https://www.glasamerike.net/z/2087 Globalne teme https://www.glasamerike.net/Content/responsive/VOA/sr-Latn-CS/img/logo.png https://www.glasamerike.net/z/2087 sr 2012 - Glas Amerike 60 Tue, 09 Jun 2026 20:14:59 +0200 Pangea CMS – VOA Zapadni političari su više puta pozivali Kinu da ograniči ili prekine prećutnu podršku ratu Rusije protiv Ukrajine. Kao odgovor, kinesko rukovodstvo insistira da je posvećeno miru i poštovanju teritorijalnog integriteta drugih nacija. Za razliku od većine država članica Ujedinjenih nacija, Kina nikada nije osudila rusku invaziju na Ukrajinu, a njihovo vojno-diplomatsko partnerstvo, od zajedničkih letova bombardera u blizini Aljaske do glasanja u Savetu bezbednosti UN, samo je pomoglo Kremlju da prevaziđe međunarodnu izolaciju. Iako je predsednik SAD Donald Tramp rekao da ima dobre lične odnose i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim predsednikom Ši Đinpingom, među stručnjacima u Vašingtonu postoji konsenzus da kinesko-rusko partnerstvo predstavlja pretnju interesima SAD, te da je Trampov prethodnik Džo Bajden pokušavao da uspostavi strateški dijalog sa Kinom, a čini se da je Trampov tim dao prioritet Kini u odnosu na normalnu trgovinu sa Rusijom. Dok Bela kuća govori o mogućnosti obnavljanja ekonomske saradnje sa Rusijom, neki njeni zvaničnici nagoveštavaju ukidanje ili smanjenje sankcija koje je Vašington uveo Moskvi poslednjih godina. Čarls Heker, stručnjak za ekonomske veze Zapada i Rusije i autor knjige "Zero Sum: The Arc of International Business in Russia", kaže da će se neke zapadne kompanije brzo vratiti u Rusiju ako sankcije budu ukinute, posebno one koje se bave energetikom, metalima i mineralima. „U Norveškoj ima nafte, a u Kanadi takođe, ostatak je u nekim zemljama koje imaju veoma rizično okruženje“, rekao je Heker Ruskom servisu Glasa Amerike. „Ove kompanije su navikle da posluju na ovakvim mestima i imaju interne strukture koje im pomažu da ih zaštite. Znate, u Iraku trenutno posluju energetske kompanije. I ne želim da poredim Rusiju i Irak, ali oni su okruženja visokog rizika", upozorava Heker. On dodaje da njihov povratak poslovanju u Rusiji ne bi značio zbližavanje Rusije i SAD, a kamoli prekid kinesko-ruskih odnosa. „Mislim da će Zapadu biti veoma teško da odvuče Rusiju od Kine“, rekao je on. „Dopuštanje zapadnim kompanijama da se vrate u Rusiju ne menja nužno neprijateljstvo predsednika Putina prema Zapadu. Predsednik Putin se i dalje protivi političkom i ekonomskom sistemu kojim dominira Zapad i stalno ponavlja da želi da stvori alternativno političko i ekonomsko okruženje - alternativu Zapadu. Deo te alternative uključuje Kinu“, dodao je on. „Nikada niste čuli predsednika Putina da kaže bilo šta ideološki protiv Kine. A oni su sada važni energetski partneri“, navodi Heker. Nedovoljna privlačnostFilterLabs sa sedištem u SAD analizira raspoloženje javnosti u regionima u kojima je teško anketirati. Prema nedavno objavljenoj proceni popularnih stavova na ruskim i kineskim društvenim mrežama, kinesko-ruski odnosi su puni tenzija, nepoverenja i suprotnih interesa. Jedan od autora izveštaja Vasilij Gatov rekao je za Glas Amerike da je njegovo istraživanje pokazalo da su kinesko i rusko stanovništvo daleko od toga da su zadovoljne ovim savezom svojih vlasti. "Kina ne vidi Rusiju kao pouzdanog, sigurnog i jednakog partnera. Rusija je anektirala Amursku oblast od Kine, usvojila potpuno kolonijalnu politiku prema Kini tokom 19. i početkom 20. veka. Stoga je, po mom mišljenju, potpuno moguće smatrati istorijske podele kao problem”, kaže Gatov. Gatov, medijski analitičar na Anenberg školi za komunikaciju i novinarstvo Univerziteta Južne Kalifornije, je takođe primetio da je, uprkos očekivanjima Kremlja, ekonomsko prisustvo Kine u Rusiji danas i dalje nekoliko puta manje nego u Evropi ili SAD pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Dakle, iako se interesi Rusije i Kine preklapaju, oni ne idu u korak. „Veoma su različiti, imaju različite geopolitičke fokuse, veoma različite političke filozofije“, rekao je on. Drugi stručnjaci, međutim, dovode u pitanje nalaze FilterLabsa, upozoravajući da su mišljenja ruskih i kineskih profila na internetu ograničene vrednosti, posebno zato što oni koji daju pišu verovatno neće uticati na politiku. „Ljudi koji imaju vremena i želje da komentarišu stvari na društvenim mrežama nemaju mnogo uticaja na to kako se vodi državna politika“, rekao je za Glas Amerike Aleksandar Gabujev, direktor berlinskog Karnegijevog centra za Rusiju i Evroaziju. "Ti ljudi sigurno nemaju mnogo uticaja na to da li Kina prenosi komponente za rusko oružje ili uzima određene vojne tehnologije od nje, jer ljudi koji zapravo nemaju saznanja o tome jednostavno ne komentarišu“. Gabujev je dodao da kinesko rukovodstvo ima razloga da misli da ima šta da uzme od Rusije u pogledu vojne tehnologije, sugerišući da je Kina izuzetno zainteresovana da stekne rusko iskustvo u suprotstavljanju zapadnom oružju tokom rata u Ukrajini. Da li Tramp Kinu vidi kao pretnju?Ključno pitanje o tome da li će poboljšane veze Vašingtona sa Rusijom olabaviti kinesko-ruski pakt, kažu neki analitičari, jeste kako Tramp doživljava Kinu. Ali Vajn, viši saradnik za istraživanje SAD i Kine u Međunarodnoj kriznoj grupi, opisuje Trampa kao anomaliju za američku politiku. „Širok konsenzus obe stranke u Kongresu i od jedne administracije do druge je da je Kina glavni američki strateški konkurent“, rekao je on. Ali kako navodi, „predsednik Tramp je, na mnogo načina, najistaknutiji disident ovog navodnog kineskog konsenzusa". „On ne gleda na predsednika Šija kao neprijatelja. On ga zapravo naziva svojim dragim prijateljem i veruje da će njegov lični odnos sa predsednikom Šijem biti odlučujuća dinamika u postavljanju – ili resetovanju – odnosa SAD i Kine u naredne četiri godine". https://www.glasamerike.net/a/kina-sad-rusija-politika-medjunarodni-odnosi-odvajanje/8009921.html https://www.glasamerike.net/a/kina-sad-rusija-politika-medjunarodni-odnosi-odvajanje/8009921.html Fri, 14 Mar 2025 19:57:30 +0100 Globalne teme voadigital@voanews.com (Danila Galperovič) Vašington — Ministri inostranih poslova zemalja članica G7 u petak su upozorili Rusiju na moguće nove sankcije ako ne pristane na prijedlog o 30-dnevnom primirju u Ukrajini, koji je Kijev već prihvatio. "Pozivamo Rusiju da recipročno prihvati primirje pod jednakim uslovima i u potpunosti ga primijeni. Razgovarali smo o nametanju dodatnih posljedica po Rusiju u slučaju da ne pristane na primirje, uključujući dodatne sankcije, ograničenja na cijenu nafte, kao i dodatnu podršku Ukrajini i druga sredstva", navodi se u zajedničkom saopštenju objavljenom posle sastanka u Kanadi. Diplomate, među kojima je bio i američki državni sekretar Marko Rubio, takođe su bile jedinstvene u podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Rubio je u obraćanju novinarima, posle sastanka, rekao da ima razloga za "oprezni optimizam", nakon sastanka specijalnog izaslanika predsjednika Donalda Trampa Stiva Vitkofa sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom u četvrtak u Moskvi. "Istovremeno prepoznajemo da je ovo teška i složena situacija. Neće biti lako, neće biti jednostavno, ali svakako se osjećamo kao da smo barem nekoliko koraka bliže kraju ovog rata, postizanju mira. Ali, to je i dalje dug put, sa mnogo koraka", rekao je Rubio. "Svi ministri inostranih poslova G7 saglasni su sa američkim prijedlogom o primirju koji Ukrajinci podržavaju", i sada je u fokusu odgovor Rusije", rekla je u petak kanadska šefica diplomatije Melani Žoli. "Kada je riječ o Ukrajini, lopta je sada u dvorištu Rusije", dodala je Žoli. Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Lemi poručio je da postoji jedinstveni stav o tome da je vrijeme "za primirje bez preduslova". "Ukrajina je iznijela svoj stav. Sada je na Rusiji da prihvati (primirje)", rekao je Lemi. Istakao je i da se formira koalicija zemalja "koje su spremne da Ukrajini obezbijede bezbjednosnu ahritekturu" i mehanizme za nadzor, kao podršku primirju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da postoje razlozi za "oprezni optimizam" u pogledu predloženog primirja, posle razgovora Vitkofa i Putina u Moskvi. Peskov je ukazao na izjavu Putina u četvrtak, da podržava američki prijedlog ali da je potrebno odgovoriti na neka pitanja. Peskov je dodao da "preostaje mnogo posla", ali da je Putin "iskazao solidarnost" sa Trampovim stavom. Istakao je da je ruski lider na sastanku sa Vitkofom "prenio informacije i dodatne signale predsjedniku Trampu". Naveo je da su se obje strane saglasile da bi Putin i Tramp trebalo da razgovaraju i da će tajming biti usaglašen kada američki izaslanik prenese nove informacije Trampu. Američki lider je u petak, na svojoj mreži, ocijenio da "postoji veoma dobra šansa da se konačno završi užasni, krvavi rat", posle razgovora njegovog izaslanika sa Putinom. Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće, izjavila je da američki predsednik vrši pritisak na ruskog predsjednika i rusku stranu da, kako je naznačila, učine pravu stvar. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je Putinov odgovor na predloženo primirje označivši ga kao manipulaciju. On je izneo tvrdnju da se ruski predsednik sprema da odbije predlog, ali da se plaši da to kaže direktno Trampu. Ustvrdio je da Rusija postavlja uslove za primirje da bi ga odložila ili sprečila da do njega dođe. https://www.glasamerike.net/a/g7-ukrajina-rusija-primirje-sankcije/8010860.html https://www.glasamerike.net/a/g7-ukrajina-rusija-primirje-sankcije/8010860.html Fri, 14 Mar 2025 17:45:31 +0100 Globalne temeAktuelnoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (Najki Čing, Glas Amerike) Vašington — “Postoji veoma dobra šansa da se konačno završi užasni, krvavi rat”, poručio je u petak američki predsednik Donald Tramp , dan nakon se njegov izaslanik Stiv Vitkof u Moskvi sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u okviru nastojanja Vašingtona da izdejstvuje prekid sukoba Rusije i Ukrajine. Tramp je napomenuo da je sa ruskim predsednikom u četvrtak održana, kako je označio, produktivna diskusija. “Međutim, u ovom trenutku hiljade ukrajinskih trupa opkolila je ruska vojska. Ranjivi su i u veoma teškoj poziciji” objavio je Tramp na društvenoj mreži “Istina”. Američki predsednik je istakao da je od Putina zatražio da poštedi živote ukrajinskih vojnika. “To bi bio užasan masakr, kakav nije viđen od Drugog svetskog rata. Neka ih bog sve blagoslovi”, saopštio je Donald Tramp. Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće, izjavila je da američki predsednik vrši pritisak na ruskog predsednika i rusku stranu da, kako je naznačila, učine pravu stvar. "Juče je bio produktivan dan za Sjedinjene Države i svet u kontekstu mira kom nikada nismo bili bliži. Videli ste i reči generalnog sekretara NATO-a iz Ovalne kancelarije koji je rekao da smo samo zbog predsednika Trampa nadomak dogovora o miru", rekla je Levit. Ona je rekla da predsednik Tramp nije razgovarao sa Putinom, već da se sa njim u Moskvi sastao njegov izaslanik Vitkof. Putinovi i Trampovi osvrti o primirjuOd kada je preuzela mandat, američka administracija usredređena je na prekid rata između Ukrajine i Rusije, koji je izbio nakon ruske invazije u februaru 2022. Tramp je, tokom susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, izjavio da je Putin dao, kako se izrazio, vrlo obećavajuću izjavu o mogućem prekidu vatre u Ukrajini. Dodao je, međutim, i da Putinova objava, kako je označio, nije bila potpuna. Prethodno je ruski predsednik u Kremlju poručio da je saglasan sa predlozima za prekid neprijateljstava. „Ali polazimo od toga da ovaj prekid treba da bude takav da bi doveo do dugoročnog mira i otklonio izvorne uzroke ove krize", rekao je u četvrtak posle razgovora sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. Rusija kontroliše skoro petinu teritorije Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je Putinov odgovor na predloženo primirje označivši ga kao manipulaciju. On je izneo tvrdnju da se ruski predsednik sprema da odbije predlog, ali da se plaši da to kaže direktno Trampu. Ustvrdio je da Rusija postavlja uslove za primirje da bi ga odložila ili sprečila da do njega dođe. Ukrajina se tokom pregovora sa američkim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji, održanim u utorak, saglasila sa jednomesečnim prekidom vatre. Dogovoru je prethodio neuspešan susret ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa u Beloj kući, koji je prerastao u raspravu i nije zaključen potpisivanjem sporazuma dve strane o retkim metalima i mineralima. https://www.glasamerike.net/a/amerika-tramp-pregovori-rusija-ukrajina/8010731.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-tramp-pregovori-rusija-ukrajina/8010731.html Fri, 14 Mar 2025 16:36:38 +0100 Rat u UkrajiniDruštvoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Rusija je u četvrak saopštila da će brzo vratiti kontrolu nad ostatakom zapadne oblasti Kursk, čije su djelove ukrajinske snage osvojile u ofanzivi u avgustu prošle godine i kontrolisale više od sedam mjeseci, u jednoj od ključnih bitaka u ratu. Ukrajina još nije komentarisala ruske tvrdnje. Ruski zvaničnici naveli su da su uspostavili punu kontrolu nad Sudžom, gradom u Kursku koji su ukrajinske trupe osvojile ubrzo nakon ofanzive. Sudža, u kojoj je prije borbi živjelo oko 5.000 ljudi, bila je najveće mjesto koje je Kijev osvojio posle upada na rusku teritoriju prošle godine. Ruski predsjednik Vladimir Putin pokušava da iskoristi sve veći zamah ruskih snaga u Kursku, a u srijedu je - obučen u vojnu uniformu - obišao komandante u tom regionu i poručio im da završe posao "što je brže moguće". Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je novinarima u četvrtak da će ruske trupe djelovati "koliko god je potrebno da bi se spasio najveći mogući broj života vojnika i civila". "Međutim, nema sumnje da će Kurska oblast biti uskoro oslobođena", istakao je Peskov. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da njegove snage napadaju preostale ukrajinske položaje, nakon što su osvojile još tri naselja, uključujući Sudžu koja se nalazi blizu granice sa Ukrajinom i na putu je koji je Kijev koristio za snabdijevanje svojih trupa. Načelnik ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski rekao je u srijedu da će njegove trupe biti u Kursku koliko god je potrebno i da se nastavljaju borbe u Sudži i njegovoj okolini. Cilj ukrajinskog iznenadnog upada u Kursk bio je da se ruske snage preusmjere sa drugih djelova fronta i da se zauzme teritorija koja bi mogla da se razmjeni za onu koju je Moskva osvojila u Ukrajini. To je bio prvi put da su strane trupe ušle u Rusiju, od vojske Adolfa Hitlera 1941. godine, prenosi Rojters. Rusija, koja je u februaru 2022. godine izvršila punu invaziju na Ukrajinu, nakon što je 2014. aneksirala Krim, kontroliše oko petine ukrajinske teritorije. Ruske snage su uz podršku sjevernokorejskih vojnika postepeno vraćale djelove teritorije Kurska i protekle nedelje pojačale pritisak na Ukrajinu, tako što su prekinule lance snabdijevanja i prijetile da opkole neke od ukrajinskih vojnika. Na snimcima grada Sudža, koje su objavili ruski mediji i vojni blogeri, vidi se razaranje posle sedam mjeseci borbi, sa izgorelim vozilima, uništenim zgradama i ruševinama. Regionalni guverner rekao je da je 120 ruskih civila spašeno i evakuisano. Većina stanovnika je pobjegla u avgustu prošle godine, ali su neki za Rojters rekli da planiraju da se vrate. "Vratićemo se i obnoviti naš prelijepi grad prvom prilikom", napisala je u poruci žena koja se predstavila kao Ekaterina. https://www.glasamerike.net/a/rusija-kursk-ukrajina-ofanziva/8009610.html https://www.glasamerike.net/a/rusija-kursk-ukrajina-ofanziva/8009610.html Thu, 13 Mar 2025 17:36:04 +0100 Globalne temeAktuelnoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (Rojters, Glas Amerike) VAŠINGTON — Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će uvesti tarife od 200 odsto na sva vina i druge alkoholne proizvode koji dolaze iz Evrope, ako Evropska unija ne ukine carine na američki viski. Evropska komisija je, u odgovoru na američke carine na čelik i aluminijum, rekla da će uvesti kontra-tarife na američku robu u vrednosti od 28 milijardi dolara. EU međutim kaže i da ostaje otvorena za pregovore jer visoke tarife nisu ni u čijem interesu. Tramp je podigao uloge na društvenim mrežama. "EU, jedna od vlasti na svetu koja je najviše neprijateljski nastrojena prema tarifama i zloupotrebaljava ih, i čija je jedina namera da iskoriste Ameriku, sada je uvela bezobrazne tarife od 50 odsto na viski. Ako tarife ne budu ukinute odmah, SAD će uskoro uvesti tarife od 200 odsto na sva vina, šampanjac i druga alkoholona pića iz Francuske i drugih zemalja EU", napisao je na mreži Truth Social i dodao da će to biti sjajno za proizvodnju vina i šampanjca u SAD. EU je prošle godine izvezla vina u SAD u vrednosti od 4,9 milijardi dolara, prema podacima Eurostata. To je oko 29 odsto od ukupnog izvoza vina, polovinu tog izvoza drži Francuska, a Italija oko 40 odsto. Trampov fokus na tarife je umanjio poverenje investitora, potrošača i biznisa, i pojačao strahove od recesije. Takođe je zaoštrio odnose sa Kanadom, bliskim američkim saveznikom i trgovinskim partnerom - koga preti da će da anektira. Evropska komisija je rekla da će 1. aprila okončati aktuelnu politiku prema kojoj se određena roba iz SAD ne carini, te da će tarife u punom obimu stupiti na snagu 13. aprila. Iz EK nisu odmah komentarisali Trampov post na Truth Social. Proizvođači pića i kozmetike u EU su reagovali na najavu Evropske komisije da će uvesti tarife na američku robu, i rekli da će to ceo kontinent staviti u poziciju da još žešće ratuje sa Amerikom i da će njihova proizvodnja biti u opasnosti. Drugi proizvodi koje će EU targetirati su čelik, aluminijum, tekstil, mali kućne aparati, plastika, piletina, govedina, jaja, mlečni proizvodi, šećer, povrće. https://www.glasamerike.net/a/rat-alkoholom-tramp-preti-tarifama-od-200-posto-na-evropska-vina-ako-eu-ne-spusti-tarife-na-viski/8009431.html https://www.glasamerike.net/a/rat-alkoholom-tramp-preti-tarifama-od-200-posto-na-evropska-vina-ako-eu-ne-spusti-tarife-na-viski/8009431.html Thu, 13 Mar 2025 16:10:25 +0100 Globalne teme voadigital@voanews.com (Rojters) ESTONIJA — Estonski ratni brodovi su do nedavno uglavnom štitili granice, povremeno tražili eksplozivne naprave na dnu Baltičkog mora i sprovodili operacije spašavanja. Međutim, nakon što je neobično veliki broj podvodnih kablova oštećen, mornarica ima novu misiju — zaštitu pomorske infrastrukture. Od početka 2025, posada broda minolovca učestvuje u operacijama NATO-a čiji cilj je zaštita Baltičkog mora. Brod patrolira područjem koje se proteže od luke Talin, do sredine Finskog zaliva, što je oko dva sata plovidbe. “Od incidenta sa kablovima, estonska mornarica je rasporedila tri broda, jedan od njih je naš brod Sarkala. Patroliramo područjem, nadziremo saobraćaj u oba pravca", kaže komandant broda Sarkala, Melis Kants. Upravo u tim vodama je 24. decembra oštećen podvodni kabl Istlink 2 koji povezuje Estoniju i Finsku. Sada je posao estonske mornarice da zaštiti drugi kabl na dnu Finskog zaliva. “Ako je nešto sumnjivo, približavamo se brodovima i ako je potrebno, kontaktiramo ih", objašnjava Kants. Tokom proteklih nedelja, više od 10 podvodnih kablova je oštećeno u Baltičkom moru. Iako nema definitivnih dokaza da je reč o sabotaži, neki pripadnici mornarice kažu da sumnjaju da su sidra slučajno ispala i zakačila kablove na morskom dnu. Vojni zvaničnici Estonije ističu da se vodi aktivna istraga o mogućnosti sabotaže. Jonas Elias Seljama, inženjer estonske mornarice kaže da su kablovi bili oštećeni povlačenjem sidra po njima. "Civilni