https://www.glasamerike.net/z/2080 Ekonomija i finansije https://www.glasamerike.net/Content/responsive/VOA/sr-Latn-CS/img/logo.png https://www.glasamerike.net/z/2080 sr 2012 - Glas Amerike 60 Tue, 09 Jun 2026 20:06:53 +0200 Pangea CMS – VOA Vašington — U srijedu je počela primjena američkih carina od 25 odsto na sav uvezeni čelik i aluminijum, čime su ukinuta prethodna izuzeća koja su se odnosila na niz saveznika SAD. Carine se odnose na uvoz iz Argentine, Australije, Brazila, Britanije, Kanade, Japana, Meksika, Južne Koreje i Evropske unije. "Prema mojoj procjeni, te izmjene su neophodne da se bi riješio značajno veći dio uvezenih proizvoda od čelika iz tih izvora, što prijeti da naruši američku nacionalnu bezbjednost", poručio je predsjednik Donald Tramp, najavljujući tarife. Kanada, koja izvozi najviše čelika i aluminimijuma u SAD, objavila je recipročne carine na američke proizvode, uključujući čelik, aluminijum, kompjutere, sportsku opremu, ukupne vrijednosti od više od 20 milijardi dolara. Budući kanadski premijer Mark Karni ipak je poručio da je spreman da direktno pregovara sa Trampom o trgovinskom sporazumu, da bi se spriječili dodatni ekonomski sporovi. Evropska unija je na američke carine odgovorila planovima da od aprila uvede tarife na američke proizvode u vrijednosti od 28 milijardi dolara. "Uvijek ćemo biti otvoreni za pregovore. Čvrsto vjerujemo da u svijetu u kojem vlada geopolitička i ekonomska neizvjesnost, nije u zajedničkom interesu da se naše ekonomije opterete tarifama", saopštila je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Australijski premijer Entoni Albaneze istakao je da je američki potez "u potpunosti neopravdan", ali je naveo da njegova zemlja neće uzvratiti svojim carinama. "Tarifama i eskalacijom trgovinskih tenzija nanosi se ekonomska šteta i to je recept za sporiji rast i veću inflaciju. To plaćaju potrošači. Australija zbog toga neće uvoditi recipročne carine Americi", rekao je Albaneze u srijedu. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će Peking preduzeti sve neophodne mere da štiti svoja prava i interese, dok su japanski zvaničnici ocijenili da će američke tarife značajno uticati na odnose dvije zemlje. Predsjednica Meksika Kladuija Šejnbaum rekla je u srijedu da će njena vlada sačekati moguće rešenje narednih nedelja, umjesto odgovora na američke tarife na čelik i aluminijum. "Čekaćemo do 2. aprila i onda ćemo vidjeli da li da primijenimo naše recipročne tarife", rekla je Šejnbaum. Kanada je pošteđena još većih tarifa, nakon što je Tramp odustao od prijetnje da uvede carine od 50 odsto na čelik i aluminijum iz te zemlje. Tramp je prošle nedelje izazvao ekonomski rat sa Kanadom, do sada bliskim saveznikom i drugim po veličini trgovinskim partnerom SAD posle Meksika, prvo uvođenjem, a zatim jednomjesečnim odlaganjem tarifa od 25 odsto na sve proizvode koji se uvoze u Ameriku. Tramp je poručio da time vrši pritisak na Kanadu da dodatno suzbije priliv migranata i trgovinu drogom, naročito smrtonosnog fentanila. Zvaničnici u kanadskoj pokrajini Ontario su na Trampov potez odgovorili tako što su povećali cijenu struje koju prodaju potrošačima u tri američke države. Američki predsjednik je zbog toga zaprijetio da će povećati carine na čelik i aluminijum, ali su američki i kanadski zvaničnici razgovarali u utorak i saglasili se da promijene kurs - Ontario je ukinuo planirani porez na električnu energiju, a Trampova administracija je odustala od povećanja carina na čelik i aluminijum koje su ostale na nivou od 25 procenata. Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo uzvratio je prošle nedelje carinama na američke proizvode. Budući premijer Mark Karni rekao je u utorak da će odgovor kanadske vlade predviđati maksimalne posljedice po SAD i minimalne po Kanadu. "Moja vlada će zadržati tarife dok Amerikanci ne pokažu da nas poštuju i kredibilno i pouzdano se obavežu na slobodnu i fer trgovinu", poručio je Karni u saopštenju. Trampov rat tarifama sa Kanadom i Meksikom, na čiji su uvoz takođe uvedene carine od 25 odsto da bi bile odložene, potresao je Vol strit. Berzanski indeksi danima padaju, zbog čega su izbrisani dobici od Trampove pobjede u novembru. U tekstu su korištene neke informacije agencija Asošijeted pres, Frans pres i Rojters. https://www.glasamerike.net/a/amerika-tarife-celik-aluminijum-primena-eu-carine/8007969.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-tarife-celik-aluminijum-primena-eu-carine/8007969.html Wed, 12 Mar 2025 14:41:53 +0100 Ekonomija i finansijeAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Glas Amerike) VAŠINGTON — Predsjednik Sjedinjenih Država Donald Tramp najavio je u utorak da će udvostručiti planirane tarife na čelik i aluminijum iz Kanade, sa 25 na 50 odsto, da bi kasnije rekao da će ih "vjerovatno" ponovo smanjiti. Tramp je prvobitno naveo da će povećane carine na snagu stupiti 12. marta, kao odgovor na odluku pokrajinske vlade Ontarija da poveća cijenu električne energije koju prodaje Americi. Premijer Ontarija je zatim suspendovao tu odluku, a Tramp najavio da će vjerovatno smanjiti carine Kanadi. Njegov trgovinski savjetnik Piter Navaro je posle Trampove izjave u jednom intervjuu rekao da povećanje carina na kanadski čelik i alumunijum neće stupiti na snagu u srijedu. Tramp je prošle nedelje izazvao ekonomski rat sa Kanadom, do sada bliskim saveznikom i drugim po veličini trgovinskim partnerom SAD posle Meksika, prvo uvođenjem, a zatim jednomjesečnim odlaganjem tarifa od 25 odsto na sve proizvode koji se uvoze u Ameriku. Tramp je poručio da time vrši pritisak na Kanadu da dodatno suzbije priliv migranata i trgovinu drogom, naročito smrtonosnog fentanila. Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo uzvratio je carinama na američke proizvode. Zatim je Dag Ford, premijer Ontarija, rekao da će od ponedeljka za 25 procenata povećati cijenu struje koju ta pokrajina isporučuje u tri američke države na granici sa Kanadom: Mičigen, Minesotu i Njujork. "Neću oklijevati da povećam tu cijenu. Ako SAD eskaliraju, neću oklijevati da potpuno obustavim snabdijevanje električnom energijom", rekao je Ford na konferenciji za novinare u Torontu. Dodao je da to ne želi da uradi, da Amerikanci nisu započeli trgovinski rat, već da je "odgovorna samo jedna osoba - predsjednik Tramp". Tramp je na svojoj društvenoj mreži odgovorio porukom da će da proglasi nacionalno vanredno stanje u vezi sa električnom energijom u pogođenom području. "Ako Kanada ne ukine druge nečuvene, dugogodišnje tarife, značajno ću povećati, 2. aprila, carine na automobile koji dolaze u SAD što će, u suštini, trajno zatvoriti biznis proizvodnje automobila u Kanadi. Ti automobili mogu lako da se proizvode u SAD", upozorio je Tramp. Ponovio je i da bi Kanada trebalo da bude 51. američka država i da će tada "sve tarife nestati". Ford je kasnije objavio da će privremeno obustaviti povećanje cijena struje i razgovarati sa američkim sekretarom za ekonomiju Hauardom Latnikom u Vašingtonu 13. marta. Tramp je na to odgovorio porukom da će "verovatno smanjiti" tarife Kanadi. Posle Trampove prvobitne objave o tarifama, pala je vrijednost berzanskih indeksa na američkom tržištu. Vrijednost akcija na berzi naglo je pala i u ponedeljak, nakon što Tramp u jednom intervjuu nije isključio mogućnost da američka ekonomija uđe u recesiju. Ekonomista na univerzitetu Harvard Leri Samers, sekretar za finansije za vrijeme Klintonove administracije, u ponedeljak je ocijenio da postoji 50 odsto šansi da će biti recesije. "Naglašavanje tarifa, nejasnoća i nezvjesnosti uticalo je na smanjenje potražnje i dovelo do rasta cijena. Postoji zabrinutost u pogledu inflacije, ekonomskog pada i još veća neizvjesnost i to usporava sve", napisao je Samers na Eksu. Investiciona banka Goldmen saks revidirala je prognozu rasta za ovu godinu sa 2,2 na 1,7 odsto. Umjereno je povećala vjerovatnoću da će biti recesije na 20 procenata, "zato što Bijela kuća ima opciju da povuče izmjene politike ako rizici postanu ozbiljniji", prenosi agencija Asošijeted pres. Tramp bi u utorak trebalo da se obrati trgovinskom udruženju izvršnih direktora kojima je tokom predizborne kampanje obećao niže korporativne poreze za domaće proizvođače. Tramp pokušava da uvjeri javnost da će carine dovesti do određene "tranzicije" u ekonomiji i da će natjerati više kompanija da započnu višegodišnji proces preseljenja fabrika u SAD da bi izbjegle tarife. Međutim, izazvao je strah na tržištu nakon što u intervjuu za Foks njuz, koji je objavljen u nedelju, nije isključio moguću recesiju. "Mrzim da prognoziram takve stvari. Postoji period tranzicije zato što radimo nešto veoma veliko. Vraćamo bogatstvo u Ameriku. To je velika stvar. Uvijek postoje periodi - potrebno je malo vremena. Potrebno je malo vremena. Ali mislim da će biti izvanredno za nas", rekao je Tramp. Međutim, obećanje da velike stvari dolaze nije umirilo tržišta, pa je berzanski indeks S&P 500 pao za 2,7 odsto u ponedeljak. Time je izbrisan dobitak posle Trampove pobjede u novembru prošle godine. Bijela kuća je u ponedeljak, posle zatvaranja tržišta, naglasila da tarife podstiču kompanije kao što su Honda, Volksvagen i Volvo da razmatraju nova ulaganja u američke fabrike. U saopštenju je poručila da je Trampova kombinacija carina, ukidanja propisa i povećane energetske proizvodnje dovela do toga da poslovni lideri obećaju "otvaranje hiljada novih radnih mjesta". https://www.glasamerike.net/a/sad-kanada-tarife-tramp-berze/8006786.html https://www.glasamerike.net/a/sad-kanada-tarife-tramp-berze/8006786.html Tue, 11 Mar 2025 16:50:29 +0100 Ekonomija i finansijeAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Ken Bridemajer, Glas Amerike) BEOGRAD — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u utorak u Beogradu sa Donaldom Trampom mlađim, sinom predsednika Sjedinjenih Američkih Država. "Srdačan razgovor o bilateralnim odnosima Srbije i SAD i aktuelnim temama koje oblikuju globalnu političku i ekonomsku scenu. Istakao sam značaj ekonomskih i političkih odnosa Srbije i SAD i naglasio važnost strateške saradnje između dve zemlje i zajedničkih projekata u narednim godinama", napisao je Vučić na Instagramu. Dodao je da njihov susret simbolizuje posvećenost jačanju bilateralnih odnosa i zajedničkom radu na rešavanju globalnih izazova. Kako je najavio u svom prethodnom obraćanju na Instagramu, predmet njihovog razgovora bio je dalji ekonomski napredak Srbije, kao i pravljenje boljih odnosa sa SAD. Sin predsednika SAD je preduzetnik i izvršni potpredsednik u "Tramp organizaciji". Jedan je od ključnih savetnika svog oca i imao je veliku ulogu u njegovoj predizbornoj kampanji. Boravio je u Beogradu i u septembru 2024, kada je sa grupom biznismena iz