https://www.glasamerike.net/z/2086 Amerika https://www.glasamerike.net/Content/responsive/VOA/sr-Latn-CS/img/logo.png https://www.glasamerike.net/z/2086 sr 2012 - Glas Amerike 60 Tue, 09 Jun 2026 20:15:27 +0200 Pangea CMS – VOA Vašington — Širom Sjedinjenih Država i Kanade, u znak podrške studentima i sinhronizovano sa masovnim protestom u Beogradu "15. za 15", održani su protesti srpske dijaspore. Protestovalo se od istočne do zapadne obale - od Vašingtona i Toronta, do Los Anđelesa i Vankuvera. "Istina je na našoj strani”, “Sloga odjekuje, ljubav pobeđuje” i “Ko pumpa, zlo ne misli”, neke su od poruka više desetina predstavnika srpske dijaspore iz Vašingtona. Skup je održan pred spomen kompleksu američkom predsedniku Abrahamu Linkolnu u blizini Nacionalnog mola u američkoj prestonici. Okupljeni su održali 15 minuta tišine za 15 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu, a na kraju skupa stali su tako da formiraju srce - koje simbolično šalju studentima u Srbiji. Građani su se ponovo okupili ispred Konzulata Srbije u Čikagu, gde se svakog vikenda održavaju protesti podrške. Skup, na kojem je bilo nekoliko desetina građana, obezbeđivala je policija. "Došli smo ovde da podržimo ovu omladinu, pogotovo studente u Srbiji. Zato što nismo trenutno u svojoj otadžbini, sa porodicom i prijateljima. U ovom momentu mogu samo da kažem da svi skačemo. Ovo je istorijski“, rekao je za Glas Amerike Emil Petrović, držeći u naručju svog psa. Katarina Milunov i Anđelina Opačić, studentkinje srpskog porekla koje su rođene i odrasle u Americi, kažu da su došle da podrže svoje kolege i društvo iz Srbije - od kojih su mnogi studenti koji su pešačili do Beograda. "Mislim da cela Srbija, pa i ceo svet ne može da veruje da su tako mladi tako hrabri. Ja znam da su naši isto ovde pre 20 godina, pre i posle bombardovanja, su protestovali za neku bolju promenu i lepšu Srbiju. I evo mi se borimo i danas i nadamo se da će nešto ispasti od toga", rekla je Katarina Milunov za Glas Amerike. U Majamiju su pripadnici dijaspore, kako su rekli za Glas Amerike, održali molitvu u crkvi Svetog Simeona za "braću i sestre u Srbiji, da dan prođe u miru i spasenju". U Bostonu je i ovog vikenda održan skup, a organizatori su za Glas Amerike rekli da je odziv do sada bio najveći. Dijaspora iz ovog grada okuplja se već osam vikenda zaredom, a organizovala je i prikupljanje donacija za studente u blokadi. Ovoga puta u govoru su poručili da, iako su umorni - moraju da istraju, dokle god to budu činili i studenti. "Došli smo i do iščekivanog 15. marta i nameće se pitanje šta dalje? Ima li ovo kraj? Šta je svrha? Potpuno je normalno da se osećamo umorno. Možda nam i entuzijzam malo oslabi, ali ne smemo stati. Dokle god oni istraju, moramo i mi jer ova borba ne traje dok se ne umorimo, nego dok ne pobedimo. Kada će taj dan doći jeste neizvesno, ali ono što je je izvesno jeste da se tokom čitavog ovog perioda promene dešavaju, promene na bolje. Setimo svih dragih nam ljudi u Srbiji i zamislimo šta će biti ako sada stanemo. Gde njih ostavljamo?", upitali su se organizatori. "Iako ne hodamo Srbijom, ne kuvamo ispred naše avlije, ne grlimo se sa divnim oslobodiocima Srbije, ali nadam se da kad jednog dana pogledamo na ovaj period možemo da kažemo “da, i ja sam im poručio/la da su obrali Boston”, čulo se na protestu u gradu u Masačusetsu. U gradu Ostin u Teksasu okupilo se nekoliko desetina pripadnika srpske dijaspore kako bi pružili podršku studentima u otadžbini. Tamara Katić, jedna od organizatorki skupa, istakla je da su se okupili kako da je „dosta laži, ćutanja i korupcije“. Zahvalila se studentima „što svet gleda u Srbiju sa nadom“. „Glas dijaspore – od Ostina, preko Čikaga, Los Anđelesa i San Franciska, pa sve do Njujorka i Kanade – viče u jedan glas: S vama smo, niste sami. Danas je 15. mart – dan koji nas podseća na 15 žrtava čije živote nosimo u srcima. 134 dana nakon tragedije, njihova uspomena nije samo broj – ona je naš poziv“, poručila je Katić. Na skupu u Los Anđelesu se okupilo stotinak ljudi, među kojima su bili glumac Nikola Đuričko, Elizabet Nemet, profesorka lokalnog univerziteta UCLA i grupa profesora sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada. Oni su simbolično u 11.52 održali 15 minuta tišine u znak sećanja na žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu. Kanada Još jedan skup podrške održan je i u Montrealu, gde se okupilo više desetina ljudi. „Danas sam ovde da podržim srpske studente. Niko ne zaslužuje da se dogodi tragedija kao ova u Srbiji i nadam se da će vlada saslušati studentske zahteve. Srećna sam što sam ovde da pružim podršku i stojim uz Srbiju“, rekla je Madija Nzao. Anica Lazin je kazala da studenti u Srbiji zaslužuju sve čestitke i podršku za ono što rade danas. "Došla sam da podržim naše stidente i da podržim borbu za pravnu, demokratsku i pravednu našu Srbiju. Ja sam se borila davne 1992. i sada je na njih red i bravo studenti, bravo Srbijo danas“, navela je ona. U Torontu je održan osmi skup podrške studentima u centru grada. Prema proceni organizatora, na protestu je bilo više od 300 ljudi. "Studenti imaju moju iskrenu i emotivnu podrsku. Život je jedan a vlast je promenjiva. I ova vlast mora da se menja", rekla je za Glas Amerike Nada, jedna od učesnica. Dragan, jedan od demonstranata, naveo je da"studenti nisu potkupljivi i manipulatori. Ovi protesti su pokazali kako se voli Srbija i dobrota je ujedinila ljude ". Za Anu, "studenti su istinske patriote. Imaju moj naklon i potpunu podrsku." Marija kaže za Glas Amerike da "protest u Srbiji je za spas naše zemlje i naroda i borba protiv zla. Ako želimo bolju Srbiju moramo podržati mlade ljude koji se bore za sve nas." U Vankuveru je ove nedelje na protestu bilo više od 250 ljudi, prema nezvaničnim procenama. "Mi danas nismo samo glas dijaspore u Vankuveru, već smo produženi glas onih u Srbiji koji se bore za dostojanstvo, istinu i promene", čulo se u govoru na skupu. Vaso Leposavić, profesor u penziji, za Glas Amerike je rekao da je došao da podrži "pamet, mladost i budućnost Srbije". "Mora doći do generalnog štrajka i pokazati vlasti da je dosta. Pametniiji više ne popšta, nema popuštanja, ovo ne sme da stane, ovo mora da bude prelazni period", rekao je Leposavić za Glas Amerike i zaključio da "Sloboda dolazi". U kanadskom gradu Edmontonu okupilo se nekoliko desetina ljudi na protestu podrške studentima. "Danas sam došla da podržim srpske studente koji traže pravdu, solidarnost, i nepristrasne institucije. Studenti su nam svojim primjerom pokazali da je bolji svijet moguć, gdje svi pojedinci mogu koegzistirati, napredovatati, i rasti zajedno. Nase društvo je predugo podjeljeno, a studenti su postali svetionik nade, i budilnik pozitivnih promjena. Razdaljina bi nas mogla podjeliti, ali želja za pravdom, pravednošću, i jednakošću ne poznaje granice", rekla je za Glas Amerike Mirjana Derman. Ovi protesti dešavaju se sa masovnim protestom studenata i građana u Beogradu, koji za koji neki kažu da je i najveći skup u istoriji Srbije. Više o tom protestu čitajte ovde. Studenti u Srbiji već mesecima blokiraju univerzitete i organizuju proteste i blokade širom Srbije tražeći da im se ispune zahtevi: da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železnične stanice, da se obustavi krivično gonjenje uhapšenih na protestima, da se procesuiraju napadači na studente i profesore FDU i da se povećaju izdvajanja za visoko obrazovanje. Vlasti tvrde da su zahtevi ispunjeni, što studenti negiraju. https://www.glasamerike.net/a/ovo-je-istorijski-brojni-protesti-dijaspore-u-sad-i-kanadi-u-znak-podr%c5%a1ke-masovnim-demonstracijama-u-beogradu/8011698.html https://www.glasamerike.net/a/ovo-je-istorijski-brojni-protesti-dijaspore-u-sad-i-kanadi-u-znak-podr%c5%a1ke-masovnim-demonstracijama-u-beogradu/8011698.html Sat, 15 Mar 2025 20:04:26 +0100 AmerikaBalkan voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Godina je 480. pre nove ere. Spartanski kralj Leonida prekida vežbanje sa sinom kako bi dočekao gosta – glasnika persijskog cara Kserksa koji mu traži “zemlju i vodu”. Napetost raste, i dok se legendarni spartanski vođa sprema da odgovori, glasnik mu poručuje “biraj pažljivo svoje sledeće reči – možda ti budu i poslednje kao kralja”. Uz blagi dašak vetra, koji prati pogled ka grčkim planinama iznad kojih se promaljaju zraci sunca, i zatim ka supruzi – kraljici čiji pogled očitava odlučnost – Leonida bira borbu i baca persijske glasnike u bunar, započinje rat i odlazi u istoriju. Diplomatija je, uz malo filmskih efekata iz filma “300”, nekada izgledala i ovako. Vremenom je postala manje brutalna, glasnike su zamenile mirovne konferencije, telegrafi, radio stanice, telefoni, a u današnje vreme društvene mreže preuzele su važnu ulogu u diplomatskoj komunikaciji. Političari, državnici i diplomate danas u digitalnoj eri moraju da prate trendove na isti način kako su njihovi prethodnici to radili vekovima unazad, kaže za Glas Amerike Nik Kul, profesor komunikacije na Anenberg školi novinarstva Univerziteta Južna Kalifornija. Ipak, koliko god da je digitalni svet postao realan, a prenošenje poruka i promocija nacionalnih interesa u informatičkom prostoru postalo vidljivo, tradicionalni kontakt “licem u lice” ostaje suština, smatra Vivijan Voker, bivša direktorka Savetodavne komisije SAD za javnu diplomatiju (ACPD). “Moram da naglasim da javna diplomatija sveobuhvatnija od digitalne. I ono što je važno na duži rok – da bi se izgradili odnosi, razvilo kritičko međusobno razumevanje, jesu kontakt licem u lice, kultura, obrazovanje, obuka. Možete da koristite alate digitalne diplomatije da poboljšate aspekte izgradnje tog odnosa, ali to nije javna diplomatija u punom smislu te reči”, kaže Voker za Glas Amerike. Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, jedan je od političara koji najčešće koristi društvene mreže, između ostalog i da govori o pitanjima spoljne politike, poput rata u Ukrajini ili u Gazi. Aktivan na društvenoj mreži Eks je i Marko Rubio, aktuelni državni sekretar SAD, a istu platformu često su koristili i njihovi prethodnici na tim funkcijama, demokrate Džo Bajden i Entoni Blinken. Horhe Hajne, nekadašnji čileanski ambasador u Kini, a sada profesor na Školi za globalne studije Boston univerziteta, za Glas Amerike objašnjava da se digitalni mediji ne mogu izbeći i da je početna ideja u svetu diplomatije – da društvene mreže treba ostaviti tinejdžerima – pogrešna. “Danas predsednici, premijeri, ministri spoljnih poslova, ambasadori, svi koriste. A ako to ne učinite, gubite jer se odričete alata koji će vaši konkurenti koristiti. Dakle, nema izlaza iz toga. Ne možete to da ignorišete. Postoje neki ljudi koji su bolji od drugih. Neki lideri će imati ceo tim koji će upravljati njihovim platformama. Drugi će to sami da rade”, navodi Hajne. Trampov privatni profil na Eksu ima više od 100 miliona pratilaca, a zvanični, predsednički oko tri miliona. Tramp je i vlasnik društvene mreže Truth Social. “Jeste zadivljujuće kako je predsednik Tramp, čini se, isterao sve ostale. Bilo je ljudi koje sam pratio tokom godina, ali od 20. januara je sve usredsređeno na Trampa. To je zaista izuzetan fenomen”, obrazlaže profesor Kal digitalno prisustvo američkog predsednika. Kal smatra da su u određenom broju slučajeva neke Trampove poruke koje se tiču spoljne politike ipak “više namenjene domaćoj publici”, ali dodaje i da prvi čovek Amerike nije jedinstven slučaj po u tome. “Tramp ima mogućnost da kaže dramatične stvari i da privuče pažnju sveta, da dominira vestima”, kaže Kal. U vremenima velikih svetskih događanja, poput ratova ili pandemija, upotreba digitalnih medija ubrzala je tempo diplomatske komunikacije. “Diplomatija, koja se spominje kao druga najstarija profesija, nekada je bila pomalo spora, a danas su je društvene mreže ubrzale. Tamo možete odmah da odgovorite ili ne, ali onda ćete propustiti priliku. Ovo je značilo radikalnu promenu u načinu na koji diplomate međusobno komuniciraju”, ističe profesor Horhe Hajne. On je podsetio i da se od 2006, kada je nastao Tviter, “skovan” izraz “tweetplomacy”, upravo zbog popularnosti i stepena korišćenja ove platforme. “Tviter sada ima drugačije ime i promenio je svoju prirodu. Ali, dugo vremena je to bilo omiljeno oruđe diplomata. Više su voleli Tviter, da kažem Fejsbuk ili Instagram ili neki drugi instrument. Danas se TikTok veoma široko koristi”, rekao je Hajne. Platformu Tviter je 2022. kupio najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask, koji je početkom godine postao bliski saradnik predsednika Trampa. Kada se pogledaju podaci sa svih najvećih onlajn platformi, među najpraćenijim političarima su indijski premijer Narendra Modi (105 miliona na Eksu, 92 miliona na Instagramu) i bivši američki predsednik Barak Obama (130,8 miliona na Eksu). U Srbiji, presednik države Aleksandar Vučić često koristi Instagram i na ovoj društvenoj mreži ima više od 239.000 pratilaca. Profesor Nik Kal objašnjava kako hijerarhija u svetu diplomatije može da utiče na to kako i koliko se neko oglašava i zašto najviši državni zvaničnici imaju više slobode na ovom polju. “Veliki deo diplomatije mora da se vodi uz odobrenja iz centrale. A da bi diplomata uspeo na mrežama, mora da ima mandat da komunicira, odgovara i povezuje ljude za koje misle da bi mogli biti interesantni jedni drugima na isti način kao da ima privatni nalog. I mislim da zato neko na samom vrhu može da kaže šta hoće. Pošto on po prirodi funkcije ne mora ni od koga da dobije dozvolu”, kaže Kal. Sagovornici Glasa Amerike objašnjavaju da ne postoji jedna tačka “preokreta” koja je uvela digitalni svet u diplomatiju na velika vrata, ali se slažu da se ta oblast postepeno razvijala od početka 21. veka. Amerika je, prema rečima Nika Kala, počela da shvata važnost digitalne diplomatije posle terorističkih napada 11. septembra. “Kolin Pauel, tadašnji državni sekretar SAD, shvatio je da polovina američkih ambasada nema čak ni sajtove. I to ne u nekim opskurnim mestima, već u zemljama poput Švedske. Obične diplomate nisu razmišljale o internetu na taj način”, govori Kal. Ako bi trebalo jednu osobu da označiti kao “pionira” digitalne diplomatije, profesor Horhe Hajne, kaže da je to bivši meksički ambasadora u Sjedinjenim Državama, Arturo Sarukan. “Tviter je počeo 2006. On je bio ambasador Meksika u Sjedinjenim Državama od 2007. do 2013. Bio je prvi ambasador koji je koristio Tviter, zvanično pod svojim imenom. Do tada, šef misije je nerado koristio Tviter pod svojim imenom, jer se smatralo neozbiljnim i pomalo neuobičajenim. Ali činjenica da je to uradio ambasador u Vašingtonu, što najznačajnija diplomatska pozicija za svakog meksičkog diplomatu, zaista je označila prekretnicu”, priseća se Hajne. Bez obzira koliko se oblast digitalne diplomatije brzo i dinamično razvija, postoje određena ograničenja i prepreke sa kojima se svet spoljne politike suočava. “Morate da obučite više mlađih diplomata, da koriste platforme kao što je TikTok i to očigledno stvara razne probleme unutar organizacije i hijerarhije”, jasan je Hajne. A mladi vole da komuniciraju i ne žele da čitaju suvoparna saopštenja objavljena na profilima političara, ministarstava ili ambasada. “Nalozima na društvenim mrežama mora da se upravlja i da komunicirate sa pratiocima. A ako to ne uradite, neće biti mnogo efikasno i nećete imati mnogo pratilaca”, navodi Hajne koji je bio i ministar u čileanskoj vladi 1999. Tamna strana ove vrste digitalne komunikacije je činjenica da se na društvenim mrežama često kreiraju lažne vesti koje se posle prenose velikom brzinom i pred višemilionskom publikom. Ali, postoji i još jedna namena, kako primećuje Hajne. “Danas tokom pregovora učesnici mogu odmah posle sastanka, a čak i tokom njih da izađu i objave nešto. To je pre 15 godina bilo nezamislivo”, priča nekadašnji čileanski diplomata. Američke diplomate su tokom prethodnih decenija takođe bile aktivne na Eksu. Robert Ford, ambasador u Siriji od 2011. do 2014, bio je jedan od pionira Stejta departmenta na ovom polju, pa je često koristio tadašnji Tviter da zaobiđe tradicionalne medije kako bi direktno komunicirao sa Sirijcima, dok je pobijao neistine. Godine 2015, ruski mediji su objavili fotošopovanu sliku američkog ambasadora Džona Tefta koji prisustvuje mitingu tamošnjih opozicionara. Američka ambasada je odgovorila tvitovanjem sopstvenih fotošopovanih slika na kojima se pojavljuje Teft na istorijskim događajima kao što je sletanje na Mesec. “U prošlosti, bilo da je to bila američka politika u vezi sa situacijom oko Palestinaca, Hamasa, ruskih napada na Ukrajinu počevši od 2014. i rata 2022, postojale su veoma pažljivo rađene kampanje informisanja osmišljene za određenu publiku kako bi predstavili politiku SAD”, navodi Vivijan Voker, koja je sada vanredna profesorka na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu. Dodaje i kako su Sjedinjene Države upravo zahvaljujući digitalnoj diplomatiji uspele da se “bore protiv širenja lažnih informacija i zlonamernim uticajem”. “U jednoj od institucija, koja je donedavno postojala u okviru Stejt departmenta, bio je Globalni centar za angažovanje. Njegova uloga je bila da koordinira agencije unutar vlade SAD, ali i da radi sa zemljama domaćinima, kao i sa nevladinim organizacijama i ključnim liderima kako bi osmislili ciljane kampanje protiv dezinformacija”, kaže Voker. U dobre primere digitalne diplomatije spada, prema mišljenju profesora Džona Kala, spada i potez kineskog ambasadora u SAD na početku pandemije korona virusa 2020. “Bilo je kriza kada su diplomate intervenisale na zaista razuman način da smire stvari. I tako sam bio veoma impresioniran tokom prvih meseci kovida da je kineski ambasador u Vašingtonu rekao neke veoma razumne stvari da bi se sve smirilo i da bi se malo ‘ohladila’ komunikacija”, prisetio se on. Kina je specifična po mnogim pitanjima, pa i u ovom, jer u toj zemlji nije moguće pristupiti Eksu sa lokalne IP adrese, pa su čak i strani ambasadori koristili VPN. “Rečeno mi je da mogu da ga koristim, ali sam bio malo zabrinut. Ja sam državni službenik, kako mogu ovo da uradim? I rečeno mi je da nema problema i da svi to rade. Tako sam i uradio. Broj Kineza pratilaca koje sam imao, bio ograničen jer ne koriste svi VPN, iako ih je bilo. Ali koristio sam ga da komuniciram sa kolegama diplomatama, novinarima i sa ljudima u Čileu i u inostranstvu”, prepričava Horhe Hajne. I na području Balkana, u zemljama bivše Jugoslavije, ambasade moćnih zemalja imaju relativno aktivne naloge na društvenim mrežama i često baš na taj način iznose stavove matičnih država. „Ima mnogo stvari koje mogu da urade na Zapadnom Balkanu. I verovatno je najmanje važno puko najavljivanje stvari i objavljivanje saopštenja za javnost na lokalnim jezicima. Mislim da je najvažnija stvar slanje poruka o slobodi medija i ulaganje u izgradnju slobode medija na duži rok”, smatra Nik Kal. S obzirom na brzinu razvoja novih tehnologije, nekadašnji ambasador Čilea Horhe Hajne, predviđa da će sledeći korak u diplomatiji biti upotreba veštačke inteligencije (AI). “Ako pregovarate o sporazumu o slobodnoj trgovini sa drugom zemljom koristeći AI, možete da prođete kroz zapisnike svih prethodnih pregovora te zemlje o sporazumima o slobodnoj trgovini sa drugima. To se može i ručno, ali bi potrajalo. Sa veštačkom inteligencijom možete to da uradite brzo i efikasno i imaćete uvid u to koji su prioriteti pregovaračke taktike, kakvi su bili ciljevi prethodnih pregovora. Bićete u mnogo boljoj poziciji da sami pregovarate”, navodi Hajne. Govoreći o mogućim prednostima upotreba veštačke inteligencije u digitalnoj diplomatiji, profesorka Vivijan Voker se prisetila sopstvenog početka karijere u Almatiju, u Kazahstanu kada je bila zadužena za pravljenje dnevnih rezimea tekstova u lokalnim medijima. Kaže, to je bilo predigitalno doba, “kada smo morali da slušamo svaki radio program, čitamo sve novine i gledamo televizijske programe na jeziku te zemlje”. “Analizirali smo sa stručnjacima u ambasadi ili smo slali informaciju nazad u Vašington. Sve dok se ne oslanjate na AI da analizirate značenje podataka, već se oslanjate da prikupi sve ove informacije, na više jezika, a zatim ih pretvori u uredno upakovane na engleskom jeziku, to je ogromna korist”, zaključila je Voker. https://www.glasamerike.net/a/digitalna-diplomatija-kada-tvitovi-i-objave-odlu%c4%8duju-o-ratu-i-miru/8008455.html https://www.glasamerike.net/a/digitalna-diplomatija-kada-tvitovi-i-objave-odlu%c4%8duju-o-ratu-i-miru/8008455.html Sat, 15 Mar 2025 15:11:51 +0100 AktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Marko Protić) Vašington — Predsednik Donald Tramp u petak je obećao da će tražiti da odgovaraju oni koji su ga sudski gonili tokom godina kada nije bio na vlasti, govoreći u Sekretarijatu za pravosuđe, čiji su tužioci vodili neke od tih procesa protiv njega. U neuobičajenom političkom govoru u sedištu sekretarijata u Vašingtonu Tramp je izneo, kako je okarakterisao, mračnu sliku rada te institucije pre njegovog povratka na vlast u januaru, tvrdeći da su sekretarijat preoteli "stranački lojalisti i radikali". "Insistiraću i zahtevati punu i kompletnu