https://www.glasamerike.net/z/2077 Aktuelnosti, najvažnije vesti iz regiona i sveta, intervjui, analize, video, audio i blogovi uživo https://www.glasamerike.net/Content/responsive/VOA/sr-Latn-CS/img/logo.png https://www.glasamerike.net/z/2077 sr 2012 - Glas Amerike 60 Tue, 09 Jun 2026 20:10:45 +0200 Pangea CMS – VOA Godina je 480. pre nove ere. Spartanski kralj Leonida prekida vežbanje sa sinom kako bi dočekao gosta – glasnika persijskog cara Kserksa koji mu traži “zemlju i vodu”. Napetost raste, i dok se legendarni spartanski vođa sprema da odgovori, glasnik mu poručuje “biraj pažljivo svoje sledeće reči – možda ti budu i poslednje kao kralja”. Uz blagi dašak vetra, koji prati pogled ka grčkim planinama iznad kojih se promaljaju zraci sunca, i zatim ka supruzi – kraljici čiji pogled očitava odlučnost – Leonida bira borbu i baca persijske glasnike u bunar, započinje rat i odlazi u istoriju. Diplomatija je, uz malo filmskih efekata iz filma “300”, nekada izgledala i ovako. Vremenom je postala manje brutalna, glasnike su zamenile mirovne konferencije, telegrafi, radio stanice, telefoni, a u današnje vreme društvene mreže preuzele su važnu ulogu u diplomatskoj komunikaciji. Političari, državnici i diplomate danas u digitalnoj eri moraju da prate trendove na isti način kako su njihovi prethodnici to radili vekovima unazad, kaže za Glas Amerike Nik Kul, profesor komunikacije na Anenberg školi novinarstva Univerziteta Južna Kalifornija. Ipak, koliko god da je digitalni svet postao realan, a prenošenje poruka i promocija nacionalnih interesa u informatičkom prostoru postalo vidljivo, tradicionalni kontakt “licem u lice” ostaje suština, smatra Vivijan Voker, bivša direktorka Savetodavne komisije SAD za javnu diplomatiju (ACPD). “Moram da naglasim da javna diplomatija sveobuhvatnija od digitalne. I ono što je važno na duži rok – da bi se izgradili odnosi, razvilo kritičko međusobno razumevanje, jesu kontakt licem u lice, kultura, obrazovanje, obuka. Možete da koristite alate digitalne diplomatije da poboljšate aspekte izgradnje tog odnosa, ali to nije javna diplomatija u punom smislu te reči”, kaže Voker za Glas Amerike. Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, jedan je od političara koji najčešće koristi društvene mreže, između ostalog i da govori o pitanjima spoljne politike, poput rata u Ukrajini ili u Gazi. Aktivan na društvenoj mreži Eks je i Marko Rubio, aktuelni državni sekretar SAD, a istu platformu često su koristili i njihovi prethodnici na tim funkcijama, demokrate Džo Bajden i Entoni Blinken. Horhe Hajne, nekadašnji čileanski ambasador u Kini, a sada profesor na Školi za globalne studije Boston univerziteta, za Glas Amerike objašnjava da se digitalni mediji ne mogu izbeći i da je početna ideja u svetu diplomatije – da društvene mreže treba ostaviti tinejdžerima – pogrešna. “Danas predsednici, premijeri, ministri spoljnih poslova, ambasadori, svi koriste. A ako to ne učinite, gubite jer se odričete alata koji će vaši konkurenti koristiti. Dakle, nema izlaza iz toga. Ne možete to da ignorišete. Postoje neki ljudi koji su bolji od drugih. Neki lideri će imati ceo tim koji će upravljati njihovim platformama. Drugi će to sami da rade”, navodi Hajne. Trampov privatni profil na Eksu ima više od 100 miliona pratilaca, a zvanični, predsednički oko tri miliona. Tramp je i vlasnik društvene mreže Truth Social. “Jeste zadivljujuće kako je predsednik Tramp, čini se, isterao sve ostale. Bilo je ljudi koje sam pratio tokom godina, ali od 20. januara je sve usredsređeno na Trampa. To je zaista izuzetan fenomen”, obrazlaže profesor Kal digitalno prisustvo američkog predsednika. Kal smatra da su u određenom broju slučajeva neke Trampove poruke koje se tiču spoljne politike ipak “više namenjene domaćoj publici”, ali dodaje i da prvi čovek Amerike nije jedinstven slučaj po u tome. “Tramp ima mogućnost da kaže dramatične stvari i da privuče pažnju sveta, da dominira vestima”, kaže Kal. U vremenima velikih svetskih događanja, poput ratova ili pandemija, upotreba digitalnih medija ubrzala je tempo diplomatske komunikacije. “Diplomatija, koja se spominje kao druga najstarija profesija, nekada je bila pomalo spora, a danas su je društvene mreže ubrzale. Tamo možete odmah da odgovorite ili ne, ali onda ćete propustiti priliku. Ovo je značilo radikalnu promenu u načinu na koji diplomate međusobno komuniciraju”, ističe profesor Horhe Hajne. On je podsetio i da se od 2006, kada je nastao Tviter, “skovan” izraz “tweetplomacy”, upravo zbog popularnosti i stepena korišćenja ove platforme. “Tviter sada ima drugačije ime i promenio je svoju prirodu. Ali, dugo vremena je to bilo omiljeno oruđe diplomata. Više su voleli Tviter, da kažem Fejsbuk ili Instagram ili neki drugi instrument. Danas se TikTok veoma široko koristi”, rekao je Hajne. Platformu Tviter je 2022. kupio najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask, koji je početkom godine postao bliski saradnik predsednika Trampa. Kada se pogledaju podaci sa svih najvećih onlajn platformi, među najpraćenijim političarima su indijski premijer Narendra Modi (105 miliona na Eksu, 92 miliona na Instagramu) i bivši američki predsednik Barak Obama (130,8 miliona na Eksu). U Srbiji, presednik države Aleksandar Vučić često koristi Instagram i na ovoj društvenoj mreži ima više od 239.000 pratilaca. Profesor Nik Kal objašnjava kako hijerarhija u svetu diplomatije može da utiče na to kako i koliko se neko oglašava i zašto najviši državni zvaničnici imaju više slobode na ovom polju. “Veliki deo diplomatije mora da se vodi uz odobrenja iz centrale. A da bi diplomata uspeo na mrežama, mora da ima mandat da komunicira, odgovara i povezuje ljude za koje misle da bi mogli biti interesantni jedni drugima na isti način kao da ima privatni nalog. I mislim da zato neko na samom vrhu može da kaže šta hoće. Pošto on po prirodi funkcije ne mora ni od koga da dobije dozvolu”, kaže Kal. Sagovornici Glasa Amerike objašnjavaju da ne postoji jedna tačka “preokreta” koja je uvela digitalni svet u diplomatiju na velika vrata, ali se slažu da se ta oblast postepeno razvijala od početka 21. veka. Amerika je, prema rečima Nika Kala, počela da shvata važnost digitalne diplomatije posle terorističkih napada 11. septembra. “Kolin Pauel, tadašnji državni sekretar SAD, shvatio je da polovina američkih ambasada nema čak ni sajtove. I to ne u nekim opskurnim mestima, već u zemljama poput Švedske. Obične diplomate nisu razmišljale o internetu na taj način”, govori Kal. Ako bi trebalo jednu osobu da označiti kao “pionira” digitalne diplomatije, profesor Horhe Hajne, kaže da je to bivši meksički ambasadora u Sjedinjenim Državama, Arturo Sarukan. “Tviter je počeo 2006. On je bio ambasador Meksika u Sjedinjenim Državama od 2007. do 2013. Bio je prvi ambasador koji je koristio Tviter, zvanično pod svojim imenom. Do tada, šef misije je nerado koristio Tviter pod svojim imenom, jer se smatralo neozbiljnim i pomalo neuobičajenim. Ali činjenica da je to uradio ambasador u Vašingtonu, što najznačajnija diplomatska pozicija za svakog meksičkog diplomatu, zaista je označila prekretnicu”, priseća se Hajne. Bez obzira koliko se oblast digitalne diplomatije brzo i dinamično razvija, postoje određena ograničenja i prepreke sa kojima se svet spoljne politike suočava. “Morate da obučite više mlađih diplomata, da koriste platforme kao što je TikTok i to očigledno stvara razne probleme unutar organizacije i hijerarhije”, jasan je Hajne. A mladi vole da komuniciraju i ne žele da čitaju suvoparna saopštenja objavljena na profilima političara, ministarstava ili ambasada. “Nalozima na društvenim mrežama mora da se upravlja i da komunicirate sa pratiocima. A ako to ne uradite, neće biti mnogo efikasno i nećete imati mnogo pratilaca”, navodi Hajne koji je bio i ministar u čileanskoj vladi 1999. Tamna strana ove vrste digitalne komunikacije je činjenica da se na društvenim mrežama često kreiraju lažne vesti koje se posle prenose velikom brzinom i pred višemilionskom publikom. Ali, postoji i još jedna namena, kako primećuje Hajne. “Danas tokom pregovora učesnici mogu odmah posle sastanka, a čak i tokom njih da izađu i objave nešto. To je pre 15 godina bilo nezamislivo”, priča nekadašnji čileanski diplomata. Američke diplomate su tokom prethodnih decenija takođe bile aktivne na Eksu. Robert Ford, ambasador u Siriji od 2011. do 2014, bio je jedan od pionira Stejta departmenta na ovom polju, pa je često koristio tadašnji Tviter da zaobiđe tradicionalne medije kako bi direktno komunicirao sa Sirijcima, dok je pobijao neistine. Godine 2015, ruski mediji su objavili fotošopovanu sliku američkog ambasadora Džona Tefta koji prisustvuje mitingu tamošnjih opozicionara. Američka ambasada je odgovorila tvitovanjem sopstvenih fotošopovanih slika na kojima se pojavljuje Teft na istorijskim događajima kao što je sletanje na Mesec. “U prošlosti, bilo da je to bila američka politika u vezi sa situacijom oko Palestinaca, Hamasa, ruskih napada na Ukrajinu počevši od 2014. i rata 2022, postojale su veoma pažljivo rađene kampanje informisanja osmišljene za određenu publiku kako bi predstavili politiku SAD”, navodi Vivijan Voker, koja je sada vanredna profesorka na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu. Dodaje i kako su Sjedinjene Države upravo zahvaljujući digitalnoj diplomatiji uspele da se “bore protiv širenja lažnih informacija i zlonamernim uticajem”. “U jednoj od institucija, koja je donedavno postojala u okviru Stejt departmenta, bio je Globalni centar za angažovanje. Njegova uloga je bila da koordinira agencije unutar vlade SAD, ali i da radi sa zemljama domaćinima, kao i sa nevladinim organizacijama i ključnim liderima kako bi osmislili ciljane kampanje protiv dezinformacija”, kaže Voker. U dobre primere digitalne diplomatije spada, prema mišljenju profesora Džona Kala, spada i potez kineskog ambasadora u SAD na početku pandemije korona virusa 2020. “Bilo je kriza kada su diplomate intervenisale na zaista razuman način da smire stvari. I tako sam bio veoma impresioniran tokom prvih meseci kovida da je kineski ambasador u Vašingtonu rekao neke veoma razumne stvari da bi se sve smirilo i da bi se malo ‘ohladila’ komunikacija”, prisetio se on. Kina je specifična po mnogim pitanjima, pa i u ovom, jer u toj zemlji nije moguće pristupiti Eksu sa lokalne IP adrese, pa su čak i strani ambasadori koristili VPN. “Rečeno mi je da mogu da ga koristim, ali sam bio malo zabrinut. Ja sam državni službenik, kako mogu ovo da uradim? I rečeno mi je da nema problema i da svi to rade. Tako sam i uradio. Broj Kineza pratilaca koje sam imao, bio ograničen jer ne koriste svi VPN, iako ih je bilo. Ali koristio sam ga da komuniciram sa kolegama diplomatama, novinarima i sa ljudima u Čileu i u inostranstvu”, prepričava Horhe Hajne. I na području Balkana, u zemljama bivše Jugoslavije, ambasade moćnih zemalja imaju relativno aktivne naloge na društvenim mrežama i često baš na taj način iznose stavove matičnih država. „Ima mnogo stvari koje mogu da urade na Zapadnom Balkanu. I verovatno je najmanje važno puko najavljivanje stvari i objavljivanje saopštenja za javnost na lokalnim jezicima. Mislim da je najvažnija stvar slanje poruka o slobodi medija i ulaganje u izgradnju slobode medija na duži rok”, smatra Nik Kal. S obzirom na brzinu razvoja novih tehnologije, nekadašnji ambasador Čilea Horhe Hajne, predviđa da će sledeći korak u diplomatiji biti upotreba veštačke inteligencije (AI). “Ako pregovarate o sporazumu o slobodnoj trgovini sa drugom zemljom