Srbije razgovarao o potencijalnim investicijama. Poslovne poduhvate u Beogradu već ima i Trampov zet Džared Kušner, sa čijom je firmom u maju 2024. ugovorena izgradnja poslovno-stambenog kompleksa na mestu nekadašnjeg Generalštaba čiji su delovi porušeni u NATO intervenciji 1999. godine. Kako je Glas Amerike ranije izveštavao, na mestu nekadašnjeg Generalštaba planirana je izgradnja luksuznog hotela sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova. Eksperti za korupciju ocenjuju da je to posao koji pali alarme upozorenja na korupciju, trgovinu uticajem ili sukob interesa uzimajući u obzir da su akteri “politički eksponirane osobe” i kao takve po definiciji predstavljaju veći rizik da budu umešane u korupciju zbog pozicije i uticaja, a ceo projekat se odvija u Srbiji koja se loše kotira na globalnoj skali percepcije korupcije Transparensi internešnala. Prema onome što je za sada poznato, zet Donalda Trampa ima nameru da na mestu Generalštaba gradi luksuzni kompleks čija je idejna rešenja predstavio na društvenim mrežama. Srbija bi mu ustupila to zemljište na 99 godina bez naknade, sa opcijom da posle tog perioda postane vlasnik zemljišta, pokazuje predlog zaključka Vlade Srbije koji je objavio Ekološki ustanak, i potvrđuju Kušnerove izjave za Njujork tajms. On je izjavio i da je projekat vredan oko 500 miliona dolara i da će Srbija od tog posla dobiti 22 odsto profita. Prema tvrdnjama obe strane, Investicioni ugovor o “revitalizaciji” Generalštaba nije potpisan, ali se iz objavljenog dokumenta može videti se da postoji Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i američkih firmi Atlantic Incubation Partners LLC i Kushner Realty LLC. Bivši ministar saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva Srbije Goran Vesić tada je negirao da je memorandum potpisan i obećao da će javnost biti o svemu obaveštena kada bude gotovo. https://www.glasamerike.net/a/predsednik-srbije-aleksandar-vucic-sin-predsednika-sad-donald-tramp-junior-sastanak-u-beogradu-ekonomija-saradnja/8006544.html https://www.glasamerike.net/a/predsednik-srbije-aleksandar-vucic-sin-predsednika-sad-donald-tramp-junior-sastanak-u-beogradu-ekonomija-saradnja/8006544.html Tue, 11 Mar 2025 14:19:56 +0100 AktuelnoBalkanEkonomija i finansijeDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Bivši guverner Kanadske centralne banke Mark Karni ubedljivo je pobedio u trci za novog predsednika vladajuće Liberalne stranke i zameniće Džastina Trudoa na mestu premijera Kanade, pokazali su rezultati stranačkih izbora objavljeni u nedelju. Pedesetdevetogodišnji Karni pobedio je bivšu ministarku finansija Krisitju Frilend sa osvojenih 86 odsto glasova u stranci koja broji nešto manje od 152.000 članova. On preuzima izvršnu vlast u trenutku kada se Kanada nalazi usred trgovinskog rata sa dugogodišnjim saveznikom Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Ipak, kako piše agencija Rojters - ova rekonstruisana liberalna vlada će verovatno biti kratkog veka. Dva izvora Liberalne partije rekla su da će Karni raspisati izbore u narednim nedeljama, oslanjajući se na novi zamah stranke u anketama. Ako Karni sam ne raspiše izbore, njegovi politički protivnici su rekli da će poraziti vladu prvom prilikom kada se parlament ponovo sastane. Opozicioni konzervativci mesecima su vodili u anketama, često dvocifreno ispred vladajućih liberala. Međutim, politički pejzaž se promenio sa povratkom Trampa u Belu kuću, početkom carinskog rata i pretnjom aneksije, što se poklopilo sa naletom podrške liberalima, koji su onda "zajahali talas" obnovljenog nacionalnog jedinstva. Sada će izazov biti održati taj zamah i ubediti Kanađane da, dok se vodi trgovinski rat na više frontova koji se, čini se, menja iz sata u sat - ponovo daju šansu stranci koja je sa Trudoom na čelu provela deceniju na vlasti. Karni će biti prva osoba koja će postati kanadski premijer bez prethodnog iskustva u izbornoj politici. U nedelju uveče obećao je da će ukinuti potrošački porez na ugljenik i zaustaviti planirano povećanje poreza na kapitalnu dobit. Takođe je izjavio da podržava recipročne tarife dolar za dolar kao odgovor na Trampove tarife, a obavezao se i da će ukloniti barijere trgovini unutar Kanade. Novi kanadski premijer Karni obećao je i da će udvostručiti tempo izgradnje novih stanova tokom 10 godina i ograničiti imigraciju, što je promena u odnosu na politiku koju je Trudo započeo. Mark Karni je po struci ekonomista i bivši guverner Banke Engleske i Kanade, poznat po svojoj ulozi u stabilizaciji finansijskih sistema u vreme globalnih ekonomskih kriza. Rođen je 16. marta 1965. godine u Fort Smitu, u kanadskoj provinciji Severozapadna Teritorija. Obrazovao se na Univerzitetu Harvard, gde je stekao diplomu iz ekonomije, a potom je nastavio studije na Oksfordskom univerzitetu, gde je doktorirao iz iste oblasti. Njegova karijera u finansijskom sektoru započela je u investicionoj banci Goldman Saks, gde je stekao iskustvo u međunarodnom bankarstvu. U Kanadi se proslavio upravljanjem Bankom Kanade tokom globalne finansijske krize 2008. godine, kada je Kanada bila jedna od zemalja koje su se najbrže oporavile. Njegovo odlučno vođstvo i inovativne monetarne politike pomogle su u stabilizaciji kanadske ekonomije i održavanju poverenja u finansijski sistem. Kada je 2013. godine preuzeo funkciju guvernera Banke Engleske, suočio se sa izazovima poput posledica finansijske krize i neizvesnosti u vezi sa Bregzitom. Karni je poznat po svojoj pragmatičnoj i analitičkoj strategiji, koristeći podatke i ekonomske modele kako bi donosio odluke koje su pomogle britanskoj ekonomiji da ostane stabilna u turbulentnim vremenima. Nakon odlaska iz Banke Engleske 2020. godine, nastavio je da se bavi pitanjima održivog razvoja i klimatskih promena, uključujući rad u Ujedinjenim nacijama kao specijalni izaslanik za klimatska finansijska pitanja. https://www.glasamerike.net/a/mark-karni-premijer-kanade-tramp-tarife-carinski-rat-izbori-/8005006.html https://www.glasamerike.net/a/mark-karni-premijer-kanade-tramp-tarife-carinski-rat-izbori-/8005006.html Mon, 10 Mar 2025 12:17:43 +0100 AktuelnoEkonomija i finansijeDruštvoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Rojters, Glas Amerike) Vašington — Kanada, Meksiko i Kina najavili su u utorak da će uvesti tarife na američke proizvode nakon što je predsednik Donald Tramp nametnuo carine na izvoz iz tih zemalja. U utorak su stupila na snagu nove tarife od 25 odsto na proizvode uvezene iz dva najveća američka trgovinska partnera, Meksika i Kanade, dok su carine Kini udvostručene na 20 procenata. Tramp je uveo tarife Meksiku i Kanadi, najbližim susedima, iako je prethodno rekao da su ispunili njegove zahteve da suzbiju ilegalnu imigraciju i trgovinu drogom koja se unosi u SAD. Trampova odluka izazvala je veliki pad berzanskih indeksa u ponedeljak i na početku rada berze u utorak.  Tramp je rekao da bi carine mogle da nanesu privremenu ekonomsku štetu američkim potrošačima i kompanijama, zbog većih cena proizvoda uvezenih iz tri zemlje. Međutim, ustvrdio je da će, dugoročno gledano, tarife naterati korporacije koje posluju u tim zemljama da proizvodnju prebace u Ameriku.  "Ako se kompanije presele u SAD, nema tarifa", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth social. Kanada Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da će njegova zemlja uzvratiti na Trampove tarife i da ta "neopravdana odluka neće ostati bez odgovora". Najavio je da će Kanada uvesti carine od 25 odsto na američke proizvode, ukupne vrednosti 107 milijardi dolara. Trudo je naglasio da je Kanada poslala značajno veći broj ljudi i opreme na granicu da zaustavi unošenje fentanila u SAD, što je Tramp zahtevao kao mogući put da se izbegnu nove tarife na kanadski uvoz.  "Zbog tih aktivnosti - u partnerstvu sa SAD - zaplene fentanila iz Kanade pale su za 97 odsto od decembra 2024. godine do januara 2025, na nivo od 0,01 kilogram koji je zaplenila američka Carinska i pogranična služba", rekao je Trudo. Poručio je da će Trampova odluka "poremetiti neverovatno uspešne trgovinske odnose" i da će Amerikanci, zbog tarifa, plaćati više za namirnice, benzin i automobile.  Na pitanje o tome šta je motivisalo Trampa da uvede carine, Trudo je rekao da američki predsednik želi da vidi kolaps kanadske ekonomije zato što bi to olakšalo američku aneksiju Kanade. Tramp je često sugerisao da bi Kanada trebalo da bude 51. američka država i zvao kanadskog premijera "guvernerom". "SAD su pokrenule trgovinski rat protiv Kanade. Kanađani su razumni. Učtivi smo. Nećemo odustati od borbe", rekao je kanadski premijer. Za Trampa je rekao da je "pametan" ali da su tarife "veoma glupe". Tramp je odmah odgovorio da će Amerika, na kanadske carine, odgovoriti tarifama istog iznosa. Meksiko  Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum izjavila je da će Meksiko odgovoriti na carine od 25 odsto koje su uvele Sjedinjene Države sopstvenim uzvratnim carinama na američku robu. Šejnbaum je rekla da će krajem nedelje objaviti koje proizvode će Meksiko ciljati. „Ne postoji motiv ili razlog, niti opravdanje koje podržava ovu odluku koja će uticati na naše ljude i naše nacije“, rekla je ona. Nakon što je Tramp u februaru prvobitno najavio uvođenje carina Meksiku i Kanadi, Šejnbaum je poslala 10.000 vojnika na severnu granicu sa SAD da suzbiju protok narkotika.  Tramp i drugi zvaničnici administracije rekli su ove nedelje da je broj uhapšenih ljudi koji nelegalno prelaze granicu između dve zemlje pao na rekordno nizak nivo u februaru.  Kina Tramp je optužio Kinu da je glavni izvor smrtonosnog fentanila koji se unosi u Ameriku.  Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo je u utorak da se snažno protivi američkoj odluci da poveća carine i da će Kina preduzeti kontramere da zaštiti svoje interese. Peking je takođe naveo da se tarifama krše pravila Svetske trgovinske organizacije i podriva ekonomska saradnja dve zemlje. Kinesko ministarstvo finansija najavilo je da će od 10. marta, Kina uvesti carine od 15 odsto na američku piletinu, pšenicu, kukuruz i pamuk. Tarife od 10 odsto obuhvataće američki sirak, soju, prasetinu, govedinu, voće, povrće i mlečne proizvode, navodi se u saopštenju.  Tarife bi mogle da pogode ekonomije sve tri zemlje, da možda smanje američku potražnju za skupljim uvedenim proizvodima i da dovedu do rasta cena proizvoda koji se uvoze u SAD. Target, popularni američki maloprodajni lanac, saopštio je da bi cene proizvoda uvezenih iz tri zemlje mogle da porastu narednih nekoliko dana.  Mnogi ekonomsti su više puta upozorili da bi tarife mogle da dovedu do rasta inflacije u SAD.    https://www.glasamerike.net/a/amerika-carine-kanada-meksiko/7995857.