odgovornost za zloupotrebe i pogrešne stvari koje su se dogodile. Američki narod nam je dao mandat - mandat kakav je malo ko mislio da je moguć", izjavio je predsednik. On se obratio zaposlenima u sekretarijatu koji je dva puta podigao optužnice protiv njega u godinama kada nije bio na vlasti, navodeći da je ilegalno držao poverljiva dokumenta u svojoj rezidenciji na Floridi, i da je učestvovao u zaveri u pokušaju da preokrene svoj izborni poraz 2020. godine. Specijalni tužilac Džek Smit, koji je u međuvremenu podneo ostavku, odbacio je oba slučaja nakon što je Tramp pobedio na izborima u novembru, pozivajući se na dugogodišnju praksu Sekretarijata za pravosuđe da ne vodi sudske procese protiv predsednika na vlasti. Nijedan slučaj nije stigao do faze suđenja. Tramp odavno ima antagonistički odnos sa sekretarijatom, još od vremena kada je vodio istragu veza između Trampove predizborne kampanje 2016. i ruske vlade. Više puta je iznosio tvrdnje da su procesi koje je Smit vodio protiv njega bili deo pokušaja da se spreči da se vrati na vlast, a tvrdnje da vlada "instrumentalizuje" sudstvo doprineli su njegovom povratku. Tužioci su više puta poricali da je postojao bilo kakav politički uticaj na slučajeve koje vode. Nova sekretarka za pravosuđe Pem Bondi, koju je imenovao Tramp, pokrenula je internu reviziju Smitovih slučajeva kao i drugih krivičnih slučajeva i građanskih tužbi podnetih protiv Trampa proteklih godina, pre nego što se vratio u Belu kuću. https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-pravosu%c4%91e-tramp-sudstvo-pem-bondi/8011168.html https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-pravosu%c4%91e-tramp-sudstvo-pem-bondi/8011168.html Fri, 14 Mar 2025 22:18:44 +0100 Amerika voadigital@voanews.com (Rojters) Vašington — Američki Senat usvojio je predlog zakona o privremenom finansiranju vlade kojim je izbegnuto delimično zatvaranje vlade, iako su mnoge demokrate izrazile bes zbog odluke lidera njihove stranke da podrži tu meru. Senat je izglasao predlog zakona sa 54 glasova za i 46 protiv i uputio ga Trampu na potpis, nakon što je sprečeno usvajanje četiri amandmana. Predstavnički dom, koji kontrolišu republikanci, usvojio je zakonski predlog ranije ove nedelje da bi se nastavilo finansiranje rada vlade pre isteka roka 14. marta. Senatske demokrate bile su podeljene o tome da li da podrže kraktoročnu meru kojom se nastavlja finansiranje vlade u narednih šest meseci, a ukupna vladina potrošnja smanjuje za oko 7 milijardi dolara u odnosu na nivo iz prošle godine, i taj novac prebacuje vojsci. Veći deo gneva demokrata u petak je bio usmeren ka lideru senatske manjine Čaku Šumeru, koji je u četvrtak uveče objavio da, iako mu se predlog ne dopada, zatvaranje vlade je "daleko gora opcija". Republikancima, koji imaju većinu u gornjem domu Kongresa, bili su potrebni glasovi najmanje osam demokrata da bi budžet, iz kojeg bi vlada bila finansirana do 30. septembra, bio stavljen na glasanje i na kraju usvojen. U donjem domu Kongresa, republikanski prijedlog je podržao samo jedan demokrata. "Nadam se da će dovoljan broj demokrata odbaciti prijetnju svoje stranke da će zatvoriti vladu, da bi ovaj zakonski prijedlog bio danas usvojen", poručio je u petak u Senatu lider republikanske većine Džon Tjun. Lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer u četvrtak je iznenadio većinu svojih kolega kada je najavio da će dati svoju podršku da se glasa o republikanskom prijedlogu, uprkos tome što ga je oštro kritikovao. Prethodno je od Senata tražio da usvoji raniju verziju privremenog budžeta, koji je bio rezultat dvostranačkih pregovora. U četvrtak je međutim poručio da neće dozvoliti zatvaranje vladinih službi. U govoru u Senatu, u petak, ponovio je da će glasati da vlada ostane otvorena. "Zatvaranje vlade bi Donaldu Trampu i Ilonu Masku omogućilo da unište ključne vladine službe značajno bržim tempom nego što to sada mogu da urade", poručio je Šumer. Predsjednik SAD i milijrder Ilon Mask, koji je na čelu Agencije za efikasnost vlade (DOGE), vode kampanju za smanjenje državne administracije zbog, kako tvrde, brojnih pronevjera i bespotrebnog trošenja novca poreskih obveznika. Desetine hiljada vladnih radnika su do sada otpuštene ili su uzeme otpremnine. Nezavisne organizacije i analitičari ocjenjuju da DOGE koristi previše široke tvrdnje o pronevjerama da bi opravdao ukidanje federalnih programa i službi. Demokratski senatori smatraju da bi usvajanje republikanskog prijedloga za finansiranje vlade olakšalo napore Trampove administracije da značajno izmijeni federalnu vladu i socijalne programe. "Ja ne želim zatvaranje vlade. I zato bih volio da glasam o zakonskom prijedlogu da finansiramo vladu 30 dana dok traju dvostranački pregovori. Međutim, neću podržati republikanski zakonski prijedlog iz Predstavničkog doma zato što Ilonu Masku daje više sredstava da zatvori velike djelove federalne vlade da bi je namjestio za ljude kao što je on i za veoma bogate", poručio je u četvrtak demokratski senator Kris van Holen. Iz Bijele kuće je međutim ranije ove nedelje poručeno da će glasanje protiv privremenog budđeta "nanijeti štetu Amerikancima i poništiti nevjerovatan zamah koji je predsjednik Tramp napravio" proteklih više od 50 dana. https://www.glasamerike.net/a/senat-vlada-predlog-finansiranje/8010727.html https://www.glasamerike.net/a/senat-vlada-predlog-finansiranje/8010727.html Fri, 14 Mar 2025 16:25:42 +0100 AmerikaAktuelno voadigital@voanews.com (Glas Amerike, Ketrin Džipson) U pokušaju administracije Donalda Trampa „da učini Ameriku ponovo zdravom“, jedna od najvećih meta je ultraprerađena hrana. Robert F. Kenedi mlađi, državni sekretar za zdravstvo, naveo je "visoko hemijski obrađenu hranu" kao glavnog krivca za epidemiju hroničnih bolesti u SAD, uključujući bolesti kao što su gojaznost, dijabetes i autoimuni poremećaji. Ta hrana "truje" ljude, posebno djecu, rekao je Kenedi tokom pretresa u Senatu povodom njegovog imenovanja. Obećao je da će raditi na uklanjanju takve hrane iz federalnih programa kao što je Program pomoći u dopunskoj ishrani ili SNAP. "Učiniću sve što je u mojoj moći da vratim zdravlje Amerikanaca na pravi put", rekao je on članovima Kongresa. Ključno za taj cilj moglo bi biti da se pobrine da potrošači razumiju osnovne činjenice o ultraprerađenoj hrani i ulozi koju ona ima u svakodnevnim obrocima. Od slatkih žitarica za doručak do smrznutih pica za večeru, uz grickalice kao što su čips, gazirana pića i sladoledi, ultra obrađena hrana čini oko 60% američke prehrane. Za djecu i tinejdžere, čak je i veći – oko dvije trećine onoga što jedu. To je zabrinjavajuće jer je ultraobrađena hrana povezana sa nizom negativnih posljedica na zdravlje, od gojaznosti i dijabetesa do srčanih bolesti, depresije, demencije i još mnogo toga. Jedna nedavna studija je pokazala da konzumiranje ove hrane može povećati rizik od rane smrti. Nauka o ishrani je komplikovana i većina dosadašnjih istraživanja pronašla je veze, a ne dokaze, u vezi sa zdravstvenim posljedicama ove hrane. Proizvođači hrane tvrde da prerađivanje povećava sigurnost i zalihe hrane i nudi jeftin i zgodan način za pružanje raznolike i hranljive prehrane. Čak i kada bi nauka bila precizna, teško je znati koji praktičan savjet dati kada ultraprerađena hrana – prema procjenama iz jedne studije – čini više od 70% zaliha hrane u SAD. Šta je ultraprerađena hrana? Većina namirnica se obrađuje, bilo da se radi o zamrzavanju, mljevenju, fermentaciji, pasterizaciji ili drugim postupcima. Godine 2009. brazilski epidemiolog Karlos Monteiro i kolege prvi su predložili sistem koji klasifikuje hranu prema količini obrade kojoj je podvrgnuta, a ne prema sadržaju nutrijenata. Na vrhu ljestvice koja ima četiri nivoa nalaze se namirnice stvorene industrijskim procesima i sa sastojcima kao što su aditivi, boje i konzervansi koje se ne može kopirati u kućnoj kuhinji, kaže Kevin Hol, istraživač koji se fokusira na metabolizam i ishranu u Nacionalnom institutu za zdravlje. “To je većina, iako ne sva, upakovana hrana koju vidite”, rekao je Hol. Takva je hrana često napravljena da bude i jeftina i neodoljivo ukusna, kaže doktorica Nina Prasad, direktorica programa politike hrane u „Bloomberg Philanthropies“. "Imaju pravu kombinaciju šećera, soli i masti i jednostavno ne možete prestati da ih jedete", kazala je Prasad Međutim, sam nivo prerade ne određuje da li je hrana nezdrava ili ne, naveo je Hol. Hljeb od celog zrna, jogurt, tofu i formula za bebe su, na primjer, visoko obrađeni, ali su i hranjivi. Da li je ultraprerađena hrana štetna? Mnoga istraživanja ukazuju da je ishrana u kojoj ima mnogo takvih namirnica povezana sa negativnim zdravstvenim ishodima. Ali ta istraživanja ne mogu reći da li je sama hrana uzrok negativnih efekata - ili postoji nešto drugo u vezi sa ljudima koji jedu takve namirnice, a što bi moglo biti odgovorno za probleme. Ultraprerađena hrana obično ima veće količine natrijuma, zasićenih masti i šećera, a ima manje vlakana i proteina. Nije jasno da li baš ti nutrijenti izazivaju posljedice. Hol i njegove kolege prvi su sproveli mali, ali uticajan eksperiment, koji je direktno uspoređivao rezultate jedenja slične hrane napravljene od ultraprerađene i od neprerađene hrane. Objavljeno 2019. godine, istraživanje je uključilo 20 odraslih osoba koje su na mjesec dana otišle živjeti u Nacionalni institut za zdravlje. Imali su ishranu od ultraprerađene i neprerađene hrane, usklađenu po kalorijama, šećerima, mastima, vlaknima i makronutrijentima. To je trajalo dvije sedmice i rečeno im je da jedu onoliko koliko žele. Kada su učesnici jeli ultraprerađenu hranu, unosili su oko 500 kalorija dnevno više nego kada su jeli neprerađenu hranu, otkrili su istraživači - i dobili su u prosjeku oko 1 kilogram tokom perioda istraživanja. Kada su isto toliko vremena jeli samo neprerađenu hranu, izgubili su oko 1 kilogram. Hol sada sprovodi detaljniju studiju, ali proces je spor i skup i rezultati se ne očekuju do kraja naredne godine. On i drugi tvrde da su takva istraživanja neophodna. “Bolje je razumjeti mehanizme pomoću kojih izazivaju štetne zdravstvene posljedice, ako ih izazivaju”, rekao je. Da li bi ultraprerađena hrana trebala da bude regulisana? Neki zagovornici, poput Prasad, tvrde da bi veliki broj istraživanja koja povezuju ultraprerađenu hranu sa lošim zdravljem trebao biti više nego dovoljan da podstakne vladu i industriju da promijene politiku. Ona poziva na akcije kao što su povećanje poreza na zašećerene napitke, strožija ograničenja u korišćenju natrija za proizvođače i sprečavanje reklamiranja takve hrane djeci. „Želimo li rizikovati da se naša djeca razboljevaju dok čekamo da se pojave savršeni dokazi?", pita Prasad. Prošle godine, bivši komesar Administracije za hranu i lijekove Robert Kalif pokrenuo je ovu temu, rekavši na konferenciji stručnjaka za prehrambenu politiku da je ultraprerađena hrana “jedna od najkompleksnijih stvari kojima sam se ikada bavio”. Ali, zaključio je, „moramo imati naučnu osnovu, a onda moramo ići do kraja.