https://www.glasamerike.net/z/2081 Medicina https://www.glasamerike.net/Content/responsive/VOA/sr-Latn-CS/img/logo.png https://www.glasamerike.net/z/2081 sr 2012 - Glas Amerike 60 Tue, 09 Jun 2026 20:06:54 +0200 Pangea CMS – VOA U pokušaju administracije Donalda Trampa „da učini Ameriku ponovo zdravom“, jedna od najvećih meta je ultraprerađena hrana. Robert F. Kenedi mlađi, državni sekretar za zdravstvo, naveo je "visoko hemijski obrađenu hranu" kao glavnog krivca za epidemiju hroničnih bolesti u SAD, uključujući bolesti kao što su gojaznost, dijabetes i autoimuni poremećaji. Ta hrana "truje" ljude, posebno djecu, rekao je Kenedi tokom pretresa u Senatu povodom njegovog imenovanja. Obećao je da će raditi na uklanjanju takve hrane iz federalnih programa kao što je Program pomoći u dopunskoj ishrani ili SNAP. "Učiniću sve što je u mojoj moći da vratim zdravlje Amerikanaca na pravi put", rekao je on članovima Kongresa. Ključno za taj cilj moglo bi biti da se pobrine da potrošači razumiju osnovne činjenice o ultraprerađenoj hrani i ulozi koju ona ima u svakodnevnim obrocima. Od slatkih žitarica za doručak do smrznutih pica za večeru, uz grickalice kao što su čips, gazirana pića i sladoledi, ultra obrađena hrana čini oko 60% američke prehrane. Za djecu i tinejdžere, čak je i veći – oko dvije trećine onoga što jedu. To je zabrinjavajuće jer je ultraobrađena hrana povezana sa nizom negativnih posljedica na zdravlje, od gojaznosti i dijabetesa do srčanih bolesti, depresije, demencije i još mnogo toga. Jedna nedavna studija je pokazala da konzumiranje ove hrane može povećati rizik od rane smrti. Nauka o ishrani je komplikovana i većina dosadašnjih istraživanja pronašla je veze, a ne dokaze, u vezi sa zdravstvenim posljedicama ove hrane. Proizvođači hrane tvrde da prerađivanje povećava sigurnost i zalihe hrane i nudi jeftin i zgodan način za pružanje raznolike i hranljive prehrane. Čak i kada bi nauka bila precizna, teško je znati koji praktičan savjet dati kada ultraprerađena hrana – prema procjenama iz jedne studije – čini više od 70% zaliha hrane u SAD. Šta je ultraprerađena hrana? Većina namirnica se obrađuje, bilo da se radi o zamrzavanju, mljevenju, fermentaciji, pasterizaciji ili drugim postupcima. Godine 2009. brazilski epidemiolog Karlos Monteiro i kolege prvi su predložili sistem koji klasifikuje hranu prema količini obrade kojoj je podvrgnuta, a ne prema sadržaju nutrijenata. Na vrhu ljestvice koja ima četiri nivoa nalaze se namirnice stvorene industrijskim procesima i sa sastojcima kao što su aditivi, boje i konzervansi koje se ne može kopirati u kućnoj kuhinji, kaže Kevin Hol, istraživač koji se fokusira na metabolizam i ishranu u Nacionalnom institutu za zdravlje. “To je većina, iako ne sva, upakovana hrana koju vidite”, rekao je Hol. Takva je hrana često napravljena da bude i jeftina i neodoljivo ukusna, kaže doktorica Nina Prasad, direktorica programa politike hrane u „Bloomberg Philanthropies“. "Imaju pravu kombinaciju šećera, soli i masti i jednostavno ne možete prestati da ih jedete", kazala je Prasad Međutim, sam nivo prerade ne određuje da li je hrana nezdrava ili ne, naveo je Hol. Hljeb od celog zrna, jogurt, tofu i formula za bebe su, na primjer, visoko obrađeni, ali su i hranjivi. Da li je ultraprerađena hrana štetna? Mnoga istraživanja ukazuju da je ishrana u kojoj ima mnogo takvih namirnica povezana sa negativnim zdravstvenim ishodima. Ali ta istraživanja ne mogu reći da li je sama hrana uzrok negativnih efekata - ili postoji nešto drugo u vezi sa ljudima koji jedu takve namirnice, a što bi moglo biti odgovorno za probleme. Ultraprerađena hrana obično ima veće količine natrijuma, zasićenih masti i šećera, a ima manje vlakana i proteina. Nije jasno da li baš ti nutrijenti izazivaju posljedice. Hol i njegove kolege prvi su