koristeći AI, možete da prođete kroz zapisnike svih prethodnih pregovora te zemlje o sporazumima o slobodnoj trgovini sa drugima. To se može i ručno, ali bi potrajalo. Sa veštačkom inteligencijom možete to da uradite brzo i efikasno i imaćete uvid u to koji su prioriteti pregovaračke taktike, kakvi su bili ciljevi prethodnih pregovora. Bićete u mnogo boljoj poziciji da sami pregovarate”, navodi Hajne. Govoreći o mogućim prednostima upotreba veštačke inteligencije u digitalnoj diplomatiji, profesorka Vivijan Voker se prisetila sopstvenog početka karijere u Almatiju, u Kazahstanu kada je bila zadužena za pravljenje dnevnih rezimea tekstova u lokalnim medijima. Kaže, to je bilo predigitalno doba, “kada smo morali da slušamo svaki radio program, čitamo sve novine i gledamo televizijske programe na jeziku te zemlje”. “Analizirali smo sa stručnjacima u ambasadi ili smo slali informaciju nazad u Vašington. Sve dok se ne oslanjate na AI da analizirate značenje podataka, već se oslanjate da prikupi sve ove informacije, na više jezika, a zatim ih pretvori u uredno upakovane na engleskom jeziku, to je ogromna korist”, zaključila je Voker. https://www.glasamerike.net/a/digitalna-diplomatija-kada-tvitovi-i-objave-odlu%c4%8duju-o-ratu-i-miru/8008455.html https://www.glasamerike.net/a/digitalna-diplomatija-kada-tvitovi-i-objave-odlu%c4%8duju-o-ratu-i-miru/8008455.html Sat, 15 Mar 2025 15:11:51 +0100 AktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Marko Protić) Predsjednik SAD Donald Tramp bio je veoma zastupljen u srpskim medijima, a srpski građani su ga doživljavali pozitivno, saopštila je organizacija Novi treći put prilikom prezentovanja medijskog monitoringa i istraživanja javnog mnijenja o predstavljanju SAD i Rusije u Srbiji. Njihovo istraživanje je analiziralo stavove građana Srbije o SAD, Rusiji i međunarodnim odnosima, kroz kombinaciju medijskog monitoringa, fokus grupa i anketa sprovedenih od marta 2022. do decembra 2024. Kako navode iz ove organizacije, rezultati pokazuju snažan proruski sentiment u javnosti, uz dominantan antizapadni narativ u medijima. Dragoslav Rašeta, koordinator istraživanja, rekao je da su srpski mediji sa velikom pažnjom pratili prošlogodišnje predsjedničke izbore u SAD, te da je u poslednja četiri mjeseca u analiziranim medijima zabilježeno 7.615 članaka o političkoj situaciji u Americi. Prema njegovim riječima, izvještavanje o izborima bilo je dominantno neutralno. Prema saopštenju Novog trećeg puta, Tramp je bio „izrazito prisutan u srpskim medijima, gde se često predstavljao kao garant ’mira u Ukrajini’ i lider koji bi mogao poboljšati odnose između Srbije i SAD.“ U medijima se spominjao skoro osam puta više od protivkandidatkinje na izborima, Kamale Haris. „Njegov narativ u srpskim medijima bio je uglavnom pozitivan, a srpski građani su ga doživljavali kao ’prijateljskijeg’ prema Srbiji u poređenju sa (Džoom) Bajdenom, jer je i prethodni američki predsednik u celom posmatranom periodu bio jedan od najnegativnije predstavljenih stranih lidera“, navodi se u saopštenju. Prema anketi iz decembra, 43,5% ispitanih je navelo da će Tramp sigurno ili vjerovatno riješiti rat u Ukrajini i donijeti mir, nasuprot 29,4% onih koji su smatrali da on to verovatno ili sigurno neće uspjeti. Dok je 33,4% ispitanika smatralo da će Tramp sigurno ili vjerovatno unaprijediti odnose SAD i Srbije, 46,3% je navelo da to neće biti slučaj. Za razliku od Trampa, Kamala Haris je u medijima obično predstavljana u ideološkom kontekstu, navode iz Novog trećeg puta. Fokus je bio na „njen progresivni politički stav, što su proruski mediji koristili za negativne narative“. Ipak, iz ove organizacije napominju da kod Haris primjećena promjena u odnosu na negativnu percepciju Demokratske stranke u Srbiji. „Mediji su periodično naglašavali energičnost njene kampanje naspram Džoa Bajdena koji je često bio predmet medija zbog gafova. Ukupno gledano, prenošenje vesti o Kamali Haris bilo je značajno balansiranije u odnosu na delovanje Džoa Bajdena i generalno o spoljnoj politici SAD“, naveli su iz Novog trećeg puta. Istraživač Mijat Kostić izjavio je tokom prezentacije istraživanja da su u domaćim medijima „dominantni sentimenti i proruski narativi", dodajući da je u proruskim medijima u Srbiji izuzetno izražen antizapadni sentiment i negativno predstavljanje NATO, SAD i Velike Britanije, uz revizionističke stavove o ratovima decesedetih godina. „Srpski medijski diskurs snažno promoviše Rusiju kao zaštitnika Srbije i lidera novog saveza država koji se suprotstavlja Zapadu, dok se SAD i EU prikazuju kao sile u ekonomskom i moralnom padu“, jedan je od zaključaka istraživanja. „Po percepciiji ruskih i proruskih medija liberalni globalni poredak uspostavljen 1990-ih je inherentno na štetu Srbije i da je njenom u interesu uspostavljanje multipolarnog poretka koji će doneti Rusija sa saveznicima iz BRIKS-a", zaključuje Kostić. https://www.glasamerike.net/a/istra%c5%beivanje-rusija-amerika-zapad-narativ-mediji-sentiment/8010839.html https://www.glasamerike.net/a/istra%c5%beivanje-rusija-amerika-zapad-narativ-mediji-sentiment/8010839.html Fri, 14 Mar 2025 18:20:41 +0100 BalkanAktuelno voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Vašington — Ministri inostranih poslova zemalja članica G7 u petak su upozorili Rusiju na moguće nove sankcije ako ne pristane na prijedlog o 30-dnevnom primirju u Ukrajini, koji je Kijev već prihvatio. "Pozivamo Rusiju da recipročno prihvati primirje pod jednakim uslovima i u potpunosti ga primijeni. Razgovarali smo o nametanju dodatnih posljedica po Rusiju u slučaju da ne pristane na primirje, uključujući dodatne sankcije, ograničenja na cijenu nafte, kao i dodatnu podršku Ukrajini i druga sredstva", navodi se u zajedničkom saopštenju objavljenom posle sastanka u Kanadi. Diplomate, među kojima je bio i američki državni sekretar Marko Rubio, takođe su bile jedinstvene u podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Rubio je u obraćanju novinarima, posle sastanka, rekao da ima razloga za "oprezni optimizam", nakon sastanka specijalnog izaslanika predsjednika Donalda Trampa Stiva Vitkofa sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom u četvrtak u Moskvi. "Istovremeno prepoznajemo da je ovo teška i složena situacija. Neće biti lako, neće biti jednostavno, ali svakako se osjećamo kao da smo barem nekoliko koraka bliže kraju ovog rata, postizanju mira. Ali, to je i dalje dug put, sa mnogo koraka", rekao je Rubio. "Svi ministri inostranih poslova G7 saglasni su sa američkim prijedlogom o primirju koji Ukrajinci podržavaju", i sada je u fokusu odgovor Rusije", rekla je u petak kanadska šefica diplomatije Melani Žoli. "Kada je riječ o Ukrajini, lopta je sada u dvorištu Rusije", dodala je Žoli. Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Lemi poručio je da postoji jedinstveni stav o tome da je vrijeme "za primirje bez preduslova". "Ukrajina je iznijela svoj stav. Sada je na Rusiji da prihvati (primirje)", rekao je Lemi. Istakao je i da se formira koalicija zemalja "koje su spremne da Ukrajini obezbijede bezbjednosnu ahritekturu" i mehanizme za nadzor, kao podršku primirju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da postoje razlozi za "oprezni optimizam" u pogledu predloženog primirja, posle razgovora Vitkofa i Putina u Moskvi. Peskov je ukazao na izjavu Putina u četvrtak, da podržava američki prijedlog ali da je potrebno odgovoriti na neka pitanja. Peskov je dodao da "preostaje mnogo posla", ali da je Putin "iskazao solidarnost" sa Trampovim stavom. Istakao je da je ruski lider na sastanku sa Vitkofom "prenio informacije i dodatne signale predsjedniku Trampu". Naveo je da su se obje strane saglasile da bi Putin i Tramp trebalo da razgovaraju i da će tajming biti usaglašen kada američki izaslanik prenese nove informacije Trampu. Američki lider je u petak, na svojoj mreži, ocijenio da "postoji veoma dobra šansa da se konačno završi užasni, krvavi rat", posle razgovora njegovog izaslanika sa Putinom. Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće, izjavila je da američki predsednik vrši pritisak na ruskog predsjednika i rusku stranu da, kako je naznačila, učine pravu stvar. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je Putinov odgovor na predloženo primirje označivši ga kao manipulaciju. On je izneo tvrdnju da se ruski predsednik sprema da odbije predlog, ali da se plaši da to kaže direktno Trampu. Ustvrdio je da Rusija postavlja uslove za primirje da bi ga odložila ili sprečila da do njega dođe. https://www.glasamerike.net/a/g7-ukrajina-rusija-primirje-sankcije/8010860.html https://www.glasamerike.net/a/g7-ukrajina-rusija-primirje-sankcije/8010860.html Fri, 14 Mar 2025 17:45:31 +0100 Globalne temeAktuelnoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (Najki Čing, Glas Amerike) Vašington — Američki Senat usvojio je predlog zakona o privremenom finansiranju vlade kojim je izbegnuto delimično zatvaranje vlade, iako su mnoge demokrate izrazile bes zbog odluke lidera njihove stranke da podrži tu meru. Senat je izglasao predlog zakona sa 54 glasova za i 46 protiv i uputio ga Trampu na potpis, nakon što je sprečeno usvajanje četiri amandmana. Predstavnički dom, koji kontrolišu republikanci, usvojio je zakonski predlog ranije ove nedelje da bi se nastavilo finansiranje rada vlade pre isteka roka 14. marta. Senatske demokrate bile su podeljene o tome da li da podrže kraktoročnu meru kojom se nastavlja finansiranje vlade u narednih šest meseci, a ukupna vladina potrošnja smanjuje za oko 7 milijardi dolara u odnosu na nivo iz prošle godine, i taj novac prebacuje vojsci. Veći deo gneva demokrata u petak je bio usmeren ka lideru senatske manjine Čaku Šumeru, koji je u četvrtak uveče objavio da, iako mu se predlog ne dopada, zatvaranje vlade je "daleko gora opcija". Republikancima, koji imaju većinu u gornjem domu Kongresa, bili su potrebni glasovi najmanje osam demokrata da bi budžet, iz kojeg bi vlada bila finansirana do 30. septembra, bio stavljen na glasanje i na kraju usvojen. U donjem domu Kongresa, republikanski prijedlog je podržao samo jedan demokrata. "Nadam se da će dovoljan broj demokrata odbaciti prijetnju svoje stranke da će zatvoriti vladu, da bi ovaj zakonski prijedlog bio danas usvojen", poručio je u petak u Senatu lider republikanske većine Džon Tjun. Lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer u četvrtak je iznenadio većinu svojih kolega kada je najavio da će dati svoju podršku da se glasa o republikanskom prijedlogu, uprkos tome što ga je oštro kritikovao. Prethodno je od Senata tražio da usvoji raniju verziju privremenog budžeta, koji je bio rezultat dvostranačkih pregovora. U četvrtak je međutim poručio da neće dozvoliti zatvaranje vladinih službi. U govoru u Senatu, u petak, ponovio je da će glasati da vlada ostane otvorena. "Zatvaranje vlade bi Donaldu Trampu i Ilonu Masku omogućilo da unište ključne vladine službe značajno bržim tempom nego što to sada mogu da urade", poručio je Šumer. Predsjednik SAD i milijrder Ilon Mask, koji je na čelu Agencije za efikasnost vlade (DOGE), vode kampanju za smanjenje državne administracije zbog, kako tvrde, brojnih pronevjera i bespotrebnog trošenja novca poreskih obveznika. Desetine hiljada vladnih radnika su do sada otpuštene ili su uzeme otpremnine. Nezavisne organizacije i analitičari ocjenjuju da DOGE koristi previše široke tvrdnje o pronevjerama da bi opravdao ukidanje federalnih programa i službi. Demokratski senatori smatraju da bi usvajanje republikanskog prijedloga za