“ Kako bi potrošači trebali da se odnose prema ultraprerađenoj hrani? U zemljama poput SAD, teško je izbjeći visoko prerađenu hranu - i nije jasno na koju bi se trebalo fokusirati, kaže Aviva Musikus, naučna direktorica Centra za nauku od javnog interesa, koji se zalaže za politike o hrani. "Količina ultraprerađene hrane je tako velika", rekla je. Umjesto toga, bolje je voditi računa o sastojcima u hrani, kaže ona i dodaje da bi ljudi trebali provjeravati etikete na proizvodima i praviti izbore koji su u skladu sa trenutnim smjernicama za ishranu. “Imamo zaista dobre dokaze da dodani šećer nije dobar za nas. Imamo dokaze da hrana sa visokim sadržajem natrijuma nije dobra za nas”, rekla je ona. “Imamo sjajne dokaze da je voće i povrće koje je minimalno obrađeno zaista dobro za nas.” Važno je ne klevetati određenu hranu, dodala je. Mnogi konzumenti nemaju vremena ili novca da kuhaju većinu jela od nule. "Hrana treba da donosi radost i da bude ukusna i ne bi trebalo da uključuje moralno prosuđivanje", kaže Musikus. https://www.glasamerike.net/a/ultrapreradjena-hrana-amerika-losa-ljudi/8008490.html https://www.glasamerike.net/a/ultrapreradjena-hrana-amerika-losa-ljudi/8008490.html Fri, 14 Mar 2025 04:13:07 +0100 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (AP) KRISTAL SITI, FLORIDA — Sudari sa brodovima su uzrok najmanje 20 odsto smrtnih slučajeva morskih krava na Floridi svake godine. Ali, to nije jedina pretnja sa kojom se suočavaju ovi nežni morski divovi. Grad Kristal River na Floridi privlači turiste iz celog sveta koji dolaze da vide morske krave. Od novembra do aprila, to područje je puno velikih morskih sisara koji tragaju za toplim vodama oko Kristalne reke, čija temperatura iznosi oko 22 stepena Celzijusa. Kapetan Derek Šmit je vlasnik i direktor kompanije, pod nazivom “Morske krave u raju”, koja posetiocima nudi pogled izbliza na ove životinje, ali bez remećenja njihovog života. “Naša kompanija je zasnovana na principu pasivnog posmatranja. Pokušavamo da preduzmemo sve što možemo da osiguramo da, ako na primer naiđemo na morske krave dok se hrane, ne ometamo njihovo hranjenje, da ih ne remetimo ako spavaju, i ne prekidamo njihovo prirodno ponašanje na bilo koji način”, kaže Šmit. Kristal River je takođe jedino mesto na Floridi na kojem može javno da se pliva sa morskim kravama. Ali, ne smeju da se dodiruju ili da se juri za njima – osim ako krave ne odluče da dođu do vas, što je veoma retko. Prema najnovijem prebrojavanju obavljenom 2022, na Floridi živi između 8 i 11 hiljada morskih krava, ali se one smatraju ugroženom vrstom, prema Zakonu o ugroženim vrstama. “Morske krave svakog dana jedu količinu hrane koja je ravna 10 odsto njihove telesne težine. To je sada veoma teško postići, u velikoj meri zbog uragana koje smo imali protekle dve godine, koji su uništili morsku travu kojom se hrane", kaže Šmit. Prošlogodišnji uragani Helena i Milton zbrisali su mnogo trave u tom području, što je glavni izvor hrane za morske krave. Takođe postoji strah da bi porast temperature okeana mogao da utiče na broj krava zbog poremećaja njihovih migracionih puteva. "Što je topliji okean, one idu dalje. Vidimo da sve više njih ostaje kad temperatura padne", objašnjava turistički vodič Kejsi Fridet. Tokom 2021 godine, smrtnost morskih krava dostigla je rekordni nivo, oko 1100. Posle toga je došlo do pada, ali svake godine uginu na stotine njih. Ipak, ima nekih obećavajućih znakova. Direktorka akvarijuma Klirvoter, Monika Ros radi sa morskim kravama više od 30 godina. “Uočila sam da se populacija sve više vraća. To su domišljate životinje, sve dok su u blizini izvori hrane, prilagodiće se",kaže Ros. Jedan od ciljeva ovih tura je da se stvori svest o tim zaštićenim životinjama. Zvaničnici za zaštitu ribe i divljači kažu da se broj morskih krava u SAD povećava, a u januaru je savezna agencija za ribu i divljač odbila zahtev da se one proglase za ugroženu vrstu. https://www.glasamerike.net/a/florida-morske-krave-opstanak/8006956.html https://www.glasamerike.net/a/florida-morske-krave-opstanak/8006956.html Fri, 14 Mar 2025 00:24:51 +0100 AmerikaDruštvo voadigital@voanews.com (Valdija Baraputri) VAŠINGTON — Izložba u Nacionalnom muzeju u Vašingtonu prikazuje sasvim novi – moderniji pristup arhitekturi na jugu Sjedinjenih Država. Odlika arhitekture u južnim američkim državama dugo su bile kuće velike površine, okružene belim stubovima, koje su imale dugačke terase. Tu se, takođe, ubrajaju i ukrašene kuće francuskog stila - građene u području Nju Orleansa. Ipak, u Nacionalnom muzeju građevina u američkom glavnom gradu, izložba pod nazivom "Saut Forti" prikazuje novu južnjačku estetiku. Desetine arhitektonskih kompanija prijavilo je nacrte projekata izgrađenih duž jugoistočnog dela autoputa 40, koji se proteže od obale Severne Karoline do Oklahome. "Zadovoljni smo saradnjom sa Univerzitetom Arkansasa u organizovanju izložbe. Želimo da ukažemo na arhitekte koje rade tako značajan posao, baveći se savremenom arhitekturom - preispitujući šta je južnjačka arhitektura", kaže kustoskinja muzeja Keti Frenkel. U Nju Orleansu, kompanija Džonatana Tejta dizajnira pristupačne stambene projekate. U Severnoj Karolini, Ketrin Hogan i njen tim dizajniraju škole i centre kulture. Izložba takođe sadrži futuristički Centar za dizajn Univerziteta Arkansas, kao i renoviranu Prezbiterijansku crkvu u Memfisu u Tenesiju. "Nadam se da izložba pokazuje vitalnost savremene arhitekture juga, ukazuje na kvalitet konstrukcije, kao i naša pažljiva razmatranja”, kaže Piter Mekejt iz Škole arhitekture "Fej Džons". Postavka prikazuje američki jug očima arhitekata: kao dinamičan, hrabar i živahan. Arhitektura je više od usluge ili proizvoda; ima moć da prikaže ono što je značajno za tamošnje zajednice, objašnjava Roj Deker, vodeći arhitekta u projektantskoj firmi “Duval Deker”. "Šta je održivo? Šta je pošteno? Šta je ekonomično? Angažovani smo u oblasti ograničenih resursa, velikih potreba i razlika. Pitanje je i kako arhitektura može ostvariti pozitivan uticaj?”, kaže Deker. Izložba “Saut Forti” istražuje i javne prostore – škole, kulturne centre i druge objekte koji poboljšavaju kvalitet života lokalnih zajednica. “Na panou možete viditeti rad Marlona Blekvela i njegovih saradnika. Velika građevina nalik ambaru - koja je zapravo škola. To je izvanredno urađen posao", smatra Mekejt. Izložba je otvorena sredinom februara i trajaće do zime 2026. godine. https://www.glasamerike.net/a/jug-amerike-arhitekte-nova-vizija/8008425.html https://www.glasamerike.net/a/jug-amerike-arhitekte-nova-vizija/8008425.html Fri, 14 Mar 2025 00:16:26 +0100 AmerikaDruštvo voadigital@voanews.com (Maksim Adams) Federalni sudija naredio je administraciji predsednika Donalda Trampa da vrati na posao hiljade - ako ne i desetine hiljada - radnika na probnom radu koji su izgubili posao u okviru masovnih otpuštanja u različitim vladinim službama prošlog meseca, navodeći da je to naredila Kancelarija za ljudske resurse koja nije imala ovlašćenje. Sudija Vilijam Elsup u San Francisku naredio je sekretarijatima za pitanja veterana, poljoprivredu, odbranu, nacionalne parkove kao i sekretarijatu finansija da odmah vrati na posao zaposlene koji su otpušteni 13. i 14. februara po nalogu Kancelarije za ljudske resurse (OPM) i vršioca dužnosti njenog direktora Čarlsa Ezela. Sudija je naložio agencijama da u roku od sedam dana dostave spisak zaposlenih koji su na probnom radu i objašnjenje kako su sekretarijati postupili i da li su se povinovali tom nalogu u svakom pojedinačnom slučaju. Sud je privremenu odluku o povratku radnika na posao doneo posle razmatranja tužbe koju je podnela koalicija radničkih sindikata i organizacija, u vreme dok republikanska administracija nastoji da dramatično smanji obim federalne vlade. “Masovna otpuštanja federalnih radnika nisu samo napad na vladine agencije i njihovu sposobnost da funkcionišu već i direktan napad na javno zemljište, prirodu i divlji svet, i vladavinu zakona", rekao je jedan od podnosilaca tužbe Erik Molvar iz organizacije "Western Watersheds Project". Bela kuća nije odmah odgovorila na poruke da prokomentariše odluku saveznog sudije. Sudija je izrazio frustraciju zbog, kako je naveo, pokušaja vlade da zaobiđe zakone i propise kojima se reguliše smanjenje radne snage - što joj je inače dozvoljeno - otpuštanjem radnika na probnom radu koji nisu dovoljno zaštićeni i ne mogu da ulože žalbu. Rekao je da je užasnut zbog toga što su neki ljudi dobili otkaz navodno zbog loših rezultata, iako su samo nekoliko meseci ranije dobili blistave ocene svog rada. “Tužan je dan kada naša vlada otpušta dobrog radnika i kaže da to radi na osnovu njegovog rada, za šta veoma dobro znaju da nije tačno" rekao je. “To ne bi trebalo da se radi u našoj zemlji". Vladini advokati kažu da su masovni otkazi legalni, pošto su pojedinačne agencije razmatrale i odlučivale koji zaposleni na probnom radu treba da nastave sa radom. Slučaj u kome je odlučivao savezni sudija u San Francisku je samo jedna od više tužbi kojima se osporavaju masovna otpuštanja. Drugi sudija u Merilendu u sredu je delovao skeptično prema Trampovoj administraciji, na pretresu povodom tužbe koju je podnelo više od 20 država. Sudija u prestonici Vašingtonu, s druge strane, prošlog meseca je odbacio žalbu radničkih sindikata pozivajući se na zakon o zapošljavanju. Procenjuje se da u različitim federalnim agencijama ima oko 200.000 radnika na probnom radu. Među njima su novozaposleni, ali i radnici koji su nedavno unapređeni. Oko 15.000 njih radi u Kaliforniji, pružajući usluge u rasponu od sprečavanja požara do staranja o veteranima, prema tužbi koju je podnela koalicija radničkih sindikata i neprofitnih organizacija koje zastupaju nacionalne parkove, veterane i mala preduzeća. Podnosioci tužbe su naveli da su brojne agencije obavestile radnike da je služba za ljudske resurse naredila da budu otpušteni i da se koristi isti imejl kojim se obavšetava da su radnici opušteni zbog svog učinka na radnom mestu. https://www.glasamerike.net/a/sud-federalni-radnici-otpu%c5%a1tanje-povratak-posao/8009752.html https://www.glasamerike.net/a/sud-federalni-radnici-otpu%c5%a1tanje-povratak-posao/8009752.html Thu, 13 Mar 2025 22:00:04 +0100 Amerika voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) Njujork — Pošto nije uspeo da smiri studentske proteste koji samo rastu, srpski autoritarni lider Aleksandar Vučić posegnuo je za već isprobanim "žrtvenim jarcima" i lansirao napade iz medija koju su mu naklonjeni na organizacije koje dobijaju novac i iz inostranstva i kritički su nastrojene prema Vučiću, piše američki Njujork tajms. List navodi da su srpske vlasti, ohrabrene napadima administacije Donalda Trampa na Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), sprovele raciju u prostorijama četiri nevladine organizacije bez naloga za pretres. Na meti policijskih pretraga bile su CRTA, Građanske inicijative, Fondacija Trag, Centar za praktičnu politku. Njujork tajms piše da su CRTA, Građanske inicjative i Fondacija Trag dobile samo mali deo svog budžeta od USAID-a, dok Centar za praktičnu politiku nije uopšte dobijao novac od američke agencije. Srpske vlasti su ovu akciju pravdale izjavama Trampa i Ilona Maska o USAID-u kao "kriminalnoj organizaciji" i saopštile da su tražile pomoć od američkog Sekretarijata za pravosuđe. Iz tog sekretarijata je za Glas Amerike ranije rečeno da ne mogu da potvrde da li komuniciraju sa Srbijom. Sve ovo se dešava dok se u Beogradu predsednik Srbije sastao sa Donaldom Trampom mlađim. Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa je za Njujork tajms ocenila da Vučić "gleda kako se ponaša najmoćnija zemlja na svetu i da je shvatio da se tako može rešiti ljudi koji mu se ne dopadaju". Srbija se, podseća Njujork tajms, pominjala u izjavama zvaničnika Bele kuće kao jedna od zemalja u kojoj su trošene pare iz USAID-a za "sumanute prioritete", kao što je 1,5 miliona dolara za unapređenje različitosti na radnim mestima. LGBTQ organizacija, Grupa izađi, koja je primila donaciju od USAID-a, nije bila predmet policijskih racija, piše list i podseća da je najveći korisnik američkog novca bila vlada ili institucije povezane sa njom. Predsednica Skupštine Ana Brnabić, kako se navodi, koja je godinama radila na projektima finansiranim od strane USAID-a, sada napada tu organizaciju i korisnike njenih donacija u Srbiji. USAID je, posle pada Slobodana Miloševića, finansirao projekte u Srbiji koji je trebalo da ojačaju domaće institucije, pravosuđe i civilno društvo. Njujork tajms piše da je sve targetirane organizacije vlast optužila da organizuju studentske proteste koji su počeli posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra. Vlast je najpre tvrdila da novac i aktivisti za proteste dolaze iz Hrvatske, a potom su "krivci" postali USAID i srpske organizacije koje su dobijale donacije od američke agencije. Ivan Đurić iz organizacije CRTA kaže za su potezi Trampove administracije prema USAID-u "otvorili sezonu lova na civilno društvo u trenutku protesta, najvećih izazova za aktuelnu vlast". "Svi se sada boje da budu na bilo koji način povezani sa USAID-om. To je kao da ste deo narko kartela", kaže urednik istraživačkog portala Krik, Stevan Dojčinović čija organizacija nije dobijala američki novac, ali je redovno na meti tabloida kao "deo velike kriminalne porodice". Njujork tajms piše da se slična situacija sa korisnicima donacija USAID-a dešava u Mađarskoj, gde je premijer Viktor Orban optužio te organizacije za rušenje vlade. Za razliku od Mađarske, koja je dobila samo mali deo pomoći USAID-a, Srbija je veliki korisnik američkog novca - koji većinom odlazi vladi. https://www.glasamerike.net/a/njujork-tajms-ohrabren-trampom-vu%c4%8di%c4%87-se-obra%c4%8dunava-sa-aktivistima-/8009478.html https://www.glasamerike.net/a/njujork-tajms-ohrabren-trampom-vu%c4%8di%c4%87-se-obra%c4%8dunava-sa-aktivistima-/8009478.html Thu, 13 Mar 2025 17:35:50 +0100 Amerika voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Vašington — Neki od najviše rangiranih republikanskih i demokratskih lidera u Kongresu uputili su zajedničko pismo američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, povodom dešavanja u Bosni i Hercegovini (BiH). Senator Ričard Durbin, jedan od potpisnika pisma, naveo je za Glas Amerike da mu je bilo drago što je, prilikom posjete BiH sa bivšim senatorom Benom Kardinom, vidio napredak postignut nakon rata. "Ali dok je Dejtonski sporazum donio kraj tom užasnom konfliktu, tu su još uvijek zabrinjavajući remetioci poput Milorada Dodika. Njegova agenda za poništavanje teško uspostavljenog mira ne smije prevladati", naveo je Durbin. "Stabilnost na Balkanu ostaje važan američki i evropski interes i u potpunosti podržavam mjere za sprečavanje bilo kakvog nazadovanja", zaključio je američki senator, koji u Kongresu predstavlja državu Ilinois. Durbin i ostali potpisnici su u pismu Rubiju izrazili zabrinutost zbog, kako su naveli, “nedavnih postupaka lidera entiteta Republika Srpska, Milorada Dodika, koji se godina bavi secesionističkim djelovanjem, izazivajući državne institucije u BiH, potkopavajući Dejtonski sporazum i ugrožavajući teritorijalni integritet i etno-socijalnu koheziju u zemlji”. Oni su naveli da su Sjedinjene Države kao odgovor na ovo djelovanje, uključujući i za vrijeme prve Trumpove administracije, uvele sankcije Dodiku, kao i pojedincima i entitetima koji su mu pomagali u njegovim secesionističkim djelima. Dodali su da je Ustavni sud BiH osudio Dodika na godinu dana zatvora i zabranio mu bavljenje politikom na šest godina, kao posljedicu njegove odluke da sprovodi neustavne zakone koji odbacuju nadležnost Ustavnog suda i Visokog predstavnika. U pismu ističu i da je Dodik poslije toga obećao da će ignorisati presudu i nastaviti sa svojim separatističkim planom, što ga je navelo da preduzme korake ka potencijalnoj secesiji Republike Srpske od BiH. Sekrataru Rubiju objasnili su da su Dodik i njegovi saveznici nedavno eskalirali secesionističku krizu koju su sami stvorili. “Narodna skupština Republike Srpske usvojila je, a Dodik implementirao, dva nova neustavna zakona kojima je cilj zabraniti funkcionisanje bezbjednosnih i pravosudnih institucija na državnom nivou u Republici Srpskoj. Entitetskim institucijama Republike Srpske naređeno je da silom zaustave i spriječe zakonito djelovanje i rad državnih institucija BiH u granicama Republike Srpske. Zaposlenim u državnim institucijama koji žive i rade u Republici Srpskoj, osim prijetnji silom, zaprećeno je i hapšenjem, sankcijama i kaznenim postupkom ukoliko nastave izvršavati obaveze", navodi se u dvostranačkom pismu upućenom američkom državnom sekretaru. "Ovo je direktan napad na ustavni poredak BiH i Dejtonski mirovni sporazum. Apeliramo na administraciju da iskoristi sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju, uključujući diplomatiju i sankcije, kako bi spriječila pogoršanje situacije u BiH”, dodaje se. U pismu su apelovali na administraciju Donalda Trampa da: Proširi ciljane sankcije protiv Dodika i njegovih pomagača, uključujući dodatna finansijska ograničenja i zabrane putovanja za one koji potkopavaju suverenitet i demokratske procese BiHPoveća diplomatski angažman sa BiH, uključujući imenovanje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan u cilju koordinacije politikeBlisko koordinira sa evropskim saveznicima i partnerima kako bi predstavili jedinstvenu međunarodnu poziciju protiv secesionističkih prijetnji, koje uključuju preispitivanje spremnosti misije EUFOR-a, Operacije Althea, da odgovori na sve potencijalne sigurnosne prijetnjeNastavi sa snažnim izjavama zvaničnika Sjedinjenih Država u BiH tako što će ponovo javno i nedvosmisleno potvrditi na najvišim nivoima da su Sjedinjene Države opredijeljene za suverenitet, teritorijalni integritet i multietničku karakter BiH. “Sigurnost, stabilnost i ekonomski prosperitet BiH i dalje su od vitalnog značaja za interese Sjedinjenih Država na Zapadnom Balkanu. Snažno vodstvo Sjedinjenih Država, koje radi u dogovoru sa našim saveznicima i partnerima, od suštinskog je značaja za suprotstavljanje destabilizirajućem planu gospodina Dodika. Spremni smo podržati napore Administracije u ovom pogledu i radujemo se nastavku saradnje na unapređenju mira, stabilnosti i demokratskog razvoja u BiH”, stoji u zaključku pisma. Pismo su uz Durbina potpisali: Čarls Grasli, najviše rangirani član Republikanske stranke u Senatu, Džejms Riš, predsjedavajući Komiteta za vanjske poslove Senata, te senatori Džin Šahin, Tom Tilis, Kris Van Holen, Piter Velč, kao i članovi Predstavničkog doma, Majk Kvigli i En Vagner. U srijedu je na mreži Eks još jedan član Predstavničkog doma, republikanac Džo Vilson, napisao da "korumpirani Milorad Dodik, kojeg su SAD sankcionisale, te ratni zločinac (Vladimir) Putin prijete da će srušiti Dejtonski mirovni sporazum i destabilizovati BiH". Vilson je dodao da je državni sekretar Rubio u pravu i da "se tome moramo suprotstaviti i spriječiti da se istorija ponovi." Rubio je 8. marta na mreži Eks napisao da postupci Dodika podrivaju institucije BiH i ugrožavaju njenu bezbjednost i stabilnost. Dodik je, nakon prvostepene presude Suda BiH, potpisao ukaz o proglašenju zakona kojim se Sudu BiH, Tužilaštvu BiH, Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH i Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) zabranjuje djelovanje u RS. Ustavni sud BiH je privremeno van snage stavio taj i druge slične zakone koje je usvojila Narodna skupština RS, dok Tužilaštvo BiH vodi istragu zbog napada na ustavni poredak. Tužilaštvo BiH je izdalo nalog za privođenje Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i predsjednika Narodne skupštine, Nenada Stevandića, jer se nisu odazvali pozive za saslušanje. UN pozivaju na uzdržanost Zabrinutost zbog trenutne situacije u BiH u četvrtak su izrazile i Ujedinjene nacije, koje su pozvale "sve političke lidera da u potpunosti podrže i omoguće rad državnih institucija da bi se konsolidovao mir i osigurala stabilnost širom Bosne i Hercegovine". "Pozivamo sve relevantne aktere da pokažu uzdržanost, uzdrže se od izjava i poteza koji izazivaju podjele i umjesto toga se obavežu na konstruktivan dijalog i saradnju", rekao je portparol UN-a Stefan Dižarik u odgovoru na pitanja novinara na redovnom brifingu. https://www.glasamerike.net/a/pismo-clanovi-kongres-rubio-sankcije-prosiriti-dodik-spreciti-ugrozavanje-stabilnost-bosna/8009384.html https://www.glasamerike.net/a/pismo-clanovi-kongres-rubio-sankcije-prosiriti-dodik-spreciti-ugrozavanje-stabilnost-bosna/8009384.html Thu, 13 Mar 2025 15:50:58 +0100 BalkanAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Tanja Gatarić, Ajdin Muratović, Milena Đurđić, Dino Jahić) Hotel Ruzvelt, znamenitost Njujorka više od jednog vijeka, ponovo se suočava sa neizvjesnom budućnošću. Prošlog mjeseca, gradski zvaničnici objavili su planove da ga od nadolazećeg ljeta prestanu koristiti kao sklonište i centar za obradu migranata. Otvoren 1924. godine za pružanje usluga putnicima koji koriste obližnji željeznički terminal Grand Central, ovaj kultni hotel je preživio prohibiciju, Veliku depresiju, Drugi svjetski rat i 11. septembar. Pandemija kovida 19 primorala je hotel da 2020. godine zatvori vrata za goste zbog finansijskih gubitaka, dok je 2023. godine otvoren za prihvat ilegalnih imigranata koji su preplavili grad. Kroz sve to, Ruzvelt, od milja poznat kao Velika dama Medison avenije, postao je omiljena lokacija na kojoj je sniman bezbroj holivudskih filmova i serija. Iako je sudbina hotela pod znakom pitanja, prošlost Ruzvelta, zabilježena na fotografijama i filmovima, služi kao mikrokosmos njujorške i američke istorije. 