komercijalni brodovi koji su plovili tuda, udarili su u sidro. Pitanje je da li je to bilo namerno ili slučajno? U toku su krivične istrage." Dok je na dužnosti, estonska mornarica – zajedno sa finskom – organizuje male vojne vežbe. Za iskusne mornare to je dodatna obuka, čak i dok čuvaju ključne cevovode koji povezuju nordijske zemlje sa Baltikom. https://www.glasamerike.net/a/estonija-mornarica-podvodni-kablovi/7997530.html https://www.glasamerike.net/a/estonija-mornarica-podvodni-kablovi/7997530.html Thu, 13 Mar 2025 14:18:13 +0100 Globalne temeAktuelno voadigital@voanews.com (Vladislavs Andrejevs) VAŠINGTON/KIJEV — Američki izaslanik Stiv Vitkof ide u Moskvu ove nedelje na razgovore o primirju u Ukrajini, saopšteno je u srijedu iz Bijele kuće nakon što je predsjednik Donald Tramp rekao da glavni pregovarač ide u Rusiju. "Gospodin Vitkof putuje u Moskvu kasnije ove nedelje", rekla je portparolka Kerolajn Levit novinarima i dodala da je savjetnik za nacionalnu bezbjednost Majk Volc u srijedu razgovarao sa svojim ruskim kolegom. "Pozivamo Ruse da podrže plan. Nikada nismo bili bliži miru u ovom ratu", rekla je Levit. Tramp je prethodno rekao da njegov pregovarač ide u Rusiju "upravo sada" na razgovore o mogućem primirju sa Ukrajinom, nakon što je Kijev pristao na 30-dnevni prekid vatre. "Odluka je na Rusiji sada. Međutim, imamo dobre odnose sa obje strane. Vidjećemo...Ljudi idu u Rusiju upravo sada. I nadam se da od Rusije možemo da dobijemo primirje", rekao je Tramp tokom sastanka sa irskim premijerom. Američki predsjednik nije precizirao kada će ponovo razgovarati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, ali je dodao da se nada da će pristati na primirje. "Dobio sam neke pozitivne poruke, ali pozitivna poruka ništa ne znači. Ovo je veoma ozbiljna situacija, mogla bi da započne Treći svjetski rat", rekao je Tramp. Upozorio je i da bi Moskvi mogao da uvede "katastrofalne sankcije", ako ne pristane na primirje, ali " da se nada da to neće biti potrebno". "Mogu da uradim finansijske stvari koje bi bile veoma loše za Rusiju. Ne želim to da uradim zato što želim da dođe do mira", naglasio je Tramp. Potpredsjednik Džej Di Vens rekao je da se naredna dva dana "održavaju razgovori telefonom i lično" između američkih i ruskih zvaničnika. Američki državni sekretar Marko Rubio, koji je predvodio američku delegaciju na razgovorima sa ukrajinskim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji, rekao je da će Vašington razmotriti "više kontakata" sa Rusijom da bi utvrdio da li je Putin spreman da pregovara o kraju rata. Odbio je da iznese detalje ili precizira koje bi korake Vašington mogao da preduzme ako ruski lider odbije da pregovara. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je u srijedu da će Sjedinjene Države "snažno" odgovoriti ako Rusija odbije ponudu o primirju, koju su iznijeli Vašington i Kijev. Iz Kremlja je u srijedu saopšteno da od Amerike očekuje detalje o planu, dok su izvori iz Moskve prenijeli da bi dogovor morao da uzme u obzir i napredak ruskih snaga i primjedbe ruske strane, prenosi Rojters. Prijedlog o privremenom prekidu borbi u Ukrajini, nakon više od tri godine brutalnog rata, iznijet je poslije višečasovnih razgovora ukrajinskih i američkih zvaničnika u utorak u Džedi. Dvije delegacije su pregovarale nakon žestoke rasprave između Zelenskog i predsjednika Trampa u Bijeloj kući, posle koje je američka administracija privremeno obustavila slanje vojne pomoći i dijeljenje obavještajnih podataka sa Kijevom. Nakon što je Ukrajina u utorak prihvatila plan o primirju, Amerika je nastavila da joj šalje oružje i prosleđuje obavještajne informacije. Zelenski je novinarima u Kijevu rekao da će SAD izvršiti pritisak na Moskvu, ako ne prihvati zaustavljanje borbi u kojima su stradale desetine hiljada ljudi. "Razumio sam da možemo da računamo na snažne korake. Još ne znam detalje, ali govorimo o sankcijama i jačanju Ukrajine", rekao je Zelenski novinarima, među kojima je bio i reporter Frans presa. "Sve zavisi od toga da li Rusija želi primirje i tišinu ili želi da nastavi da ubija ljude", dodao je ukrajinski lider. Na ratištu je trenutno teška situacija za ukrajinske snage, koje gube teritoriju na istoku i jugu zemlje gdje su zvaničnici saopštili da je u napadima u srijedu poginulo osam osoba. Čak i ako Rusija pristane na primirje, predstoji mnogo neizvjesnosti u pregovorima. Ukrajina traži bezbjednosne garancije, dok je Tramp isključio mogućnost ukrajinskog članstva u NATO-u, podsjeća Frans pres. Kremlj je u prvom komentaru prijedloga o prekidu vatre saopštio da čeka detalje iz Vašingtona. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je ranije ovog mjeseca saopštilo da je privremeno primirje neprihvatljivo. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u srijedu da Moskva ne isključuje telefonski razgovor sa SAD "na visokom nivou". "Pretpostavljamo da će državni sekretar (Marko) Rubio i savjetnik (Majkl) Volc da nas raznim kanalima narednih dana obavijeste o održanim pregovorima i o onome što je usaglašeno", rekao je Peskov. Ruske novinske agencije prethodno su prenijele da su šefovi američke i ruske obavještajne službe prvi put razgovarali posle više godina. Direktor CIA-e Džon Retklif i Sergej Nariškin iz ruske Spoljne obavještajne službe SVR usaglasili su "redovne kontakte između agencija" radi doprinosa međunarodnoj stabilnosti i bezbjednosti, kao i da bi se umanjili sporovi u odnosima između Moskve i Vašingtona, prenijela je ruska državna novinska agencija TASS. Međutim, u Ukrajini nema mnogo nade da će ruske snage zaustaviti napade, čak i ako Kremlj pristane na primirje. "Više puta sam naglasio da niko od nas ne vjeruje Rusima", rekao je Zelenski. Na frontu u Kramatorsku, jedan 44-godišnji ukrajinski vojnik rekao je da se Rusija može samo primorati na mir. "Javno će reći da nema borbi i granatiranja, ali nas ta ološ uvijek zlostavlja i tako će se nastaviti", rekao je za Frans pres. Roman Dunajevski, stanovnik Kijeva, rekao je da se Rusija vjerovatno neće držati sporazuma i da postoji samo jedan način da se mir osigura. "Mira će biti kada Putin umre. To je jedini način. Kada ne bude više diktatora", rekao je Dunajevski za Frans pres u Kijevu. U Vašingtonu, Tramp je u utorak rekao da je spreman da pozove Zelenskog na novi sastanak u Bijeloj kući i da će možda razgovarati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom ove nedelje. Na pitanje novinara o izgledima za primirje u Ukrajini, Tramp je odgovorio: "Nadam se da će se to završiti narednih nekoliko dana". Rusija je, uprkos nekoliko rundi razgovora sa američkim zvaničnicima, intenzivirala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i vratila djelove Kurska koje su ukrajinske snage zauzele u ofanzivi prošlog avgusta. Zelenski je novinarima u Kijevu rekao da je Rusija intenzivirala napade u Kursku, gdje ukrajinske trupe gube teritoriju koju su osvojile posle ofanzive. Ruska vojska je objavila da ponovo kontroliše pet sela i da je ušla u Sudžu, najveći grad koji su osvojile ukrajinske snage. https://www.glasamerike.net/a/zelenski-ukrajina-rusija-primirje-predlog-sad/8008192.html https://www.glasamerike.net/a/zelenski-ukrajina-rusija-primirje-predlog-sad/8008192.html Wed, 12 Mar 2025 17:00:38 +0100 Globalne temeAktuelnoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (AFP, Glas Amerike) TBILISI — Bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, koji je od 2021. godine u zatvoru u Tbilisiju, osuđen je na dodatnu kaznu od devet godina, pošto je proglašen krivim za proneveru. Sakašvili, koji je bio na položaju od 2004. do 2013. godine, osuđen je za proneveru 3,3 miliona dolara sredstava koje je prijavio kao službene troškove, a koji su, kako tužilaštvo tvrdi, bili "luksuzna" potrošnja. U objavi na Eksu (bivši Tviter) posle presude, Sakašvili, koji negira optužbe i tvrdi da su troškovi bili legitimni, nazvao je presudu "skandaloznim slučajem političkog progona". Sakašvili već služi šestogodišnju kaznu zbog zloupotrebe položaja, pošto je uhapšen 2021. kada se se vratio u Gruziju. Veći deo tog vremena proveo je u zatvorskoj bolnici. Presude će teći istovremeno, tako da današnja presuda znači da će bivši predsednik ostati u zatvoru do 2030. godine. Njemu se takođe sudi i zbog nezakonitog ulaska u Gruziju 2021. godine, kao i zbog represije nad demonstrantima 2007. godine. Gruzijska televizija prikazala je pometnju u sudnici pošto je presuda doneta, a pristalice Sakašvilija su sudiju nazvale "slugom" vlade. Sakašvili, koji je danas duboko polarizovana ličnost, došao je na vlast posle takozvane Ružičaste revolucije, u kojoj je 2003. smenjen režim predsednika Eduarda Ševardnadzea 2003. godine. Sakašvili je preorijentisao Gruziju prema Zapadu i uveo reforme u javnom sektoru koje su donele brzi napredak u državnoj upravi i ekonomiji južnokavkaske zemlje, koja ima 3,7 miliona stanovnika. Međutim, poslednji deo njegovog mandata obeležili su autoritarizam, policijska brutalnost i katastrofalni ratom sa Rusijom 2008. godine. Sakašvilijeva stranka Ujedinjenin nacionalni pokret je 2012. godine izgubila izbore od koalicije predvođene Bidzinom Ivanišvilijem, milijarderom koji je i dalje "de fakto" lider Gruzije. Pošto je napustio funkciju, Sakašvili je prešao u Ukrajinu, gde je kratko bio guverner Odeske oblasti. Vratio se 2021. godine, uprkos tome što je bio osuđen u odsustvu za zloupotrebu položaja, i uhapšen je odmah po dolasku. Grizijska vladajuća stranka "Gruzijski san" često optužuje sve opozicione stranke, uključujući one koje su kritične prema Sakašviliju, da imaju veze s njim. Poslednjih godina, Gruzijski san je pojačao represiju protiv opozicije i ponovo približio bivšu sovjetsku republiku Moskvi. https://www.glasamerike.net/a/svet-evropa-gruzija-sakasvili-nova-zatvorska-kazna/8007978.html https://www.glasamerike.net/a/svet-evropa-gruzija-sakasvili-nova-zatvorska-kazna/8007978.html