finansiranje vlade olakšalo napore Trampove administracije da značajno izmijeni federalnu vladu i socijalne programe. "Ja ne želim zatvaranje vlade. I zato bih volio da glasam o zakonskom prijedlogu da finansiramo vladu 30 dana dok traju dvostranački pregovori. Međutim, neću podržati republikanski zakonski prijedlog iz Predstavničkog doma zato što Ilonu Masku daje više sredstava da zatvori velike djelove federalne vlade da bi je namjestio za ljude kao što je on i za veoma bogate", poručio je u četvrtak demokratski senator Kris van Holen. Iz Bijele kuće je međutim ranije ove nedelje poručeno da će glasanje protiv privremenog budđeta "nanijeti štetu Amerikancima i poništiti nevjerovatan zamah koji je predsjednik Tramp napravio" proteklih više od 50 dana. https://www.glasamerike.net/a/senat-vlada-predlog-finansiranje/8010727.html https://www.glasamerike.net/a/senat-vlada-predlog-finansiranje/8010727.html Fri, 14 Mar 2025 16:25:42 +0100 AmerikaAktuelno voadigital@voanews.com (Glas Amerike, Ketrin Džipson) U pokušaju administracije Donalda Trampa „da učini Ameriku ponovo zdravom“, jedna od najvećih meta je ultraprerađena hrana. Robert F. Kenedi mlađi, državni sekretar za zdravstvo, naveo je "visoko hemijski obrađenu hranu" kao glavnog krivca za epidemiju hroničnih bolesti u SAD, uključujući bolesti kao što su gojaznost, dijabetes i autoimuni poremećaji. Ta hrana "truje" ljude, posebno djecu, rekao je Kenedi tokom pretresa u Senatu povodom njegovog imenovanja. Obećao je da će raditi na uklanjanju takve hrane iz federalnih programa kao što je Program pomoći u dopunskoj ishrani ili SNAP. "Učiniću sve što je u mojoj moći da vratim zdravlje Amerikanaca na pravi put", rekao je on članovima Kongresa. Ključno za taj cilj moglo bi biti da se pobrine da potrošači razumiju osnovne činjenice o ultraprerađenoj hrani i ulozi koju ona ima u svakodnevnim obrocima. Od slatkih žitarica za doručak do smrznutih pica za večeru, uz grickalice kao što su čips, gazirana pića i sladoledi, ultra obrađena hrana čini oko 60% američke prehrane. Za djecu i tinejdžere, čak je i veći – oko dvije trećine onoga što jedu. To je zabrinjavajuće jer je ultraobrađena hrana povezana sa nizom negativnih posljedica na zdravlje, od gojaznosti i dijabetesa do srčanih bolesti, depresije, demencije i još mnogo toga. Jedna nedavna studija je pokazala da konzumiranje ove hrane može povećati rizik od rane smrti. Nauka o ishrani je komplikovana i većina dosadašnjih istraživanja pronašla je veze, a ne dokaze, u vezi sa zdravstvenim posljedicama ove hrane. Proizvođači hrane tvrde da prerađivanje povećava sigurnost i zalihe hrane i nudi jeftin i zgodan način za pružanje raznolike i hranljive prehrane. Čak i kada bi nauka bila precizna, teško je znati koji praktičan savjet dati kada ultraprerađena hrana – prema procjenama iz jedne studije – čini više od 70% zaliha hrane u SAD. Šta je ultraprerađena hrana? Većina namirnica se obrađuje, bilo da se radi o zamrzavanju, mljevenju, fermentaciji, pasterizaciji ili drugim postupcima. Godine 2009. brazilski epidemiolog Karlos Monteiro i kolege prvi su predložili sistem koji klasifikuje hranu prema količini obrade kojoj je podvrgnuta, a ne prema sadržaju nutrijenata. Na vrhu ljestvice koja ima četiri nivoa nalaze se namirnice stvorene industrijskim procesima i sa sastojcima kao što su aditivi, boje i konzervansi koje se ne može kopirati u kućnoj kuhinji, kaže Kevin Hol, istraživač koji se fokusira na metabolizam i ishranu u Nacionalnom institutu za zdravlje. “To je većina, iako ne sva, upakovana hrana koju vidite”, rekao je Hol. Takva je hrana često napravljena da bude i jeftina i neodoljivo ukusna, kaže doktorica Nina Prasad, direktorica programa politike hrane u „Bloomberg Philanthropies“. "Imaju pravu kombinaciju šećera, soli i masti i jednostavno ne možete prestati da ih jedete", kazala je Prasad Međutim, sam nivo prerade ne određuje da li je hrana nezdrava ili ne, naveo je Hol. Hljeb od celog zrna, jogurt, tofu i formula za bebe su, na primjer, visoko obrađeni, ali su i hranjivi. Da li je ultraprerađena hrana štetna? Mnoga istraživanja ukazuju da je ishrana u kojoj ima mnogo takvih namirnica povezana sa negativnim zdravstvenim ishodima. Ali ta istraživanja ne mogu reći da li je sama hrana uzrok negativnih efekata - ili postoji nešto drugo u vezi sa ljudima koji jedu takve namirnice, a što bi moglo biti odgovorno za probleme. Ultraprerađena hrana obično ima veće količine natrijuma, zasićenih masti i šećera, a ima manje vlakana i proteina. Nije jasno da li baš ti nutrijenti izazivaju posljedice. Hol i njegove kolege prvi su sproveli mali, ali uticajan eksperiment, koji je direktno uspoređivao rezultate jedenja slične hrane napravljene od ultraprerađene i od neprerađene hrane. Objavljeno 2019. godine, istraživanje je uključilo 20 odraslih osoba koje su na mjesec dana otišle živjeti u Nacionalni institut za zdravlje. Imali su ishranu od ultraprerađene i neprerađene hrane, usklađenu po kalorijama, šećerima, mastima, vlaknima i makronutrijentima. To je trajalo dvije sedmice i rečeno im je da jedu onoliko koliko žele. Kada su učesnici jeli ultraprerađenu hranu, unosili su oko 500 kalorija dnevno više nego kada su jeli neprerađenu hranu, otkrili su istraživači - i dobili su u prosjeku oko 1 kilogram tokom perioda istraživanja. Kada su isto toliko vremena jeli samo neprerađenu hranu, izgubili su oko 1 kilogram. Hol sada sprovodi detaljniju studiju, ali proces je spor i skup i rezultati se ne očekuju do kraja naredne godine. On i drugi tvrde da su takva istraživanja neophodna. “Bolje je razumjeti mehanizme pomoću kojih izazivaju štetne zdravstvene posljedice, ako ih izazivaju”, rekao je. Da li bi ultraprerađena hrana trebala da bude regulisana? Neki zagovornici, poput Prasad, tvrde da bi veliki broj istraživanja koja povezuju ultraprerađenu hranu sa lošim zdravljem trebao biti više nego dovoljan da podstakne vladu i industriju da promijene politiku. Ona poziva na akcije kao što su povećanje poreza na zašećerene napitke, strožija ograničenja u korišćenju natrija za proizvođače i sprečavanje reklamiranja takve hrane djeci. „Želimo li rizikovati da se naša djeca razboljevaju dok čekamo da se pojave savršeni dokazi?", pita Prasad. Prošle godine, bivši komesar Administracije za hranu i lijekove Robert Kalif pokrenuo je ovu temu, rekavši na konferenciji stručnjaka za prehrambenu politiku da je ultraprerađena hrana “jedna od najkompleksnijih stvari kojima sam se ikada bavio”. Ali, zaključio je, „moramo imati naučnu osnovu, a onda moramo ići do kraja.“ Kako bi potrošači trebali da se odnose prema ultraprerađenoj hrani? U zemljama poput SAD, teško je izbjeći visoko prerađenu hranu - i nije jasno na koju bi se trebalo fokusirati, kaže Aviva Musikus, naučna direktorica Centra za nauku od javnog interesa, koji se zalaže za politike o hrani. "Količina ultraprerađene hrane je tako velika", rekla je. Umjesto toga, bolje je voditi računa o sastojcima u hrani, kaže ona i dodaje da bi ljudi trebali provjeravati etikete na proizvodima i praviti izbore koji su u skladu sa trenutnim smjernicama za ishranu. “Imamo zaista dobre dokaze da dodani šećer nije dobar za nas. Imamo dokaze da hrana sa visokim sadržajem natrijuma nije dobra za nas”, rekla je ona. “Imamo sjajne dokaze da je voće i povrće koje je minimalno obrađeno zaista dobro za nas.” Važno je ne klevetati određenu hranu, dodala je. Mnogi konzumenti nemaju vremena ili novca da kuhaju većinu jela od nule. "Hrana treba da donosi radost i da bude ukusna i ne bi trebalo da uključuje moralno prosuđivanje", kaže Musikus. https://www.glasamerike.net/a/ultrapreradjena-hrana-amerika-losa-ljudi/8008490.html https://www.glasamerike.net/a/ultrapreradjena-hrana-amerika-losa-ljudi/8008490.html Fri, 14 Mar 2025 04:13:07 +0100 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (AP) Vašington — Američki predsednik Donald Tramp ocenio je da je ruski predsednik Vladimir Putin dao, kako se izrazio, vrlo obećavajuću izjavu o mogućem prekidu vatre u Ukrajini. Dodao je, međutim, i da Putinova objava nije bila potpuna, tokom susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteomu Ovalnoj kancelariji Bele kuće. „Voleo bih da se sretnem ili da razgovaram sa njim. Ali, dogovor o prekidu vatre moramo brzo da završimo”, poručio je Tramp povodom Putinovog stava da je Rusija saglasna sa mirovnim predlogom Sjedinjenih Država – ali je potrebno razjasniti detalje. Američki predsednik, čiji je specijalni izaslanik Stiv Vitkof stigao u Moskvu na razgovore o ratu Rusije i Ukrajine, istakao je da bi za svet bilo veoma razočaravajuće ukoliko bi ruska strana odbacila mirovni plan. „Mnogo detalja konačnog sporazuma je razmotreno. Sada ćemo videti da li je Rusija spremna. Ako nije - biće to veoma razočaravajući trenutak za svet“, rekao je Tramp. Takođe, nagovestio je i mogućnost pregovora za ostvarivanje dugoročnijeg mira nakon primirja dve strane, uključujući i o delu okupirane teritoriju koju bi Ukrajina potencijalno prepustila Rusiji. „Nismo napamet radili. Sa Ukrajinom smo razmatrali delove teritorije koji bi bili sačuvani i izgubljeni”, rekao je Tramp – pominjući i da se radi o elektrani koju nije imenovao. Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi koju trenutno kontroliše Rusija, nalazi se na prvoj liniji fronta. Ukrajina se tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji, održanim u utorak, saglasila sa jednomesečnim prekidom vatre. Dogovoru je prethodio neuspešan susret ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa u Beloj kući, koji je prerastao u raspravu i nije zaključen potpisivanjem sporazuma dve strane o retkim metalima i mineralima. Tramp ne odustaje od Grenlanda Osim komentara o Rusiji i Ukrajini, predsednik Tramp je ponovio nastojanja u vezi sa pripajanjem Grenlanda Sjedinjenim Državama. Ponovio je da je to u interesu međunarodne bezbednosti. „Mislim da će se to dogoditi“, rekao je Tramp – ukazavši da bi čelnik NATO-a Rute mogao biti važan činilac u tom procesu. „Marko, to je potrebno za međunarodnu bezbednost, postoji mnogo onih koji krstare obalom i potrebno je da budemo oprezni”, obratio se Tramp čelniku NATO-a aludirajući na interesovanje Kine i Rusije za arktički region. Rute je rekao da neće biti uključen u pitanja o tome da Grenland postane deo Sjedinjenih Država. “Ne želim da uvlačim NATO u to”, rekao je generalnim sekretar Alijanse – ukazavši da je Tramp u pravu kada je reč o situaciji na krajnjem severu Evrope i Arktiku. „Kinezi koriste te rute. Znamo da se Rusi ponovo naoružavaju. Imamo manjak ledolomaca. Saradnja sedam država pod vođstvom Sjedinjenih Država je važna da bi se obezbedio taj region i deo sveta”, rekao je Rute. Američki predsednik u januaru, pre preuzimanja mandata, nije isključio upotrebu vojne sile za uspostavljanje kontrole nad Grenlandom i Panamskim kanalom. Na nedavnim izborima na Grenlandu pobedu je odnela stranka koja se zalaže za nezavisnost te autonomne teritorije i istovremeno se protivi nastojanjima američkog predsednika da je stavi pod kontrolu Sjedinjenih Država. https://www.glasamerike.net/a/amerika-bela-kuca-tramp-nato-rusija-ukrajina/8009823.