sproveli mali, ali uticajan eksperiment, koji je direktno uspoređivao rezultate jedenja slične hrane napravljene od ultraprerađene i od neprerađene hrane. Objavljeno 2019. godine, istraživanje je uključilo 20 odraslih osoba koje su na mjesec dana otišle živjeti u Nacionalni institut za zdravlje. Imali su ishranu od ultraprerađene i neprerađene hrane, usklađenu po kalorijama, šećerima, mastima, vlaknima i makronutrijentima. To je trajalo dvije sedmice i rečeno im je da jedu onoliko koliko žele. Kada su učesnici jeli ultraprerađenu hranu, unosili su oko 500 kalorija dnevno više nego kada su jeli neprerađenu hranu, otkrili su istraživači - i dobili su u prosjeku oko 1 kilogram tokom perioda istraživanja. Kada su isto toliko vremena jeli samo neprerađenu hranu, izgubili su oko 1 kilogram. Hol sada sprovodi detaljniju studiju, ali proces je spor i skup i rezultati se ne očekuju do kraja naredne godine. On i drugi tvrde da su takva istraživanja neophodna. “Bolje je razumjeti mehanizme pomoću kojih izazivaju štetne zdravstvene posljedice, ako ih izazivaju”, rekao je. Da li bi ultraprerađena hrana trebala da bude regulisana? Neki zagovornici, poput Prasad, tvrde da bi veliki broj istraživanja koja povezuju ultraprerađenu hranu sa lošim zdravljem trebao biti više nego dovoljan da podstakne vladu i industriju da promijene politiku. Ona poziva na akcije kao što su povećanje poreza na zašećerene napitke, strožija ograničenja u korišćenju natrija za proizvođače i sprečavanje reklamiranja takve hrane djeci. „Želimo li rizikovati da se naša djeca razboljevaju dok čekamo da se pojave savršeni dokazi?", pita Prasad. Prošle godine, bivši komesar Administracije za hranu i lijekove Robert Kalif pokrenuo je ovu temu, rekavši na konferenciji stručnjaka za prehrambenu politiku da je ultraprerađena hrana “jedna od najkompleksnijih stvari kojima sam se ikada bavio”. Ali, zaključio je, „moramo imati naučnu osnovu, a onda moramo ići do kraja.“ Kako bi potrošači trebali da se odnose prema ultraprerađenoj hrani? U zemljama poput SAD, teško je izbjeći visoko prerađenu hranu - i nije jasno na koju bi se trebalo fokusirati, kaže Aviva Musikus, naučna direktorica Centra za nauku od javnog interesa, koji se zalaže za politike o hrani. "Količina ultraprerađene hrane je tako velika", rekla je. Umjesto toga, bolje je voditi računa o sastojcima u hrani, kaže ona i dodaje da bi ljudi trebali provjeravati etikete na proizvodima i praviti izbore koji su u skladu sa trenutnim smjernicama za ishranu. “Imamo zaista dobre dokaze da dodani šećer nije dobar za nas. Imamo dokaze da hrana sa visokim sadržajem natrijuma nije dobra za nas”, rekla je ona. “Imamo sjajne dokaze da je voće i povrće koje je minimalno obrađeno zaista dobro za nas.” Važno je ne klevetati određenu hranu, dodala je. Mnogi konzumenti nemaju vremena ili novca da kuhaju većinu jela od nule. "Hrana treba da donosi radost i da bude ukusna i ne bi trebalo da uključuje moralno prosuđivanje", kaže Musikus. https://www.glasamerike.net/a/ultrapreradjena-hrana-amerika-losa-ljudi/8008490.html https://www.glasamerike.net/a/ultrapreradjena-hrana-amerika-losa-ljudi/8008490.html Fri, 14 Mar 2025 04:13:07 +0100 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (AP) VAŠINGTON — Kerolajn Kenedi, članica čuvene američke političke porodice, pozvala je u utorak senatore da odbiju nominaciju njenog rođaka Roberta F. Kenedija mlađeg da vodi najvišu američku zdravstvenu agenciju, nazivajući ga "predatorom", a njegove zdravstvene stavove "opasnim". Ćerka bivšeg predsednika Džona F. Kenedija rekla je da je Robert F. Kenedi mlađi, poznat kao RFK Jr, obeshrabrivao vakcinaciju radi sopstvenog profita. Ona je dodala da on nema medicinsko, finansijsko ili iskustvo rada u vladinim institucijama da bi vodio Odeljenje za zdravstvo i humane usluge (HHS). Republikanski predsednik Donald Tramp nominovao ga je u novembru. Portparol RFK-a mlađeg nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Senatori će ispitivati RFK mlađeg u sredu o njegovim stavovima pre nego što budu glasali o potvrdi njegove nominacije. Vašington post je prvi objavio pismo. RFK Jr. dugo je dovodio u sumnju u bezbednost i efikasnost vakcina koje su decenijama pomogle u suzbijanju bolesti i sprečavanju smrti. On osporava to što ga nazivaju protivnikom vakcina ("antivakserom") i rekao je da neće sprečavati Amerikance da primaju vakcine. "Bobi je nastavio da lažno predstavlja, da laže i vara o svom putu kroz život danas", rekla je Kerolajn Kenedi u video snimku na platformi društvenih medija Eks, u kojem je pročitala svoje pismo upućeno senatorima. Američki lekari, medicinske sestre, istraživači, naučnici i negovatelji "zaslužuju sekretara posvećenog unapređenju najsavremenije medicine, spasavanju života, a ne odbacivanju napretka koji smo već napravili", rekla je Kerolajn Kenedi, bivša ambasadorka u Australiji i Japanu koja je služila tokom demokratske administracije Bajdena i Obame. "Oni zaslužuju stabilnu, moralnu i etičku osobu na čelu ove ključne agencije". U pisanom svedočenju za Komitet za finansije, RFK mlađi je rekao da nije "antivakser", niti protivnik (farmaceutske) industrije i da veruje da "vakcine imaju ključnu ulogu u zdravstvenoj zaštiti", ukazujući na to da se njegova sopstvena deca vakcinišu, navodi se u dokumentu u koji je Rojters imao uvid. Međutim, RFK Jr. je predvodio antivaksersku grupu "Dečija zdravstvena odbrana" i u intervjuu sa podkasterom Leksom Fridmanom iz 2023. rekao je da nijedna vakcina nije bezbedna i efikasna. RFK mlađi je rekao da želi da radi na iskorenjivanju hroničnih bolesti, da prekine sve veze između zaposlenih u američkim regulatornim telima za odobravanje lekova sa industrijom i da savetuje američke sisteme za vodosnabdevanje da uklone fluor. RFK mlađi se suočio sa novim ispitivanjem njegovih veza sa Visner Baumom, advokatskom firmom specijalizovanom za slučajeve obeštećenja u slučajevima tužbi zbog posledica upotrebe lekova farmaceutske industrije. Prema njegovom aranžmanu, on zarađuje 10 odsto honorara dodijeljenih u vanrednim slučajevima koje uputi firmi, prema pismu koje je RFK mlađi napisao službeniku za etiku HHS objavljenom prošle sedmice. Ako njegovo imenovanje bude potvrđeno, RFK mlađi bi zadržao taj finansijski interes u slučajevima koji ne utiču direktno vlade SAD, navodi se u pismu. https://www.glasamerike.net/a/amerika-sjedinjene-drzave-tramp-administracija-sekretarijat-za-zdravstvo-kenedi-rfk-mladji-kongres-potvrda/7955189.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-sjedinjene-drzave-tramp-administracija-sekretarijat-za-zdravstvo-kenedi-rfk-mladji-kongres-potvrda/7955189.html Wed, 29 Jan 2025 13:24:10 +0100 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (Rojters) Očekuje se da će oko milion Amerikanaca godišnje imati demenciju do 2060. godine, što je otprilike duplo više od sada, objavili su istraživači. Procena je zasnovana na novoj studiji koja je otkrila veći rizik nego što se ranije mislilo: nakon 55. godine, četvoro od 10 ljudi može da dobije demenciju, ako žive dovoljno dugo. To je strašan broj, ali postoje koraci koje ljudi mogu preduzeti da smanje taj rizik, kao što je kontrola visokog krvnog pritiska i drugih zdravstvenih problema koji su loši za mozak. I nije kasno da pokušate čak ni u srednjim godinama. „Sva naša istraživanja pokazuju da je ono što radite u srednjim godinama zaista važno“, rekao je dr Džozef Koreš Univerziteta u Njujorku, koji je koautor studije u časopisu Nature Medicine. Demencija nije samo Alchajmerova bolest Duže je potrebno da se setite imena ili gde ste stavili ključeve tipično je za kasnije godine. Demencija