Wed, 12 Mar 2025 16:49:53 +0100 Globalne temeAktuelno voadigital@voanews.com (Rojters) Nuk, Grenland — Stranka koja se zalaže za postepeni put do nezavisnosti Grenlanda od Danske odnijela je neočekivanu pobjedu na parlamentarnim izborima, održanim u sjenci želje američkog predsjednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad ostrvom. Partija Demokratit desnog centra, koja je osvojila najviše glasova, odbacivala je Trampovu retoriku i poručivala da će o stanovnici Grenlanda odlučivati o budućnosti strateški važne teritorije na kojoj su velike rezerve rijetkih zemnih minerala od kojih se pravi sve - od mobilnih telefona do tehnologije obnovljive energije. Na tom arktičkom ostrvu se takođe nalazi američka vazduhoplovna baza, a smješteno je i na strateškim vazdušnim i pomorskim rutama u Atlanskom okeanu. Rezultat bi trebalo da pošalje jasnu poruku Trampu da Grenland nije na prodaju, poručio je lider partije Demokratit Jens-Frederik Nilsen za Skaj njuz. "Ne želimo da budemo Amerikanci. Ne, ne želimo da budemo Danci. Želimo da budemo Grenlanđani. I želimo našu nezavisnost u budućnosti. I želimo sami da gradimo svoju zemlju", naglasio je Nilsen. Tramp je otvoreno govorio o svojoj želi da kontroliše Grenland. U obraćanju na zajedničkoj sjednici oba doma Kongresa prošle nedelje rekao je da misli da će Amerika to ostvariti "na ovaj ili onaj način". Korak ka nezavisnosti od Danske Na izborima se nije glasalo o nezavisnosti od Danske, ali je to pitanje bilo na umu svih birača. Danska je prije 300 godina kolonizovala Grenland i još kontroliše spoljnu i odbrambenu politiku ostrva. Teritorija sa 56.000 stanovnika je na putu ka nezavisnosti još od 2009. godine, i 31 član parlamenta će sada oblikovati budućnost Grenlanda, dok budu raspravljali da li je došlo vrijeme da se proglasi nezavisnost. Četiri od pet glavnih stranaka koje su učestvovale na izborima zalagale su se za nezavisnosti, ali nisu bile saglasne kada i kako. Stranka Nalerak, koja je završila na drugom mjestu, najveći je zagovornik nezavinosti dok je Demokratit za umjereniji tempo promjena. "Koji će pristup nezavisnosti pobijediti zavisiće na kraju od toga da li će Demokratit odlučiti da formira koalicionu vladu, i sa kojom strankom", smatra Dvejn Menezes, izvršni direktor organizacije "Inicijativa za polarno istraživanje i politiku". Iznenađujuća pobjeda Partija Demokratit osvojila je gotovo 30 odsto glasova, u poređenju sa samo 9 procenata na izborima prije četiri godine, prema podacima lokalne KNR TV, dok je Nalerak bio drugi sa gotovo 25 procenata, što je takođe rast u odnosu na blizu 12 odsto 2021. Neočekivana pobjeda Demokratita nad strankama koje su godinama imale vlast na ostrvu pokazuje da mnoge na Grenlandu interesuju unutrašnja pitanja kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje, u istoj mjeri kao i geopolitika. Usponom svoje stranke bio je iznenađen i sam lider Nilsen. Rekao da je stanovnici Grenlanda moraju da se drže zajedno u u trenutku kada "postoji veliki interes spolja", prenijela je KNR TV. Danski TV kanal DR prenio je da je Nilsen rekao da će njegova stranka stupiti u kontakt sa svim drugim partijama, da bi se pregovaralo o budućem političkom smjeru Grenlanda. Reakcija Danske Danski ministar odbrane Troels Lund Pulsen čestitao je partiji Demokratit i poručio da će buduća vlada Grenlanda vjerovatno morati da se "suoči sa ogromnim pritiskom američkog predsjednika Donalda Trampa", prenosi DR. Dodao je da je budućnost Grenlanda zasnovana na onome što žele narod i vlada ostrva. Danska premijerka Mete Frederiksen je izbore nazvala "radosnim danom i proslavom demokratije", prema saopštenju koje je objavljeno u srijedu. Čestitala je Demokratitu i naglasila da će danska vlada čekati rezultate pregovora o koaliciji. Vanredni izbori Premijer Grenlanda Mute Egede u februaru je sazvao vanredne izbore, uz poruku da je neophodno da zemlja bude ujedinjena tokom "ozbiljnih vremena" kakva ostrvo nikada nije iskusilo. Egede se u srijedu, nakon objavljivanja rezulata, na Fejsbuku zahvalio biračima što su izašli na izbore i rekao da su stranke spremne da se okrenu pregovorima za formiranje vlade. Njegova stranka Inuit Atakatigit, ili Ujedinjeni Inuit, osvojila je 21 odsto glasova. To je značajan pad u odnosu na prethodne izbore kada je imala 36 odsto glasova, prenosi KNR TV. Očekivalo se da će Inuit Atakatigit da pobijedi, a da na drugom mjestu bude Siumit. Te dvije stranke dominirale su politikom Grenlanda proteklih godina. Siumit je bio četvrti sa 14 procenata glasova. https://www.glasamerike.net/a/grenland-izbori-nezavisnost-tramp/8008102.html https://www.glasamerike.net/a/grenland-izbori-nezavisnost-tramp/8008102.html Wed, 12 Mar 2025 15:56:22 +0100 Globalne temeAktuelno voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) DŽEDA, SAUDIJSKA ARABIJA — Ministri inostranih poslova grupe G7 vodećih industrijskih zemalja okupljaju se na razgovorima u Kvebeku, u Kanadi, gde će tokom narednih nekoliko dana održati i sastanke o podršci Ukrajini u njenoj borbi protiv trogodišnje ruske invazije. Sastanak G7 se održava posle odluke Sjedinjenih Država da nastave razmenu obaveštajnih podataka i bezbednosnu pomoć Ukrajini, nakon što su se visoki zvaničnici dve zemlje sastali u Džedi, u Saudijskoj Arabiji. Posle skoro osam sati razgovora, Ukrajina je u utorak saopštila da je spremna da prihvati predlog Sjedinjenih Država o "trenutnom, privremenom 30-dnevnom prekidu vatre" u ratu sa Rusijom, u očekivanju da to prihvati i Kremlj. Nemački kancelar Olaf Šolc pozdravio je predlog o primirju, ukazujući u sredu na mreži Eks da je to "važan i ispravan korak ka pravednom miru za Ukrajinu." "Stojimo uz Ukrajinu i Sjedinjene Države i pozdravljamo predloge iz Džede. Sada sve zavisi od Putina", rekao je Šolc. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u sredu da Rusija čeka brifing o predlogu Sjedinjenih Država. Državni sekretar Marko Rubio izjavio je novinarima kasno u utorak da je Ukrajina preduzela konkretan korak ka okončanju rata. "Nadajmo se da ćemo sada odneti ovu ponudu Rusima. I nadamo se da će pristati. Da će pristati na mir. Lopta je sada na njihovom terenu ", rekao je on. Savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, koji je zajedno sa Rubijom predstavljao SAD u Džedi, rekao je da će razgovarati sa svojim ruskim kolegom "u narednim danima." Generalni sekretar NATO-a Mark Rute posetiće u četvrtak Belu kuću. Svi ovi razgovori su deo napora da se unapredi mirovni proces. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nije učestvovao u razgovorima između SAD i Ukrajine, ali je tokom svog noćnog obraćanja u utorak rekao da plan za primirje predstavlja "pozitivan predlog". https://www.glasamerike.net/a/ukrajina-sad-d%c5%beeda-pregovori/8007908.html https://www.glasamerike.net/a/ukrajina-sad-d%c5%beeda-pregovori/8007908.html Wed, 12 Mar 2025 14:07:33 +0100 AmerikaGlobalne teme voadigital@voanews.com (Najki Čing) Kada je američki predsjednik Donald Tramp prošle sedmice objavio da je pokrenuo novu kancelariju u Bijeloj kući kako bi "uskrsnuo" američku vojnu i komercijalnu brodogradnju, to je na neki način bio odgovor na dugogodišnje pozive da se popravi industrija koja se suočava sa poteškoćama, za koju je rekao da je od vitalnog značaja za nacionalnu bezbjednost. Njegov poziv da se "vrlo brzo" izgradi više brodova dolazi u vrijeme rastućeg strateškog nadmetanja s Kinom. "Naša industrija brodogradnje trenutno je svedena na minimum", rekao je za Glas Amerike komandant marinaca, general Erik Smit, u ekskluzivnom intervjuu u Pentagonu krajem prošle godine. Američki vojni i industrijski zvaničnici kazali su u više od 10 intervjua tokom proteklih nekoliko mjecesi, vođenim i prije Trampove najave, da anemično stanje američke brodogradnje i održavanja brodova stvara brojne rizike za vojsku. Američka mornarica se i dalje smatra najjačom na svijetu kada je riječ o vatrenoj moći, ali broj mornaričkih brodova je zaostao za brojem kineskih brodova. SAD imaju 296 brodova u svojoj floti, dok je kineska na putu da ove godine premaši 400 brodova. Sve manja flota Uprkos cilju američke mornarice da poveća veličinu svoje flote, posljednjih godina broj brodova se smanjuje. Prošlogodišnji budžet finansirao je samo šest novih mornaričkih brodova, dok je 15 povučeno iz flote, što predstavlja gubitak od devet brodova. Budžetski plan za fiskalnu 2025. finansira šest novih brodova, dok se planira povlačenje 19 brodova, što je gubitak od 13 brodova. Titani pomorske industrije, poput britanske kompanije BAE, te američkih kompanija "Huntington Ingalls Industries" i "Fairbanks Morse Defense" u velikoj mjeri zavise od američke vojske. Njihovi predstavnici kažu da imaju prostora za izgradnju i popravku više brodova, ali da su ugovori za mornaricu bili oskudni. "Radimo sa pola kapaciteta", rekao je Bred Mojer, potpredsjednik kompanije "BAE Systems Ship Repair". Iako je kompanija jedna od najvećih za popravku brodova u SAD, kada je Glas Amerike u novembru obišao njeno brodogradilište u Norfolku u Virdžiniji, većina mjesta za pristajanje brodova bila je prazna. Potražnja za brodogradnjom se drastično mijenjala na osnovu strategija budžetiranja mornarice, stvarajući industrijsku atmosferu izobilja ili oskudice koja sužava lanac snabdijevanja. "Postoje hiljade i hiljade dobavljača koji su ostali bez posla i to je pravi rizik", rekao je za Glas Amerike Džordž Vitijer, izvršni direktor kompanije "Fairbanks Morse Defense". Kompanija je najveći proizvođač motora u Sjevernoj i Južnoj Americi i jedina kompanija koja isporučuje najveće motore koji se koriste u vojnim ratnim brodovima - amfibijama. Svaki motor je veličine malog školskog autobusa. "Trebali bismo imati dva dobavljača motora. Ali realnost je da ako će mornarica graditi samo šest brodova godišnje, teško je da zadržimo jednog dobavljača motora u poslovanju, a kamoli dva", rekao je Vitijer. Vitijer nije