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-carine-kanada-meksiko/7995857.html Mon, 03 Mar 2025 23:05:26 +0100 AmerikaAktuelnoEkonomija i finansije voadigital@voanews.com (Ken Bridemajer) Inflacija u Sjedinjenim Državama je u januaru porasla za 3%, ali simpatizeri predsjednika Donalda Trampa u Kaliforniji uvjereni su da će njegova administracija staviti inflaciju pod kontrolu. “Postoji razlog zašto su neke cijene povećane, a mnoge cijene se možda nikada više neće smanjiti. Ali neće rasti nakon što popravimo ekonomiju”, kaže Džef Mirlis, Trampov simpatizer. “Upravo juče sam u Kosku platila 20 centi više po galonu goriva, ali mi to nije važno, jer znam da će, u budućnosti, moja djeca imati korist na neki način i da će se naša ekonomija poboljšati”, dodaje Rebeka jusino, takođe Trampova simpatizerka. Majkl Bernaki ne pridaje veći značaj zabrinutosti koju izražavaju mnogi ekonomisti, da će planovi predsjednika Trampa o nametanju tarifa drugim zemljama rezultirati novim rastom cijena. “Mislim da su tarife neophodne kao instrument moći. I one čine da sve bude pošteno kada mi kupujemo stvari od drugih zemalja, i kada druge zemlje kupuju stvari od nas“, kaže Bernaki. Ong Li, vlasnik automehaničarske radnje u Fols Čurču u Virdžiniji, glasao je za demokrate na izborima. Kaže da već ima manje mušterija, koje sada oklijevaju da troše novac na popravke automobila. Ako tarife budu uvedene na rezervne dijelove, kaže da će morati dio novih troškova prebaciti na svoje klijente. “Ne kupujem rezervne dijelove direktno od Kanade, Meksika ili Kine, ali imamo posrednika. Kad mi naplate više novca, onda mi moramo povećati cijenu. U suprotnom, ne mogu da vodim biznis“, navodi Li. Vlasnik restorana iz Vašingtona, Daglas Kroker, takođe je glasao za demokrate. I on kaže da svoj biznis prilagođava porastu inflacije. „Sarađujemo sa brojnim veleprodajama i shvatili smo da se moramo pobrinuti da dobro isplaniramo svoju potrošnju i budemo svjesni cijena naših kupovina“, kaže Kroker. I Konstantin Stavropulos posjeduje restoran u glavnom gradu Sjedinjenih Država. Tarife na sastojke kao što je avokado iz Meksika mogle bi ga prisiliti da poveća cijene određenih jela. Iako nije glasao za Trampa, optimističan je da će neke od predsjednikovih politika uputiti zemlju na pravi pravac. „Moja jedina nada je da će ispuniti obećanje da neće biti poreza na napojnice zaposlenih, to bi bilo sjajno i pomoglo bi nam u restoranskom biznisu“, navodi Stavropulos. Kaže da bi takođe volio da Trampova administracija smanji cijene energenata, za koje navodi da utiču na dostavu namirnica kamionima. U radu na priči učestvovala je i Đenija Dulo. https://www.glasamerike.net/a/amerika-ekonomija-mesec-tramp-administracija/7995154.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-ekonomija-mesec-tramp-administracija/7995154.html Mon, 03 Mar 2025 15:18:07 +0100 AmerikaAktuelnoEkonomija i finansije voadigital@voanews.com (Veronika Balderas Iglesias) Vašington — Sastanak u Beloj kući američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa ciljem da se obezbedi dogovor koji bi SAD omogućio pristup ukrajinskim pravima na retke minerale pretvorio se u oštru raspravu dvojice lidera. Zelenski je potom pre vremena napustio Belu kuću, a sporazum o ukrajinskim mineralima nije potpisan. „Danas smo imali veoma značajan sastanak u Beloj kući. Saznali smo mnogo toga što se ne može razumeti bez razgovora pod takvom vatrom i pritiskom. Neverovatno je šta izlazi kroz emocije, a ja sam utvrdio da predsednik Zelenski nije spreman za mir ako je Amerika uključena, jer smatra da mu naše učešće daje veliku prednost u pregovorima. Ne želim prednost, želim MIR. Nije poštovao Sjedinjene Američke Države u njihovom cenjenom Ovalnom kabinetu. Može da se vrati kada bude spreman za mir”, navodi se u Trampovoj izjavi posle sastanka. Zelenski je pozvao Trampa da bude oprezan sa Rusijom, a američki predsednik ga je optužio za nepoštovanje, dok su razlike između dvojice lidera sve više izlazile na videlo pred predstavnicima medija. Nakon sastanka Zelenski je na mreži Eks napisao: "Hvala ti Ameriko, hvala vam za vašu podršku, hvala vam za ovu posetu. Hvala Predsedniku SAD, Kongresu i američkom narodu. Ukrajini je potreban pravedan i trajan mir i upravo za to i radimo." Bela kuća je saopštila da Tramp i Vens „nikada neće dozvoliti da se američki narod iskoristi“. U saopštenju objavljenom ubrzo nakon sastanka sa Zelenskim, kaže se da će se njih dvojica „uvek zalagati za interese američkog naroda i onih koji poštuju poziciju Sjedinjenih Država u svetu“. Šta se desilo u Ovalnom kabinetu? Dvojica lidera sastala su se pre događaja na kome se očekivalo da potpišu ugovor o učešću SAD u ukrajinskoj mineralnoj industriji. Sastanak u Ovalnom kabinetu trajao je oko 50 minuta. Ali Zelenski je otvoreno kritikovao Trampa zbog njegovog "mekšeg" pristupa prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. „Kockate se sa Trećim svetskim ratom“, rekao je Tramp Zelenskom u jednom trenutku, pozivajući ga da pokaže više zahvalnosti. Potpredsednik SAD Džej Di Vens se umešao rekavši da je Zelenski pokazao nepoštovanje jer je došao u Ovalni kabinet da raspravlja, sa čim se Tramp složio. „Ljudi umiru... ponestaje vam vojnika“, rekao je Tramp Zelenskom dok je njihov sastanak prerastao u raspravu. Tramp je rekao Zelenskom da ili treba da sklopi dogovor ili Sjedinjene Države izlaze iz svega. Zelenski je pozvao Trampa da "ne pravi kompromise sa ubicom", misleći na ruskog lidera.   Posle spornog sastanka, Zelenski i njegova delegacija su se preselili u drugu prostoriju, a ukrajinski lider se potrudio da pokuša da "resetuje" i vrati posetu na pravi put, rekao je zvaničnik Bele kuće za agenciju AP. Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da su savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc i državni sekretar Marko Rubio preneli Ukrajincima da Tramp želi da Zelenski odmah napusti Belu kuću. Zelenski, čija administracija je od SAD u vreme predsednika Džoa Bajdena dobila oružje vredno više milijardi dolara i moralnu podršku za borbu protiv Rusije, suočava se sa potpuno drugačijim stavom kod Trampa. Aktuelni predsednik SAD želi brzo da prekine trogodišnji rat, poboljša veze sa Rusijom i nadoknadi novac potrošen za podršku Ukrajini. Tramp je ranije danas dočekao Zelenskog po dolasku u Belu kuću pre nego što su krenuli na razgovore, ručak, a zatim i zajedničku konferenciju za novinare na kojoj je trebalo da potpišu sporazum. "Nadam se da ću ostati upamćen kao mirotvorac“, rekao je Tramp pre rasprave. Reakcije iz Amerike, Evrope i Rusije Opozicione demokrate u američkom Senatu optužile su predsednika Trampa i potpredsednika Vensa da su stali na stranu Putina. "Tramp i Vens rade Putinov prljav posao. Senatske demokrate nikada neće prestati da se bore za slobodu i demokratiju", objavio je na društvenim mrežama lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer. Republikanski senator Lindzi Grejem postavio je pitanje da li SAD mogu da nastave da rade sa Zelenskim „Ono što sam video u Ovalnoj kancelariji bilo je nepoštovanje i ne znam da li ćemo ikada ponovo moći da poslujemo sa Zelenskim“, rekao je Grejem novinarima ispred Zapadnog krila. Dodao je da je Zelenski „učinio gotovo nemogućim da se američkom narodu proda da je on dobra investicija“.   Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije i Antonio Košta, prvi čovek Evropskog saveta uverili su Zelenskog da ima nepokolebljivu podršku Evrope rekavši mu: „Nikada niste sami", „Budite jaki, hrabri, neustrašivi“, napisali su Evropska komisija i predsednici saveta u zajedničkoj izjavi na društvenim mrežama, poručivši Zelenskom: „Nastavićemo da radimo sa vama za pravedan i trajni mir“. Upitan o raspravi u Beloj kući, francuski predsednik Emanuel Makron naveo je da je Rusija agresor, a ukrajinski narod taj koji je napadnut. On je dodao da su evropske zemlje i drugi saveznici bili u pravu što su pomogli Ukrajini pre tri godine i sankcionisali Rusiju. On dodaje da je važno "poštovati" one koji se od početka bore za svoje dostojanstvo, prava i bezbednost Evrope. Kaja Kalas, šefica diplomatije EU, istakla je da Unija stoji uz Ukrajinu i da će "pojačati podršku" Kijevu "kako bi oni mogli da nastave da se bore protiv agresora". "Danas je postalo jasno da je slobodnom svetu potreban novi lider. Na nama, Evropljanima, je da prihvatimo ovaj izazov", navela je Kalas u objavi na Eksu. Povodom događaja u Beloj kući oglasio se i premijer Mađarske Viktor Orban - koji održava bliske odnose sa američkim predsednikom. "Jaki ljudi stvaraju mir, slabi vode ratove. Predsednik Tramp se hrabro zalagao za mir. Iako je ovo bilo previše za mnoge. Hvala vam gospodine predsedniče", napisao je Orban na društvenoj mreži "Eks". Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da je Zelenski „žestoko izgrđen“ u Ovalnom kabinetu, dodajući da Rusija „mora da zaustavi vojnu pomoć“ Ukrajini. Šta se zna o sporazumu o mineralima? Tačna vrednost ugovora o mineralima još nije poznata. Američki predsednik je u javnosti pominjao sumu od 500 milijardi dolara – sa kojom se, međutim ukrajinski predsednik Zelenski, tada nije saglasio. Tramp je u četvrtak najavio da će temeljem tog sporazuma Sjedinjene Države postati partner Ukrajine u oblasti minerala, retkih zemnih metala, nafte i gasa. Detalji sporazuma javnosti još nisu poznati, ali je uočljivo neslaganje predsednika Trampa da bi trebalo da obuhvata posebne bezbednosne garancije, koje očekuje ukrajinska strana. On tvrdi da garanciju predstavlja sam sporazum. Procenjuje se da je Ukrajina, koju je Rusija napala februara 2022. do sada dobila oko 430 milijardi dolara globalne pomoći, u šta spadaju letelice, sistemi naoružanja, municija, kao i novac za lakše funkcionisanje državnog sistema. Američki predsednik je u nekoliko navrata iznosio tvrdnje da su Sjedinjene Države od početka rata za Ukrajinu izdvojile 350 milijardi dolara. Međutim, prema zvaničnim podacima, američki Kongres je u poslednje tri godine koliko traje ruska agresija na Ukrajinu, kao pomoć toj zemlji odobrio 183 milijarde dolara. Ukrajinska strana je u vezi sa sporazumom do sada obelodanila da je planu osnivanje neke vrste investicionog fonda koji bi bio korišćen za obnovu od posledica rata sa Rusijom. Precizirano je da bi Sjedinjene Države i Ukrajina fondom upravljale pod jednakim uslovima. Ukrajinski doprinos bi bili prihodi od 50 procenata u mineralnim resursima, nafti i gasu. Fond bi potom investirao sredstva u projekte na teritoriji te zemlje. Prema podacima ukrajinskog Ministarstva ekonomije, ta zemlja raspolaže nalazištima 22 od 24 minerala koje Evropska unija označava kao značajne. Među njima su industrijski i građevinski materijali, legure plemenitih i obojenih metala i drugi retki minerali. Neki od resursa kojima ta zemlja raspolaže su grafit, litijum, titanijum i uranijum. Kada je reč o retkim mineralima pominju se lantan i cerij, važni za proizvodnju televizora i rasvete, neodimijum ključan za proizvodnju turbnina za vetrenjače i baterije, kao i erbijum i itrijum, čija primena je važna u oblasti nuklearne energije i proizvodnje lasera. Evropska unija je Ukrajini takođe ponudila sopstvenu verziju sporazuma retkim mineralima i resursima. U Kijevu je to u ponedeljak učinio evropski komesar za industrijsku strategiju. U ukrajinskom glavnom gradu boravio je povodom obeležavanja godišnjice ruske invazije. https://www.glasamerike.net/a/amerika-ukrajina-sporazum-retki-minerali-i-metali/7991109.