nije normalan deo starenja, to je progresivni gubitak pamćenja, jezika i drugih kognitivnih funkcija. Starenje jeste najveći rizik i stanovništvo ubrzano stari. Alchajmerova bolest je najčešći oblik, a male promene u mozgu koje na kraju dovedu do bolesti mogu početi dve decenije pre nego što se pojave simptomi. Drugi tip je vaskularna demencija, kada srčana oboljenja ili mali moždani udar ometaju protok krvi u mozgu. Mnogi ljudi imaju različite uzroke, što znači da vaskularni problemi mogu pogoršati simptome Alchajmerove bolesti. Merenje rizika od određenog dobar do potencijalnog preostalog životnog veka može da napravi preporuke za javno zdravlje i medicinska istraživanja. „To nije garancija da će neko razviti demenciju“, upozorio je dr Džejms Galvin, specijalista za Alchajmerovu bolest Univerziteta u Majamiju. On nije bio uključen u novu studiju, ali je rekao da se nalazi uklapaju sa drugim istraživanjima. Rizik od demencije ima veza sa životnim dobom Prethodne studije su procenile da će oko 14% muškaraca i 23% žena razviti neki oblik demencije tokom života. Korešov tim analizirao je novije podatke iz američke studije koja je pratila zdravlje srca i kognitivne funkcije oko 15.000 starijih odraslih nekoliko decenija. Važno je da su otkrili da se rizik menja tokom decenija. Samo 4% ljudi razvilo je demenciju između 55 i 75 godina, što je za Koreša ključnih 20 godina za zaštitu zdravlja mozga. Za ljude koji prežive uobičajene zdravstvene probleme do 75. godine, rizik od demencije je tada skočio - na 20% do 85. godine i 42% između 85. i 95. godine. Sve u svemu, životni rizik od demencije nakon 55. godine bio je 35% za muškarce i 48% za žene, zaključili su istraživači. Žene generalno žive duže od muškaraca, što je glavni razlog za tu razliku, primetio je Koreš. Crni Amerikanci su imali nešto veći rizik, 44%, od belaca sa 41 odsto. Da, ima načina da se smanji rizik od demencije! Postoje neki faktori rizika koje ljudi ne mogu da kontrolišu, uključujući starost i da li ste nasledili varijantu gena pod nazivom APOE4 koja povećava šanse za Alchajmerovu bolest u starijem dobu. Ali ljudi mogu pokušati da spreče ili barem odlože zdravstvene probleme koji doprinose kasnijoj demenciji. Koreš, na primer, nosi kacigu kada vozi bicikl jer česte ili teške povrede mozga usled sudara ili padova povećavaju rizik od demencije kasnije u životu. Posebno je važno: „Ono što je dobro za vaše srce dobro je i za vaš mozak“, dodao je Galvin iz Majamija. On poziva ljude da vežbaju, izbegavaju gojaznost i kontrolišu krvni pritisak, dijabetes i holesterol. Na primer, visok krvni pritisak može da poremeti protok krvi u mozak, rizik ne samo za vaskularnu demenciju, već je povezan i sa nekim obeležjima Alchajmerove bolesti. Slično tome, visok šećer u krvi kod loše kontrolisanog dijabetesa povezan je sa kognitivnim padom i štetnom upalom u mozgu. Budite društveno i kognitivno aktivni, rekao je Galvin. On apeluje na ljude da isprobaju slušne aparate ako starost dovede do gubitka sluha, što može da podstakne društvenu izolaciju. „Postoje stvari nad kojima imamo kontrolu, a te stvari za koje mislim da bi bile veoma, zaista važne za izgradnju boljeg mozga kako starimo“, rekao je on. https://www.glasamerike.net/a/kako-smanjiti-rizik-od-demencije-/7935417.html https://www.glasamerike.net/a/kako-smanjiti-rizik-od-demencije-/7935417.html Mon, 13 Jan 2025 23:27:59 +0100 Medicina voadigital@voanews.com (AP) Alkoholna pića bi trebalo da imaju upozorenje o rizicima od raka na etiketi, saopštio je vodeći američki zdravstveni zvaničnik, što bi moglo da ukazuje na pomak ka agresivnijoj regulativi u ovom sektoru, poput one koja je korišćena u borbi protiv duvanske industrije. Zvaničnik Vivek Murti rekao je da konzumiranje alkohola povećava rizik od najmanje sedam vrsta raka, uključujući