1924: Nazvan po predsjedniku Teodoru Ruzveltu, hotel je otvoren samo četiri godine nakon početka prohibicije, nacionalne zabrane proizvodnje i prodaje alkohola u SAD koja je traja 13 godina. Dok je prohibicija primorala neke gradske hotele da se zatvore, područje oko Grand Centrala je procvjetalo u godinama nakon Prvog svjetskog rata, privlačeći komercijalne graditelje, uključujući i one koji su izgradili Ruzvelt. Iako nije bio među najraskošnijim hotelima u Njujorku, ovaj objekat sa četiri zvjezdice i sa 19 spratova postao je znamenitost u centru Menhetna. Zbog prohibicije, hotel je prekinuo tradiciju i u prizemlju je uz ulice imao izloge prodavnica umjesto salona i barova. Bio je među prvim hotelima na svijetu koji je nudio usluge čuvanja kućnih ljubimaca, brigu o djeci, a imao je i vlastitog doktora. 1929: Iako na meniju nije bilo alkohola, Ruzvelt je postao magnet za turiste i ljubitelje muzike. Na vrhuncu prohibicije, čuveni Gaj Lombardo i njegov bend Kraljevski Kanađani, izveli su prvi nastup uživo u hotelskom Grilu Ruzvelt, nastavljajući zabavljati fanove u naredne tri decenije. Njihova izvedba "Auld Lang Syne", škotske pjesme o starim prijateljstvima i ljubavima, postala je novogodišnja tradicija. List Variety je kasnije hvalio Lombarda kao "jedinog Kanađanina koji je ikada stvorio američku tradiciju", cementirajući njegovo nasljeđe u Ruzveltu. 1943: Hotelski magnat Konrad Hilton kupio je Ruzvelt, zajedno sa hotelom Plaza, nazvavši Ruzvelt „finim hotelom sa velikim prostorima“. On se nastanio predsjedničkom apartmanu Ruzvelta. Ovom akvizicijom, Hilton je postao prvi američki hotelski lanac koji je poslovao od istočne do zapadne obale. Četiri godine kasnije, Ruzvelt je ponovo ušao u istoriju kada je postao prvi hotel koji je ponudio televizor u svakoj sobi. Hilton je prestao da bude vlasnik 1956. godine kada je njegova kompanija bila primorana da proda imovinu u sklopu antimonopolske tužbe koju je pokrenula vlada. 1948: Ruzvelt je sredinom 20. vijeka postao i dio političkog života, služeći kao predizborni štab republikanskog predsjedničkog kandidata Tomasa Djuija 1944. i 1948. godine. Djui je izgubio oba izbora i priznavao poraz iz hotela. U godinama koje su uslijedile, hotel je bio domaćin drugih političkih događaja visokog profila. 1970-2010: Počevši od 1970-ih godina, Ruzvelt je sa svojom neoklasičnom fasadom i unutrašnjim izgledom iz prošlosti postao omiljena lokacija za snimanje holivudskih filmova. Među više od deset filmova koji su tamo snimljeni su: “The French Connection” (1971), “Wall Street” (1987), “Presumed Innocent” (1990) i “Maid in Manhattan” (2002). Tamo je snimano i nekoliko serija, među kojima su: “Mad Men” i “Law & Order”. 1979: Hotel je više puta mijenjao vlasnika prije nego što je aviokompanija "Pakistan International Airlines", uz podršku saudijskog princa Kalida bin Faisala Al Sauda, preuzela upravljanje od njujorške porodice koja se bavila nekretninama. Ugovor je sklopljen uz opciju kupovine hotela za 36,5 miliona dolara nakon 20 godina - posao koji je aviokompanija zaključila 2000. godine. Smatran nacionalnim dobrom od pakistanske vlade, Ruzvelt je postao omiljeno mjesto za smještaj prilikom posjeta pakistanskih premijera i drugih uglednika u Njujork. Krajem 1990-ih, hotel je bio domaćin nastupa najvećeg pakistanskog rok benda "Junoon". 2020-2023: Posljednjih decenija, Ruzvelt je imao finansijske probleme. Godine 2020. zatvorio je svoja vrata za goste, pozivajući se na "okruženje bez presedana" koje je proizašlo iz pandemije. Novi početak je dobio kada je Njujork 2023. potpisao trogodišnji zakup za 220 miliona dolara, da bi ga koristio kao sklonište za migrante i centar za procesiranje imigranata. Ali to se pokazalo kao samo kratkoročna mjera koja nije spasila hotel. U februaru 2025. gradonačelnik Erik Adams je objavio da grad otkazuje zakup, označavajući kraj jedne ere u istoriji Njujorka. https://www.glasamerike.net/a/hotel-ruzvelt-istorija-njujork/8008258.html https://www.glasamerike.net/a/hotel-ruzvelt-istorija-njujork/8008258.html Thu, 13 Mar 2025 14:49:18 +0100 AmerikaAktuelno voadigital@voanews.com (Masud Farivar) PENTAGON — SAD su ispraznile pritvorni centar u mornaričkoj bazi u zalivu Gvantanamo na Kubi gde su držani ilegalni migranti, i poslednju grupu migranata poslale nazad na američku teritoriju gde čekaju deportaciju. Dvoje zvaničnika Pentagona izjavilo je za Glas Amerike da je 40 zatvorenika, među kojima je 23 "ilegalnih imigranata koji predstavljaju veliku pretnju", a koji su držani u pritvornom centru u Gvantanamu, prebačeno u Luizijanu u utorak. Zvaničnici, koji su govorili o operaciji pod uslovom da ostanu anonimni, kažu da su migranti prebačeni civilnim avionom na nalog zvaničnika američke Imigracione i carinske službe (ICE). Ni ICE niti agencija u čijem okviru fukcioniše - Sekretarijat za unutrašnju bezbednost (DHS)- nisu odgovorili na zahteve za komentar. Prošle nedelje, na pitanje da pruži nove informacije o migrantima koji se drže u Gvantanamo, portparol Imigracione i carinske službe je odbio da komentariše, "zbog sudskih procesa koji su u toku". ICE i Sekretarijat za unutrašnju bezbednost, koji predvode akcije deportacije u skladu sa politikom predssednika Donalda Trampa, više puta su odbili da odgovore na pitanja o identitetu pritvorenih migranata, njihovim zemljama porekla ili krivičnim delima za koja su optuženi. Sekretarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem rekla je na društvenim mrežama da su mnogi od "ilegalnih imigranata koji predstavljaju veliku pretnju", i koji su poslati u Gvantanamo, članovi venecuelanske ulične bande Tren de Aragua, i da su priznali ili su optuženi za ubistvo, pokušaj ubistva, krijumčarenje oružja i prestupe u vezi sa narkoticima. Trampova administracija je krajem januara saopštila planove da koristi mornaričku bazu u zalivu Gvantanamo da bi držala migrante koji čekaju deportaciju. U to vreme, Noem je rekla novinarima da će se pritvorni centar koristiti za smešaj "najgorih od najgorih". Sekretar za odbranu Pit Hegset je krajem januara nazvao pritvorni centar u zalivu Gvantanamo "savršenim mestom" da se drže kriminalci koji treba da budu deportovani, ali je takođe rekao da će se centar za operacije za migrante u bazi, koji je sagrađen 1990-ih, takođe otvoriti za nenasilne migrante koji treba da budu deportovani. Prvi pritvorenici počeli su da pristižu u zaliv Gvantanamo u februaru, američkim vojnim teretnim avionima, i proveli bi tu nekoliko dana ili nedelja pre nego što su deportovani. Uu to vreme, u bazi je bilo skoro 200 pritvorenika, u njenom zatvoru i prostorijama za migrante. Prošlog meseca, ICE je u jednom trenutku deportovao 177 pritvorenika iz zaliva Gvantanamo u Honduras, odakle je trebalo da budu prebačeni u Venecuelu. Grupe za prava imigranata, među kojima je Američka unija za građanske slobode, podnele su brojne tužbe protiv američke vlade zbog načina upotrebe baze u zalivu Gvantanamo. Jedna tužba, koja je podneta ranije ovog meseca, nastoji da spreči američke zvaničnike da prebacuju migrante u bazu, navodeći da se time krši američki zakon. U ranijoj tužbi, podnetoj u februaru, navodi se da je američka vlada sprečila članove porodica i advokate da kontaktiraju pritvorene migrante. Sekretarijat za unutrašnju bezbednost je odbacio navode iz tužbi. “Američka unija za građanske slobode je izgleda mnogo više zainteresovana za promovisanje otvorenih granica i remećenje misija javne bezbednosti nego za zaštitu građanskih sloboda Amerikanaca - trebalo bi da razmisle o promeni imena", rekao je portparol DHS u izjavi za Glas Amerike ranije ovog meseca. "U međuvremenu, nastavićemo da sarađujemo sa Sekretarijatom za pravosuđe da odbacimo te neosnovane optužbe." https://www.glasamerike.net/a/migranti-pritvorni-centar-gvantanamo-deportacije-preba%c4%8deni-luizijana/8008544.html https://www.glasamerike.net/a/migranti-pritvorni-centar-gvantanamo-deportacije-preba%c4%8deni-luizijana/8008544.html Wed, 12 Mar 2025 21:46:45 +0100 Amerika voadigital@voanews.com (Džef Seldin) Više od 250 ljudi u zapadnom Teksasu i Nju Meksiku je obolelo od malih boginja (morbile), a dve nevakcinisane osobe umrle su od posledica povezanih sa boginjama. Boginje širi zarazni virus koji se prenosi vazduhom, kijanjem ili kašljanjem. Može se sprečiti vakcinama i smatrano je da su eliminisane u SAD od 2000. godine. Dvadeset devet osoba u Teksasu je hospitalizovano. Dete školskog uzrasta umrlo je od morbila u Teksasu prošlog meseca, a Nju Meksiko je prošle nedelje prijavio prvu smrt od te bolesti kod odrasle osobe. Slučajevi morbila prijavljeni su na Aljasci, u Kaliforniji, Džordžiji, Kentakiju, Merilendu, Nju Džersiju, Njujorku, Pensilvaniji i Roud Ajlendu. U Sjedinjenim Državama, slučajevi i epidemije se uglavnom prate do nekoga ko se zarazio u inostranstvu. Zatim se može proširiti, posebno u mestima sa niskim stopama vakcinacije. Najbolji način da se izbegnu boginje je vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR). Prva injekcija se preporučuje deci između 12 i 15 meseci, a druga između 4 i 6 godina. Ljudi sa visokim rizikom od infekcije, koji su primili vakcinu pre mnogo godina, možda će želeti da razmotre revakcinaciju ako žive u oblasti sa epidemijom, rekao je Skot Viver iz Globalne mreže za viruse. To može uključivati članove porodice koji žive sa nekim ko ima morbile ili one koji su posebno osetljivi na respiratorne bolesti zbog hroničnih zdravstvenih stanja. Odrasli sa dokazom imuniteta sada uglavnom ne treba da se vakcinišu protiv malih boginja, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Kriterijum je dokumentacija