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-ukrajina-sporazum-retki-minerali-i-metali/7991109.html Fri, 28 Feb 2025 04:58:44 +0100 Globalne temeAktuelnoEkonomija i finansijeDruštvoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su za 30 dana, objavio je jutros predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Dobili smo dodatnih 30 dana za Naftnu industriju Srbije. Jedna dobra vest za građane Srbije", napisao je Vučić na svom Instagram nalogu. On je objavio i dokument američkog Ministarastva finansija u kojem je navedeno da se sankcije Naftnoj industriji Srbije, koje je trebalo da stupe jutros u šest časova po srednjoevropskom vremenu, odlažu do 28. marta ili „dok se ne završi odobrena transakcija" ruskog vlasništva u kompaniji. Američko Ministarstvo finansija navelo je u tom dokumentu, da je odluka doneta na osnovu zahteva od 29. januara, kao i naknadne korespondencije sa NIS i na druge načine pribavljenih podataka. Uoči stupanja na snagu sankcija SAD prema NIS, Beogradska berza objavila je u sredu da je promenjena vlasnička struktura u toj kompaniji tako što je ruski Gasrpom Njeft preneo svoj udeo od oko pet odsto na Gasprom, čime je smanjio svoj vlasnički udeo sa 50 na oko 44,85 odsto, dok ga je Gasprom povećao sa 6,15 na 11,30 odsto. Sličan manevar već je jednom primenjen, kada je Evropska unija uvodila sankcije Rusiji. Sjedinjene Američke Države (SAD) stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Ova kompanija je početkom februara uputila zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Vladi Sjedinjenih Država za odlaganje sankcija. Zahtev da se sankcije odlože na minimum 90 dana kako bi se rešilo pitanje vlasničke strukture, podržale su Vlade Srbije i Mađarske. Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu uspeva da izbegne uvođenje sankcija Moskvi, kao jedina evropska zemlja uz Belorusiju koja to još nije učinila. Ruska kompanija Gaspromnjeft vlasnik je oko 56 odsto akcija NIS-a, država Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak manjinski akcionari. Gaspromnjeft je 2008. godine bez tendera kupio 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra, a stručnjaci su tada upozoravali da je prodaja bila „ispod cene". Gujaničić: Prekidom rata u Ukrajini moglo bi da se nađe rešenje za NIS Odluka Odeljenja za kontrolu strane imovine (OFAC) pri vladi SAD da NIS-u umesto traženih 90 odobri 30 dodatnih dana za traženje rešenja je i dobra i loša, kaže u razgovoru za Glas Amerike Nenad Gujaničić, glavni broker brokerskog društva Momentum Securities. Trenutne sankcije bi dovele srpsku privredu i građane u velike probleme i iz tog ugla rok od četiri nedelje nije toliko dug, ali svakako stvara malo više prostora da se proba da se pronađe neko novo rešenje, kaže Gujaničić: „Ono što malo olakšava srpsku poziciju jeste činjenica da su na globalnom nivou otpočeli pregovori oko okončanja rata u Ukrajini. Videli smo da su tu bili sastanci na veoma visokom nivou između Rusije i Amerike i tu se vidi malo svetlo na kraju tunela da Srbija i njeni građani ne budu kolateralna šteta u čitavoj ovoj stvari“. Srbija se, po njegovim rečima, našla između dve velike sile – Amerike koja je svakako gospodar svetskog finansijskog sistema i u tom smislu te finansijske sankcije mogu da budu prilično nemilosrdne, kaže Gujaničić: „Sa druge strane možemo i da razumemo poziciju Rusije da ne želi da proda svoje vlasništvo u NIS-u – i mi smo se tu našli između dve velike sile sa nemogućnošću da utičemo na jednu ili na drugu odluku. Ali kažem, s obzirom da je negde na vidiku rešenje i okončanje ovog rata i ja tu gajim nekakve nade da bi sa tim kockicama neko malo mesto mogao da nađe NIS i to na dobrobit svih građana naše zemlje“. Uz opasku da je ovo mnogo više politička nego ekonomska tema, Gujaničić smatra da su ovo samo nominalne sankcije NIS-u, a da su to u stvari mere američke administracije kako bi Srbija promenila svoju spoljnu politiku i raskinula u velikoj meri veze sa Rusijom. Na konkretno pitanje gde treba tražiti rešenje za slučaj NIS, on smatra da je malo verovatno da te sankcije budu suspendovane do okončanja rata u Ukrajini, ali i da je malo verovatno da Srbija pribegne nacionalizaciji te kompanije: „Tako da to rešenje može da se traži u pronalaženju nekog strateškog partnera u dogovoru sa ruskom stranom – tu se onako neprimetno sve više nameće MOL kroz neke aranžmane vezano za JANAF i pomoć vladi Srbije. Da li tu ima nekakva klica i razgovora o tom pitanju teško je reći, ali čini mi se da bi to jedino bilo održivo rešenje koje bi zadovoljilo ove uslove američke administracije“. Ukoliko američka strana to odobri, kako smatra Gujaničić lako bi se našao strateški partner – da li MOL ili neka druga kompanija, to je već drugo pitanje. „Ali kažem, to nije toliko pitanje koliko je pitanje da li prodavac, odnosno vlasnik kontrolnog paketa akcija, u ovom slučaju ruska strana želi da proda tu kompaniju“. Iako je iz ugla Rusije NIS jedna mala kompanija, posmatrano u lokalnom, balkanskom kontekstu teško, gotovo nemoguće bi bilo nadomestiti takvog igrača na tržištu naftnih derivata koji drži 50 posto maloprodaje i 80 posto ukupnog tržišta. Zato se, kako kaže Gujaničić, treba nadati da će Amerika imati malo razumevanja i da neće insistirati na primeni sankcija na način na koji ih je primenjivala u raznim zemljama i kompanijama, jer će to staviti Srbiju pred velike probleme: „Tu bilo svakako velikih posledica, bez obzira što Srbija ima izvesne rezerve, bez obzira što je ta kompanija, u očekivanju ovih sankcija sigurno imala intenzivniju preradu sirove nafte u Pančevu. Jednostavno, normalno poslovanje bi bilo onemogućeno i to bi svakako imalo velikih negativnih posledica po srpsku privedu“, kaže na kraju sagovornik Glasa Amerike. https://www.glasamerike.net/a/sankcije-nis-odlozene-vucic-srbija-rusija-sad-/7989846.html https://www.glasamerike.net/a/sankcije-nis-odlozene-vucic-srbija-rusija-sad-/7989846.html Thu, 27 Feb 2025 10:22:51 +0100 Ekonomija i finansijeBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) VAŠINGTON — Administracija predsednika Donalda Trampa naložila je federalnim agencijama da naprave planove za ukidanje radnih mesta, navodi se u memorandumu administracije, kojim se pokreće sveobuhvatna reorganizacija američke vlade. Memorandumom se osnažuju nastojanja američkog predsednika da smanji federalnu radnu snagu koju smatra prekobrojnom preprekom za primenu svoje agende. Hilljade službenika na probnom radu već su otpuštene, dok se pažnja sada usmerava prema zaposlenima sa višegodišnjim radnim stažom. Agencijama je naloženo da do 13. marta dostave planove za smanjenje broja radne snage, što ne znači puko otpuštanje, već i ukidanje radnih mesta. To je, inače, i rok kada ističe finansiranje rada američke vlade, koje zavisi od novog dogovora koji treba da postigne Kongres. AP navodi da bi posledice otpuštanja federalnih radnika mogle da izazovu znatne promene u načinu funkcionisanja vlade. “Federalna vlada je skupa, neefikasna i u velikim dugovima. Istovremeno, ne ostvaruju rezultate koje očekuje američka javnost”, navedeno je u dopisu Rasela Vouta, direktora Kancelarije za upravljanje i budžet Bele kuće, i Čarlsa Izela, vršioca dužnosti direktora Kancelarije za upravljanje kadrovima, koja funkcioniše poput agencije za ljudske resurse. Ostvarenje tog cilja predsednik Tramp nagovestio je u uredbi koju je potpisao sa Ilonom Maskom, bliskim saradnikom i milijarderom koji ga savetuje u vezi sa revizijom vlade. U dokumentu je navedeno da će čelnici agencija ubrzo početi pripreme za veliko smanjenje radne snage u vladi. Agencija AP navodi da su neki sektori već započeli taj proces. Uprava za opšte usluge, agencija koja rukovodi poslovima sa nekretninama u federalnoj administraciji, prenela je u ponedeljak zaposlenima da je smanjenje broja radne snage u toku i da će učiniti sve u njenoj moći da proces bude pošten, a dostojanstvo zaposlenih očuvano. Memorunadum u vezi sa otpuštanjima federalnih službenika dostavljen je u trenutku kada se predsednik Tramp pripremao za prvi sastanak kabineta u drugom mandatu. Trebalo bi da mu prisustvuje i Ilon Mask, koji nadgleda rad Agencije za efikasnost vlade, poznatije kao Douž (DOGE). Kerolajn Levit, predstavnica za medije Bele kuće, prenela je da svi sekretari kabineta postupaju po smernicama i uputstvima Douža. „Preneće najnovije informacije u vezi sa svojim aktivnostima, kao i o tome šta preduzimaju u vidu politike i sprovođenja obećanja koja je predsednik dao tokom kampanje“, rekla je Livit. Douž, telo čiji rad nadgleda Mask, tvrdi da nastoji da ostvari uštede procenjene na 65 milijardi dolara, uključujući smanjenje federalne radne snage, otkazivanje zakupa, finansiranja i prodaju imovine. https://www.glasamerike.net/a/amerika-vasington-otpustanja-dopis/7989005.