rak dojke, debelog creva i jetre, ali većina američkih potrošača i dalje nije svesna toga. Akcije kompanija Diageo DGE.L i Pernod Ricard PERP.PA su na evropskoj berzi pale su za više od tri odsto, a takođe su pale i akcije proizvođači piva Heineken HEIN.AS i Anheuser-Busch InBev ABI.BR. Akcije kompanije koja pravi Džek Danijels pale su skoro 3% na 37,10 dolara u ranim jutarnim satima u SAD, dostižući najniži nivo od aprila 2017, dok proizvođač piva Corona skliznuo za 1,3 odsto. Nejasno je kada i da li će Murtijev predlog bit sproveden u delo. Odluku o ažuriranju upozorenja na kraju će doneti Kongres. Murti je takođe pozvao na ponovnu procenu smernica o granicama konzumacije alkohola kako bi ljudi mogli da vide koliki je rizik od raka kada odlučuju da li ili koliko da piju, zajedno sa trenutnim upozorenjima o urođenim defektima i oštećenjima pri rukovanju mašinama. „Konzumacija alkohola je treći vodeći uzrok raka koji se može sprečiti u Sjedinjenim Državama, posle duvana i gojaznosti, što povećava rizik od najmanje sedam vrsta raka“, navodi se u saopštenju Murtijeve kancelarije uz novi izveštaj. Diageo, Pernod, Heineken, AB InBev, kao i drugi proizvođači piva i pića i industrijska udruženja, nisu odmah komentarisali odluku. Alkohol je uzrok 100.000 slučajeva raka u SAD i 20.000 smrtnih slučajeva od raka svake godine, više od 13.500 smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama povezanim sa alkoholom, dodaje se u saopštenju. Alkoholna pića u Sjedinjenim Državama trenutno nose oznaku zdravstvenog upozorenja koja savetuje trudnicama da ih ne piju i da njihova konzumacija narušava sposobnost osobe da vozi automobil ili rukuje mašinama. Ova oznaka se nije promenila od svog osnivanja 1988. godine. „Direktna veza između konzumiranja alkohola i rizika od raka je dobro utvrđena za najmanje sedam vrsta raka... bez obzira na vrstu alkohola (npr. pivo, vino i žestoka pića) koji se konzumira“, navodi se u saopštenju, uključujući karcinom jednjaka, usta, grla i govorne kutije. Novi izveštaj preporučuje da zdravstveni radnici treba da podstiču skrining na alkohol i upućivanje na lečenje po potrebi, kao i da treba da se pojačaju napori da se poveća opšta svest o štetnosti. https://www.glasamerike.net/a/vode%c4%87i-zdravstveni-zvani%c4%8dnik-sad-staviti-upozorenja-o-raku-na-alkoholna-pi%c4%87a/7923287.html https://www.glasamerike.net/a/vode%c4%87i-zdravstveni-zvani%c4%8dnik-sad-staviti-upozorenja-o-raku-na-alkoholna-pi%c4%87a/7923287.html Fri, 03 Jan 2025 17:24:53 +0100 MedicinaAmerika voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) Tvorac "Tvin Piksa" Dejvid Linč rekao je da će se najverovatnije povući zbog dijagnoze emfizema, bolesti pluća kojoj nema leka. Američki reditelj koji ima 78 godina rekao je u intervjuu za septembarsku glavnu priču magazina Sight and Sound da više ne može da napusti svoj dom, jer se plaši da ne zarazi kovidom,  što bi dodatno ugrozilo njegovo zdravlje. U objavi na mreži Iks, objavio je da je dobio emfizem od dugogodišnjeg pušenja. "Moram da kažem da sam mnogo uživao u pušenju, i zaista volim duvan, njegov miris, paljenje cigareta, pušenje,  ali postoji cena koju treba platiti za ovo uživanje, a cena za mene je emfizem. Sada ne pušim više od dve godine. Nedavno sam imao mnogo pregleda i dobra vest je da sam u odličnoj formi osim emfizema. Ispunjen sam srećom i nikada neću iči u penziju. Želim da svi znate da zaista cenim vašu brigu. Voli vas Dejvid".  