o adekvatnoj vakcinaciji ranije u životu, laboratorijska potvrda prethodne infekcije ili rođenje pre 1957. godine, kada je većina ljudi verovatno bila zaražena prirodnim putem. Lekar može naručiti laboratorijski test koji se zove MMR titar da bi proverio nivoe antitela na boginje, ali zdravstveni stručnjaci ne preporučuju uvek to. Primanje još jedne MMR vakcine je bezopasno ako postoji zabrinutost zbog slabljenja imuniteta, navodi CDC. Ljudi koji su dobili injekciju pre 1968. godine trebalo bi da se revakcinišu makar jednom dozom. Ne postoji lek za male boginje, tako da lekari pokušavaju samo da ublaže simptome, spreče komplikacije i učine da se pacijenti osećaju bolje. https://www.glasamerike.net/a/male-boginje-sad/8008384.html https://www.glasamerike.net/a/male-boginje-sad/8008384.html Wed, 12 Mar 2025 20:04:06 +0100 Amerika voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) Vašington — Američki Sekretarijat za obrazovanje saopštio je da će otpustiti gotovo polovinu zaposlenih, što se u delu javnosti tumači kao najava mogućeg zatvaranja te federalne agencije, izvestila je agencija Rojters. U sekretarijatu radi 4.133 zaposlenih, a od kada je američki predsednik Donald Tramp preuzeo mandat, bez posla ih ostaje 2.183. Službenici Sekretarijata za obrazovanje, na koje se odluka odnosi, biće poslati na odsustvo od 21. marta, saopštila je ta federalna agencija. Sindikat, koji zastupa više od 2.800 zaposlenih, saopštio je da će se suprotstaviti radikalnim rezovima. “Ono što je jasno iz proteklih nedelja masovnih otpuštanja, haosa i nekontrolisanog neprofesionalizma jeste da režim ne poštuje hiljade radnika koji su svoju karijeru posvetili službi za svoje sunarodnike”, izjavila je sindikalna Šerija Smit. Informacija je saopštena u trenutku kada se državna administracija suočava sa rokom za dostavljanje planova u vezi sa smanjenjem broja zaposlenih u vladi, koji ističe u četvrtak. Upitana da li će otpuštanja dovesti do raspuštanja te federalne agencije - sekretarka za obrazovanje Linda Mekmehon potvrdno je odgovorila televiziji Foks, dodavši da je to u skladu sa mandatom aktuelne administracije. Američkim vladinim agencijama naređeno je da do četvrtka iznesu planove za smanjenje broja zaposlenih. Nekoliko agencija je svojim radnicima ponudilo prevremeni odlazak u penziju kako bi ispunili taj zahtev. Sekretarijat za obrazovanje nadležan je za 1,6 milijardi dolara koji obuhvataju novčana sredstva za fakultete, primenjuje zakone o građanskim pravima u školama i obezbeđuje državno finansiranje siromašnih okruga. Predsednik Donald Tramp i Ilon Mask, čelnik Agencije za efikasnost vlade, tvrde da u državnoj administraciji radi previše ljudi i da se time rasipa novac američkih poreskih obveznika. Douž tvrdi da je do sada ušteđeno 105 milijardi dolara u rezovima, dok su planirane uštede 65 milijardi. Pre najave otpuštanja, izdat je nalog da kancelarije Sekretarijata za obrazovanje u oblasti grada Vašingtona budu zatvorene od utorka uveče do srede, izvestila je agencija Rojters. Predstavnik za medije sekretarijata nije odgovorio na upit u vezi razlozima zatvaranja kancelarija. Slični postupci prethodili su zatvaranju sedišta Agencije za međunarodni razvoj (USAID), Agencije za humanitarnu pomoć i Biroa za finansijsku zaštitu potrošača. Otpuštanja se sprovode u okviru nastojanja Trampove administracije da smanji broj zaposlenih, koja predvodi Mask i Agencija za efikasnost vlade – Douž. Bez posla je, od početka mandata nove američke administracije krajem januara, ostalo više od 100.000 zaposlenih, od ukupno 2,3 miliona angažovanih državnom aparatu. Zamrznuta je i većina strane pomoći i ugovora. Pristup Agencije za efikasnost vlade izazvao je negodovanje nekoliko zvaničnika Bele kuće i republikanskih članova Kongresa. Tramp je nedavno čelnicima agencija preneo da su u njihovoj nadležnosti odluke o kadriranju i otpuštanjima, a ne najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask. Prema zvaničnim podacima Kancelarije za odgovornost vlade, u fiskalnoj 2024. nepropisno je isplaćeno 162 milijarde dolara. Najčešći prekršaj bilo je preplaćivanje ugovora ili dobara. Prema budžetu Kongresa, ukupni federalni izdaci premašili su 6,75 hiljada milijardi dolara (biliona) u toj fiskalnoj godini. https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-za-obrazovanje-otpu%c5%a1ta-polovinu-zaposlenih-%c4%8delnica-potvrdila-zatvaranje-agencije/8008434.html https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-za-obrazovanje-otpu%c5%a1ta-polovinu-zaposlenih-%c4%8delnica-potvrdila-zatvaranje-agencije/8008434.html Wed, 12 Mar 2025 19:34:59 +0100 AmerikaAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Rojters) Američka agencija za istraživanje svemira, NASA, poslala je u svemir novi teleskop „Spherex“, sa planom da mapira nebo na način na koji to do sada nije urađeno. Teleskop je poletio raketom Falkon, kompanije SpejsEks, koja je u utorak poletjela iz Vanderberg baze u Kaliforniji. Plan je da teleskop snima nebo svakih šest mjeseci iznad Zemljinih polova. Naučnici se nadaju da će infracrveni instrumenti iz širokog ugla snimiti stotine miliona galaksija i njihov kosmički sjaj. Takođe, očekuju da će naučiti kako su galaksije formirane, kako su se razvijale i kako se svemir tako brzo proširio na samom početku. NASA je raketom poslala i četiri satelita veličine kofera, koji će na sličan način proučavati i Sunce. https://www.glasamerike.net/a/nasa-lansiranje-teleskop-snimanje-svemir-spejseks/8008195.html https://www.glasamerike.net/a/nasa-lansiranje-teleskop-snimanje-svemir-spejseks/8008195.html Wed, 12 Mar 2025 17:01:42 +0100 Nauka i tehnologijaAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (AP) Sindikat honoraraca Američke agencije za međunarodni razvoj USAID zatražio je u od federalnog sudije da interveniše u bilo kakvom uništavanju poverljivih dokumenata nakon što je imejlom naređeno zaposlenima da pomognu u spaljivanju i uništavanju evidencije agencije. Sudija Karl Nikols odredio je u sredu ujutru rok za tužioce i vladu da ga informišu o ovom pitanju. Osoba koja je videla imejl koja je želela da ostane anonimna iz straha od odmazde potvrdila je da je poslat barem nekom ključnom osoblju. Ovo se dešava od kada je Trampova administracija rasformirala USAID, uskratila većinu federalnog finansiranja i ukinula 83% humanitarnih i razvojnih programa u inostranstvu, povukla sve osim nekoliko stotina zaposlenih sa posla i zatvorila sedište agencije u Vašingtonu. Sve više je tužbi zbog naglog ukidanja većine američke strane pomoći i USAID-a. U najnovijem sudskom sporu, Udruženje honoraraca, koje predstavlja hiljade njih koji su sada otpušteni iz USAID-a ili na prinudnom odmoru, zatražilo je od sudije da zaustavi bilo kakvo uništavanje dokumenata kako bi se sačuvali dokazi. Imejl je potpisala Erika Kar, vršilac dužnosti izvršnog sekretara u USAID-u i nosi logo USAID-a. „Hvala vam na pomoći u brisanju naših poverljivih i ličnih dokumenata“ , navodi se u mejlu. Naloženo je zaposlenima da se jave na posao od utorka. „Uništite što više dokumenata, a zatim stavite preostala tajna dokumenta u kese za spaljivanje ako ne može sve da se uništi u mašini za rezanje dokumenata", navodi se u mejlu. Zaposlenima je rečeno da na kesama napišu markerom "poverljivo". Stejt department nije odmah odgovorio na pitanja o imejlu, uključujući i to da li su zvaničnici poštovali zakonski propisane procedure u bilo kakvom uništavanju dokumenata. Prikupljanje, zadržavanje i odlaganje poverljivog materijala i dokumentacije su regulisani federalnim zakonom. Nepravilno čuvanje ili odlaganje može se okarakterisati kao krivično delo. Gregori Miks, demokrata u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, optužio je Trampovu administraciju da se ne pridržava federalnog zakona o evidenciji. „Nasumično uništavanje i spaljivanje dokumenata i dosijea osoblja USAID-a izgleda kao odličan način da se oslobodite dokaza o nelegalnim postupcima kada nezakonito raspuštate agenciju“, naveo je Miks u saopštenju. Grupa koja predstavlja radnike USAID-a, Američko udruženje spoljnih poslova, navela je u saopštenju da se plaši da bi dokumenti koji su uništeni mogli biti relevantni za tužbe zbog otpuštanja i prekida programa USAID-a. Poverljivi dokumenti u USAID-u pojavili su se prošlog meseca kada je Trampova administracija stavila dva najviša bezbednosna zvaničnika agencije na odsustvo nakon što su odbili da članovima vladinih timova Elona Maska daju pristup poverljivom materijalu. Asošiejted pres je izvestio da taj poverljivi materijal uključuje obaveštajne izveštaje. Kejt Miler, koja radi u savetodavnom odboru za DOGE, rekla je tada da se nijednom poverljivom materijalu nije pristupilo bez odgovarajućih bezbednosnih dozvola. Veliki broj otpuštanja u USAID-u ostavio je relativno malom broju zaposlenih pristup sistemima agencija. https://www.glasamerike.net/a/usaid-poverljiva-dokumenta-unistavanja/8007995.html https://www.glasamerike.net/a/usaid-poverljiva-dokumenta-unistavanja/8007995.html Wed, 12 Mar 2025 16:34:09 +0100 Amerika voadigital@voanews.com (AP) Vašington — U srijedu je počela primjena američkih carina od 25 odsto na sav uvezeni čelik i aluminijum, čime su ukinuta prethodna izuzeća koja su se odnosila na niz saveznika SAD. Carine se odnose na uvoz iz Argentine, Australije, Brazila, Britanije, Kanade, Japana, Meksika, Južne Koreje i Evropske unije. "Prema mojoj procjeni, te izmjene su neophodne da se bi riješio značajno veći dio uvezenih proizvoda od čelika iz tih izvora, što prijeti da naruši američku nacionalnu bezbjednost", poručio je predsjednik Donald Tramp, najavljujući tarife. Kanada, koja izvozi najviše čelika i aluminimijuma u SAD, objavila je recipročne carine na američke proizvode, uključujući čelik, aluminijum, kompjutere, sportsku opremu, ukupne vrijednosti od više od 20 milijardi dolara. Budući kanadski premijer Mark Karni ipak je poručio da je spreman da direktno pregovara sa Trampom o trgovinskom sporazumu, da bi se spriječili dodatni ekonomski sporovi. Evropska unija je na američke carine odgovorila planovima da od aprila uvede tarife na američke proizvode u vrijednosti od 28 milijardi dolara. "Uvijek ćemo biti otvoreni za pregovore. Čvrsto vjerujemo da u svijetu u kojem vlada geopolitička i ekonomska neizvjesnost, nije u zajedničkom interesu da se naše ekonomije opterete tarifama", saopštila je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Australijski premijer Entoni Albaneze istakao je da je američki potez "u potpunosti neopravdan", ali je naveo da njegova zemlja neće uzvratiti svojim carinama. "Tarifama i eskalacijom trgovinskih tenzija nanosi se ekonomska šteta i to je recept za sporiji rast i veću inflaciju. To plaćaju potrošači. Australija zbog toga neće uvoditi recipročne carine Americi", rekao je Albaneze u srijedu. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će Peking preduzeti sve neophodne mere da štiti svoja prava i interese, dok su japanski zvaničnici ocijenili da će američke tarife značajno uticati na odnose dvije zemlje. Predsjednica Meksika Kladuija Šejnbaum rekla je u srijedu da će njena vlada sačekati moguće rešenje narednih nedelja, umjesto odgovora na američke tarife na čelik i aluminijum. "Čekaćemo do 2. aprila i onda ćemo vidjeli da li da primijenimo naše recipročne tarife", rekla je Šejnbaum. Kanada je pošteđena još većih tarifa, nakon što je Tramp odustao od prijetnje da uvede carine od 50 odsto na čelik i aluminijum iz te zemlje. Tramp je prošle nedelje izazvao ekonomski rat sa Kanadom, do sada bliskim saveznikom i drugim po veličini trgovinskim partnerom SAD posle Meksika, prvo uvođenjem, a zatim jednomjesečnim odlaganjem tarifa od 25 odsto na sve proizvode koji se uvoze u Ameriku. Tramp je poručio da time vrši pritisak na Kanadu da dodatno suzbije priliv migranata i trgovinu drogom, naročito smrtonosnog fentanila. Zvaničnici u kanadskoj pokrajini Ontario su na Trampov potez odgovorili tako što su povećali cijenu struje koju prodaju potrošačima u tri američke države. Američki predsjednik je zbog toga zaprijetio da će povećati carine na čelik i aluminijum, ali su američki i kanadski zvaničnici razgovarali u utorak i saglasili se da promijene kurs - Ontario je ukinuo planirani porez na električnu energiju, a Trampova administracija je odustala od povećanja carina na čelik i aluminijum koje su ostale na nivou od 25 procenata. Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo uzvratio je prošle nedelje carinama na američke proizvode. Budući premijer Mark Karni rekao je u utorak da će odgovor kanadske vlade predviđati maksimalne posljedice po SAD i minimalne po Kanadu. "Moja vlada će zadržati tarife dok Amerikanci ne pokažu da nas poštuju i kredibilno i pouzdano se obavežu na slobodnu i fer trgovinu", poručio je Karni u saopštenju. Trampov rat tarifama sa Kanadom i Meksikom, na čiji su uvoz takođe uvedene carine od 25 odsto da bi bile odložene, potresao je Vol strit. Berzanski indeksi danima padaju, zbog čega su izbrisani dobici od Trampove pobjede u novembru. U tekstu su korištene neke informacije agencija Asošijeted pres, Frans pres i Rojters. https://www.glasamerike.net/a/amerika-tarife-celik-aluminijum-primena-eu-carine/8007969.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-tarife-celik-aluminijum-primena-eu-carine/8007969.html Wed, 12 Mar 2025 14:41:53 +0100 Ekonomija i finansijeAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Većina kupaca nekretnina saznaju ko su im prve komšije tek nakon što se usele. Ali sada postoji aplikacija koja kupcima omogućava da saznaju kakva su politička opredjeljenja potencijalnih susjeda i prije kupovine. „Svrha Ojzija je da pruži više podataka kupcima tokom potrage za kućom“, kaže Darijan Keli, suosnivač, aplikacije Ojzi (Oyssey). Ojzi, aplikacija koju trenutno testiraju u Njujorku i na Floridi, sa idejom da pokriju cijelu Ameriku, to čini na osnovu informacija iz javnih dokumenata. U konačnici, kupci kuća će moći provjeriti da li su njihove potencijalne komšije registrovane demokrate ili republikanci. “Onda možete da kažete – kada se doselim ovdje, ovo su ljudi koje bih mogao pozivati na večeru i uz koje bi moja djeca mogla da odrastaju“, kaže Keli. Ben Mekartni sa Univerziteta Virdžinija je jedan od autora studije koja je otkrila da je nešto veća vjerovatnoća da će se vlasnici kuća odseliti ako se politički pogledi novog komšije razlikuju od njihovih, nego u slučaju kada podržavaju istu stranku. „Tako da politička polarizacija nije samo fenomen društvenih medija, već utiče i na stvarne ekonomske odluke“ kaže Mekartni. „Čini se da ljudi mare za političke identitete svojih novih susjeda, tako da nisam iznenađen da neka od kompanija sada prodaje te informacije ili obezbjeđuje te informacije mogućim kupcima“, dodaje on. Analiza je pokazala da je jedna od stotinu selidbi politički motivisana. Ljudi za koje je najveća vjerovatnoća da bi se selili iz tih razloga obično se manje bave politikom. “Oni ne žele da im politika bude dio svakodnevnog života, ali onda dobiju novog susjeda koji ne samo da je politički aktivan nego i povezan sa suprotnom strankom. Tu vidimo da se dešavaju najsnažnije tenzije“, navodi Mekartni. Suosnivač Ojzija odbacuje ideju da bi njegova aplikacija mogla produbiti političke podjele u Sjedinjenim Državama. „Dajemo ljudima podatke i informacije da kontrolišu vlastitu sudbinu i rade šta god žele sa tim informacijama. Ti podaci već postoje“, objašnjava Keli i dodaje da je cilj Ojzija da olakša pristup tim javnim informacijama. https://www.glasamerike.net/a/amerika-kupci-nekretnine-provjere-politicka-opredijeljenost-komsija-aplikacija-demokrate-republikanci/8005535.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-kupci-nekretnine-provjere-politicka-opredijeljenost-komsija-aplikacija-demokrate-republikanci/8005535.html Wed, 12 Mar 2025 14:34:18 +0100 AmerikaAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Dora Mekuar) DŽEDA, SAUDIJSKA ARABIJA — Ministri inostranih poslova grupe G7 vodećih industrijskih zemalja okupljaju se na razgovorima u Kvebeku, u Kanadi, gde će tokom narednih nekoliko dana održati i sastanke o podršci Ukrajini u njenoj borbi protiv trogodišnje ruske invazije. Sastanak G7 se održava posle odluke Sjedinjenih Država da nastave razmenu obaveštajnih podataka i bezbednosnu pomoć Ukrajini, nakon što su se visoki zvaničnici dve zemlje sastali u Džedi, u Saudijskoj Arabiji. Posle skoro osam sati razgovora, Ukrajina je u utorak saopštila da je spremna da prihvati predlog Sjedinjenih Država o "trenutnom, privremenom 30-dnevnom prekidu vatre" u ratu sa Rusijom, u očekivanju da to prihvati i Kremlj. Nemački kancelar Olaf Šolc pozdravio je predlog o primirju, ukazujući u sredu na mreži Eks da je to "važan i ispravan korak ka pravednom miru za Ukrajinu." "Stojimo uz Ukrajinu i Sjedinjene Države i pozdravljamo predloge iz Džede. Sada sve zavisi od Putina", rekao je Šolc. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u sredu da Rusija čeka brifing o predlogu Sjedinjenih Država. Državni sekretar Marko Rubio izjavio je novinarima kasno u utorak da je Ukrajina preduzela konkretan korak ka okončanju rata. "Nadajmo se da ćemo sada odneti ovu ponudu Rusima. I nadamo se da će pristati. Da će pristati na mir. Lopta je sada na njihovom terenu ", rekao je on. Savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, koji je zajedno sa Rubijom predstavljao SAD u Džedi, rekao je da će razgovarati sa svojim ruskim kolegom "u narednim danima." Generalni sekretar NATO-a Mark Rute posetiće u četvrtak Belu kuću. Svi ovi razgovori su deo napora da se unapredi mirovni proces. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nije učestvovao u razgovorima između SAD i Ukrajine, ali je tokom svog noćnog obraćanja u utorak rekao da plan za primirje predstavlja "pozitivan predlog". https://www.glasamerike.net/a/ukrajina-sad-d%c5%beeda-pregovori/8007908.html https://www.glasamerike.net/a/ukrajina-sad-d%c5%beeda-pregovori/8007908.html Wed, 12 Mar 2025 14:07:33 +0100 AmerikaGlobalne teme voadigital@voanews.com (Najki Čing) Vašington — Čak Šumer, lider demokratske manjine u američkom Senatu, izjavio je da će podržati zakonski prijedlog za privremeno finansiranje vlade, što ukazuje na mogućnost da se izbegne njeno zatvaranje – koje bi se u suprotnom dogodilo u ponedeljak. Prijedlog zakona, koji je usvojio Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca, obezbedio bi finansiranje vlade do kraja fiskalne godine. „Vjerujem da je moje zaduženje da napravim najbolji izbor za državu kako šteta po američke građane bila najmanja moguća. Zbog toga ću podržati da vlada nastavi sa radom, a ne da bude zatvorena”, rekao je Šumer u Kongresu. Šumer je kritikovao republikance zbog na njihovom prijedlogu zakona o finansiranju vlade do septembra, rekavši da su demokrate suočene sa izborom da prihvate rješenje koje preziru ili dozvole zatvaranje. „To, po mom mišljenju, uopšte nije izbor. Iako je prijedlog zakona veoma loš, zatvaranje vlade imalo bi mnogo gore posledice po Ameriku”, rekao je Šumer. Ponovio je tvrdnje koje su, prethodnih dana iznosili demokratski članovi Kongresa, da bi zatvaranje vlade predsedniku Donaldu Trampu i Agenciji za efikasnost vlade dalo dodatne mogućnosti za rezove u javnom sektoru. Zakonski prijedlog o kom treba da se izjasni Senat predviđa izdvajanje više novca izdvoji za odbranu, brigu o veteranima i pograničnu bezbjednost, a smanjenje troškova za neke domaće programe. Tramp je vršio pritisak na republikance da podrže plan, posebno imajući u vidu da se konzervativni republikanski članovi Kongresa obično protive mjerama za privremeno finansiranje vlade. Predsjedavajući konzervativnog "Slobodarskog kokusa" u Predstavničkom domu Endi Haris rekao je da je podržao prijedlog zato što je iznesen u trenutku kada Tramp i njegov savjetnik Ilon Mask vode kampanju da smanje državnu administraciju. Demokratska članica Predstavničkog doma Roza Delauro je kritikovala mjeru navodeći da se njome ključevi vlade, "i blanko ček predaju Ilonu Masku i predsjedniku Trampu". U Senatu, najmanje sedam demokrata mora da podrži prijedlog sa svim republikancima da bi se spriječilo zatvaranje vlade koje bi moglo da poremeti sve, od finansijskog nadzora do naučnog istraživanja, dok bi stotine hiljada vladinih službenika ostale bez plate. Mnogi su već pod stresom zbog Trampove kampanje da smanji broj zaposlenih u vladi i budžetske troškove. Demokrate u Senatu protive se republikanskom prijedlogu, ali su u prošlosti često kritikovale zatvaranje vlade kao bespotrebni haos koji nanosi štetu njihovom biračkom tijelu. Nekoliko njih je već najavilo da će glasati za privremeno finansiranje vlade. Najmanje 100.000 od 2,3 miliona civilnih vladinih službenika je do sada otpušteno ili je uzelo otpremnine, dok je Tramp u suštini zatvorio USAID i Agenciju za zaštitu potrošača. Demokrate optužuju Trampa da time krši ovlašćenja Kongresa da odlučuje o raspodjeli novca. https://www.glasamerike.net/a/predstavnicki-dom-kongres-vlada-budzet/8007373.html https://www.glasamerike.net/a/predstavnicki-dom-kongres-vlada-budzet/8007373.html Tue, 11 Mar 2025 23:30:15 +0100 AmerikaAktuelno voadigital@voanews.com (Rojters)