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-vasington-otpustanja-dopis/7989005.html Wed, 26 Feb 2025 22:43:57 +0100 AmerikaAktuelnoEkonomija i finansijeDruštvo voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) Vašington — Povjerenje američkih potrošača u februaru se pogoršalo najbržim tempom za tri i po godine, dok je naglo poraslo očekivanje da će doći do rasta inflacije, što je dodatni znak da Amerikanci sve više brinu zbog potencijalno negativnih posledica politike predsjednika Donalda Trampa po ekonomiju, prenosi agencija Rojters. Konferencijiski odbor, koji sprovodi istraživanje o povjerenju potrošača, naveo je da su " u odgovorima u anketi dominirali komentari o aktuelnoj administraciji i njenim mjerama". Prošle nedelje su objavljena istraživanja koja su pokazala i nagli pad raspoloženja potrošača i kompanija u februaru. Tarife na uvoz, koje je Tramp već uveo ili planira da uvede, izdvojene su kao glavno pitanje u gotovo svim anketama domaćinstava i kompanija. Ekonomisti navode i da masovno otpuštanje zaposlenih u federalnoj vladi takođe utiče na raspoloženje potrošača što, kako ističu, može da ugrozi potrošnju - glavni pokretač ekonomije. "Amerikanci su sve veći pesimisti kada je riječ o ekonomskim izgledima. Ni jedna federalna vlada nije prijetila svojim radnicima masovnim otkazima i to počinje da veoma plaši potrošače. Ekonomija bi u prvom kvartalu ove godine mogla da stane kako potrošači budu ostajali kući", kaže Kristofer Rapki, glavni ekonomista u "FWDBONDS". " Indeks povjerenja potrošača Konferencijskog odbora pao je za 7 poena, što je najveći pad od avgusta 2021. godine, na 98,3 ovog mjeseca. Ekonomisti su očekivali manji pad, na 102,5. Zbog trećeg mjesečnog pada zaredom, indeks je sada na najnižem nivou od juna prošle godine. "Naglo je poraslo pominjanje trgovine i tarifa, na nivo koji nije viđen od 2019. godine. Komentari o aktuelnoj administraciji i njenoj politici dominirali su odgovorima", rekla je Stefani Gišar, viša ekonomistkinja u Konferencijskom odboru. Raspoloženje među kompanijama i potrošačima naglo je poraslo posle Trampove pobjede na izborima 5. novembra, zbog nade da će biti manje propisa, više poreskih olakšica i da će se smanjiti inflacija. Tramp je prvog mjeseca mandata uveo dodatne tarife od 10 odsto na uvoz robe iz Kine. Ovog mjeseca je povećao carine na uvezeni čelik i aluminijum za 25 procenata, dok je primjena tarifa - takođe od 25 odsto - na proizvode iz Meksika i Kanada odložena do marta. Očekuju se carine na automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode. Istovremeno, Agencija za efikasnost vlade (DOGE) koju je formirao Tramp, a na čijem čelu je milijarder Ilon Mask, otpustila je desetine hiljada zaposlenih u vladi. Većina od njih je bila na probnom radu, što znači da ih je bilo lakše otpustiti. Ekonomisti još ne predviđaju recesiju, ali očekuju dug period veoma sporog ekonomskog rasta i veću inflaciju. https://www.glasamerike.net/a/amerikanci-zabrinutost-ekonomija-otpustanje-vlada-radnici/7987648.html https://www.glasamerike.net/a/amerikanci-zabrinutost-ekonomija-otpustanje-vlada-radnici/7987648.html Tue, 25 Feb 2025 21:01:38 +0100 AmerikaAktuelnoEkonomija i finansije voadigital@voanews.com (Rojters) Vašington — Gotovo četrdeset procenata federalnih ugovora, za koje administracija predsednika Donalda Trampa tvrdi da je raskinula u okviru kampanje smanjenja državne birokratije, ne deluje da će doprineti uštedama, pokazuju podaci administracije – izvestila je agencija Asošijeted pres. Agencija za vladinu efikasnost, koju predvodi Trampov bliski saradnik Ilon Mask, objavila je ažuriranu listu od skoro 2.300 raskinutih ugovora tokom poslednjih nedelja. Podaci koje je obelodanio Douž ukazuju na to više od jedne trećine raskinutih ugovora, njih ukupno 794, neće doprineti nikakvim uštedama. „To je kao kada koristite već iskorišćenu municiju koja više nema punjenje. Time se ne postiže nijedan politički cilj”, izjavio je Čarls Tifer, stručnjak za ugovorno pravo i penzionisani profesor na Univerzitetu u Baltimoru. Među raskinutim ugovorima ima onih koji su već u velikoj meri ili potpuno isplaćeni izvođačima. Jednim od njih, koji ističe tokom 2025, Agencija za stanovanje i urbani razvoj obavezala se da potroši 567.809 dolara za kupovinu nameštaja. Među raskinutim je i ugovor Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj USAID, čiji je rad obustavljen na 90 dana, znatan broj zaposlenih otpušten, dok se poslovanje proverava. Ona je izvođaču u Mičigenu isplatila 145.549 za ćišćenje tepiha. Zvaničnik administracije, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, izneo je stav da ima smisla raskidati ugovore čak i ukoliko ne donose nikakve uštede. Administracija predsednika Donalda Trampa tvrdi da se obračunava sa prevarama, rasiništvom i zloupotrebama u vladi. Douž je saopštio da pokušava da ostvari uštede procenjene na 65 milijardi dolara, uključujući otkazivanje zakupa, finansiranja, otpuštanja i prodaje imovine. “Sada je prekasno da vlada menja mišljenje u vezi sa mnogim od ovih ugovora i odustane od plaćanja”, ukazuje Čarls Tifer tokom karijere i član Komisije koja je realizovala ugovore u Iraku i Avganistanu. Prema njegovoj oceni Douž na oštar način raskida ugovore što bi, kako ukazuje, može naštetiti učinku agencija američke vlade. Tifer navodi da bi se umesto toga uštede mogle ostvariti u saradnji sa nadležnima za sklapanje ugovora, kao i generalnim inspektoratima - kako bi se poslovalo efikasnije. Douž, sa druge strane ističe, ističe da će raskidima ugovora biti ušteđeno 9,6 milijardi dolara. Cilj pojedinih je bio modernizacija i poboljšanje načina rada vlade, što deluje da je u suprotnosti sa aktuelnim mandatom i uštedama koje zagovara Agencija za efikasnost vlade. https://www.glasamerike.net/a/da-li-raskidanje-vladinih-ugovora-doprinosi-planiranim-u%c5%a1tedama-agencije-za-efikasnost-vlade-/7987591.html https://www.glasamerike.net/a/da-li-raskidanje-vladinih-ugovora-doprinosi-planiranim-u%c5%a1tedama-agencije-za-efikasnost-vlade-/7987591.html Tue, 25 Feb 2025 18:43:09 +0100 AmerikaEkonomija i finansijeDruštvo voadigital@voanews.com (Asošijejted Pres) MOSKVA — Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u ponedeljak, tokom konferencije za novinare sa srpskim kolegom Markom Đurićem u Moskvi, da je dogovoreno da se nastavi zajednički rad kako se ne bi dopustila šteta" zajedničkim interesima u Naftnoj industriji Srbije (NIS)." ''Danas se suočavamo sa situacijom da oni koji su navikli na nepoštenu konkurentnu borbu pokušavaju da ometaju sankcijama naše zajedničko preduzeće NIS. To je vodeće preduzeće srpske privrede, njega bukvalno primoravaju da se odrekne saradnje sa ruskim investitorom i u vezi s tim smo se dogovorili sa srpskim prijateljima da nastavimo zajednički rad da ne bismo dopustili štetu našim zajedničkim interesima'', rekao je Lavrov. Sjedinjene Države stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Ruske kompanije Gasprom njeft i Gasprom u NIS-u imaju većinski paket akcija od 56,15 odsto, dok je u vlasništvu Srbije gotovo trećina vlasničkog udela. Lavrov je dodao i da je sa Đurićem "dosta detaljno" razgovarao o situaciji u oblasti energetske saradnje i istakao da je Rusija najveći isporučilac prirodnog gasa Srbiji i da obezbeđuje do 85 odsto zahteva za tim energentom. ''Nikog nijednom nismo prevarili, naše srpske prijateljime smo sigurno obezbeđivali tim energentom'', rekao je Lavrov. On je dodao da se saradnja Srbije i Rusije "ne sviđa određenim snagama na Zapadu" i da te snage pokušavaju da promene položaj na tržištu. Sergej Lavrov je rekao i da Rusija osuđuje "mešanje drugih, pre svega zapadnih zemalja, u unutrašnje političke procese u Srbiji i da insistira da se prestane sa takvom praksom", dodajući da Rusija Beograd smatra najvažnijim faktorom regionalne stabilnosti. Rekao je i da je Rusija potvrdila spremnost za pružanje podrške u zaštiti interesa Srbije po pitanju Kosova. " Mi smo jedinstveni sa srpskim prijateljima po pitanju Rezolucije 1244, da ona u potpunoj meri čuva svoju aktuelnost", istakao je Lavrov. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić zahvalio je Rusiji na "dugogodišnjem prijateljstvu i podršci" koju ta zemlja pruža Srbiji. Rekao je da je za Srbiju značajno da može da računa na podršku Rusije kad je reč o pouzdanom snabdevanju prirodnim gasom. "Mi ne podržavamo sankcije i za nas je najvažnije da građani Srbije ne ispaštaju i da budu kolateralna šteta“, rekao je srpski ministar. Naftna industrija Srbije (NIS) uputila je zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) Sjedinjenih Američkih Država za odlaganje sankcija, dok se ne pronađe rešenje za vlasničke odnose u toj kompaniji, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednji put se o toj temi oglasio 6. februara rekavši da se još čeka odgovor. Đurić je kazao i da je Srbija na svom evropskom putu, ali da neće "zaboraviti ni zapostaviti svoja tradicionalna prijateljstva" i da će nastaviti da razvija konstruktivne odnose i sa Ruskom federacojom i drugima u međunarodnoj zajednici. On je zahvalio rukovodstvu Rusije i na podršci po pitanju Kosova i na "principijelnoj podršci srpskoj poziciji u međunarodnoj zajednici." Srbija je uz Belorusiju jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. U izveštaju su korišćeni materijali Radio televizije Srbije https://www.glasamerike.net/a/srbija-rusija-lavrov-djuric-sankcije-nis-ekonomija-finansije-sankcije-sad-kosovo-un/7977602.html https://www.glasamerike.net/a/srbija-rusija-lavrov-djuric-sankcije-nis-ekonomija-finansije-sankcije-sad-kosovo-un/7977602.html Mon, 17 Feb 2025 13:09:55 +0100 Ekonomija i finansijeAktuelnoBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) To je problem poput izreke “šta je starije - kokoška ili jaje”: restorani se bore sa rekordno visokim cenama jaja u SAD, ali njihovi omleti, kajgane i huevos rančerosi mogli bi da budu deo problema. Doručak “cveta” u američkim restoranima. First Watch, lanac restorana koji služi doručak, branč i ručak, skoro je učetvorostručio broj lokacija tokom protekle decenije na 570. Lanac Eggs Up Grill ima 90 restorana u devet južnih država, u odnosu na 26 u 2018. Još jedan lanac, Another Broken Egg Cafe sa sedištem na Floridi proslavio je svoj 100. restoran prošle godine. Lanci brze hrane takođe dodaju više artikala za doručak. Starbucks, koji je lansirao obroke sa jajima 2017. sada ima meni za doručak sa 12 odvojenih artikala koji sadrže jaja. Vendis je ponovo uveo doručak 2020. i nudi 10 artikala sa jajima. Veb sajt za recenzije Yelp navodi da je prošle godine u Sjedinjenim Državama otvoreno 6.421 ugostiteljskih firmi za doručak i branč, 23 odsto više nego 2019. U normalnim vremenima, proizvođači su mogli zadovolje potražnju za jajima. Ali tekuća epidemija ptičijeg gripa, koja je do sada primorala farme da zakolju skoro 159 miliona pilića, ćurki i druge živine -  uključujući skoro 47 miliona od početka decembra - čini zalihe oskudnijim i povećava cene. U januaru je prosečna cena jaja u SAD dostigla rekordnih 4,95 dolara za pakovanje od deset komada. Procenat jaja koja idu u restorane u SAD u odnosu na druga mesta, poput prodavnica ili proizvođača hrane, nije javno dostupan. US Foods, dobavljač restorana, i Cal-Maine Foods, najveći američki proizvođač jaja u ljusci, nisu odgovorili na zahteve Asošiejted presa za komentar. Ali potražnja iz restorana gotovo sigurno raste. Promet u američkim restoranima od 2019. najviše je porastao za jutarnje obroke, prema kompaniji za istraživanje tržišta Circana. Dolasci u vremene pre ručka činili su 21 odsto ukupnih poseta restoranima u 2024. Sendviči za doručak su najpopularnija narudžbina tokom jutarnjih poseta, saopštila je Circana, a 70 odsto sendviča za doručak u američkim jelovnicima sadrži jaja. Riki Ričardson, izvršni direktor lanca Eggs Up Gril rekao je da su restorani za doručak počeli da rade posle pandemije kovida jer su ljudi čeznuli za