođe poznat kao svinjski grip, bio je uzročnik oko 18 hiljada smrtnih slučajeva širom sveta. Ono što je počelo u aprilu 2009. godine u Severnoj Americi, veoma brzo se proširilo po svetu. Sedam godina pre toga, bila je epidemija Ozbiljnog Akutnog Respiratornog Sindroma ili SARS-a, koja se pojavila u Jugoistočnoj Aziji.
„Bilo je oko 8 hiljada slučajeva SARS-a tokom 2002-3 godine, bili su veoma ozbiljni ali se nisu širili. S druge strane, slučajevi H1N1 nisu bili toliko ozbiljni, ali su se proširili svuda po svetu“, kaže dr Kevin De Kok, direktor Centra za globalno zdravlje u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, u državi Džordžija.
„Ne možemo uvek da računamo na to da će ozbiljnost i rasprostranjenost zaraze biti tako odvojene. Spremni smo, ali treba uraditi još mnogo toga. Ne možemo primati ništa zdravo za gotovo“.
Dr Izabel Nutal, visoka zvaničnica Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi, kaže da je načinjen veliki progres u pripremama za nove epidemije, ali da to nije ni približno dovoljno uprkos obavezi da sve bude spremno za ozbiljnu epidemiju do 2012. godine.
„Države su se obavezale da sprovedu sistem za praćenje, da obezbede laboratorije na terenu, da informišu svoju populaciju, da organizuju karantin ako je potrebno i da budu u stanju da spreče širenje bolesti. Shvatam da je to mnogo posla, ali još nismo na cilju“.
Pojedinačni slučajevi su česti širom sveta. Dr De Kok kaže da bi ljudi trebalo da budu oprezni, ali ne i preterano zabrinuti, navodeći kao primer virus H5N1 ili ptičji grip.
„Izgleda da nije prenosiv sa osobe na osobu, ipak, infektivne bolesti mogu da promene svoju epidemiologiju“.
Pojava slučajeva gripa početkom godine u Meksiku, naterala je ljude da masovno u redovima čekaju na vakcinaciju. Devedeset odsto od 1600 prijavljenih slučajeva gripa, izazvao je virus H1N1, koji je takodje bio u porastu na severo-zapadu Indije.
Svetska zdravstvena organizacija uspostavila je Globalnu mrežu za uzbunjivanje i reagovanje na pojavu bolesti i u svom sedištu u Ženevi, Strateški zdravstveni operativni centar. U tom visoko-tehnološki opremljenom centru, stručnjaci iz svih grana medicine redovno se sastaju i prate i analiziraju najnovije podatke o pojavama bolesti u svetu, spremni da reaguju na prvi znak sledeće epidemije.
Virusom H1N1 bilo je zaraženo oko 61 milion ljudi tokom epidemije 2009. godine. Dejv Kornvel bio je jedan od zaraženih.
„Imao sam povišenu temperaturu, groznicu i slične simptome gripa i posle nekoliko sati u bolnici, neko je konačno došao i rekao mi da je u pitanju svinjski grip“.
H1N1, takođe poznat kao svinjski grip, bio je uzročnik oko 18 hiljada smrtnih slučajeva širom sveta. Ono što je počelo u aprilu 2009. godine u Severnoj Americi, veoma brzo se proširilo po svetu. Sedam godina pre toga, bila je epidemija Ozbiljnog Akutnog Respiratornog Sindroma ili SARS-a, koja se pojavila u Jugoistočnoj Aziji.
„Bilo je oko 8 hiljada slučajeva SARS-a tokom 2002-3 godine, bili su veoma ozbiljni ali se nisu širili. S druge strane, slučajevi H1N1 nisu bili toliko ozbiljni, ali su se proširili svuda po svetu“, kaže dr Kevin De Kok, direktor Centra za globalno zdravlje u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, u državi Džordžija.
„Ne možemo uvek da računamo na to da će ozbiljnost i rasprostranjenost zaraze biti tako odvojene. Spremni smo, ali treba uraditi još mnogo toga. Ne možemo primati ništa zdravo za gotovo“.
Dr Izabel Nutal, visoka zvaničnica Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi, kaže da je načinjen veliki progres u pripremama za nove epidemije, ali da to nije ni približno dovoljno uprkos obavezi da sve bude spremno za ozbiljnu epidemiju do 2012. godine.
„Države su se obavezale da sprovedu sistem za praćenje, da obezbede laboratorije na terenu, da informišu svoju populaciju, da organizuju karantin ako je potrebno i da budu u stanju da spreče širenje bolesti. Shvatam da je to mnogo posla, ali još nismo na cilju“.
Pojedinačni slučajevi su česti širom sveta. Dr De Kok kaže da bi ljudi trebalo da budu oprezni, ali ne i preterano zabrinuti, navodeći kao primer virus H5N1 ili ptičji grip.
„Izgleda da nije prenosiv sa osobe na osobu, ipak, infektivne bolesti mogu da promene svoju epidemiologiju“.
Pojava slučajeva gripa početkom godine u Meksiku, naterala je ljude da masovno u redovima čekaju na vakcinaciju. Devedeset odsto od 1600 prijavljenih slučajeva gripa, izazvao je virus H1N1, koji je takodje bio u porastu na severo-zapadu Indije.
Svetska zdravstvena organizacija uspostavila je Globalnu mrežu za uzbunjivanje i reagovanje na pojavu bolesti i u svom sedištu u Ženevi, Strateški zdravstveni operativni centar. U tom visoko-tehnološki opremljenom centru, stručnjaci iz svih grana medicine redovno se sastaju i prate i analiziraju najnovije podatke o pojavama bolesti u svetu, spremni da reaguju na prvi znak sledeće epidemije.