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-bela-kuca-tramp-nato-rusija-ukrajina/8009823.html Thu, 13 Mar 2025 19:46:20 +0100 Rat u UkrajiniAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (AFP) Rusija je u četvrak saopštila da će brzo vratiti kontrolu nad ostatakom zapadne oblasti Kursk, čije su djelove ukrajinske snage osvojile u ofanzivi u avgustu prošle godine i kontrolisale više od sedam mjeseci, u jednoj od ključnih bitaka u ratu. Ukrajina još nije komentarisala ruske tvrdnje. Ruski zvaničnici naveli su da su uspostavili punu kontrolu nad Sudžom, gradom u Kursku koji su ukrajinske trupe osvojile ubrzo nakon ofanzive. Sudža, u kojoj je prije borbi živjelo oko 5.000 ljudi, bila je najveće mjesto koje je Kijev osvojio posle upada na rusku teritoriju prošle godine. Ruski predsjednik Vladimir Putin pokušava da iskoristi sve veći zamah ruskih snaga u Kursku, a u srijedu je - obučen u vojnu uniformu - obišao komandante u tom regionu i poručio im da završe posao "što je brže moguće". Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je novinarima u četvrtak da će ruske trupe djelovati "koliko god je potrebno da bi se spasio najveći mogući broj života vojnika i civila". "Međutim, nema sumnje da će Kurska oblast biti uskoro oslobođena", istakao je Peskov. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da njegove snage napadaju preostale ukrajinske položaje, nakon što su osvojile još tri naselja, uključujući Sudžu koja se nalazi blizu granice sa Ukrajinom i na putu je koji je Kijev koristio za snabdijevanje svojih trupa. Načelnik ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski rekao je u srijedu da će njegove trupe biti u Kursku koliko god je potrebno i da se nastavljaju borbe u Sudži i njegovoj okolini. Cilj ukrajinskog iznenadnog upada u Kursk bio je da se ruske snage preusmjere sa drugih djelova fronta i da se zauzme teritorija koja bi mogla da se razmjeni za onu koju je Moskva osvojila u Ukrajini. To je bio prvi put da su strane trupe ušle u Rusiju, od vojske Adolfa Hitlera 1941. godine, prenosi Rojters. Rusija, koja je u februaru 2022. godine izvršila punu invaziju na Ukrajinu, nakon što je 2014. aneksirala Krim, kontroliše oko petine ukrajinske teritorije. Ruske snage su uz podršku sjevernokorejskih vojnika postepeno vraćale djelove teritorije Kurska i protekle nedelje pojačale pritisak na Ukrajinu, tako što su prekinule lance snabdijevanja i prijetile da opkole neke od ukrajinskih vojnika. Na snimcima grada Sudža, koje su objavili ruski mediji i vojni blogeri, vidi se razaranje posle sedam mjeseci borbi, sa izgorelim vozilima, uništenim zgradama i ruševinama. Regionalni guverner rekao je da je 120 ruskih civila spašeno i evakuisano. Većina stanovnika je pobjegla u avgustu prošle godine, ali su neki za Rojters rekli da planiraju da se vrate. "Vratićemo se i obnoviti naš prelijepi grad prvom prilikom", napisala je u poruci žena koja se predstavila kao Ekaterina. https://www.glasamerike.net/a/rusija-kursk-ukrajina-ofanziva/8009610.html https://www.glasamerike.net/a/rusija-kursk-ukrajina-ofanziva/8009610.html Thu, 13 Mar 2025 17:36:04 +0100 Globalne temeAktuelnoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (Rojters, Glas Amerike) Vašington — Neki od najviše rangiranih republikanskih i demokratskih lidera u Kongresu uputili su zajedničko pismo američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, povodom dešavanja u Bosni i Hercegovini (BiH). Senator Ričard Durbin, jedan od potpisnika pisma, naveo je za Glas Amerike da mu je bilo drago što je, prilikom posjete BiH sa bivšim senatorom Benom Kardinom, vidio napredak postignut nakon rata. "Ali dok je Dejtonski sporazum donio kraj tom užasnom konfliktu, tu su još uvijek zabrinjavajući remetioci poput Milorada Dodika. Njegova agenda za poništavanje teško uspostavljenog mira ne smije prevladati", naveo je Durbin. "Stabilnost na Balkanu ostaje važan američki i evropski interes i u potpunosti podržavam mjere za sprečavanje bilo kakvog nazadovanja", zaključio je američki senator, koji u Kongresu predstavlja državu Ilinois. Durbin i ostali potpisnici su u pismu Rubiju izrazili zabrinutost zbog, kako su naveli, “nedavnih postupaka lidera entiteta Republika Srpska, Milorada Dodika, koji se godina bavi secesionističkim djelovanjem, izazivajući državne institucije u BiH, potkopavajući Dejtonski sporazum i ugrožavajući teritorijalni integritet i etno-socijalnu koheziju u zemlji”. Oni su naveli da su Sjedinjene Države kao odgovor na ovo djelovanje, uključujući i za vrijeme prve Trumpove administracije, uvele sankcije Dodiku, kao i pojedincima i entitetima koji su mu pomagali u njegovim secesionističkim djelima. Dodali su da je Ustavni sud BiH osudio Dodika na godinu dana zatvora i zabranio mu bavljenje politikom na šest godina, kao posljedicu njegove odluke da sprovodi neustavne zakone koji odbacuju nadležnost Ustavnog suda i Visokog predstavnika. U pismu ističu i da je Dodik poslije toga obećao da će ignorisati presudu i nastaviti sa svojim separatističkim planom, što ga je navelo da preduzme korake ka potencijalnoj secesiji Republike Srpske od BiH. Sekrataru Rubiju objasnili su da su Dodik i njegovi saveznici nedavno eskalirali secesionističku krizu koju su sami stvorili. “Narodna skupština Republike Srpske usvojila je, a Dodik implementirao, dva nova neustavna zakona kojima je cilj zabraniti funkcionisanje bezbjednosnih i pravosudnih institucija na državnom nivou u Republici Srpskoj. Entitetskim institucijama Republike Srpske naređeno je da silom zaustave i spriječe zakonito djelovanje i rad državnih institucija BiH u granicama Republike Srpske. Zaposlenim u državnim institucijama koji žive i rade u Republici Srpskoj, osim prijetnji silom, zaprećeno je i hapšenjem, sankcijama i kaznenim postupkom ukoliko nastave izvršavati obaveze", navodi se u dvostranačkom pismu upućenom američkom državnom sekretaru. "Ovo je direktan napad na ustavni poredak BiH i Dejtonski mirovni sporazum. Apeliramo na administraciju da iskoristi sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju, uključujući diplomatiju i sankcije, kako bi spriječila pogoršanje situacije u BiH”, dodaje se. U pismu su apelovali na administraciju Donalda Trampa da: Proširi ciljane sankcije protiv Dodika i njegovih pomagača, uključujući dodatna finansijska ograničenja i zabrane putovanja za one koji potkopavaju suverenitet i demokratske procese BiHPoveća diplomatski angažman sa BiH, uključujući imenovanje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan u cilju koordinacije politikeBlisko koordinira sa evropskim saveznicima i partnerima kako bi predstavili jedinstvenu međunarodnu poziciju protiv secesionističkih prijetnji, koje uključuju preispitivanje spremnosti misije EUFOR-a, Operacije Althea, da odgovori na sve potencijalne sigurnosne prijetnjeNastavi sa snažnim izjavama zvaničnika Sjedinjenih Država u BiH tako što će ponovo javno i nedvosmisleno potvrditi na najvišim nivoima da su Sjedinjene Države opredijeljene za suverenitet, teritorijalni integritet i multietničku karakter BiH. “Sigurnost, stabilnost i ekonomski prosperitet BiH i dalje su od vitalnog značaja za interese Sjedinjenih Država na Zapadnom Balkanu. Snažno vodstvo Sjedinjenih Država, koje radi u dogovoru sa našim saveznicima i partnerima, od suštinskog je značaja za suprotstavljanje destabilizirajućem planu gospodina Dodika. Spremni smo podržati napore Administracije u ovom pogledu i radujemo se nastavku saradnje na unapređenju mira, stabilnosti i demokratskog razvoja u BiH”, stoji u zaključku pisma. Pismo su uz Durbina potpisali: Čarls Grasli, najviše rangirani član Republikanske stranke u Senatu, Džejms Riš, predsjedavajući Komiteta za vanjske poslove Senata, te senatori Džin Šahin, Tom Tilis, Kris Van Holen, Piter Velč, kao i članovi Predstavničkog doma, Majk Kvigli i En Vagner. U srijedu je na mreži Eks još jedan član Predstavničkog doma, republikanac Džo Vilson, napisao da "korumpirani Milorad Dodik, kojeg su SAD sankcionisale, te ratni zločinac (Vladimir) Putin prijete da će srušiti Dejtonski mirovni sporazum i destabilizovati BiH". Vilson je dodao da je državni sekretar Rubio u pravu i da "se tome moramo suprotstaviti i spriječiti da se istorija ponovi." Rubio je 8. marta na mreži Eks napisao da postupci Dodika podrivaju institucije BiH i ugrožavaju njenu bezbjednost i stabilnost. Dodik je, nakon prvostepene presude Suda BiH, potpisao ukaz o proglašenju zakona kojim se Sudu BiH, Tužilaštvu BiH, Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH i Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) zabranjuje djelovanje u RS. Ustavni sud BiH je privremeno van snage stavio taj i druge slične zakone koje je usvojila Narodna skupština RS, dok Tužilaštvo BiH vodi istragu zbog napada na ustavni poredak. Tužilaštvo BiH je izdalo nalog za privođenje Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i predsjednika Narodne skupštine, Nenada Stevandića, jer se nisu odazvali pozive za saslušanje. UN pozivaju na uzdržanost Zabrinutost zbog trenutne situacije u BiH u četvrtak su izrazile i Ujedinjene nacije, koje su pozvale "sve političke lidera da u potpunosti podrže i omoguće rad državnih institucija da bi se konsolidovao mir i osigurala stabilnost širom Bosne i Hercegovine". "Pozivamo sve relevantne aktere da pokažu uzdržanost, uzdrže se od izjava i poteza koji izazivaju podjele i umjesto toga se obavežu na konstruktivan dijalog i saradnju", rekao je portparol UN-a Stefan Dižarik u odgovoru na pitanja novinara na redovnom brifingu. https://www.glasamerike.net/a/pismo-clanovi-kongres-rubio-sankcije-prosiriti-dodik-spreciti-ugrozavanje-stabilnost-bosna/8009384.html https://www.glasamerike.net/a/pismo-clanovi-kongres-rubio-sankcije-prosiriti-dodik-spreciti-ugrozavanje-stabilnost-bosna/8009384.html Thu, 13 Mar 2025 15:50:58 +0100 BalkanAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Tanja Gatarić, Ajdin Muratović, Milena Đurđić, Dino Jahić) Hotel Ruzvelt, znamenitost Njujorka više od jednog vijeka, ponovo se suočava sa neizvjesnom budućnošću. Prošlog mjeseca, gradski zvaničnici objavili su planove da ga od nadolazećeg ljeta prestanu koristiti kao sklonište i centar za obradu migranata. Otvoren 1924. godine za pružanje usluga putnicima koji koriste obližnji željeznički terminal Grand Central, ovaj kultni hotel je preživio prohibiciju, Veliku depresiju, Drugi svjetski rat i 11. septembar. Pandemija kovida 19 primorala je hotel da 2020. godine zatvori vrata za goste zbog finansijskih gubitaka, dok je 2023. godine otvoren za prihvat ilegalnih imigranata koji su preplavili grad. Kroz sve to, Ruzvelt, od milja poznat kao Velika dama Medison avenije, postao je omiljena lokacija na kojoj je sniman bezbroj holivudskih filmova i serija. Iako je sudbina hotela pod znakom pitanja, prošlost Ruzvelta, zabilježena na fotografijama i filmovima, služi kao mikrokosmos njujorške i američke istorije. 1924: Nazvan po predsjedniku Teodoru Ruzveltu, hotel je otvoren samo četiri godine nakon početka prohibicije, nacionalne zabrane proizvodnje i prodaje alkohola u SAD koja je traja 13 godina. Dok je prohibicija primorala neke gradske hotele da se zatvore, područje oko Grand Centrala je procvjetalo u godinama nakon Prvog svjetskog rata, privlačeći komercijalne graditelje, uključujući i one koji su izgradili Ruzvelt. Iako nije bio među najraskošnijim hotelima u Njujorku, ovaj objekat sa četiri zvjezdice i sa 19 spratova postao je znamenitost u centru Menhetna. Zbog prohibicije, hotel je prekinuo tradiciju i u prizemlju je uz ulice imao izloge prodavnica umjesto salona i barova. Bio je među prvim hotelima na svijetu koji je nudio usluge čuvanja kućnih ljubimaca, brigu o djeci, a imao je i vlastitog doktora. 