jedinstven slučaj. Glas Amerike je pronašao više primjera kompanija koje su bile jedini dobavljač određenih dijelova za brod. Američka vojska i drugi zvaničnici industrije brodogradnje kažu da su zabrinuti da neće postojati rezervni dijelovi ako više kompanija propadne. Dobavljači koji još funkcionišu kažu da kada posao nije stabilan, potrebno je više vremena da se nabave dijelovi, a više košta i nabavka materijala. Vršilac dužnosti zamjenika načelnika Pomorskih operacija, admiral Džim Kilbi, se zalaže za veću flotu, ali kaže da nije imao budžet ni da zamijeni sve svoje stare brodove i podmornice, a kamoli da poveća broj brodova. "Kada dobijemo novi brod, zamijenit ćemo stari brod, jer je taj stari brod skuplji i teži za održavanje", rekao je on u nedavnom intervjuu za Glas Amerike. Kašnjenja u održavanju, otpuštanja Kašnjenja u sklapanju vojnih ugovora i otkazivanje projekata doveli su do otpuštanja. Iako je BAE jedna od najvećih kompanija u industriji, njeno brodogradilište na zapadnoj obali otpustilo je skoro 300 zaposlenih u 2023. zbog nedostatka posla. U gradu Norfolku, na istočnoj obali Amerike, broj mornaričkih brodova dostupnih za popravke pao je sa 44 broda prije otprilike deset godina na manje od 30 danas. Oko 60% radne snage je u to vrijeme otpušteno, kažu zvaničnici. Rezultat je, navodi general Smit, oslabljena radna snaga koja nije usredsređena na brodogradnju. "Ne postoji niko ko je odrastao kao brodograditelj. Postoje zavarivači, parni monteri i električari, ali ako nema stalnog posla za njih, ići će da rade za "Harley-Davidson", "Ford Motor Company", "Chevy" ili bilo koga drugog", dodao je Smit. Vitijer i Mojer krive proces budžetiranja u Kongresu, zajedno sa načinom na koji mornarica strukturira održavanje svojih brodova. "Sistem je pokvaren", kaže Vitijer. Kongres nije usvojio budžet na vrijeme od 2019. Kada se kontinuirane rezolucije (CR) koriste za finansiranje vlade, novi projekti se ne mogu započeti. U slučaju fiskalnog budžeta za 2024, Kongres je pola godine finansirao vladu na osnovu takvih rezolucija, za šta Vitijer kaže da je kompanijama dalo šest mjeseci da urade posao od 12 mjeseci. "To na kraju nije samo veliki izazov u upravljanju kompanijom, već je i veliki izazov za mornaricu u pokušaju da shvati kako da obavi svoje održavanje. (...) To je frustrirajuće za svakoga", dodao je Vitijer. Senator Mark Keli, član Odbora za oružane snage, slaže se da su kontinuirane rezolucije loše, dodajući da bi jedina gora stvar bila gašenje vlade. „Ljudi će uvijek pokušavati da okrive nekog drugog, ali ja bih samo kolektivno rekao da smo malo izgubili fokus“, dodao je. Poteškoće u brodogradnji Problem je i nedostatak kvalifikovanih radnika potrebnih u brodogradnji. Brodogradilište "Huntington Ingalls Industries" (HII) u Paskaguli u državi Misisipi, jedino je u SAD koje gradi dvije mornaričke vrste amfibijskih ratnih brodova: desantne helikopterske jurišne brodove (LHA) koji izgledaju kao mini-avioni, te manje platforme za desant (LPD). HII takođe pravi mornaričke razarače i brodove obalne straže. Kari Vilkinson, izvršna potpredsjednica te kompanije, kaže da je održavanje broja zaposlenih koji grade brodove od oko više od 11.000 sve teže, posebno u postpandemijskoj ekonomiji. Prije samo nekoliko godina, brodogradilište je moglo ponuditi mnogo veće plate od drugih poslova u ovoj oblasti za koje nije potrebna fakultetska diploma. Sada Vilkinson kaže da se takmiče sa svima, od dobavljača kafe do restorana brze hrane. „Promijenile su se okolnosti sa platama. Više nema tog velikog jaza“, rekla je ona za Glas Amerike. Kao rezultat toga, kaže Vilkinson, HII sada gubi radnike po otprilike dvostrukoj stopi od nivoa prije pandemije. Kako bi uštedio novac na materijalima, Kongres je ovlastio vojsku da odjednom kupi četiri amfibije od kompanije HII. Kupovinom na veliko Pentagonu je ušteđeno 900 miliona dolara. "To je bila velika pobjeda za nas", rekao je general Smit. HII sada mora smisliti kako da bolje zadrži svoju radnu snagu. Kako bi gradilište učinila privlačnijim, kompanija je uložila u klimatizaciju i zaštitu od sunca za radnike. Brodogradilište Paskagula zaposlilo je 7.000 ljudi u posljednje dvije godine, kaže Vilkinson, ali će im trebati još oko 1.000-2.000 radnika svake godine da bi se završile nove narudžbe brodova. "Moramo pronaći načine da ljudima isplaćujemo konkurentne plate koje su u skladu sa vrstom posla koji obavljaju", kazao je Keli za Glas Amerike. Komercijalna brodogradnja Očekuje se da će Kongres povećati vojni budžet kako bi povećao resurse za nedostatke u brodogradnji. Ali Keli kaže da je komercijalnoj brodogradnji u SAD takođe potrebna pomoć. „Prešli smo sa 10.000 brodova tokom Drugog svetskog rata na 85 danas. Dakle, u slučaju nužde, u slučaju sukoba sa protivnikom približne snage, prilično smo ograničeni u prenošenju svih tih zaliha, opreme i trupa preko okeana“, kaže on. Sjedinjene Države svake godine izgrade oko pet komercijalnih brodova. Kina proizvodi više od 1.000. "Imaju jedno brodogradilište, samo jedno brodogradilište, koje je veće od svih naših brodogradilišta zajedno", rekao je senator Keli za Glas Amerike. Keli je u decembru predstavio dvostranački zakon pod nazivom "Zakon o brodovima za Ameriku". Prijedlog zakona ima za cilj da poveća američku komercijalnu flotu za 250 brodova u 10 godina, što će takođe povećati lanac snabdijevanja vojnih brodova, a između ostalog poziva na poreske olakšice za američke brodograditelje. "Ne biste stvarno pomislili da su te dvije stvari povezane. Ali one su vrlo blisko povezane", kaže on. "Mnogi od dijelova koji idu u američke nosače aviona, idu i u trgovačke brodove." Keli navodi da bi zakon bio finansiran bez povećavanja godišnjeg deficita budžeta. https://www.glasamerike.net/a/kina-ima-vi%c5%a1e-vojnih-i-komercijalnih-brodova-od-sad/8005108.html https://www.glasamerike.net/a/kina-ima-vi%c5%a1e-vojnih-i-komercijalnih-brodova-od-sad/8005108.html Tue, 11 Mar 2025 14:47:13 +0100 AmerikaAktuelnoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Karla Bab) NUK, Grenland — Stanovnici Grenlanda glasaju u utorak na izborima koji izazivaju veliku pažnju i koji su se našli u centru pažnje međunarodne javnosti zbog obećanja predsednika SAD Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad ostrvom bogatim mineralima. Otkako je preuzeo dužnost u januaru, Tramp govori da će Grenland, poluautonomna teritorija Danske, postati deo Sjedinjenih Država, navodeći da je to od vitalnog značaja za bezbednosne interese SAD. Ostrvo, sa samo 57.000 stanovnika, gurnuto je u geopolitičku trku za dominaciju na Arktiku, gde topljenje ledenih kapa čini njegove resurse pristupačnijim i otvara nove brodske rute. I Rusija i Kina su pojačale vojne aktivnosti u regionu. Grenland, bivša kolonija i danska teritorija od 1953. godine, tri puta je veći od Teksasa. Dobio je izvesnu autonomiju 1979. kada je formiran njegov prvi parlament, ali Kopenhagen kontroliše spoljne poslove, odbranu i monetarnu politiku i obezbeđuje ekonomiji ostrva nešto manje od milijarde dolara godišnje. Godine 2009. ostrvo dobilo pravo da proglasi punu nezavisnost nakon što održi referendum, iako to od onda nije učinjeno, najviše zbog zabrinutosti da će životni standard pasti bez ekonomske podrške Danske. Međutim, Trampov interes je uzdrmao status kvo i zajedno sa rastućim ponosom domorodačkog naroda koji čuva svoju inuitsku kulturu, stavio pitanje nezavisnosti na centralno mesto u predizbornoj kampanji. "Tramp je pitanje nezavisnosti stavio na steroide", rekla je Masana Egede, urednica lokalnog lista Sermitsiak. "To je poklopilo sva svakodnevna pitanja". Biračka mesta su otvorena u utorak, a konačan rezultat se očekuje u sredu. Ne očekuju se da će biti objavljivane ankete ili izlazne ankete. Anketa objavjena u januaru je pokazala da većina stanovnika Grenlanda podržava nezavisnost, ali su podeljeni oko vremena i potencijalnog uticaja na životni standard. Rojters je razgovarao sa više od deset Grenlanđana u glavnom gradu Nuuku, od kojih su svi rekli da se zalažu za nezavisnost, iako su mnogi izrazili zabrinutost da bi brza tranzicija mogla da nanese štetu ekonomiji i eliminiše nordijske socijalne usluge kao što su univerzalna zdravstvena zaštita i besplatno školovanje. Ostrvo poseduje značajne prirodne resurse, uključujući kritične minerale kao što su retki zemni minerali koji se koriste u visokotehnološkim industrijama, od električnih vozila do raketnih sistema. Međutim, Grenland ih je sporo eksploatisao zbog zabrinutosti za životnu sredinu, lošeg vremena i skoro potpune kontrole Kine nad tim sektorom, što je otežalo kompanijama na drugim mestima da ostvare profit ili obezbede kupce. Obećane investicijeTramp je prvobitno odbio da isključi primenu vojne sile, uznemirivši mnoge Grenlanđane, iako je kasnije ublažio svoj stav, rekavši da će poštovati volju lokalnog stanovništva i da je "spreman da uloži milijarde dolara" ako se pridruže SAD. Premijer Grenlanda Mute Egede naglasio je da ostrvo nije na prodaju i založio se za široku koalicionu vladu koja će se odupreti spoljnom pritisku. U intervjuu koji je u ponedeljak emitovala danska televizija DR, on je Trampovu ponudu odbacio kao odraz nepoštovanja, izrazivši umesto toga spremnost da sarađuje sa drugim zemljama. Svih šest glavnih partija - uključujući vladajuću stranku Inuite Atakatigit i koalicionog partnera u vlasti, Siumuta - podržavaju nezavisnost, ali imaju različite stavove oko toga kako i kada bi to moglo da se postigne. Stranka Nalerak koja se zalaže za nezavisnost, vodeća opoziciona snaga, dobila je na snazi uoči izbora, potkrepljena američkim interesom i novim optužbama o istorijskoj eksploataciji rudnog bogatstva Grenlanda od strane Danske. "Ovo su naši izbori za nezavisnost", rekao je Kunanuk Olsen, kandidat Naleraka. Stranka veruje da američki interes jača poziciju Grenlanda u pregovorima o otcepljenju od Danske i ima za cilj da