Reditelj filma „Glave za brisanje” i „Čoveka slona” je takođe pomenuo da može da hoda samo malo pre nego što ostane bez kiseonika. Predstavnik Linča nije odgovorio na zahtev za komentar. Za Linča je malo verovatno da će ikada ponovo režirati lično, ali je pomenuo mogućnost da režira na daljinu. „Zaista to ne bih voleo“, dodao je on, priznajući da takva režija praktično ne bi bila poželjna za reditelja nominovanog za Oskara. https://www.glasamerike.net/a/reditelj-dejvid-lin%c4%8d-ima-emfizem-plu%c4%87a-od-pu%c5%a1enja/7731004.html https://www.glasamerike.net/a/reditelj-dejvid-lin%c4%8d-ima-emfizem-plu%c4%87a-od-pu%c5%a1enja/7731004.html Tue, 06 Aug 2024 00:09:20 +0200 KulturaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (Rojters) Vašington — Predsednik SAD Džo Bajden i dalje ima blage simptome kovida, uključujući kašalj i promuklost, ali se situacija značajno poboljšala, objavio je njegov lekar. „Puls, krvni pritisak, disanje i temperatura su u potpunosti normalni. Organizam mu je sjajno snadbeven kisenikom u regularnim uslovima. Na plućima nema nikakvih promena”, navodi se u izveštaju doktora Kevina O'Konora. U istom danu objavljeno je i da je Bajden bio aktivan, postavljao jasna pitanja i donosio odluke. To je saopštio Čarls K. Braun, načelnik Združenog generalštaba Sjedinjenih Država, na bezbednosnom forumu u Aspenu. Informacija da je američki predsednik pozitivan na kovid objavljena je u sredu, kada je testiran posle događaja kom je prisustvovao u Las Vegasu. Tada je Bela kuća saopštila da je Bajden primio vakcine i bustere, i ima blaže simptome. Navedeno je da će Bajden oporavak provesti u samoizolaciji u Delaveru, gde će obavljati predsedničke dužnosti. https://www.glasamerike.net/a/amerika-bajden-kovid-simptomi/7705255.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-bajden-kovid-simptomi/7705255.html Fri, 19 Jul 2024 20:41:42 +0200 Izbori u SAD 2024.AktuelnoMedicinaDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Uprkos tome što su 46 dana zaredom temperature bile ekstremno visoke, brutalno leto u Majamiju prošle godine nije bilo toliko smrtonosno - u odnosu na ostatak SAD gde je broj žrtava vrelog talasa dostigao rekord. Jedan od razloga za to je što Majami vrelinu shvata ozbiljno i tom problemu pristupa sistematski uz planiranje unapred, a ne tek kada temperatura skoči. Na vreme se informišu ranjive kategorije stanovništva, instaliraju se klima uređaji i pravi se strategija šta da se radi kada temperature stvarno postanu ekstremne - i to se vežba. Lokalne vlasti okruga Majami-Dejd i Nacionalna meteorološka služba sarađuju u borbi protiv vrućina. Kada je Džejn Gilbert pre tri godine preuzela funkciju okružne službenice za borbu protiv vrućina, bila je jedna od prvih na toj dužnosti, a gradonačelnica Majamija joj je rekla da "želi da pripremi ljude za vrućine na istom nivou kao što ih priprema za uragane". Majami u proseku svakih šest godina pretrpi udar uragana, tako da su pripreme za sezonu oluja prilično velike i iziskuju saradnju vlasti sa medijima i drugim akterima. Kada je reč o vrućini, lokalne vlasti prvo utvrđuju ko su ranjive kategorije i gde se nalaze, kaže Gilbert. "Gledali smo po poštanskim brojevima gde ima najviše hitnih intervencija i hospitalizacija, i utvrdili da je u nekim kvartovima ta stopa četiri ili pet puta viša nego u drugim", kaže ona.  Zbog efekata toplotnih ostrva, siromaštva, količine asfalta i zelenila, temperatura na nekim mestima može da bude i za nekoliko stepeni veća. Gilbert ističe da u takvim kvartovima živi više porodica sa decom, nego na drugim mestima.  Majami, u proseku, ima više klima uređaja u domovima nego drugi gradovi, ali je i skup i mnogi ne mogu da priušte klimu ili je ne koriste često. Pre vrelog talasa prošle godine, lokalne vlasti instalirale su 1.700 klima uređaja kako bi "svi u okrugu imali pristup rashlađivanju", ističe službenica za borbu protiv vrućina. Kao početak ekstremnih vrućina određen je 31. maj i lokalne vlasti se u periodu od maja do oktobra spremaju za tri prirodne katastrofe: vrućinu, uragane i poplave. "Zovemo ih treninzima za trostruki efekat", kaže Gilbert. Podrazumevaju odlazak volontera u šatorska naselja sa beskućnicima, letnje kampove, klinike i kvartove u kojima stanuje ranjiva populacija, i razgovore sa stanovnicima, organizatorima i lekarima šta treba raditi kada nastupi vrelina, i koje opasnosti nosi sa sobom. Ove godine Majami je organizovao 14 različitih treninga na engleskom, španskom i kreolskom jeziku.  