Reciklaža otpada postala je deo svakodnevnog života u američkim gradovima i jedna od najvažnijih funkcija industrije za preradu sekundarnih sirovina. U mnogim delovima Sjedinjenih Država reciklaža je postala zakonska obaveza. Evo kako se to radi sa plastičnom ambalažom.
Bacanjem u kontejner za reciklažu, ovde u Vašingtonu, plastične flaše i drugi slični predmeti polaze na put dug i do hiljadu kilometara. Prva stanica je Centar za reciklažu, u susednom okrugu Princ Džordž, gde se svakoga sata sortira oko 35 tona odbačenog papira i plastike.
„Kao prvo, kamioni istovaruju materijal na pod odakle se baca na prvu rešetku gde se karton odvaja od ostalog materijala“, kaže šef centra Jenju Gedšu.
U sledećoj fazi razdvajaju se staklo i plastika – staklo se drobi, a plastika se gnječi i pakuje u velike bale koje se kamionima odvoze do fabrike za preradu, više od 500 kilometara južnije, do Fajetvila u Severnoj Karolini. Ovde se nedeljno prerađuje 450 do 680 tona plastike, odnosno oko 18 tona dnevno.
„Plastične flaše ovde ulaze u mašinu za pranje, sličnu vašoj veš mašini, samo što je ova duža i veća“, kaže Džej Čilton iz firme Klir pat reciklaža.
Vrela voda skida etikete i druge nepotrebne ostatke. Plastika se zatim secka i propušta kroz sito da bi se dobile takozvane PET ljuspice, koje se skladište u visokim silosima ili se pakuju u ogromne vreće radi prodaje proizvođačima plastičnih predmeta.
„Ovako to stiže do nas, a mi ga prerađujemo u neki drugi proizvod“, kaže menadžer kompanije Peninsula pekedžing.
U postrojenju kompanije Peninsula pekedžing plastika se topi, izvlači u folije i propušta kroz prese koje je oblikuju u razne proizvode.
„Ovakve providne ljuspice ulaze u peć gde se prerađuju 3 do 4 sata“, kaže Mark Ret.
Veliki valjci presuju plastiku u foliju koja se namotava u rolne. U presama se ta plastika ponovo zagreva, oblikuje i seče u proizvode kao što su kontejneri za hranu. Odbačeni delovi ponovo se recikliraju.
„Ovo je kontejner za salatu. Ne znam gde će završiti. Verovatno negde gde ima mnogo celera, šargarepe i paradajza“, kaže Mark Ret.
Čitav proces, od odlaganja u kontejner za reciklažu do dobijanja novog proizvoda traje samo nekoliko dana, uz veliku verovatnoću da će nova ambalaža još ko zna koliko puta proći kroz isti proces.
Bacanjem u kontejner za reciklažu, ovde u Vašingtonu, plastične flaše i drugi slični predmeti polaze na put dug i do hiljadu kilometara. Prva stanica je Centar za reciklažu, u susednom okrugu Princ Džordž, gde se svakoga sata sortira oko 35 tona odbačenog papira i plastike.
„Kao prvo, kamioni istovaruju materijal na pod odakle se baca na prvu rešetku gde se karton odvaja od ostalog materijala“, kaže šef centra Jenju Gedšu.
U sledećoj fazi razdvajaju se staklo i plastika – staklo se drobi, a plastika se gnječi i pakuje u velike bale koje se kamionima odvoze do fabrike za preradu, više od 500 kilometara južnije, do Fajetvila u Severnoj Karolini. Ovde se nedeljno prerađuje 450 do 680 tona plastike, odnosno oko 18 tona dnevno.
„Plastične flaše ovde ulaze u mašinu za pranje, sličnu vašoj veš mašini, samo što je ova duža i veća“, kaže Džej Čilton iz firme Klir pat reciklaža.
Vrela voda skida etikete i druge nepotrebne ostatke. Plastika se zatim secka i propušta kroz sito da bi se dobile takozvane PET ljuspice, koje se skladište u visokim silosima ili se pakuju u ogromne vreće radi prodaje proizvođačima plastičnih predmeta.
„Ovako to stiže do nas, a mi ga prerađujemo u neki drugi proizvod“, kaže menadžer kompanije Peninsula pekedžing.
U postrojenju kompanije Peninsula pekedžing plastika se topi, izvlači u folije i propušta kroz prese koje je oblikuju u razne proizvode.
„Ovakve providne ljuspice ulaze u peć gde se prerađuju 3 do 4 sata“, kaže Mark Ret.
Veliki valjci presuju plastiku u foliju koja se namotava u rolne. U presama se ta plastika ponovo zagreva, oblikuje i seče u proizvode kao što su kontejneri za hranu. Odbačeni delovi ponovo se recikliraju.
„Ovo je kontejner za salatu. Ne znam gde će završiti. Verovatno negde gde ima mnogo celera, šargarepe i paradajza“, kaže Mark Ret.
Čitav proces, od odlaganja u kontejner za reciklažu do dobijanja novog proizvoda traje samo nekoliko dana, uz veliku verovatnoću da će nova ambalaža još ko zna koliko puta proći kroz isti proces.