iznese sporazum sa Kopenhagenom na glasanje pre sledećih izbora za četiri godine. https://www.glasamerike.net/a/grenland-amerika-sjedinjene-drzave-izbori-nezavisnost-danska-referendum-minerali/8006494.html https://www.glasamerike.net/a/grenland-amerika-sjedinjene-drzave-izbori-nezavisnost-danska-referendum-minerali/8006494.html Tue, 11 Mar 2025 13:53:37 +0100 Globalne temeAktuelno voadigital@voanews.com (Rojters) Ministarstvo odbrane Sirije saopštilo je u ponedeljak da je završena vojna operacija protiv ostataka režima svrgnutog šefa države Bašara Al Asada. U sukobima između Asadovih lojalista i novih islamističkih vladara stradalo je više od 1000 ljudi, uglavnom civila, prenosi agencija Rojters. Portparol ministarstva odbrane Hasan Abdul Gani saopštio je na mreži Eks da su institucije sada u mogućnosti da nastave sa radom i da pružaju osnovne usluge. "Utiremo put da se život vrati u normalu i za konsolidaciju bezbednosti i stabilnosti", rekao je i dodao da postoje planovi za nastavak borbe protiv ostataka bivše vlasti i za otklanjanje budućih pretnji. "Uspeli smo da apsorbujemo napade ostataka bivšeg režima i njegovih oficira. Razbili smo njihove elemente iznenađenja i uspeli smo da ih odgurnemo od vitalnih centara i da obezbedimo većinu glavnih puteva", naveo je. Novinska agencija AP prenosi da je vojna operacija novih sirijskih vlasti napravila haos u nekoliko gradova i naselja. Grupe za zaštitu ljudskih prava prijavile su desetine ubistava iz osvete, koja su počinili sunitski militanti protiv manjinske islamske sekte - Alavita - bez obzira na to da li su učestvovali u pobuni. Sirijski lider Ahmed al-Shara obećao je u nedelju da će naći počinioce nasilnih sukoba i rekao da će pozvati na odgovornost svakoga ko prekorači ovlašćenja nove vlasti. Njegova kancelarija saopštila je takođe i da će biti formirana nezavisna komisija za istragu sukoba i ubistava koje su počinile obe strane. Abdul Gani je dodao da će snage bezbednosti sarađivati sa istražnim komitetom, nudeći punu podršku za otkrivanje događaja i okolnosti, kao i proveru činjenica i obezbeđivanje pravde za počinioce. Iako je posle Asadovog svrgavanja u decembru usledila relativna smirenost, nasilje je eskaliralo poslednjih dana pošto su snage povezane sa novom vlašću počele da razbijaju rastuću pobunu manjinske alavitske sekte, čiji je Asad bio pripadnik. Poslednji u nizu incidenata dogodio se u četvrtak, kada su alavitski napadači iz zasede napali patrolu sirijskih policajaca u jednom primorskom gradu, pri čemu je najmanje 13 pripadnika snaga bezbednosti ubijeno, dok su mnogi ranjeni. Asad je svrgnut početkom decembra u ofanzivi pobunjeničkih grupa predvođenih sunitskom islamističkom grupom Hajat Tahrir al Šam. Bašar el-Asad došao je na vlast 2000. godine, nakon smrti svog oca, Hafeza el-Asada, koji je bio na čelu zemlje gotovo 30 godina. U početku, Bašar je bio percipiran kao lider koji je mogao doneti promene i modernizaciju u Siriju. Međutim, njegov režim brzo je postao autoritaran, nastavljajući politiku oca koja se bazirala na centralizovanoj vlasti i potpunoj dominaciji Baas partije. Njegova vladavina se promenila 2011. godine, kada je tokom arapskog proleća u Siriji izbila masovna pobuna protiv režima. Asadov odgovor na proteste bio je brutalno suzbijanje demonstracija, što je dovelo do građanskog rata koji je u međuvremenu postao međunarodni konflikt, jer su strane u sukobu bile podržane različitim spoljnim akterima. Asad je dobio podršku od Rusije i Irana, koji su mu obezbedili vojnu pomoć i diplomatsku podršku, dok su zapadne sile, Turska i mnoge arapske zemlje pružale pomoć različitim opozicionim grupama. Rat je doveo do katastrofalnih posledica za Siriju, uključujući smrt stotina hiljada ljudi, milionski broj izbeglica i masovno uništavanje infrastrukture. https://www.glasamerike.net/a/sirija-ministarstvo-odbrane-zavr%c5%a1ena-vojna-operacija-protiv-ostataka-asadovog-re%c5%beima/8005048.html https://www.glasamerike.net/a/sirija-ministarstvo-odbrane-zavr%c5%a1ena-vojna-operacija-protiv-ostataka-asadovog-re%c5%beima/8005048.html Mon, 10 Mar 2025 13:13:01 +0100 Globalne teme voadigital@voanews.com (Rojters, Glas Amerike) Bivši guverner Kanadske centralne banke Mark Karni ubedljivo je pobedio u trci za novog predsednika vladajuće Liberalne stranke i zameniće Džastina Trudoa na mestu premijera Kanade, pokazali su rezultati stranačkih izbora objavljeni u nedelju. Pedesetdevetogodišnji Karni pobedio je bivšu ministarku finansija Krisitju Frilend sa osvojenih 86 odsto glasova u stranci koja broji nešto manje od 152.000 članova. On preuzima izvršnu vlast u trenutku kada se Kanada nalazi usred trgovinskog rata sa dugogodišnjim saveznikom Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Ipak, kako piše agencija Rojters - ova rekonstruisana liberalna vlada će verovatno biti kratkog veka. Dva izvora Liberalne partije rekla su da će Karni raspisati izbore u narednim nedeljama, oslanjajući se na novi zamah stranke u anketama. Ako Karni sam ne raspiše izbore, njegovi politički protivnici su rekli da će poraziti vladu prvom prilikom kada se parlament ponovo sastane. Opozicioni konzervativci mesecima su vodili u anketama, često dvocifreno ispred vladajućih liberala. Međutim, politički pejzaž se promenio sa povratkom Trampa u Belu kuću, početkom carinskog rata i pretnjom aneksije, što se poklopilo sa naletom podrške liberalima, koji su onda "zajahali talas" obnovljenog nacionalnog jedinstva. Sada će izazov biti održati taj zamah i ubediti Kanađane da, dok se vodi trgovinski rat na više frontova koji se, čini se, menja iz sata u sat - ponovo daju šansu stranci koja je sa Trudoom na čelu provela deceniju na vlasti. Karni će biti prva osoba koja će postati kanadski premijer bez prethodnog iskustva u izbornoj politici. U nedelju uveče obećao je da će ukinuti potrošački porez na ugljenik i zaustaviti planirano povećanje poreza na kapitalnu dobit. Takođe je izjavio da podržava recipročne tarife dolar za dolar kao odgovor na Trampove tarife, a obavezao se i da će ukloniti barijere trgovini unutar Kanade. Novi kanadski premijer Karni obećao je i da će udvostručiti tempo izgradnje novih stanova tokom 10 godina i ograničiti imigraciju, što je promena u odnosu na politiku koju je Trudo započeo. Mark Karni je po struci ekonomista i bivši guverner Banke Engleske i Kanade, poznat po svojoj ulozi u stabilizaciji finansijskih sistema u vreme globalnih ekonomskih kriza. Rođen je 16. marta 1965. godine u Fort Smitu, u kanadskoj provinciji Severozapadna Teritorija. Obrazovao se na Univerzitetu Harvard, gde je stekao diplomu iz ekonomije, a potom je nastavio studije na Oksfordskom univerzitetu, gde je doktorirao iz iste oblasti. Njegova karijera u finansijskom sektoru započela je u investicionoj banci Goldman Saks, gde je stekao iskustvo u međunarodnom bankarstvu. U Kanadi se proslavio upravljanjem Bankom Kanade tokom globalne finansijske krize 2008. godine, kada je Kanada bila jedna od zemalja koje su se najbrže oporavile. Njegovo odlučno vođstvo i inovativne monetarne politike pomogle su u stabilizaciji kanadske ekonomije i održavanju poverenja u finansijski sistem. Kada je 2013. godine preuzeo funkciju guvernera Banke Engleske, suočio se sa izazovima poput posledica finansijske krize i neizvesnosti u vezi sa Bregzitom. Karni je poznat po svojoj pragmatičnoj i analitičkoj strategiji, koristeći podatke i ekonomske modele kako bi donosio odluke koje su pomogle britanskoj ekonomiji da ostane stabilna u turbulentnim vremenima. Nakon odlaska iz Banke Engleske 2020. godine, nastavio je da se bavi pitanjima održivog razvoja i klimatskih promena, uključujući rad u Ujedinjenim nacijama kao specijalni izaslanik za klimatska finansijska pitanja. https://www.glasamerike.net/a/mark-karni-premijer-kanade-tramp-tarife-carinski-rat-izbori-/8005006.html https://www.glasamerike.net/a/mark-karni-premijer-kanade-tramp-tarife-carinski-rat-izbori-/8005006.html Mon, 10 Mar 2025 12:17:43 +0100 AktuelnoEkonomija i finansijeDruštvoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Rojters, Glas Amerike) Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u nedelju da su Sjedinjene Države "gotovo" okončale suspenziju razmene obaveštajnih podataka sa Ukrajinom i da očekuje dobre rezultate od predstojećih pregovora sa ukrajinskim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji. Tramp je kazao da njegova administracija mora da učini sve što može da bi "Ukrajince uozbiljila u vezi sa sklapanjem sporazuma o okončanju rata sa Rusijom". "Ono što treba da uradite je da se dogovorite i morate da zaustavite ubijanje. To je besmislen rat i mi ćemo ga zaustaviti. Ove nedelje, stotine ljudi je umrlo u gradovima u Ukrajini, i moramo to da zaustavimo“, istakao je Tramp pred novinarima u predsedničkom avionu. Tramp je takođe rekao da misli da će Ukrajina potpisati sporazum o mineralima, ali da bi on voleo da "žele mir u ovom trenutku", ali da Kijev to nije pokazao u meri u kojoj on smatra da treba. "Mislim da trenutno nisu, ali mislim da će biti, i mislim da će to postati očigledno u naredna dva ili tri dana“, naveo je, dodajući da mu je fokus na nekoliko velikih sastanaka koji će se u utorak 11. marta održati u Saudijskoj Arabiji, a koji će uključivati Rusiju i Ukrajinu. "Verujem da ćemo ove nedelje mnogo napredovati", rekao je Tramp. Američko-ukrajinski razgovori 11. marta biće prvi formalni sastanak od svađe u Ovalnom kabinetu između Zelenskog, američkog predsednika Trampa i američkog potpredsednika Džej Di Vensa 28. februara, u kojoj je ukrajinski predsednik javno kritikovan i zamoljen da napusti Belu kuću. Američki zvaničnici sastaće se sa ukrajinskom delegacijom kako bi utvrdili da li je Ukrajina spremna da učini materijalne ustupke Rusiji kako bi okončala rat, a nad razgovorima u Džedi visi i sudbina sporazuma o mineralima između Vašingtona i Kijeva. A ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otputovao je u ponedeljak u Rijad gde će se prvo sastati sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom.  