Okružne vlasti beskućnicima daju rashladne prostirke, dostavljaju im vodu i mape - da vide gde se nalaze rashladne prostorije dostupne svima, a nekad im organizuju i prevoz do tamo.  Takođe, okrug je u saradnji sa lokalnom meteorološkom službom promenio prag za upozorenja na ekstremnu vrućinu, kaže Semi Hadi iz Nacionalne meteorološke službe. Ranije je toplotni indeks, koji kombinuje temperaturu i procenat vlage, trebalo da dostigne 45 stepeni da bi se upalila upozorenja i krenulo u akciju. Prošle godine je taj prag spušten 43 stepena. Alarmi upozorenja na manje ekstremne vrućine se sada pale na 40 umesto na 42 stepena - i Majami je prošle godine imao rekordnih 38 dana tokom kojih su na snazi bila ta upozorenja. U kvartovima gde živi ranjiva populacija, gradske vlasti su na benzinskim pumpama, samoposlugama, autobuskim stanicama i bilbordima postavile obaveštenja šta se radi u situacijama kada se oglase alarmi za vrućinu.  "Samo obaveštavanje ljudi je pola posla", kaže Hadi. I deluje da radi uspešno. U okrugu Marikopa u Arizoni je prošle godine od vrućine umrlo najmanje 645 osoba, u Teksasu 450, a Nevadi 226. U Majamiju je smrtnost bila manja od 10. Gilbert ipak kaže da nije fer porediti smrtnost u Arizoni i južnoj Floridi, jer je Arizona postavila prioritet da se svaka smrt od vrućine tako i zavede, dok Florida nije - pa je moguće da je broj žrtava i veći. Takođe, ona napominje da u Finiksu ima više beskućnika nego u Majamiju, i da se manje ljudi sklanja u zatvorene, rashlađene prostorije. "Vrućine su bez presedana, kao da je nastupio totalno drugačiji klimatski režim. Broj probijenih rekorda je nezamisliv, od sredine juna do sredine oktobra toplotni indeks je premašen u 40 odsto dana u tom periodu", kaže ekspert za tropsku klimu Brajan Meknoldi sa Univerziteta Majamija. Ekstremne vrućine postale su i političko pitanje.  Guverner Floride Ron Desantis u aprilu je potpisao zakon koji zabranjuje okružnim i gradskim vlastima da od poslodavaca traže da uvedu obavezne pauze za radnike na otvorenom. To je bio direktan odgovor na pokušaje okružnih vlasti u Majami-Dejdu da uvedu obavezu da se radnicima na građevini, farmerima i drugima koji rade napolju, obezbede hladovina i voda. Mnogi stručnjaci za javno zdravlje, lekari i meteorolozi, ipak kažu da su Majami, Finiks i Hjuston primeri kako se izboriti sa sve gorim vrelim talasima i sve većom stopom smrtnosti i ističu Majami kao najbolji primer jer na prvom mestu - ima gradsku službenicu zaduženu za vrućine. https://www.glasamerike.net/a/majami-vrucine-klimatske-promene-smrtnost-/7695579.html https://www.glasamerike.net/a/majami-vrucine-klimatske-promene-smrtnost-/7695579.html Fri, 12 Jul 2024 20:59:06 +0200 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (AP) vašington — Vrhovni sud SAD je pre dve godine ukinuo presudu Rou protiv Vejda, odnosno federalnu zaštitu prava na abortus i dao državama pravo da odlučuju o toj politici. U slučaju Dobs protiv Džeksona, 24. juna 2022. Vrhovni sud je doneo odluku koja je pokrenula proteste, donošenje novih zakona i brojne tužbe, i pitanje abortusa stavila u centar američke politike. Abortus je sada zabranjen u svim stadijumima trudnoće, sa ponekim izuzecima, u 14 država na kojima su na vlasti republikanci. U tri države je zabranjen posle šeste nedelje trudnoće, kada mnoge žene i ne znaju da su trudne. Države koje vode demokrate, sa druge strane, preduzimaju korake da zaštite prava žena na abortus. Ipak, odluka Vrhovnog suda nije uticala na