1929: Iako na meniju nije bilo alkohola, Ruzvelt je postao magnet za turiste i ljubitelje muzike. Na vrhuncu prohibicije, čuveni Gaj Lombardo i njegov bend Kraljevski Kanađani, izveli su prvi nastup uživo u hotelskom Grilu Ruzvelt, nastavljajući zabavljati fanove u naredne tri decenije. Njihova izvedba "Auld Lang Syne", škotske pjesme o starim prijateljstvima i ljubavima, postala je novogodišnja tradicija. List Variety je kasnije hvalio Lombarda kao "jedinog Kanađanina koji je ikada stvorio američku tradiciju", cementirajući njegovo nasljeđe u Ruzveltu. 1943: Hotelski magnat Konrad Hilton kupio je Ruzvelt, zajedno sa hotelom Plaza, nazvavši Ruzvelt „finim hotelom sa velikim prostorima“. On se nastanio predsjedničkom apartmanu Ruzvelta. Ovom akvizicijom, Hilton je postao prvi američki hotelski lanac koji je poslovao od istočne do zapadne obale. Četiri godine kasnije, Ruzvelt je ponovo ušao u istoriju kada je postao prvi hotel koji je ponudio televizor u svakoj sobi. Hilton je prestao da bude vlasnik 1956. godine kada je njegova kompanija bila primorana da proda imovinu u sklopu antimonopolske tužbe koju je pokrenula vlada. 1948: Ruzvelt je sredinom 20. vijeka postao i dio političkog života, služeći kao predizborni štab republikanskog predsjedničkog kandidata Tomasa Djuija 1944. i 1948. godine. Djui je izgubio oba izbora i priznavao poraz iz hotela. U godinama koje su uslijedile, hotel je bio domaćin drugih političkih događaja visokog profila. 1970-2010: Počevši od 1970-ih godina, Ruzvelt je sa svojom neoklasičnom fasadom i unutrašnjim izgledom iz prošlosti postao omiljena lokacija za snimanje holivudskih filmova. Među više od deset filmova koji su tamo snimljeni su: “The French Connection” (1971), “Wall Street” (1987), “Presumed Innocent” (1990) i “Maid in Manhattan” (2002). Tamo je snimano i nekoliko serija, među kojima su: “Mad Men” i “Law & Order”. 1979: Hotel je više puta mijenjao vlasnika prije nego što je aviokompanija "Pakistan International Airlines", uz podršku saudijskog princa Kalida bin Faisala Al Sauda, preuzela upravljanje od njujorške porodice koja se bavila nekretninama. Ugovor je sklopljen uz opciju kupovine hotela za 36,5 miliona dolara nakon 20 godina - posao koji je aviokompanija zaključila 2000. godine. Smatran nacionalnim dobrom od pakistanske vlade, Ruzvelt je postao omiljeno mjesto za smještaj prilikom posjeta pakistanskih premijera i drugih uglednika u Njujork. Krajem 1990-ih, hotel je bio domaćin nastupa najvećeg pakistanskog rok benda "Junoon". 2020-2023: Posljednjih decenija, Ruzvelt je imao finansijske probleme. Godine 2020. zatvorio je svoja vrata za goste, pozivajući se na "okruženje bez presedana" koje je proizašlo iz pandemije. Novi početak je dobio kada je Njujork 2023. potpisao trogodišnji zakup za 220 miliona dolara, da bi ga koristio kao sklonište za migrante i centar za procesiranje imigranata. Ali to se pokazalo kao samo kratkoročna mjera koja nije spasila hotel. U februaru 2025. gradonačelnik Erik Adams je objavio da grad otkazuje zakup, označavajući kraj jedne ere u istoriji Njujorka. https://www.glasamerike.net/a/hotel-ruzvelt-istorija-njujork/8008258.html https://www.glasamerike.net/a/hotel-ruzvelt-istorija-njujork/8008258.html Thu, 13 Mar 2025 14:49:18 +0100 AmerikaAktuelno voadigital@voanews.com (Masud Farivar) ESTONIJA — Estonski ratni brodovi su do nedavno uglavnom štitili granice, povremeno tražili eksplozivne naprave na dnu Baltičkog mora i sprovodili operacije spašavanja. Međutim, nakon što je neobično veliki broj podvodnih kablova oštećen, mornarica ima novu misiju — zaštitu pomorske infrastrukture. Od početka 2025, posada broda minolovca učestvuje u operacijama NATO-a čiji cilj je zaštita Baltičkog mora. Brod patrolira područjem koje se proteže od luke Talin, do sredine Finskog zaliva, što je oko dva sata plovidbe. “Od incidenta sa kablovima, estonska mornarica je rasporedila tri broda, jedan od njih je naš brod Sarkala. Patroliramo područjem, nadziremo saobraćaj u oba pravca", kaže komandant broda Sarkala, Melis Kants. Upravo u tim vodama je 24. decembra oštećen podvodni kabl Istlink 2 koji povezuje Estoniju i Finsku. Sada je posao estonske mornarice da zaštiti drugi kabl na dnu Finskog zaliva. “Ako je nešto sumnjivo, približavamo se brodovima i ako je potrebno, kontaktiramo ih", objašnjava Kants. Tokom proteklih nedelja, više od 10 podvodnih kablova je oštećeno u Baltičkom moru. Iako nema definitivnih dokaza da je reč o sabotaži, neki pripadnici mornarice kažu da sumnjaju da su sidra slučajno ispala i zakačila kablove na morskom dnu. Vojni zvaničnici Estonije ističu da se vodi aktivna istraga o mogućnosti sabotaže. Jonas Elias Seljama, inženjer estonske mornarice kaže da su kablovi bili oštećeni povlačenjem sidra po njima. "Civilni komercijalni brodovi koji su plovili tuda, udarili su u sidro. Pitanje je da li je to bilo namerno ili slučajno? U toku su krivične istrage." Dok je na dužnosti, estonska mornarica – zajedno sa finskom – organizuje male vojne vežbe. Za iskusne mornare to je dodatna obuka, čak i dok čuvaju ključne cevovode koji povezuju nordijske zemlje sa Baltikom. https://www.glasamerike.net/a/estonija-mornarica-podvodni-kablovi/7997530.html https://www.glasamerike.net/a/estonija-mornarica-podvodni-kablovi/7997530.html Thu, 13 Mar 2025 14:18:13 +0100 Globalne temeAktuelno voadigital@voanews.com (Vladislavs Andrejevs) Vašington — Američki Sekretarijat za obrazovanje saopštio je da će otpustiti gotovo polovinu zaposlenih, što se u delu javnosti tumači kao najava mogućeg zatvaranja te federalne agencije, izvestila je agencija Rojters. U sekretarijatu radi 4.133 zaposlenih, a od kada je američki predsednik Donald Tramp preuzeo mandat, bez posla ih ostaje 2.183. Službenici Sekretarijata za obrazovanje, na koje se odluka odnosi, biće poslati na odsustvo od 21. marta, saopštila je ta federalna agencija. Sindikat, koji zastupa više od 2.800 zaposlenih, saopštio je da će se suprotstaviti radikalnim rezovima. “Ono što je jasno iz proteklih nedelja masovnih otpuštanja, haosa i nekontrolisanog neprofesionalizma jeste da režim ne poštuje hiljade radnika koji su svoju karijeru posvetili službi za svoje sunarodnike”, izjavila je sindikalna Šerija Smit. Informacija je saopštena u trenutku kada se državna administracija suočava sa rokom za dostavljanje planova u vezi sa smanjenjem broja zaposlenih u vladi, koji ističe u četvrtak. Upitana da li će otpuštanja dovesti do raspuštanja te federalne agencije - sekretarka za obrazovanje Linda Mekmehon potvrdno je odgovorila televiziji Foks, dodavši da je to u skladu sa mandatom aktuelne administracije. Američkim vladinim agencijama naređeno je da do četvrtka iznesu planove za smanjenje broja zaposlenih. Nekoliko agencija je svojim radnicima ponudilo prevremeni odlazak u penziju kako bi ispunili taj zahtev. Sekretarijat za obrazovanje nadležan je za 1,6 milijardi dolara koji obuhvataju novčana sredstva za fakultete, primenjuje zakone o građanskim pravima u školama i obezbeđuje državno finansiranje siromašnih okruga. Predsednik Donald Tramp i Ilon Mask, čelnik Agencije za efikasnost vlade, tvrde da u državnoj administraciji radi previše ljudi i da se time rasipa novac američkih poreskih obveznika. Douž tvrdi da je do sada ušteđeno 105 milijardi dolara u rezovima, dok su planirane uštede 65 milijardi. Pre najave otpuštanja, izdat je nalog da kancelarije Sekretarijata za obrazovanje u oblasti grada Vašingtona budu zatvorene od utorka uveče do srede, izvestila je agencija Rojters. Predstavnik za medije sekretarijata nije odgovorio na upit u vezi razlozima zatvaranja kancelarija. Slični postupci prethodili su zatvaranju sedišta Agencije za međunarodni razvoj (USAID), Agencije za humanitarnu pomoć i Biroa za finansijsku zaštitu potrošača. Otpuštanja se sprovode u okviru nastojanja Trampove administracije da smanji broj zaposlenih, koja predvodi Mask i Agencija za efikasnost vlade – Douž. Bez posla je, od početka mandata nove američke administracije krajem januara, ostalo više od 100.000 zaposlenih, od ukupno 2,3 miliona angažovanih državnom aparatu. Zamrznuta je i većina strane pomoći i ugovora. Pristup Agencije za efikasnost vlade izazvao je negodovanje nekoliko zvaničnika Bele kuće i republikanskih članova Kongresa. Tramp je nedavno čelnicima agencija preneo da su u njihovoj nadležnosti odluke o kadriranju i otpuštanjima, a ne najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask. Prema zvaničnim podacima Kancelarije za odgovornost vlade, u fiskalnoj 2024. nepropisno je isplaćeno 162 milijarde dolara. Najčešći prekršaj bilo je preplaćivanje ugovora ili dobara. Prema budžetu Kongresa, ukupni federalni izdaci premašili su 6,75 hiljada milijardi dolara (biliona) u toj fiskalnoj godini. https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-za-obrazovanje-otpu%c5%a1ta-polovinu-zaposlenih-%c4%8delnica-potvrdila-zatvaranje-agencije/8008434.html https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-za-obrazovanje-otpu%c5%a1ta-polovinu-zaposlenih-%c4%8delnica-potvrdila-zatvaranje-agencije/8008434.html Wed, 12 Mar 2025 19:34:59 +0100 AmerikaAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Rojters) Američka agencija za istraživanje svemira, NASA, poslala je u svemir novi teleskop „Spherex“, sa planom da mapira nebo na način na koji to do sada nije urađeno. Teleskop je poletio raketom Falkon, kompanije SpejsEks, koja je u utorak poletjela iz Vanderberg baze u Kaliforniji. Plan je da teleskop snima nebo svakih šest mjeseci iznad Zemljinih polova. Naučnici se nadaju da će infracrveni instrumenti iz širokog ugla snimiti stotine miliona galaksija i njihov kosmički sjaj. Takođe, očekuju da će naučiti kako su galaksije formirane, kako su se razvijale i kako se svemir tako brzo proširio na samom početku. NASA je raketom poslala i četiri satelita veličine kofera, koji će na sličan način proučavati i Sunce. https://www.glasamerike.net/a/nasa-lansiranje-teleskop-snimanje-svemir-spejseks/8008195.html https://www.glasamerike.net/a/nasa-lansiranje-teleskop-snimanje-svemir-spejseks/8008195.html Wed, 12 Mar 2025 17:01:42 +0100 Nauka i tehnologijaAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (AP) VAŠINGTON/KIJEV — Američki izaslanik Stiv Vitkof ide u Moskvu ove nedelje na razgovore o primirju u Ukrajini, saopšteno je u srijedu iz Bijele kuće nakon što je predsjednik Donald Tramp rekao da glavni pregovarač ide u Rusiju. "Gospodin Vitkof putuje u Moskvu kasnije ove nedelje", rekla je portparolka Kerolajn Levit novinarima i dodala da je savjetnik za nacionalnu bezbjednost Majk Volc u srijedu razgovarao sa svojim ruskim kolegom. "Pozivamo Ruse da podrže plan. Nikada nismo bili bliži miru u ovom ratu", rekla je Levit. Tramp je prethodno rekao da njegov pregovarač ide u Rusiju "upravo sada" na razgovore o mogućem primirju sa Ukrajinom, nakon što je Kijev pristao na 30-dnevni prekid vatre. "Odluka je na Rusiji sada. Međutim, imamo dobre odnose sa obje strane. Vidjećemo...Ljudi idu u Rusiju upravo sada. I nadam se da od Rusije možemo da dobijemo primirje", rekao je Tramp tokom sastanka sa irskim premijerom. Američki predsjednik nije precizirao kada će ponovo razgovarati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, ali je dodao da se nada da će pristati na primirje. "Dobio sam neke pozitivne poruke, ali pozitivna poruka ništa ne znači. Ovo je veoma ozbiljna situacija, mogla bi da započne Treći svjetski rat", rekao je Tramp. Upozorio je i da bi Moskvi mogao da uvede "katastrofalne sankcije", ako ne pristane na primirje, ali " da se nada da to neće biti potrebno". "Mogu da uradim finansijske stvari koje bi bile veoma loše za Rusiju. Ne želim to da uradim zato što želim da dođe do mira", naglasio je Tramp. Potpredsjednik Džej Di Vens rekao je da se naredna dva dana "održavaju razgovori telefonom i lično" između američkih i ruskih zvaničnika. Američki državni sekretar Marko Rubio, koji je predvodio američku delegaciju na razgovorima sa ukrajinskim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji, rekao je da će Vašington razmotriti "više kontakata" sa Rusijom da bi utvrdio da li je Putin spreman da pregovara o kraju rata. Odbio je da iznese detalje ili precizira koje bi korake Vašington mogao da preduzme ako ruski lider odbije da pregovara. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je u srijedu da će Sjedinjene Države "snažno" odgovoriti ako Rusija odbije ponudu o primirju, koju su iznijeli Vašington i Kijev. Iz Kremlja je u srijedu saopšteno da od Amerike očekuje detalje o planu, dok su izvori iz Moskve prenijeli da bi dogovor morao da uzme u obzir i napredak ruskih snaga i primjedbe ruske strane, prenosi Rojters. Prijedlog o privremenom prekidu borbi u Ukrajini, nakon više od tri godine brutalnog rata, iznijet je poslije višečasovnih razgovora ukrajinskih i američkih zvaničnika u utorak u Džedi. Dvije delegacije su pregovarale nakon žestoke rasprave između Zelenskog i predsjednika Trampa u Bijeloj kući, posle koje je američka administracija privremeno obustavila slanje vojne pomoći i dijeljenje obavještajnih podataka sa Kijevom. Nakon što je Ukrajina u utorak prihvatila plan o primirju, Amerika je nastavila da joj šalje oružje i prosleđuje obavještajne informacije. Zelenski je novinarima u Kijevu rekao da će SAD izvršiti pritisak na Moskvu, ako ne prihvati zaustavljanje borbi u kojima su stradale desetine hiljada ljudi. "Razumio sam da možemo da računamo na snažne korake. Još ne znam detalje, ali govorimo o sankcijama i jačanju Ukrajine", rekao je Zelenski novinarima, među kojima je bio i reporter Frans presa. "Sve zavisi od toga da li Rusija želi primirje i tišinu ili želi da nastavi da ubija ljude", dodao je ukrajinski lider. Na ratištu je trenutno teška situacija za ukrajinske snage, koje gube teritoriju na istoku i jugu zemlje gdje su zvaničnici saopštili da je u napadima u srijedu poginulo osam osoba. Čak i ako Rusija pristane na primirje, predstoji mnogo neizvjesnosti u pregovorima. Ukrajina traži bezbjednosne garancije, dok je Tramp isključio mogućnost ukrajinskog članstva u NATO-u, podsjeća Frans pres. Kremlj je u prvom komentaru prijedloga o prekidu vatre saopštio da čeka detalje iz Vašingtona. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je ranije ovog mjeseca saopštilo da je privremeno primirje neprihvatljivo. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u srijedu da Moskva ne isključuje telefonski razgovor sa SAD "na visokom nivou". "Pretpostavljamo da će državni sekretar (Marko) Rubio i savjetnik (Majkl) Volc da nas raznim kanalima narednih dana obavijeste o održanim pregovorima i o onome što je usaglašeno", rekao je Peskov. Ruske novinske agencije prethodno su prenijele da su šefovi američke i ruske obavještajne službe prvi put razgovarali posle više godina. Direktor CIA-e Džon Retklif i Sergej Nariškin iz ruske Spoljne obavještajne službe SVR usaglasili su "redovne kontakte između agencija" radi doprinosa međunarodnoj stabilnosti i bezbjednosti, kao i da bi se umanjili sporovi u odnosima između Moskve i Vašingtona, prenijela je ruska državna novinska agencija TASS. Međutim, u Ukrajini nema mnogo nade da će ruske snage zaustaviti napade, čak i ako Kremlj pristane na primirje. "Više puta sam naglasio da niko od nas ne vjeruje Rusima", rekao je Zelenski. Na frontu u Kramatorsku, jedan 44-godišnji ukrajinski vojnik rekao je da se Rusija može samo primorati na mir. "Javno će reći da nema borbi i granatiranja, ali nas ta ološ uvijek zlostavlja i tako će se nastaviti", rekao je za Frans pres. Roman Dunajevski, stanovnik Kijeva, rekao je da se Rusija vjerovatno neće držati sporazuma i da postoji samo jedan način da se mir osigura. "Mira će biti kada Putin umre. To je jedini način. Kada ne bude više diktatora", rekao je Dunajevski za Frans pres u Kijevu. U Vašingtonu, Tramp je u utorak rekao da je spreman da pozove Zelenskog na novi sastanak u Bijeloj kući i da će možda razgovarati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom ove nedelje. Na pitanje novinara o izgledima za primirje u Ukrajini, Tramp je odgovorio: "Nadam se da će se to završiti narednih nekoliko dana". Rusija je, uprkos nekoliko rundi razgovora sa američkim zvaničnicima, intenzivirala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i vratila djelove Kurska koje su ukrajinske snage zauzele u ofanzivi prošlog avgusta. Zelenski je novinarima u Kijevu rekao da je Rusija intenzivirala napade u Kursku, gdje ukrajinske trupe gube teritoriju koju su osvojile posle ofanzive. Ruska vojska je objavila da ponovo kontroliše pet sela i da je ušla u Sudžu, najveći grad koji su osvojile ukrajinske snage. https://www.glasamerike.net/a/zelenski-ukrajina-rusija-primirje-predlog-sad/8008192.html https://www.glasamerike.net/a/zelenski-ukrajina-rusija-primirje-predlog-sad/8008192.html Wed, 12 Mar 2025 17:00:38 +0100 Globalne temeAktuelnoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (AFP, Glas Amerike) TBILISI — Bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, koji je od 2021. godine u zatvoru u Tbilisiju, osuđen je na dodatnu kaznu od devet godina, pošto je proglašen krivim za proneveru. Sakašvili, koji je bio na položaju od 2004. do 2013. godine, osuđen je za proneveru 3,3 miliona dolara sredstava koje je prijavio kao službene troškove, a koji su, kako tužilaštvo tvrdi, bili "luksuzna" potrošnja. U objavi na Eksu (bivši Tviter) posle presude, Sakašvili, koji negira optužbe i tvrdi da su troškovi bili legitimni, nazvao je presudu "skandaloznim slučajem političkog progona". Sakašvili već služi šestogodišnju kaznu zbog zloupotrebe položaja, pošto je uhapšen 2021. kada se se vratio u Gruziju. Veći deo tog vremena proveo je u zatvorskoj bolnici. Presude će teći istovremeno, tako da današnja presuda znači da će bivši predsednik ostati u zatvoru do 2030. godine. Njemu se takođe sudi i zbog nezakonitog ulaska u Gruziju 2021. godine, kao i zbog represije nad demonstrantima 2007. godine. Gruzijska televizija prikazala je pometnju u sudnici pošto je presuda doneta, a pristalice Sakašvilija su sudiju nazvale "slugom" vlade. Sakašvili, koji je danas duboko polarizovana ličnost, došao je na vlast posle takozvane Ružičaste revolucije, u kojoj je 2003. smenjen režim predsednika Eduarda Ševardnadzea 2003. godine. Sakašvili je preorijentisao Gruziju prema Zapadu i uveo reforme u javnom sektoru koje su donele brzi napredak u državnoj upravi i ekonomiji južnokavkaske zemlje, koja ima 3,7 miliona stanovnika. Međutim, poslednji deo njegovog mandata obeležili su autoritarizam, policijska brutalnost i katastrofalni ratom sa Rusijom 2008. godine. Sakašvilijeva stranka Ujedinjenin nacionalni pokret je 2012. godine izgubila izbore od koalicije predvođene Bidzinom Ivanišvilijem, milijarderom koji je i dalje "de fakto" lider Gruzije. Pošto je napustio funkciju, Sakašvili je prešao u Ukrajinu, gde je kratko bio guverner Odeske oblasti. Vratio se 2021. godine, uprkos tome što je bio osuđen u odsustvu za zloupotrebu položaja, i uhapšen je odmah po dolasku. Grizijska vladajuća stranka "Gruzijski san" često optužuje sve opozicione stranke, uključujući one koje su kritične prema Sakašviliju, da imaju veze s njim. Poslednjih godina, Gruzijski san je pojačao represiju protiv opozicije i ponovo približio bivšu sovjetsku republiku Moskvi. https://www.glasamerike.net/a/svet-evropa-gruzija-sakasvili-nova-zatvorska-kazna/8007978.html https://www.glasamerike.net/a/svet-evropa-gruzija-sakasvili-nova-zatvorska-kazna/8007978.html Wed, 12 Mar 2025 16:49:53 +0100 Globalne temeAktuelno voadigital@voanews.com (Rojters) Nuk, Grenland — Stranka koja se zalaže za postepeni put do nezavisnosti Grenlanda od Danske odnijela je neočekivanu pobjedu na parlamentarnim izborima, održanim u sjenci želje američkog predsjednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad ostrvom. Partija Demokratit desnog centra, koja je osvojila najviše glasova, odbacivala je Trampovu retoriku i poručivala da će o stanovnici Grenlanda odlučivati o budućnosti strateški važne teritorije na kojoj su velike rezerve rijetkih zemnih minerala od kojih se pravi sve - od mobilnih telefona do tehnologije obnovljive energije. Na tom arktičkom ostrvu se takođe nalazi američka vazduhoplovna baza, a smješteno je i na strateškim vazdušnim i pomorskim rutama u Atlanskom okeanu. Rezultat bi trebalo da pošalje jasnu poruku Trampu da Grenland nije na prodaju, poručio je lider partije Demokratit Jens-Frederik Nilsen za Skaj njuz. "Ne želimo da budemo Amerikanci. Ne, ne želimo da budemo Danci. Želimo da budemo Grenlanđani. I želimo našu nezavisnost u budućnosti. I želimo sami da gradimo svoju zemlju", naglasio je Nilsen. Tramp je otvoreno govorio o svojoj želi da kontroliše Grenland. U obraćanju na zajedničkoj sjednici oba doma Kongresa prošle nedelje rekao je da misli da će Amerika to ostvariti "na ovaj ili onaj način". Korak ka nezavisnosti od Danske Na izborima se nije glasalo o nezavisnosti od Danske, ali je to pitanje bilo na umu svih birača. Danska je prije 300 godina kolonizovala Grenland i još kontroliše spoljnu i odbrambenu politiku ostrva. Teritorija sa 56.000 stanovnika je na putu ka nezavisnosti još od 2009. godine, i 31 član parlamenta će sada oblikovati budućnost Grenlanda, dok budu raspravljali da li je došlo vrijeme da se proglasi nezavisnost. Četiri od pet glavnih stranaka koje su učestvovale na izborima zalagale su se za nezavisnosti, ali nisu bile saglasne kada i kako. Stranka Nalerak, koja je završila na drugom mjestu, najveći je zagovornik nezavinosti dok je Demokratit za umjereniji tempo promjena. "Koji će pristup nezavisnosti pobijediti zavisiće na kraju od toga da li će Demokratit odlučiti da formira koalicionu vladu, i sa kojom strankom", smatra Dvejn Menezes, izvršni direktor organizacije "Inicijativa za polarno istraživanje i politiku". Iznenađujuća pobjeda Partija Demokratit osvojila je gotovo 30 odsto glasova, u poređenju sa samo 9 procenata na izborima prije četiri godine, prema podacima lokalne KNR TV, dok je Nalerak bio drugi sa gotovo 25 procenata, što je takođe rast u odnosu na blizu 12 odsto 2021. Neočekivana pobjeda Demokratita nad strankama koje su godinama imale vlast na ostrvu pokazuje da mnoge na Grenlandu interesuju unutrašnja pitanja kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje, u istoj mjeri kao i geopolitika. Usponom svoje stranke bio je iznenađen i sam lider Nilsen. Rekao da je stanovnici Grenlanda moraju da se drže zajedno u u trenutku kada "postoji veliki interes spolja", prenijela je KNR TV. Danski TV kanal DR prenio je da je Nilsen rekao da će njegova stranka stupiti u kontakt sa svim drugim partijama, da bi se pregovaralo o budućem političkom smjeru Grenlanda. Reakcija Danske Danski ministar odbrane Troels Lund Pulsen čestitao je partiji Demokratit i poručio da će buduća vlada Grenlanda vjerovatno morati da se "suoči sa ogromnim pritiskom američkog predsjednika Donalda Trampa", prenosi DR. Dodao je da je budućnost Grenlanda zasnovana na onome što žele narod i vlada ostrva. Danska premijerka Mete Frederiksen je izbore nazvala "radosnim danom i proslavom demokratije", prema saopštenju koje je objavljeno u srijedu. Čestitala je Demokratitu i naglasila da će danska vlada čekati rezultate pregovora o koaliciji. Vanredni izbori Premijer Grenlanda Mute Egede