Zelenski je ranije rekao da neće biti deo američko-ukrajinskih pregovora u Džedi, a da će u delegaciji Ukrajine biti ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha, šef kabineta Zelenskog Andrij Jermak i ministar odbrane Rustem Umerov. Oni će se sastati sa američkom delegacijom u kojoj će, kako se očekuje, biti Trampov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof, državni sekretar Marko Rubio i savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc. Zelenski je pod intenzivnim pritiskom Vašingtona da brzo dogovori prekid vatre s Rusijom, uprkos tome što nema obećanja o američkoj sigurnosnoj garanciji. "Sa naše strane, potpuno smo posvećeni konstruktivnom dijalogu i nadamo se da ćemo razgovarati i dogovoriti se o neophodnim odlukama i koracima. Realni predlozi su na stolu. Ključno je brzo i efikasno delovati", rekao je Zelenski u postu objavljenom u nedelju  9. marta na mreži Eks. Kijev će verovatno predložiti mirovni plan koji uključuje vazdušno i pomorsko primirje kao prvi korak, ali Moskva do sada nije pokazala interesovanje za prekid neprijateljstava. https://www.glasamerike.net/a/pregovori-ukrajina-rusija-amerika-sad-tramp-zelenski-putin-obavestajni-podaci/8004936.html https://www.glasamerike.net/a/pregovori-ukrajina-rusija-amerika-sad-tramp-zelenski-putin-obavestajni-podaci/8004936.html Mon, 10 Mar 2025 10:55:11 +0100 AktuelnoAmerikaGlobalne temeRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (Rojters) LONDON — Evropske odbrambene kompanije izgleda da će imati koristi od ulaganja Evropske unije u ponovno naoružavanje, zbog preokreta u američkoj politici prema bezbednosti Evrope pod administracijom predsednika Donalda Trampa. Međutim, planu za ponovno naoružanje Evrope, vrednom 860 milijardi dolara, protive se dve članice EU, Mađarska i Slovačka. Vrednost deonica nekoliko evropskih odbrambenih kompanija zabeležila je dvocifreni rast poslednjih nedelja – što je bilo suprotno opštoj neizvesnosti na globalnim tržištima zbog potencijalnog trgovinskog rata. Evropa se trudi da ojača svoju odbranu nakon što je Vašington nagovestio da mu evropska bezbednost više neće biti prioritet. “Berza je takođe shvatila da je Evropa više prepuštena sama sebi i da mora da se brani u skladu sa tim – i da SAD više nisu tako pouzdan partner", kaže Tim Ehzner iz banke "Štojbing AG". Predsednik Tramp već duže vreme poziva Evropu da troši više na svoju odbranu, tvrdeći da Vašington više ne bi trebalo da plaća troškove toga. Na sastanku u četvrtak u Briselu, lideri Evropske unije – zajedno sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim – razgovarali su o “planu za ponovno naoružavanje Evrope“ vrednom 860 milijardi dolara, koji bi bio finansiran obveznicama EU i ublažavanjem pravila pozajmljivanja i potrošnje. “Novac je manji problem od odlučnosti. Posle epidemije kovida, videli smo da su Evropa i EU brzo uspele da prikupe stotine milijardi evra", smatra ekonomski analitičar Matia Neles. Pojedinačne države takođe povećavaju troškove za odbranu. Fridrih Merc – za kojeg se očekuje da će biti sledeći kancelar Nemačke – obećao je da će ublažiti stroga pravila za pozajmice. “Želim da budem vrlo jasan. Poruka “šta god da je potrebno“ mora sada da se odnosi i na našu odbranu, imajući u vidu pretnje slobodi i miru na našem kontinentu", rekao je Merc. Odluka Trampove administracije da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini i ograniči upotrebu određenog američkog oružja pojačala je želju Evrope da izgradi sopstvene vojne kapacitete. “Važno je da novac koji trošimo barem ostane u Evropi. Ne bi trebalo da kupujemo američko oružje", ukazao je ekonomski analitičar Robert Halver. Evropski lideri takođe su obećali da će nastaviti da podržavaju Ukrajinu. Ali, postavlja se pitanje da li Evropa može ponovo da se naoruža i da nastavi da snabdeva Ukrajinu? “Ne gradi se odbrambeni industrijski kompleks preko noći. To nije nešto što će se iznenada pojaviti i sigurno neće imati direktan uticaj na rat u Ukrajini", naglasio je Mark Galioti, analitičar. Nisu svi Evropljani saglasni sa planom. Mađarska i Slovačka izrazile su protivljenje nastavku podrške Ukrajini. Predsednik vlade Mađarske Viktor Orban istakao je "da je nastavak rata pogrešan i opasan." Tokom samita EU, demonstranti su zahtevali da Evropa zapleni 200 milijardi dolara ruskih sredstava koja su zamrznuta u evropskim bankama – i iskoristi taj novac za odbranu Ukrajine. https://www.glasamerike.net/a/ukrajina-evropa-naoru%c5%beanje-amerika/8002948.html https://www.glasamerike.net/a/ukrajina-evropa-naoru%c5%beanje-amerika/8002948.html Fri, 07 Mar 2025 22:13:13 +0100 Rat u UkrajiniGlobalne teme voadigital@voanews.com (Henri Ridžvel) Vašington — Predsednik Donald Tramp rekao je da želi da pregovara sa Iranom o nuklearnom sporazumu i da je u četvrtak poslao pismo vrhovnom vođi Ajatolahu Aliju Hameneiju, navodeći da se nada da će pristati da razgovaraju. "Rekao sam da se nadam da će da pregovaraju, zato što će to biti mnogo bolje za Iran. Mislim da žele da dobiju to pismo. Alternativa je da moramo da uradimo nešto, zato što ne možemo da dopustimo još jedno nuklearno oružje", rekao je Tramp u intervjuu za mrežu Foks biznis. Kasnije je novinarima u Bijeloj kući rekao, ne pominjući direktno pismo, da postoji "situacija sa Iranom" i da će "nešto da se dogodi vrlo brzo". "Nadam se da ćemo imati mirovni dogovor. Ne govorim sa pozicije snage ili slabosti. Samo kažem da bih radije vidio mirovni dogovor nego ono drugo. Ali će to drugo riješiti problem", rekao je Tramp. Prethodno je sugerisao da bi alternativa pregovorima bila američka prijetnja vojnom intervencijom u Iranu. "Postoje dva načina postupanja prema Iranu: vojno, ili ćete da postignete dogovor. Ja bih radije da postignemo dogovor, zato što ne želim da naškodim Iranu. Riječ je o izvanrednim ljudima", rekao je Tramp za Foks. Iransko ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahtjev agencije Rojters za komentar Trampove izjave. Bijela kuća takođe nije odgovorila za zahtjev za komentar. Tramp je napravio preokret u američkoj spoljnoj politici od kako je u januaru preuze položaj, tako što je zauzeo pomirljiviji stav prema Rusiji, dok pokušava da okonča trogodišnji ruski rat u Ukrajini. Tramp je tokom prvog predsjedničkog mandata, 2018. godine povukao SAD iz multinacionalnog sporazuma čiji cilj je da se Iran spriječi da razvije nuklearno oružje. U februaru ove godine je rekao da bi volio da sa Teheranom postigne dogovor koji bi spriječio razvoj iranskog nuklearnog oružja. Rusija je ponudila da posreduje između SAD i Irana, rekao je izvor za Rojters, dok je Kremlj saopštio da će uraditi sve što je moguće da dovede do mirnog rešenja tenzija zbog iranskog nuklearnog programa. https://www.glasamerike.net/a/tramp-pismo-iran-lider-pregovori-nuklearni-program/8002511.html https://www.glasamerike.net/a/tramp-pismo-iran-lider-pregovori-nuklearni-program/8002511.html Fri, 07 Mar 2025 18:02:02 +0100 AmerikaAktuelnoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Rojters) KIJEV — Predsjednik Donald Tramp rekao je da mu je u ovom trenutku teže da se "nosi sa Ukrajinom", kada su u pitanju pregovori o kraju ruske invazije i rata u toj zemlji. On je govoreći na konferenciji za novinare u Beloj kući, istakao da vjeruje u mogućnost postizanja mira u Ukrajini. „Mislim da nam ide jako dobro sa Rusijom. Ali upravo sada bombarduju Ukrajinu", naveo je on i dodao da mu je „teže, iskreno, da se nosi sa Ukrajinom“. Kazao je da je za postizanje konačnog mirovnog sporazuma možda „lakše izaći na kraj sa Rusijom, što je čudno, jer oni imaju sve karte”. On očekuje sastanak sledeće nedelje u Saudijskoj Arabiji - gde će se timovi SAD i Ukrajine sastati kako bi razgovarali o mirovnom okviru. Predsjednik Tramp je dodao da pokušava da pomogne Ukrajini, ali kaže da oni „moraju da uđu u igru, da završe posao“. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je u večernjem obraćanju naciji, uoči sastanka ukrajinskih i američkih zvaničnika, rekao da Ukrajina želi mir što je prije moguće. "Tema je jasna: mir što je prije moguće, i što pouzdanija sigurnost. Ukrajina je odlučna da bude veoma konstruktivna", rekao je Zelenski. Tramp je u petak takođe poručio da "snažno razmatra" da uvede sankcije, uključujući i bankarskom sektoru, i tarife Rusiji dok sa Ukrajinom ne postigne sporazum o prekidu vatre i miru. Tramp je privremeno obustavio vojnu pomoć i slanje obavještajnih podataka Ukrajini, da bi izvršio pritisak na Kijev da pristane na primirje, nakon žučne polemike sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim prije nedelju dana. U petak je saopšteno i da je Vašington "privremeno" uskratio Ukrajini pristup komercijalnim satelitskim snimcima koje je kupila američka vlada, a koje je Kijev koristio da prati kretanje ruskih trupa. "Na osnovu činjenice da Rusija trenutno apsolutno žestoko napada Ukrajinu na ratištu, snažno razmatram bankarske sankcije velikog obima, sankcije i tarife Rusiji dok se ne postigne dogovor o primirju i konačni sporazum o miru. Rusiji i Ukrajini poručujem da odmah sjednu za sto, prije nego što bude prekasno. Hvala", napisao je Tramp na svojoj mreži "Truth social". Tramp je bio suočen sa kritikama zbog odnosa prema Ukrajini, uključujući i njegov prošlomjesečni komentar da je Kijev, a ne Rusija, odgovoran za početak rata, prenosi agencija Rojters. Sjedinjene Države i njihovi partneri su nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Moskvi uveli sveobuhvatne sankcije - uključujući kaznene mjere čiji je cilj da se ograniči ruski profit od nafte i gasa, između ostalog ograničavanjem cijene ruske nafte na 60 dolara po barelu. Rusija bombardovala ukrajinsku infrastrukturu Ruske snage su tokom noći bombardovale ukrajinsku energetsku infrastrukturu raketama i