udobnošću i vezom. Kako je inflacija dovela do poskupljenja hrane, kupci su došli do zaključka da im je pristupačnije da doručkuju i ručaju van kuće, rekao je on. Rast potražnje u restoranima preokreće obrazac koji se pojavio tokom pandemije, kada su potrošači pokušavali da stvore kućne zalihe jaja, ali je restoranima bilo potrebno manje njih jer su mnogi od njih morali da se zatvore na neko vreme, kaže Brajan Ernest, vodeći ekonomista za životinjske proteine u CoBank-u. Promena preferencija od tada izazvala je dodatno opterećenje na tržištu. Amerikanci sve više traže proteine sa malo dodatih sastojaka, a jaja odgovaraju tome. „Potrošači misle da su jaja zaista sveža, pa ako pravite nešto sa jajima, znate da je sveže“, rekao je Ernest. Da bi se pozabavili problemima prava životinja, Mekdonalds i neke druge kompanije prešle su potpuno na upotrebu jaja od kokošaka koje se uzgajaju van kaveza, što ograničava izvore iz kojih će kupovati. Deset država, među kojima Kalifornija i Kolorado, usvojilo je zakone kojima se dozvoljavaju samo proizvodi od jaja kokošaka uzgajanih van kaveza. „To čini tržište mnogo komplikovanijim nego što je bilo pre 20 godina“, rekao je Ernest. Više cene teško pogađaju restorane. Velikoprodajne cene jaja dostigle su nacionalni prosek od 7,34 dolara za pakovanje od deset komada, prema podacima američkog Sekretarijata za poljoprivredu. To je 51 odsto više nego na početku godine. Velikoprodajni troškovi mogu da budu veći od maloprodajnih cena, jer trgovci koriste nestašicu jaja kako bi privukle mušterije. Neki lanci, kao što je Vafl haus, dodali su doplatu kako bi amortizovali rast cena troškova za jaja. Drugi se okreću zamenama za jaja kao što je skrob tapioka za neke recepte ili jela od jaja, rekao je Fil Kafarakis, predsednik i izvršni direktor Međunarodnog udruženja proizvođača hrane. Predsednik i izvršni direktor lanca First Watch Kris Tomazo rekao je da su jaja ključna za njihov brend i da se nalaze u većini ponuda, bilo kao deo glavnog jela, bilo samo kao jedan od sastojaka. Do sada, rekao je, kompanija je bila u mogućnosti da nabavi jaja koja su joj potrebna i ne naplaćuje ih dodatno. First Watch takođe povećava veličinu porcija za artikle bez jaja kao što su meso i krompir, rekao je Tomaso. Ričardson, iz lanca Eggs Up Grill, naveo je da se nedavno sastao sa kupcima franšize kako bi razgovarali o uvođenju doplate, ali su se oni odlučili protiv toga. „Jaja su uvek bila i biće važan deo američke ishrane“, rekao je Ričardson. https://www.glasamerike.net/a/za%c5%a1to-amerikanci-sve-vi%c5%a1e-doru%c4%8duju-u-restoranima-i-da-li-to-uti%c4%8de-na-rast-cena-jaja-/7974109.html https://www.glasamerike.net/a/za%c5%a1to-amerikanci-sve-vi%c5%a1e-doru%c4%8duju-u-restoranima-i-da-li-to-uti%c4%8de-na-rast-cena-jaja-/7974109.html Fri, 14 Feb 2025 14:58:43 +0100 AmerikaEkonomija i finansije voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) VAŠINGTON — Inflacija u SAD se ubrzala prošlog meseca kako su rasli troškovi namirnica, benzina i kirija, što je razočaranje za porodice i preduzeća koja se bore sa višim troškovima, koji verovatno podvlače rešenost Federalnih rezervi da odlože dalje smanjenje kamatnih stopa. Indeks potrošačkih cena je u januaru porastao za tri odsto u odnosu na pre godinu dana, pokazao je izveštaj Sekretarijata za rad, sa 2,9 odsto prethodnog meseca. Porastao je sa najnižeg nivoa u poslednje tri i po godine - 2,4 odsto, koliko je iznosio u septembru. Brojke pokazuju da je inflacija ostala iznad ciljanih dva odsto, pošto je prthodno  konstantno padala oko godinu i po dana. Povišene cene su stvorile veliku političku prepreku za bivšeg predsednika Džoa Bajdena. Predsednik Donald Tramp obećao je da će smanjiti cene u prošlogodišnjoj kampanji, iako većina ekonomista brine da bi njegove mnoge predložene tarife mogle, barem privremeno, da troškove povećaju. Neočekivano povećanje inflacije moglo bi da ublaži deo poslovnog entuzijazma koji je nastao posle Trampovog izbora zbog obećanja da će smanjiti regulativu i poreze. „Trenutno ne napredujemo u vezi sa inflacijom“, kaže Sara Haus, viša ekonomistkinja u jednoj od najvećih američkih finansijskih firmi "Vels Fargo". Inflacija često „skoči“ u januaru, jer mnoge kompanije podižu cene na početku godine, iako bi vladin proces sezonskog prilagođavanja trebalo da filtrira te efekte. Ipak, Haus je kazala da tvrdoglavost inflacije nije samo jednomesečna greška. Potrošači - posebno oni bogatiji - i dalje troše snažnim tempom, što mnogim kompanijama daje manje razloga da snize cene. I veliki deo pada inflacije u 2023. i početkom prošle godine proizašao je iz poboljšanja lanca snabdevanja. Isključujući promenljive kategorije hrane i energije, osnovne potrošačke cene su porasle za 3,3 odsto u januaru u poređenju sa prošlom godinom, u odnosu na 3,2 odsto u decembru. Ekonomisti pažljivo prate osnovne cene, jer one mogu da pruže bolje čitanje budućeg puta inflacije. Inflacija se takođe pogoršala na mesečnom nivou, pri čemu su cene skočile za 0,5 odsto u januaru u odnosu na decembar, što je najveći rast od avgusta 2023. Osnovne cene su porasle za 0,4 odsto prošlog meseca, najviše od marta 2024. Cene namirnica su porasle za 0,5 odsto samo u januaru, primer je cena jaja koja je skočila za 15,2 odsto, što je najveći mesečni rast od juna 2015. Cene jaja su porasle za 53 odsto u odnosu na pre godinu dana. Epidemija ptičjeg gripa primorala je mnoge proizvođače jaja da ubiju milione ptica iz svojih jata. Neke prodavnice su nametnule ograničenja za kupovinu jaja, a neki restorani su postavili doplate na jela od jaja. Troškovi osiguranja automobila nastavljaju da rastu i porasli su za dva odsto samo od decembra do januara. Cene hotela porasle su prošlog meseca za 1,4 odsto, dok je cena galona (3,79 litara) benzina porasla za 1,8 odsto. https://www.glasamerike.net/a/inflacija-u-sad-se-pogor%c5%a1ala-u-januaru-rastu-cene-namirnica-i-benzina/7972343.html https://www.glasamerike.net/a/inflacija-u-sad-se-pogor%c5%a1ala-u-januaru-rastu-cene-namirnica-i-benzina/7972343.html Wed, 12 Feb 2025 17:46:15 +0100 AmerikaEkonomija i finansije voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) Brisel — Predsjednica Evropskog savjeta Ursula fon der Lajen u utorak je poručila da će EU odgovoriti na američke tarife na čelik i aluminijum oštrim kontramjerama. To bi naročito moglo da pogodi američke proizvođače burbona, farmerki i motocikala. "EU će djelovati da zaštiti svoje ekonomske interese. Tarife su porezi - loši za biznis i još gori za potrošače. Neopravdane tarife uvedene EU neće proći bez odogovora - izazvaće čvrste i proporcionalne kontramjere", poručila je fon der Lajen u saopštenju, reagujući na odluku predsjednika Donalda Trampa da uvede tarife na čelik i aluminijum. Ministri trgovine zemalja članica EU u utorak bi trebalo da održe vanredni video sastanak o odgovoru na američke carine. "Takođe je važno da se svi drže zajedno. Teška vremena zahtijevaju punu solidarnost", rekao je poljski premijer Donald Tusk, čija zemlja trenutno predsjedava unijom. Tramp je slične carine uveo i tokom prvog mandata, pa bi i evropske kontramjere mogle da budu iste, ako nove američke tarife stupe na snagu 12. marta. Bernd Lange, predsjedavajući odbora za trgovinu Evropskog parlamenta, upozorio je da su prethodne trgovinske mjere samo suspendovane i da bi legalno mogle lako da se obnove. "Kada on ponovo počne, i mi ćemo naravno odmah ponovo uvesti naše kontramjere. Mete će biti motocikli, farmerke, puter od kikirikija, viski i cijeli niz proizvoda koji takođe pogađaju američke izvoznike", rekao je Lange za njemački radio rbb24. Evropska komisija, koja pregovara o trgovinskim odnosima u ime bloka, saopštila je da još nije poznato koje će kontramjere biti primijenjene, ali zvaničnici i analitičari kažu da će na meti biti američe države u kojima vlast imaju republikanci, kao i tradicionalno snažan američki izvoz. U Njemačkoj, najvećoj ekonomiji u EU, kancelar Olaf Šolc rekao je u parlamentu da će "Evropska unija reagovati jedinstveno, ako joj SAD ne ostave drugi izbor". "Na kraju, trgovinski ratovi uvijek pogađaju prosperitet obje strane", upozorio je Šolc. Evropski čelik biće teško pogođen u trgovinskom ratu Evropske čeličane spremaju se za gubitke. "To će dodatno pogoršati situaciju u evropskoj industriji čelika i veoma loše tržišne uslove", rekao je Henrik Adam, predsjednik Eurofera, Evropskog udruženja proizvođača čelika. Adam je upozorio da bi EU mogla da izgubi do 3,7 miliona tona izvoza čelika. Amerika je drugo po veličini izvozno tržište za proizvođače čelika u EU, i čini 16 odsto ukupnog evropskog izvoza. "Gubitak značajnog dijela tog izvoza se ne može nadoknaditi izvozom na druga tržišta", naglasio je Adam. Tramp je uveo carine od 25 odsto na uvozni čelik i aluminijum, u nadi da će to američkim prozivođačima omogućiti da predahnu od globalne konkurencije i da povećaju cijene. Potpredsjednik Evropske komisije Maroš Šefčovič ocijenio je da su tarife "ekonomski kontraproduktivne, naročito imajući u vidu duboko integrisane lance proizvodnje, uspostavljene kroz široke transatlantske, trgovinske i investicione veze". “Zaštitićemo naše radnike, kompanije i potrošače", obećao je Šefčovič ali i dodao: "To nije scenario koji mi želimo. Posvećeni smo i dalje konstruktivnom dijalogu. Spremni smo za pregovore i pronalazak uzajamno korisnih rešenja gdje je to moguće". EU procjenjuje da trgovinska razmjena između dvije strane iznosi oko 1,5 hiljada milijardi dolara, što čini 30 procenata globalne trgovine. https://www.glasamerike.net/a/sad-eu-tarife-kontramjere-burbon-farmerke-motocikli/7970970.html https://www.glasamerike.net/a/sad-eu-tarife-kontramjere-burbon-farmerke-motocikli/7970970.html Tue, 11 Feb 2025 19:08:27 +0100 Ekonomija i finansijeAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) Predsednik Donald Tramp značajno je podigao carine na uvoz čelika i aluminijuma, ukidajući izuzetke i bescarinske kvote za velike snabdevače Kanadu, Meksiko, Brazil i druge zemlje. To je potez koji bi mogao da poveća rizik od izbijanja trgovinskog rata na više frontova. Tramp je potpisao proklamaciju kojom se carine na uvoz aluminijuma podižu na 25 odsto sa ranijih 10 procenata koje je uveo 2018. godine kako bi zaštitio domaće proizvodjače. Odlukom se ponovo uvode tarife od 25% na milione tona uvoznog čelika i aluminijuma, koje su do sada ulazile u Sjedinjene Države oslobođene od carina na osnovu dogovora o kvotama i drugih izuzetaka. Tramp je tokom svog prvog mandata uveo tarife od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum, ali je kasnije za nekoliko trgovinskih partnera odobrio bescarinske kvote, uključujući Kanadu, Meksiko i Brazil. Bivši predsednik Džo Bajden proširio je te kvote na Britaniju, Japan i Evropsku uniju, a iskorišćenost kapaciteta američkih čeličana je opala poslednjih godina. Tramp će takođe nametnuti novi severnoamerički standard koji zahteva da se čelik iz uvoza "topi i sipa" a aluminijum  „topi i lije“ u regionu, kako bi se smanjio uvoz minimalno obrađenog kineskog čelika u SAD. Tramp je u petak najavio da će nametnuti recipročne carine - podizanjem američkih carinskih stopa kako bi se uskladile sa onima trgovinskih partnera - mnogim zemljama ove nedelje. On nije identifikovao zemlje, ali će se nametnuti dažbine "kako bismo bili ravnopravno tretirani sa drugim zemljama". Trampov trgovinski savetnik Piter Navaro rekao je da će mere pomoći američkim proizvodjačima čelika i aluminijuma, i ojačati američku ekonomsku i nacionalnu bezbednost.  