u februaru je sazvao vanredne izbore, uz poruku da je neophodno da zemlja bude ujedinjena tokom "ozbiljnih vremena" kakva ostrvo nikada nije iskusilo. Egede se u srijedu, nakon objavljivanja rezulata, na Fejsbuku zahvalio biračima što su izašli na izbore i rekao da su stranke spremne da se okrenu pregovorima za formiranje vlade. Njegova stranka Inuit Atakatigit, ili Ujedinjeni Inuit, osvojila je 21 odsto glasova. To je značajan pad u odnosu na prethodne izbore kada je imala 36 odsto glasova, prenosi KNR TV. Očekivalo se da će Inuit Atakatigit da pobijedi, a da na drugom mjestu bude Siumit. Te dvije stranke dominirale su politikom Grenlanda proteklih godina. Siumit je bio četvrti sa 14 procenata glasova. https://www.glasamerike.net/a/grenland-izbori-nezavisnost-tramp/8008102.html https://www.glasamerike.net/a/grenland-izbori-nezavisnost-tramp/8008102.html Wed, 12 Mar 2025 15:56:22 +0100 Globalne temeAktuelno voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) Vašington — U srijedu je počela primjena američkih carina od 25 odsto na sav uvezeni čelik i aluminijum, čime su ukinuta prethodna izuzeća koja su se odnosila na niz saveznika SAD. Carine se odnose na uvoz iz Argentine, Australije, Brazila, Britanije, Kanade, Japana, Meksika, Južne Koreje i Evropske unije. "Prema mojoj procjeni, te izmjene su neophodne da se bi riješio značajno veći dio uvezenih proizvoda od čelika iz tih izvora, što prijeti da naruši američku nacionalnu bezbjednost", poručio je predsjednik Donald Tramp, najavljujući tarife. Kanada, koja izvozi najviše čelika i aluminimijuma u SAD, objavila je recipročne carine na američke proizvode, uključujući čelik, aluminijum, kompjutere, sportsku opremu, ukupne vrijednosti od više od 20 milijardi dolara. Budući kanadski premijer Mark Karni ipak je poručio da je spreman da direktno pregovara sa Trampom o trgovinskom sporazumu, da bi se spriječili dodatni ekonomski sporovi. Evropska unija je na američke carine odgovorila planovima da od aprila uvede tarife na američke proizvode u vrijednosti od 28 milijardi dolara. "Uvijek ćemo biti otvoreni za pregovore. Čvrsto vjerujemo da u svijetu u kojem vlada geopolitička i ekonomska neizvjesnost, nije u zajedničkom interesu da se naše ekonomije opterete tarifama", saopštila je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Australijski premijer Entoni Albaneze istakao je da je američki potez "u potpunosti neopravdan", ali je naveo da njegova zemlja neće uzvratiti svojim carinama. "Tarifama i eskalacijom trgovinskih tenzija nanosi se ekonomska šteta i to je recept za sporiji rast i veću inflaciju. To plaćaju potrošači. Australija zbog toga neće uvoditi recipročne carine Americi", rekao je Albaneze u srijedu. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će Peking preduzeti sve neophodne mere da štiti svoja prava i interese, dok su japanski zvaničnici ocijenili da će američke tarife značajno uticati na odnose dvije zemlje. Predsjednica Meksika Kladuija Šejnbaum rekla je u srijedu da će njena vlada sačekati moguće rešenje narednih nedelja, umjesto odgovora na američke tarife na čelik i aluminijum. "Čekaćemo do 2. aprila i onda ćemo vidjeli da li da primijenimo naše recipročne tarife", rekla je Šejnbaum. Kanada je pošteđena još većih tarifa, nakon što je Tramp odustao od prijetnje da uvede carine od 50 odsto na čelik i aluminijum iz te zemlje. Tramp je prošle nedelje izazvao ekonomski rat sa Kanadom, do sada bliskim saveznikom i drugim po veličini trgovinskim partnerom SAD posle Meksika, prvo uvođenjem, a zatim jednomjesečnim odlaganjem tarifa od 25 odsto na sve proizvode koji se uvoze u Ameriku. Tramp je poručio da time vrši pritisak na Kanadu da dodatno suzbije priliv migranata i trgovinu drogom, naročito smrtonosnog fentanila. Zvaničnici u kanadskoj pokrajini Ontario su na Trampov potez odgovorili tako što su povećali cijenu struje koju prodaju potrošačima u tri američke države. Američki predsjednik je zbog toga zaprijetio da će povećati carine na čelik i aluminijum, ali su američki i kanadski zvaničnici razgovarali u utorak i saglasili se da promijene kurs - Ontario je ukinuo planirani porez na električnu energiju, a Trampova administracija je odustala od povećanja carina na čelik i aluminijum koje su ostale na nivou od 25 procenata. Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo uzvratio je prošle nedelje carinama na američke proizvode. Budući premijer Mark Karni rekao je u utorak da će odgovor kanadske vlade predviđati maksimalne posljedice po SAD i minimalne po Kanadu. "Moja vlada će zadržati tarife dok Amerikanci ne pokažu da nas poštuju i kredibilno i pouzdano se obavežu na slobodnu i fer trgovinu", poručio je Karni u saopštenju. Trampov rat tarifama sa Kanadom i Meksikom, na čiji su uvoz takođe uvedene carine od 25 odsto da bi bile odložene, potresao je Vol strit. Berzanski indeksi danima padaju, zbog čega su izbrisani dobici od Trampove pobjede u novembru. U tekstu su korištene neke informacije agencija Asošijeted pres, Frans pres i Rojters. https://www.glasamerike.net/a/amerika-tarife-celik-aluminijum-primena-eu-carine/8007969.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-tarife-celik-aluminijum-primena-eu-carine/8007969.html Wed, 12 Mar 2025 14:41:53 +0100 Ekonomija i finansijeAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Većina kupaca nekretnina saznaju ko su im prve komšije tek nakon što se usele. Ali sada postoji aplikacija koja kupcima omogućava da saznaju kakva su politička opredjeljenja potencijalnih susjeda i prije kupovine. „Svrha Ojzija je da pruži više podataka kupcima tokom potrage za kućom“, kaže Darijan Keli, suosnivač, aplikacije Ojzi (Oyssey). Ojzi, aplikacija koju trenutno testiraju u Njujorku i na Floridi, sa idejom da pokriju cijelu Ameriku, to čini na osnovu informacija iz javnih dokumenata. U konačnici, kupci kuća će moći provjeriti da li su njihove potencijalne komšije registrovane demokrate ili republikanci. “Onda možete da kažete – kada se doselim ovdje, ovo su ljudi koje bih mogao pozivati na večeru i uz koje bi moja djeca mogla da odrastaju“, kaže Keli. Ben Mekartni sa Univerziteta Virdžinija je jedan od autora studije koja je otkrila da je nešto veća vjerovatnoća da će se vlasnici kuća odseliti ako se politički pogledi novog komšije razlikuju od njihovih, nego u slučaju kada podržavaju istu stranku. „Tako da politička polarizacija nije samo fenomen društvenih medija, već utiče i na stvarne ekonomske odluke“ kaže Mekartni. „Čini se da ljudi mare za političke identitete svojih novih susjeda, tako da nisam iznenađen da neka od kompanija sada prodaje te informacije ili obezbjeđuje te informacije mogućim kupcima“, dodaje on. Analiza je pokazala da je jedna od stotinu selidbi politički motivisana. Ljudi za koje je najveća vjerovatnoća da bi se selili iz tih razloga obično se manje bave politikom. “Oni ne žele da im politika bude dio svakodnevnog života, ali onda dobiju novog susjeda koji ne samo da je politički aktivan nego i povezan sa suprotnom strankom. Tu vidimo da se dešavaju najsnažnije tenzije“, navodi Mekartni. Suosnivač Ojzija odbacuje ideju da bi njegova aplikacija mogla produbiti političke podjele u Sjedinjenim Državama. „Dajemo ljudima podatke i informacije da kontrolišu vlastitu sudbinu i rade šta god žele sa tim informacijama. Ti podaci već postoje“, objašnjava Keli i dodaje da je cilj Ojzija da olakša pristup tim javnim informacijama. https://www.glasamerike.net/a/amerika-kupci-nekretnine-provjere-politicka-opredijeljenost-komsija-aplikacija-demokrate-republikanci/8005535.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-kupci-nekretnine-provjere-politicka-opredijeljenost-komsija-aplikacija-demokrate-republikanci/8005535.html Wed, 12 Mar 2025 14:34:18 +0100 AmerikaAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Dora Mekuar) Tužilaštvo Bosne i Hercegovine izdalo je nalog za privođenje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika zbog kršenja ustavnog poretka države Tužilaštvo BiH izdalo je nalog nakon što se Dodik, premijer RS Radovan Višković i predsednik parlamenta Nenad Stevandić nisu odazvali na dva poziva za saslušanje. Njih trojica su osumnjičeni da su svojom politikom narušili ustavni poredak BiH, prenose bosanski mediji. Dodik je više puta rekao da ne priznaje bosansko tužilaštvo i da neće ići u Sarajevo na ispitivanje. „Da vidimo kako će pokušati da nas uhapse“, rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci. „Nismo zabrinuti, odlučni smo“, dodao je on, sugerišući da je još uvek otvoren za pregovore. Dodik planira i da narednih dana održi sastanke na visokom nivou sa ruskim predstavnicima, izvestila je u sredu ruska državna novinska agencija TASS. Prošlog meseca poslanici bosanskih Srba usvojili su set spornih zakona koji su zabranjivali državnom pravosuđu i policiji centralne Bosne da rade u delu zemlje pod srpskom kontrolom, zvanom Republika Srpska. Poslanici su usvojili zakone nakon što je sud u Sarajevu osudio Dodika za nepoštovanje naredbi visokog predstavnika u Bosni. Sud ga je osudio na godinu dana zatvora i zabranio mu obavljanje javnih funkcija na šest godina. Vučič: Srbija nikada neće podržati hapšenje Dodika. Srbija nikada neće podržati hapšenje Dodika predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i predsednika parlamenta Nenada Stevandića, a posebno ne zbog političkih neslaganja sa Sarajevom i predstavnicima međunarodne zajednice, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je, u video obraćanju na Instagramu, poručio da nalog za hapšenje Dodika, Viškovića i Stevandića nije nikakav doprinos miru, već doprinos destabilizaciji, razaranju međusobnih veza i pravljenju potpunog haosa u regionu. "Srbija će se uvek boriti za mir, čuvati mir, poštovati Dejtonski mirovni sporazum, ali i biti uz Republiku Srpsku i uz njeno rukovodstvo, jer ne postoji u 21. veku nijedna zemlja u svetu u kojoj se predsednici entiteta, predsednici parlamenta entiteta i predsednici vlada entiteta teraju u zatvor, teraju iza rešetaka samo zbog političkih neslaganja, zbog izgovorenih reči", naglasio je Vučić. Prema njegovim rečima, nije nimalo čudno što nedostatak demokratije i otvorenu diktaturu podržavaju brojni međunarodni predstavnici, jer upravo oni pokušavaju da sruše i Republiku Srpsku i Srbiju. "Zato nikada nije bilo važnije za sve nas, za sve naše građane, za celokupni naš narod, da budemo zajedno, da budemo jedinstveni i da se borimo protiv onih koji hoće da unište našu budućnost i koji hoće da nam ne dozvole da imamo svoje ime i prezime kojim smo se uvek dičili, već bi da nam određuju i kako i šta da radimo i naravno da nam ukinu slobodu", rekao je Vučić. On je poručio da su se grdno prevarili svi koji misle da će "razbiti i rasturiti" Republiku Srpsku i Srbiju. Nedavni potezi bosanskih Srba smatraju se delom eskalacije pokušaja da se teritorija odvoji od BiH, i osudile su ih Sjedinjene Države i Evropska unija. Dodika, koji se suočio sa sankcijama SAD i Britanije, podržavaju Moskva i Beograd. Skupština Republike Srpske raspravljala je u sredu o novom nacrtu ustava koji bi još više unapredio proces razdvajanja stvaranjem vojske i omogućavanjem entitetu da se pridruži uniji sa susednim zemljama. Državna bezbednosna agencija BiH - SIPA -potvrdila je da je od njih zatraženo da pomognu u pritvaranju trojice zvaničnika. U Banja Luci, gde se nalazi sedište vlade RS, policija je bila raspoređena oko zgrade parlamenta uoči sednice. Najnovije tenzije izazvale su strah od nasilnih incidenata između centralnih snaga bezbednosti BiH i srpske