dronovima, saopštili su zvaničnici u petak, nekoliko sati nakon što je ukrajinski predsjednik najavio da će naredne nedelje biti održani razgovori sa američkim zvaničnicima o kraju rata, prenosi agencija Asošijeted pres. Ukrajina je bila meta "masovnog" napada raketama i dronovima, napisao je na Fejsbuku ministar energetike Herman Haluščenko. Vlasti su saopštile da je povrijeđeno najmanje 10 osoba, među kojima i jedno dijete. "Rusija pokušava da naškodi Ukrajincima gađanjem energetskih objekata i ne odustaje od cilja da nas ostavi bez svijetla i grijanja i da izazove najveću štetu prosječnim građanima", napisao je Haluščenko. Rusije je više puta gađala ukrajinsku energetsku infrastrukturu tokom rata, što je poremetilo grijanje i snabdijevanje strujom i vodom. Ukrajinski zvaničnici optužili su Rusiju da zimu koristi kao oružje, da bi podrila moral civila. Zelenski je u petak dobio podršku turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana za ukrajinski prijedlog o prvim koracima ka zaustavljanju rata, uključujući obustavu napada raketama, dronovima i bombama na energetsku i drugu civilnu infrastrukturu. Zelenski je takođe predložio da se obustave borbene operacije u Crnom moru, da bi se omogućila bezbjedna plovidba. Erdogan je rekao da takođe želi da se odmah zaustave napadi. "Podržavamo ideju hitnog prekida vatre i obustavu napada u vazduhu i na moru kao mjere za izgradnju povjerenja između strana", rekao je turski predsjednik tokom video razgovora sa evropskim liderima. Zelenski je prvi put sugerisao te početne korake u utorak u objavi na Eksu, kada je naveo da je spreman da radi pod "snažnim liderstvom" američkog predsednika na postizanju dugotrajnog mira. Zatim je korake predstavio evropskim saveznicima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da su energetske zalihe legitimna meta u ratu, zato što su povezane sa "ukrajinskim vojno-industrijskim kompleksom i proizvodnjom oružja". Ruska protivvazdušna odbrana je tokom noći oborila 39 ukrajinskih dronova, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane. Rusija je ispalila 67 raketa iz vazduha, sa kopna i mora, i 194 drona, saopštile su ukrajinske vazdušne snage. Primarna meta bili su objekti za vađenje prirodnog gasa. Ukrajina je prvi put upotrijebila francuske borbene avione Miraž-2000, koji su isporučeni prije mjesec dana, da odbije napade, navele su ukrajinske snage. Kijev takođe ima zapadne lovce F-16. Ukrajinska odbrana oborila je 34 rakete i 100 dronova, dok do 10 projektila nije stiglo do meta, a 86 bespilotnih letjelica je nestalo sa radara, navodi se u saopštenju. Zelenski je u četvrtak veče najavio da će otputovati u Saudijsku Arabiju u ponedeljak da se sastane sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, a da će njegov tim ostati u toj zemlji da razgovara sa američkim zvaničnicima. https://www.glasamerike.net/a/ukrajina-rusija-napad-infrastruktura-sad-razgovori/8002425.html https://www.glasamerike.net/a/ukrajina-rusija-napad-infrastruktura-sad-razgovori/8002425.html Fri, 07 Mar 2025 17:05:54 +0100 Globalne temeAktuelnoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (Rojters, Asošijeted pres) Vašington — Rusija kontroliše oko 20 odsto ukrajinske teritorije – uključujući hiljade sela i malih gradova. Život mnogih Ukrajinaca se dramatično promijenio posle ruske invazije, a neka mjesta – kao što su Bahmut, Časiv Jar i Vovčansk – su gotovo u potpunosti razorena. Marijupolj, grad sa pola miliona stanovnika, ruske snage su razorile prije tri godine. Grad je i dalje pod ruskom okupacijom. Jevhen Tuzev živio je u Marijupolju prije rata. Bio je sportista i poznata javna ličnost. “Marijupolj je nekada bio prelijep grad, sada je samo ruševina", kaže Tuzev za Glas Amerike. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski kaže da njegova vlada nije odustala od tog priobalnog grada. U novogodišnjem obraćanju naciji poručio je:   “Nećemo predati naše. I nećemo zaboraviti naš narod. One koji su u zarobljeništvu. I borićemo se za svaku osobu koja je nažalost i dalje tamo”. Tuzev više ne živi u Marijupolju, već 300 kilometara dalje, u Dnjepru. Međutim, u kontaktu je sa Ukrajincima koji žive pod okupacijom. Kaže da su Rusi već počeli sa obnovom grada, čiji su djelovi sada velika gradilišta. Kuće lokalnog stanovništa zamijenili su stambeni kompleksi u kojima se prodaju skupi stanovi. Prema video snimcima, postavljenim na društvene mreže, neki građani se osjećaju kao da ih neko tjera iz grada. “Naši domovi se ruše i umjesto njih se grade stanovi za prodaju. Tri godine iznajmljujemo stanove i živimo u studentskim domovima i skloništima. Ima nas više desetina hiljada”. “Kuće na lijevoj obali su blizu mora. To je lijepo područje koje neki ljudi očigledno žele za sebe, da grade stanove i prodaju ih. A mi ćemo da završimo na ulicama”, kažu neki od stanovnika Marijupolja. Tuzev kaže da mnoge ruske pridošlice kupuju jeftine nekretnine pored mora. “Za Ruse koji dolaze iz Moskve ili Sank Peterburga, cijene su nevjerovatno niske. Međutim, trebalo bi da imaju na umu da je bivši vlasnik vjerovatno zakopan u dvorištvu njihovog novog doma”. Ruske snage okupirale su i grad Melitopolj, u regionu Zaporožje, ubrzo nakon početka invazije na Ukrajinu. Od tada, građani žive u stalnom strahu, kaže Uljha Leontijeva koja je nekada živjela u Melitopolju. “Oni koji su ostali posle okupacije vjerovali su da će biti brzo oslobođeni. Sada, kada razgovaram sa nekima od njih, i dalje postoji nada i vjera u to, ali se plaše da o tome pričaju, znaju da se mnogi telefoni prisluškuju. Veoma su uplašeni”. Ukrajinci u okupiranim gradovima primorani su da uzmu ruske pasoše bez kojih nemaju pristup zdravstvenoj njezi ili ne mogu da kupe lijekove u apotekama. “Poznajem jednu ženu koja je veoma bolesna, imala je rak. Zvala me je i plakala, rekla mi je da je morala da uzme ruski pasoš zato što su ljekari odbijali da joj pomognu”, ispričala je za Glas Amerike Leontijeva. Lokalne škole nameću ukrajinskoj djeci ruski indentitet, kaže Cvetelina van Bentem, istraživačica i advokatica sa Univerziteta Oksford, specijalizovana za pravo o oružanim konfliktima. “Vidimo da se obrazovni sistem na okupiranim teritorijama koristi kao oružje protiv ukrajinskog identiteta. Ukrajinske knjige se uništavaju i zamjenjuju ruskim, nastavnici se zastrašuju”. Uprkos svemu tome, mnogi Ukrajinci i dalje žive u okupiranim gradovima i nadaju se kraju rata i ruske okupacije.   https://www.glasamerike.net/a/ukrajinci-zivot-okupirane-teritorije/8001522.html https://www.glasamerike.net/a/ukrajinci-zivot-okupirane-teritorije/8001522.html Fri, 07 Mar 2025 14:58:45 +0100 Globalne temeAktuelnoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (Katerina Besedina) Damask, Sirija — Naoružani napadači su u četvrtak napali iz zasede patrolu sirijskih policajaca u jednom primorskom gradu, pri čemu je najmanje 13 pripadnika snaga bezbednosti ubijeno, dok su mnogi ranjeni, saopštila je grupa za praćenje situacije u Siriji i lokalni zvaničnik. Napad se dogodio u trenutku rasta tenzija u primorskom regionu Sirije između manjinske alavitske sekte bivšeg predsednika Bašara al-Asada i pripadnika islamskih grupa. Asad je svrgnut početkom decembra u ofanzivi pobunjeničkih grupa predvođenih sunitskom islamističkom grupom Hajat Tahrir al Šam. Sirijska opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji saopštila je da je u zasedi u Džableu, u blizini Latakije, ubijeno najmanje 16 ljudi. Dodaje se da su snage bezbednosti ubile 28 naoružanih ljudi lojalnih Asadu, kao i tri civila. Rami Abdurahman, šef grupe za praćenje, rekao je da su naoružani napadači koji su napali iz zasede policiju bili alaviti. On je dodao da su u četvrtak uveče pro-Asadovi naoružani ljudi imali punu kontrolu nad rodnim gradom bivšeg predsednika, Kardahom. "Ovo su najgori sukobi od pada režima", rekao je Abdurahman. Lokalni zvaničnik u Damasku rekao je za Asošijeted pres da je 13 pripadnika Uprave za opštu bezbednost ubijeno u zasedi. Zvaničnik je govorio pod uslovom anonimnosti jer nije bio ovlašćen da medijima daje informacije o bezbednosti. Oprečni brojevi o žrtvama koji se saopštavaju odmah posle sukoba nisu neuobičajena pojava u 13-godišnjem sukobu u Siriji, u kojem je ubijeno ukupno oko pola miliona ljudi. Opservatorija je dala broj poginulih sa obe strane, dok je zvaničnik naveo samo broj poginulih policajaca. Panarapska televizija Al Džazira saopštila je da je njen snimatelj Riad al Husein ranjen dok je izveštavao o sukobu. Državni mediji su izvestili da su vlasti uvele 12-časovni policijski čas u obližnjem gradu Tartusu, gde su ljudi pozvani da ostanu kod kuće i izbegavaju okupljanja na javnim mestima. Državna novinska agencija SANA javila je da su velika pojačanja poslata u priobalni region kako bi se situacija stavila pod kontrolu. Sirijska opservatorija je saopštila da su helikopteri učestvovali u napadu na naoružane alavite u gradu Džabli i obližnjim područjima. Dodaje se da su borci lojalni bivšem generalu sirijske vojske Suheilu al Hasanu učestvovali u napadima na snage bezbednosti. Tenzije u Siriji rastu, vidi se po izveštajima o napadima sunitskih militanata na alavite, koji su vladali Sirijom više od pet decenija pod porodicom Asad. Ovi incidenti se dešavaju uprkos činjenici da su nove vlasti zvanično saopštile da su protiv kolektivnog kažnjavanja ili sektaških osveta. Lokalni novinari citiraju jednog bezbednosnog zvaničnika, Sajeda al-Dika, koji je rekao da je situacija pod kontrolom, dodajući da Alaviti nemaju nikakve veze sa naoružanim ljudima koji su napali snage bezbednosti ranije u četvrtak.   https://www.glasamerike.net/a/bliski-istok-sirija-zaseda-napad-policajci-alaviti-asad-islamisti/8002157.html https://www.glasamerike.net/a/bliski-istok-sirija-zaseda-napad-policajci-alaviti-asad-islamisti/8002157.html Fri, 07 Mar 2025 13:06:12 +0100 Globalne temeAktuelno voadigital@voanews.com (Asošijeted pres)