https://www.glasamerike.net/a/amerika-sjedinjene-drzave-tarife-celik-aluminijum-tramp/7969119.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-sjedinjene-drzave-tarife-celik-aluminijum-tramp/7969119.html Mon, 10 Feb 2025 11:09:10 +0100 AmerikaAktuelnoEkonomija i finansije voadigital@voanews.com (Rojters) Nove američke tarife na kinesku robu stupile su na snagu u utorak, a Kina je kao odgovor brzo objavila uvođenje tarifa na uvoz iz SAD. Kina je saopštila da će uvesti tarife od 15 odsto na američki ugalj i tečni prirodni gas, kao i od 10 odsto na sirovu naftu, poljoprivredne mašine i neke automobile. Peking je takođe objavio da počinje antimonopolsku istragu protiv Gugla, i upozorio nekoliko američkih kompanija da bi mogle da se nađu na listi sankcija. Američke mere uključuju tarife od 10 odsto na svu kinesku robu, koje je Tramp i najavio u pokušaju da izvrši pritisak na Kinu da preduzme mere kako bi sprečila šverc fentanila u Sjedinjene Države. Američka vlada je identifikovala Kinu kao glavni izvor hemikalija koje koriste meksički narko-karteli za proizvodnju fentanila. Kina je saopštila da je preduzela korake za suzbijanje industrije i ilegalne trgovine drogom. "Nadajmo se da će Kina prestati da nam šalje fentanil, a ako ne, tarife će biti znatno veće", rekao je Tramp. Sekretarka za štampu Bele kuće Kerolajn Levit rekla je u ponedeljak da će Tramp razgovarati sa kineskim predsednikom Ši Đinpingom u narednim danima. Međutim, Tramp je u utorak rekao "da mu se ne žuri" da razgovara sa Šijem. Na pitanje o kineskoj odluci da uvede uzvratne tarife na uvoz robe iz SAD rekao je "sve je u redu".    Ovo nije prvi put da su dve zemlje u trgovinskom ratu. 2018. godine Tramp je više puta podigao tarife na kinesku robu, a Kina je svaki put uzvratila svojim merama. Tramp je u ponedeljak najavio jednomesečnu pauzu na uvođenje tarifa od 25 odsto na meksičku i kanadsku robu nakon što je razgovarao sa meksičkom predsednicom Klaudijom Šajnbaum i kanadskim premijerom Džastinom Trudoom. Šejnbaum je rekla da će poslati 10.000 vojnika Nacionalne garde koji će pokušati da obuzdaju dotok fentanila u Sjedinjene Države. "Meksiko će ojačati severnu granicu… kako bi zaustavio trgovinu drogom iz Meksika u Sjedinjene Države, posebno fentanila", objavila je Šejnbaum na Eksu nakon razgovora sa Trampom. "Sjedinjene Države se obavezuju da će raditi na zaustavljanju krijumčarenja oružja velike snage u Meksiko". Meksička liderka je dodala da će dve zemlje nastaviti razgovore o bezbednosti i trgovini i da su "tarife stavljene na pauzu na mesec dana". Trudo je rekao da će Kanada rasporediti novu tehnologiju i osoblje duž svoje granice sa Sjedinjenim Državama kako bi zaustavila protok fentanila. "Upravo sam imao dobar razgovor sa predsednikom Trampom", rekao je Trudo na Eksu. "Predložene tarife će biti pauzirane na najmanje 30 dana dok budemo radili zajedno". I Šejnbaum, i Trudo, koji predstavljaju dve zemlje koje su uz Kinu najveći trgovinski partneri SAD, protestovali su zbog Trampovih planova za uvođenje tarifa i obećali da će uzvratiti. Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće, rekao je u ponedeljak da je pogrešno okarakterisati obračun oko carina kao trgovinski rat, uprkos planiranoj odmazdi Meksika, Kanade i Kine i riziku od eskalacije. "Pročitajte uredbu u kojoj je predsednik Tramp bio apsolutno, 100 odsto jasan da ovo nije trgovinski rat", rekao je Haset. "Ovo je rat protiv droge". Tramp je u nedelju priznao da bi nove tarife za tri najveća američka trgovinska partnera mogle da pogode Amerikance umorne od inflacije, višim cenama namirnica, benzina, automobila i druge robe široke potrošnje, ali je rekao da bi veće tarife bile "cena koju se isplati platiti" kako bi se ojačali interesi SAD . Potrošači u SAD bi se mogli suočiti sa višim cenama jer kompanije koje plaćaju carine federalnoj vladi za uvoz robe iz drugih zemalja onda često prebacuju na potrošače barem deo svog tereta i dodatnih troškova, ako ne i celokupno opterećenje, umesto da same apsorbuju dodatne izdatke. Tenzije su se povećale u ponedeljak kada je lider najmnogoljudnije kanadske provincije Ontario objavio da raskida ugovor o internet uslugama sa kompanijom Ilona Maska, Starlink, kao odgovor na Trampove nove tarife za Kanadu. Mask, verovatno najbogatiji čovek na svetu, ključni je Trampov savetnik koji nastoji da naglo smanji potrošnju američke vlade i smanji broj zaposlenih federalnih radnika sa postojećih 2,3 miliona nuđenjem otpremnina. Premijer Ontarija Dag Ford, koji je rekao da takođe zabranjuje američkim kompanijama da sklapaju ugovore sa tom pokrajinom, potpisao je u novembru ugovor sa Maskovom kompanijom vredan 68 miliona dolara za obezbeđivanje brzog interneta stanovnicima udaljenih krajeva u ruralnom i severnom Ontariju. "Raskidamo ugovor pokrajine sa Starlinkom. Ontario neće poslovati sa ljudima koji su užasno nastrojeni tome da unište našu ekonomiju", rekao je Ford u objavi na Eksu. U izveštaju su korišćeni neki materijali agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres. https://www.glasamerike.net/a/amerika-sjedinjene-drzave-kanada-meksiko-kina-tarife-tramp-droga-granica-migranti/7962119.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-sjedinjene-drzave-kanada-meksiko-kina-tarife-tramp-droga-granica-migranti/7962119.html Tue, 04 Feb 2025 11:45:03 +0100 Ekonomija i finansijeAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Glas Amerike) BEOGRAD — Naftna industrija Srbije (NIS) uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za odlaganje sankcija na najmanje 90 dana, saopštila je u utorak ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, rukovodilac Radne grupe za praćenje aktivnosti OFAC. "Zahtev sa odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci kaje bi omogućile da NIS održi poslovanje dok se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture i upravljanja. Cilj je da ta kompanija, koja je regionalno i strateški važna za energetsku stabilnost, nastavi da posluje", navela je Đedović Handanović. Vlada Srbije, kako je dodala, podržava zahtev za izdavanje takve dozvole NIS-u jer bi sankcije narušile sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima. Taj zahtev NIS podržale su vlade Srbije i Mađarske, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike. "S obzirom na značaj NIS za srpsku ali i regionalnu privredu, hitno zahtevamo od OFAC da razmotri trenutnu pomoć u vidu odlaganja sankcija na minimum 90 dana, dok se održivo rešenje koje bi dovelo do ukidanja sankcija razmatra", navela je ministarka. Glas Amerike zatražio je komentar od OFAC-a i od Stejt departmenta.   Dubravka Đedović Handanović ponovila je da zaposleni u NIS i građani nemaju razloga za brigu budući da će državno rukovodstvo, kao i do sada, zaštititi interese Srbije, navedeno je u saopštenju. Ona je podsetila da su američki zvaničnici više puta jasno ponovili da sankcije nisu uperene protiv Srbije i njenih građana, te se u skladu sa tim nada konstruktivnom nastavku dijaloga kako se ne bi narušila energetska stabilnost Srbije, ali i čitavog regiona. Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) objavila je u petak 10. januara odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora - Surgunjeftu i Gazpromnjeftu i njihovim podružnicama u pokušaju da smanji prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini. Sankcije je u međuvremenu uvela i Velika Britanija. Prilikom posete Beogradu dan kasnije, zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem istakao da su sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) usmerene prema Rusiji, a ne prema Srbiji. On je naveo da je NIS jedna od 2.000 firmi u kojima je Rusija uključena kao vlasnik, a koje su obuhvaćene sankcijama, ali da neće biti nikakvih ekonomskih posledica po Srbiju ukoliko se u toj kompaniji ukloni rusko vlasništvo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je da Srbija nije meta sankcija, uz komentar da je to „slaba uteha“, a ranije je kazao da se američkim sankcijama od Srbije traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije i da to mora da bude završeno za 45 dana. Gazpromnjeft trenutno ima 50 odsto vlasništva u NIS-u, dok je 6,15 odsto vlasništva, zbog ranije uvedenih sankcija, prodao Gazpromu. U izveštaju su korišćeni pojedini materijali agencije Fonet https://www.glasamerike.net/a/nis-trazi-odlaganje-sankcija-od-sad-minimum-90-dana/7962123.html https://www.glasamerike.net/a/nis-trazi-odlaganje-sankcija-od-sad-minimum-90-dana/7962123.html Tue, 04 Feb 2025 10:37:08 +0100 Ekonomija i finansijeAktuelnoBalkanDruštvoAmerika voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Predsednik Donald Tramp i njegov tim razmatraju pripajanje američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) Stejt departmentu, kako bi se znatno smanjio broj zaposlenih u agenciji radi veće efikasnosti, izjavio je za agenciju Rojters viši zvaničnik Bele kuće. On je dodao da Trampova administracija planira da uskoro obavesti Kongres o Trampovim planovima o reformi USAID-a, i da je poverio zadatak Ilonu Masku da sprovodi taj projekat. U međuvremenu, državni sekretar Marko Rubio potvrdio je informaciju da je postavljen za vršioca dužnosti direktora USAID-a. Rubio, koji se nalazi u poseti El Salvadoru, rekao je da agencija "u potpunosti ne sarađuje" i optužio njeno osoblje da "odbija da odgovara na jednostavna pitanja" o njenim programima. Zaposleni u Agenciji za međunarodni razvoj u ponedeljak su obavešteni da će njihovo sedište u centru Vašingtona biti zatvoreno na dan, nekoliko sati nakon što je Ilon Mask objavio da se predsednik Donald Tramp saglasio sa njim da agencija treba da se zatvori. Radnici USAID-a takođe kažu da je više od 600 zaposlenih prijavilo da nema pristup kompjuterskim sistemima agencije. Oni koji su još u sistemu dobili su mejlove da će, "na nalog uprave agencije", zgrada u kojoj se nalazi sedište biti zatvorena za osoblje u ponedeljak, 3. februara. Zvaničnik