policije, ocenjuje agencija Asošijeted pres. Oni takođe podsećaju na separatističke težnje koje su izazvale rat u Bosni 1992. Sukob je okončan tri godine kasnije Dejtonskim mirovnim sporazumom pod pokroviteljstvom SAD. Tokom ovonedeljne posete Bosni, generalni sekretar NATO-a Mark Rute obećao je podršku Zapadne vojne alijanse integritetu BiH, dok su evropske mirovne snage u Bosni, EUFOR, povećale broj svojih trupa. https://www.glasamerike.net/a/tu%c5%beila%c5%a1tvo-bih-nalo%c5%beilo-privo%c4%91enje-dodika-on-poru%c4%8dio-da-vidim-kako-%c4%87e-da-me-uhapse-/8007960.html https://www.glasamerike.net/a/tu%c5%beila%c5%a1tvo-bih-nalo%c5%beilo-privo%c4%91enje-dodika-on-poru%c4%8dio-da-vidim-kako-%c4%87e-da-me-uhapse-/8007960.html Wed, 12 Mar 2025 14:17:33 +0100 AktuelnoBalkan voadigital@voanews.com (Asošijeted pres, Rojters, AFP) Vašington — Čak Šumer, lider demokratske manjine u američkom Senatu, izjavio je da će podržati zakonski prijedlog za privremeno finansiranje vlade, što ukazuje na mogućnost da se izbegne njeno zatvaranje – koje bi se u suprotnom dogodilo u ponedeljak. Prijedlog zakona, koji je usvojio Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca, obezbedio bi finansiranje vlade do kraja fiskalne godine. „Vjerujem da je moje zaduženje da napravim najbolji izbor za državu kako šteta po američke građane bila najmanja moguća. Zbog toga ću podržati da vlada nastavi sa radom, a ne da bude zatvorena”, rekao je Šumer u Kongresu. Šumer je kritikovao republikance zbog na njihovom prijedlogu zakona o finansiranju vlade do septembra, rekavši da su demokrate suočene sa izborom da prihvate rješenje koje preziru ili dozvole zatvaranje. „To, po mom mišljenju, uopšte nije izbor. Iako je prijedlog zakona veoma loš, zatvaranje vlade imalo bi mnogo gore posledice po Ameriku”, rekao je Šumer. Ponovio je tvrdnje koje su, prethodnih dana iznosili demokratski članovi Kongresa, da bi zatvaranje vlade predsedniku Donaldu Trampu i Agenciji za efikasnost vlade dalo dodatne mogućnosti za rezove u javnom sektoru. Zakonski prijedlog o kom treba da se izjasni Senat predviđa izdvajanje više novca izdvoji za odbranu, brigu o veteranima i pograničnu bezbjednost, a smanjenje troškova za neke domaće programe. Tramp je vršio pritisak na republikance da podrže plan, posebno imajući u vidu da se konzervativni republikanski članovi Kongresa obično protive mjerama za privremeno finansiranje vlade. Predsjedavajući konzervativnog "Slobodarskog kokusa" u Predstavničkom domu Endi Haris rekao je da je podržao prijedlog zato što je iznesen u trenutku kada Tramp i njegov savjetnik Ilon Mask vode kampanju da smanje državnu administraciju. Demokratska članica Predstavničkog doma Roza Delauro je kritikovala mjeru navodeći da se njome ključevi vlade, "i blanko ček predaju Ilonu Masku i predsjedniku Trampu". U Senatu, najmanje sedam demokrata mora da podrži prijedlog sa svim republikancima da bi se spriječilo zatvaranje vlade koje bi moglo da poremeti sve, od finansijskog nadzora do naučnog istraživanja, dok bi stotine hiljada vladinih službenika ostale bez plate. Mnogi su već pod stresom zbog Trampove kampanje da smanji broj zaposlenih u vladi i budžetske troškove. Demokrate u Senatu protive se republikanskom prijedlogu, ali su u prošlosti često kritikovale zatvaranje vlade kao bespotrebni haos koji nanosi štetu njihovom biračkom tijelu. Nekoliko njih je već najavilo da će glasati za privremeno finansiranje vlade. Najmanje 100.000 od 2,3 miliona civilnih vladinih službenika je do sada otpušteno ili je uzelo otpremnine, dok je Tramp u suštini zatvorio USAID i Agenciju za zaštitu potrošača. Demokrate optužuju Trampa da time krši ovlašćenja Kongresa da odlučuje o raspodjeli novca. https://www.glasamerike.net/a/predstavnicki-dom-kongres-vlada-budzet/8007373.html https://www.glasamerike.net/a/predstavnicki-dom-kongres-vlada-budzet/8007373.html Tue, 11 Mar 2025 23:30:15 +0100 AmerikaAktuelno voadigital@voanews.com (Rojters) Hapšenje propalestinskog aktiviste, Mahmuda Halila, koji je pomogao u organizaciji protesta na kampusu svog univerziteta zbog rata u Gazi, otvorilo je pitanja da li su strani studenti i nosioci zelenih karata zaštićeni od deportacije iz SAD. Halila su u subotu uhapsili agenti Imigracione i carinske službe. Zvaničnici unutrašnje bezbjednosti i predsjednik Donald Tramp naznačili su da je hapšenje direktno povezano sa njegovom značajnom ulogom u protestima prošlog proljeća na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, a Tramp je naveo i da je ovo "prvo hapšenje od mnogih koja će uslijediti". "Znamo da ima još studenata na Kolumbiji i drugim univerzitetima širom zemlje koji su se bavili proterorističkim, antisemitskim, antiameričkim aktivnostima i Trampova administracija to neće tolerisati", naveo je američki lider na svojoj platformi "Truth Social". Za Halila je u dokumentima o pritvoru navedeno da je porijeklom iz Sirije, a prošlog semestra je magistrirao na Školi za međunarosne odnose Univerziteta Kolumbija. Oženjen je američkom državljankom koja je u osmom mjesecu trudnoće. Trenutno ga drže u imigracionom pritvorskom centru u Jeni u državi Luizijana, dok čeka imigracioni sudski postupak koji bi na kraju mogao dovesti do deportacije. Njegovo hapšenje izazvalo je kritike da je nepravedno i nezakonito postao meta zbog svog aktivizma, dok ga je federalna vlada u suštini opisala kao čoveka koji podržava terorizam. Propalestinski protesti omeli su nastavu na nekim od američkih univerziteta prošle godine, a uslijedili su nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael, 7. oktobra 2023, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, dok je oko 250 osoba oteto. Nešto više od 20 talaca i dalje se nalazi u zarobljeništvu u Gazi. Kontraofanziva Izraela dovela je do smrti više od 48.000 Palestinaca, uglavnom žena i djece, navode zdravstveni zvaničnici pod kontrolom Hamasa u Gaze. Izraelska vojska tvrdi da je među umrlim 17.000 Hamasovih boraca. Nakon što su u prvom dijelu 2024. godine u nekim slučajevima doveli i do nasilja, protesti su uglavnom zamrli na jesen, posle početka nove školske godine. Na osnovu Halilovog slučaja, postavlja se pitanje kakve zaštite imaju strani studenti u SAD i nosioci zelenih kartona, te šta je naredni korak za njega. Može li neko sa zelenom kartom biti deportovan? Osoba koja ima zelenu kartu je neko ko ima zakoniti status stalnog boravka u SAD i te osobe se obično označavaju terminom "zakoniti stalni rezidenti". Žaklin Keli-Vidmer je profesorica prava na Pravnom fakultetu Kornel koja predaje imigraciono pravo. Ona kaže da su zakoniti stalni rezidenti generalno dobro zaštićeni i da bi “trebali biti najzaštićeniji, odmah nakon američkih državljana". Ipak, ta zaštita nije apsolutna. Vlasnici zelene karte i dalje mogu biti deportovani zbog činjenja određenih krivičnih djela, na primjer ako ne obavijeste službenike za imigraciju o promjeni adrese ili sudjeluju u sklapanju lažnog braka. Sekretarijat unutrašnje bezbjednosti saopštio je da je Halil priveden na osnovu Trampovih izvršnih uredbi koje zabranjuju antisemitizam. Tramp je tvrdio da su demonstranti izgubili svoja prava da ostanu u zemlji podržavajući palestinsku ekstremističku grupu Hamas, koja kontroliše Gazu i označena je kao teroristička organizacija. Halil i drugi studentski lideri grupe "Columbia University Apartheid Divest" odbacili su tvrdnje o antisemitizmu, navodeći da su dio šireg antiratnog pokreta koji uključuje i jevrejske studente i grupe. Međutim, ta protestna koalicija je s vremena na vrijeme izražavala podršku liderima Hamasa i Hezbolaha, još jedne islamističke organizacije koju su SAD označile kao terorističku grupu. Stručnjaci kažu da se čini da zvaničnici svojom retorikom ukazuju da pokušavaju da deportuju Halila na osnovu toga da je uključen u neku vrstu terorističke aktivnosti ili da na neki način predstavlja prijetnju. Halil nije osuđivan ni za kakve aktivnosti povezane sa terorizmom - tačnijem nije optužen ni za kakvo krivično djelo. Ipak, stručnjaci kažu da federalna vlada ima prilično široka ovlaštenja da uhapsi i pokuša deportovati osobu sa zelenom kartom na osnovu terorizma. Prema Zakonu o imigraciji i državljanstvu, vlasnici zelene karte ne moraju biti osuđeni za nešto da bi ih se moglo "ukloniti", rekla je Keli-Vidmer. Oni bi mogli biti deportovani ako sekretar za unutrašnju bezbednost ili državni tužilac imaju razuman osnov da vjeruju da su učestvovali u terorističkim aktivnostima ili da će vjerovatno biti uključeni u terorističke aktivnosti, navela je ona. Keli-Vidmer kaže da nikada nije vidjela slučaj u kojem se navodna teroristička aktivnost dogodila u SAD, te postavlja pitanje da li učešće u protestima, kao što je Halil to činio, spada pod takve kvalifikacije. Šta o hapšenju kaže Imigraciona i carinska služba Jedno od ključnih pitanja u Halilovom slučaju je ono što su agenti Imigracione i carinske službe rekli njegovom advokatu u vrijeme kada je uhapšen. Njegova advokatica, Ejmi Grir, navela je da su agenti koji su ga priveli u njegovom univerzitetskom domu u blizini Univerziteta Kolumbija prvobitno tvrdili da postupaju po nalogu Stejt departmenta da mu ukinu studentsku vizu. Ali kada ih je Grir obavijestila da je Halil zakoniti stalni rezident sa zelenom kartom, naveli su da će umjesto toga opozvati tu dokumentaciju. Keli-Vidmer kaže da to postavlja pitanja koliko su agenti koji su ga uhapsili bili upoznati sa zakonom ili da li je postojalo "stvarno nepoštivanje vladavine prava". “Mislim da bismo trebali biti zaista zabrinuti što se ovo dešava”, rekla je ona. Šta su naredni koraci? Američki državni sekretar Marko Rubio saopštio je u nedjelju na mreži Eks da će administracija "poništiti vize i/ili zelene karte pristalicama Hamasa u Americi kako bi mogli biti deportovani". Ako je neko u zemlji sa studentskom vizom, Stejt department ima ovlašćenje da je poništi ako osoba prekrši određene uslove. Na primjer, kaže imigracijski advokat sa Floride Džon Gihon, prilično je uobičajeno da Stejt department ukida vize stranim studentima koji budu uhapšeni zbog vožnje u pijanom stanju. Ali kada je riječ o nekome ko ima zeleni karton, to generalno zahtijeva da imigracijski sudija utvrdi da li ta osoba može biti deportovana. Gihon je rekao da je naredni korak da će Halil dobiti dokumente o optužnici koji objašnjavaju zašto je pritvoren i zašto vlada želi da ga deportuje, kao i obavještenje da se pojavi pred imigracijskim sudom. Generalno, trebalo bi da sve to dobije u roku od 72 sata od hapšenja, a zatim bi se prvi put pojavio pred imigracionim sudijom. To bi moglo potrajati od 10 dana do mjesec dana, rekao je Gihon. Međutim, ovaj advokat upozorava da se upravo sada dešavaju velika kašnjenja u sistemu imigracionih sudova, pri čemu se klijenti često prebacuju širom zemlje u različite ustanove. “Imamo ljude koji su pritvoreni, a zatim ih prebacuju u više različitih pritvorskih objekata. A onda se ponekad prebacuju širom zemlje”, dodao je. Halilovi advokati su takođe podnijeli tužbu kojom osporavaju njegov pritvor. Federalni sudija u Njujorku naredio je u ponedeljak da Halil ne bude deportovan dok sud bude razmatrao njegov slučaj. Ročište je zakazano za srijedu. https://www.glasamerike.net/a/hapsenje-propalestinski-aktivista-pitanja-zastite-studenti-zelena-karta-amerika-hamas-izrael/8006731.html https://www.glasamerike.net/a/hapsenje-propalestinski-aktivista-pitanja-zastite-studenti-zelena-karta-amerika-hamas-izrael/8006731.html Tue, 11 Mar 2025 20:57:09 +0100 AmerikaAktuelno voadigital@voanews.com (AP, Glas Amerike)