Bele kuće rekao je da je od zaposlenih zatraženo da ostanu kod kuće zbog "bezbednosnih zabrinutosti u zgradi". Mask, koji predvodi neoubičajenu civilnu reviziju rada federalne vlade uz pristanak republikanskog predsednika, izjavio je u ponedeljak rano ujutru da je razgovarao sa Trampom o agenciji za američku razvojnu pomoć, koja postoji već šest decenija, i da su se dogovorili "da je zatvore". Protest demokrata Grupa demokratskih članova Kongresa, koju je pozdravila grupa stalno zaposlenih USAID-a i honoraraca koji su poslati na prinudni odmor, održala je protest ispred sedišta agencije. "Nemamo četvrtu granu vlasti zvanu Ilon Mask", rekao je kongresmen Džejmi Reskin. Senatori Brajan Šac i Kris Van Holen rekli su da će blokirati potvrdu Trampovih kandidata za pozicije u Stejt departmentu na osnovu pravila koje im omogućava da blokiraju nominacije čak i ako republikanska većina u Senatu želi da održi pretrese o potvrdi. "Mi imamo kontrolu nad kalendarom za nominacije", rekao je Van Holen. "Uradićemo sve što možemo da blokiramo potvrdu kandidata za Stejt department dok se ova ilegalna odluka ne poništi". Mask: Agencija se ne može popraviti Ilon Mask, koji je i izvršni direktor Tesle i SpaceX-a, govorio je o Odeljenju za vladinu efikasnost (Douž) na društvenoj mreži X, čiji je takođe vlasnik. Razgovor, koji je uključivao bivšeg republikanskog predsedničkog kandidata Viveka Ramasvamija i republikansku senatorku Džoni Ernst i senatora Majka Lija, počeo je tako što je Mask rekao da rade na zatvaranju USAID-a. “Postalo je očigledno da nije u pitanju crv u jabuci", rekao je Mask. "Imamo gomilu crva. U suštini cela stvar mora da se baci, više se ne može popraviti". Tramp je novinarima u nedelju rekao da USAID "vodi gomila radikalnih ludaka", i dodao: "Izbacićemo ih napolje, a onda ćemo doneti odluku". USAID je najveći pojedinačni donator na svetu. U fiskalnoj 2023. godini, SAD su isplatile 72 milijarde dolara pomoći širom sveta, u oblastima od zdravlja žena u zonama sukoba do pristupa čistoj vodi, tretmana HIV/AIDS-a, energetske sigurnosti i rada na borbi protiv korupcije. Obezbedio je 42% ukupne humanitarne pomoći koju su Ujedinjene nacije pratile tokom 2024. Tramp je naredio globalno zamrzavanje većine američke strane pomoći kao deo svoje politike „Amerika na prvom mestu”, koja već izaziva šokove širom sveta. Mask je procenio da Trampova administracija sledeće godine može smanjiti američki deficit od hiljadu milijardi dolara, ali nije objasnio kako je došao do tog iznosa. Prema podacima Kongresne službe za istraživanja, u 2023. je američka strana pomoć iznosila oko 40 milijardi dolara, prenosi AP. Ukupno, strana pomoć koju Amerika daje drugim zemljama izosi manje od 1 odsto njenog budžeta.  https://www.glasamerike.net/a/mask-kaze-da-se-radi-na-gasenju-usaid-smanjenje-troskova-vlade-sjedinjene-drzave-sad-amerika/7960750.html https://www.glasamerike.net/a/mask-kaze-da-se-radi-na-gasenju-usaid-smanjenje-troskova-vlade-sjedinjene-drzave-sad-amerika/7960750.html Mon, 03 Feb 2025 12:20:17 +0100 AmerikaEkonomija i finansijeDruštvo voadigital@voanews.com (Rojters, Asošijejted Pres) Američki predsednik Donald Tramp odlučio je da odloži uvođenje carina Meksiku na mesec dana posle telefonskog razgovora sa predsednicom te zemlje Klaudijom Šajnbaum. Nekoliko sati kasnije, kanadski premijer Džastin Trudo objavio je da će i tarife Kanadi biti odložene najmanje mesec dana, nakon što je obećao veću saradnju na zaštiti granice. Trampove najavljene carine na uvoz robe iz Kine trebalo bi da stupe na snagu u utorak. Tramp je objavio da se Meksiko saglasio da rasporedi 10.000 pripadnika Nacionalne garde na severnu granicu kako bi se stopiralo švercovanje opojnih droga. Takođe, prema navodima predsednice Šajnbaum sporazum dvoje državnika podrazumeva obavezu Sjedinjenih Država da spreče krijumčarenje oružja razorne moći u iz Sjedinjenih Država u Meksiko. Usaglašeno je da će dve države imati period od mesec dana za pregovore, objavio je Tramp na društvenim mrežama. "Željno iščekujem pregovorre sa predsednicom Šajnbaum, dok pokušavamo da postignemo sporazum između naših zemalja", objavio je, između ostalog Tramp. "Pred nama je mesec dana rada i ubeđivanja da je ovo najbolji put za napredak", poručila je meksička predsednica Klaudija Šajnbaum na konferenciji za medije. Nove tarife uticale bi na ekonomske odnose sa trgovinskim partnerima SAD-a, ali Tramp je rekao da bi taj potez bio "vredan cene" kako bi se ojačali interesi SAD. Uprkos paktu o slobodnoj trgovini o kojem je pregovarao sa Kanadom i Meksikom u svom prvom mandatu, Tramp je u subotu uveo tarife od 25 odsto za robu iz dve zemlje koje bi trebalo da stupe na snagu u utorak i izvršio udar na Kinu novim nametom od 10 odsto pored već usvojenih tarifa. Tramp je ustvrdio da tri zemlje ne čine dovoljno da zaustave ilegalnu imigraciju i ulazak smrtonosnog opioidnog fentanila u Sjedinjene Države. U postovima na svojoj mreži Truth Social rano u nedelju, Tramp je priznao da bi se američki potrošači mogli suočiti sa višim cenama zbog tarifa. Američke kompanije koje plaćaju carine federalnoj vladi za uvoz robe iz drugih zemalja često prebacuju barem deo, ako ne i celokupan teret svojih viših troškova na potrošače, umesto da sami apsorbuju svoje dodatne troškove. Tramp je većinu svojih komentara usmerio na Kanadu, ciljajući na jednog od najbližih saveznika SAD. Američki biro za popis stanovništva rekao je da su SAD prošle godine imale trgovinski deficit od 55 milijardi dolara sa Kanadom. "Zašto? Nema razloga", rekao je Tramp. "Ne treba nam ništa što oni imaju. Imamo neograničenu energiju, trebalo bi da pravimo sopstvene automobile i imamo više drveta nego što bismo ikada mogli da iskoristimo". "Bez ove ogromne subvencije, Kanada prestaje da postoji kao održiva zemlja. Grubo ali istinito! Dakle, Kanada treba da postane naša draga 51. država. Mnogo niži porezi i daleko bolja vojna zaštita za narod Kanade — I BEZ TARIFA", rekao je Tramp. Takođe je rekao: "Kanada, Meksiko, Kina i previše drugih da bi ih imenovao, nastavljaju decenijama dugu otimačinu od AMERIKE, u pogledu TRGOVINE, KRIMINALA I OTROVNIH DROGA kojima je dozvoljeno da slobodno ulaze u AMERIKU. PROŠLI SU TI DANI!" O novim tarifama, Tramp je rekao: "Hoće li biti bola? Da, možda (a možda i ne!) Ali učinićemo Ameriku ponovo velikom, i sve će to biti vredno cene koja se mora platiti". Trampovi saradnici ranije su izbegavali da priznaju da bi carine mogle da podignu cene robe široke potrošnje u SAD. Ankete širom zemlje u SAD pokazale su da je frustracija potrošača zbog rasta cena tokom poslednje četiri godine glavni faktor koji je doprineo Trampovoj pobedi na izborima u novembru nad demokratkinjom Kamalom Haris. Tramp je od tada priznao da neće biti lako obuzdati veće cene namirnica. On je novu tarifu na uvoz energije iz Kanade postavio na 10 odsto, očigledno želeći da ograniči rast cena goriva i struje. Kanadski premijer u odlasku Džastin Trudo rekao je u subotu da će njegova zemlja uzvratiti sopstvenim nametima od 25 odsto na odabranu američku robu u vrednosti od 106,6 milijardi dolara, kao i da će nakon prvog kruga u utorak za tri nedelje uslediti drugi krug određivanja nameta. Lideri nekoliko kanadskih pokrajina već su najavili i uzvratne akcije, poput trenutnog zaustavljanja kupovine alkoholnih pića iz SAD, tačnije, soka od pomorandže proizvedenog u američkoj državi Florida, viskija iz Tenesija i kikiriki butera iz Kentakija, što su tri države koje je Tramp osvojio na izborima u novembru prošle godine i sve koje u Senatu SAD predstavljaju republikanci kao što je Tramp. Kirsten Hilman, kanadska ambasadorka u SAD, rekla je za Ej-bi-si (ABC): "Zaista smo razočarani" i "zbunjeni" Trampovim postupcima. Ona je kazala rekla da se nada da će Tramp odustati od najavljenih poteza pre utorka. Ali, priznala je da je "zaista u rukama predsednika" odgovor na pitanje da li će se to zaista i dogoditi. Ona je rekla da "manje od jedan odsto ilegalnih imigranata" koji ulaze u SAD putuju preko njene severne granice sa Kanadom. Kazala je da je Kanada uložila "u mnogo opreme" za suzbijanje neovlašćenih graničnih prelaza i sprovela zajedničke vežbe sa SAD kako bi hvatala migrante. "Teško je znati šta još možemo da uradimo", rekla je. "Uopšte nismo zainteresovani za eskalaciju" trgovinskog rata sa SAD, naglasšivši da je 99 odsto trgovine trenutno bez carina. "Željni smo da na tome (dalje) gradimo". U međuvremenu, meksička predsednica Klaudija Šejnbaum rekla je da je uputila svom ministru ekonomije da "sprovede plan B", koji uključuje još neodređene "carinske i necarinske mere u odbrani interesa Meksika", ne precizirajući na koju američku robu će ciljati njena vlada. Američki izvoz u Meksiko iznosio je više od 322 milijarde dolara 2023. godine, pokazuju podaci Biroa za popis stanovništva, dok su SAD uvezle meksičke proizvode u vrednosti od više od 475 milijardi dolara. Šejnbaum je osudila Trampovu tvrdnju da je njena vlada udružila snage sa narko kartelima, što je on izneo kada je najavio povećanje tarifa. "Kategorički odbacujemo klevetničku tvrdnju Bele kuće da je vlada Meksika u savezu sa kriminalnim organizacijama, kao i bilo kakav pokušaj da se interveniše na našoj teritoriji", napisala je Šejnbaum na Eksu. "Ako igde takav zavez zaista postoji, onda je to sa američkim fabrikama oružja koje prodaju oružje velike snage ovim kriminalnim grupama". Kina je osudila nove tarife uvedene na njen izvoz, a Peking je saopštio da će ih osporiti u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i preduzeti "kontramere", bez više detalja. SAD su imale trgovinski deficit od 279 milijardi dolara sa Kinom 2023. godine, što je najveći broj u odnosu na sve druge njene trgovniske partnere. Taj odgovor je bio zaustavio neposrednu eskalaciju koja je obeležila trgovinski obračun Kine sa Trampom tokom njegovog prvog predsedničkog mandata. Kinesko ministarstvo trgovine je u saopštenju navelo da Trampov potez "ozbiljno krši" pravila međunarodne trgovine, pozivajući SAD da se "uključe u iskren dijalog i ojačaju saradnju". Tramp je takođe često pretio novim carinama Evropskoj uniji. Portparol bloka rekao je u nedelju da će "odlučno odgovoriti svakom trgovinskom partneru koji nepravedno ili proizvoljno nametne tarife". U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres. https://www.glasamerike.net/a/amerika-sjedinjene-drzave-kanada-meksiko-tarife-roba-carine-uvoz-izvoz-migranti-droga-tramp/7960674.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-sjedinjene-drzave-kanada-meksiko-tarife-roba-carine-uvoz-izvoz-migranti-droga-tramp/7960674.html Mon, 03 Feb 2025 10:46:00 +0100 Ekonomija i finansijeAktuelnoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Glas Amerike)