ukupan broj abortusa koji se rade širom SAD. Ograničen pristup abortusu znači putovanje u druge države Zabrane abortusa u republikanskim državama naterale su žene da odlaze u druge države kako bi prekinule trudnoću. Sve to podrazumeva trošenje više novca na gorivo, avionske karte, smeštaj i hranu, logistika je komplikovanija, potrebno je organizovati čuvanje dece, i uzeti slobodne dane na poslu. Nova studija organizacije Gutmaher institut, koja zagovara očuvanje prava na abortus, pokazala je da je od ukupno milion abortusa, više od 161.000 izvršeno u klinikama u drugoj državi. Više od dve trećine abortusa u Kanzasu ili Nju Meksiku su imale žene iz drugih država, posebno Teksasa. Otkako je na Floridi u maju stupila na snagu zabrana prekida trudnoće posle šeste nedelje, mnoge žene odlaze u druge države da bi obavile proceduru. Pacijentkinje sa nižim primanjima i one kojima treba dozvola da napuste zemlju su u težoj situaciji. U Alabami, Fond Jelouhamer, koji je pomagao ženama da izađu iz zemlje u slučaju da im treba abortus, prestao je to da radi jer mu prete brojne tužbe od strane države. Dženis Fauntin, direktorka te organizacije, kaže da je nedavno razgovarala sa ženom koja je iz Alabame morala da ode u Džordžiju da prekine trudnoću, ali to nije bilo moguće jer je po zakonima te države, njena trudnoća odmakla predaleko. Onda je otišla u Virdžiniju i taj ceo put je koštao previše - toliko da nije imala da plati kiriju i tražila je pomoć oko smeštaja. Više se koriste pilule za prekid trudnoće Gotovo dve trećine abortusa prošle godine u Americi izvršeno je pilulama. U jednom izveštaju se navodi da je pilula prepisana za oko 6.000 žena mesečno, koje žive u državama sa zabranom abortusa. Njih poštom šalju lekari iz država u kojima su procedure dozvoljene, i ne mogu biti tuženi zbog prepisivanja pilule ženama u drugim državama. Zakoni u Koloradu, Masačusetsu, Njujorku, Vermontu i Vašingtonu štite lekare koji tako prepisuju pilule. Sve veća upotreba pilula, koje se koriste u gotovo polovini prekida trudnoće od odluke Vrhovnog suda, bila je u centru legalne borbe. Vrhovni sud je nedavno ipak odbacio zahtev protivnika abortusa da povuče dozvolu za korišćenje pilule mifepriston - jednu od dve koje se koriste za prekid trudnoće. Abortus na izborima 2024. Pred izbore za predsednika u novembru, abortus je jedno od ključnih pitanja. Zaštita ovog prava je centralna u kampanji demokrata i predsednika Džoa Bajdena. Njegov protivkandidat Donald Tramp rekao je da države same treba da odluče o restrikcijama na abortus i ograničenjima kontracepcije, ali je posle promenio stav o tome. "Priznajemo da će ovo biti možda poslednja godišnjica odluke Vrhovnog suda koju slavimo", rekla je Kelsi Pričard, portparolka fondacije Pro-lajf Amerika, aludirajući na mogućnost da demokrate osvoje mesto predsednika i oba doma Kongresa i donesu zakon o pravu na abortus. Ovo pitanje će biti pred biračima u najmanje četiri države: Floridi, Koloradu, Merilendu i Južnoj Dakoti, gde će se birači izjašnjavati o pristupu abortusu. Takođe postoji namera da se isto pitanje stavi na glasanje u Arkanzasu, Mizuriju, Montani, Nebraski, Nevadi. Generalno, prava na abortus se liberalizuju kada glasači o tome odlučuju. U sedam država gde se glasalo o pravima na abortus, glasači su se uvek opredeljivali za proširivanje tog prava. I dalje je sve na sudovima - uključujući i Vrhovni Odlula Vrhovnog suda iz 2022. pokrenula je brojne pravne procese i tužbe, posebno tamo gde je abortus bio zabranjen. Mnoga pitanja se bave izuzecima i kako ih primeniti, i takve situacije dolaze u fokus u slučajevima trudnica koje žele decu, ali imaju i potencijalno životno ugrožavajuće komplikacije u trudnoći. Grupa žena koje su bile u toj situaciji tužila je državu Teksas, jer im je zabranila da abortiraju, i istakla da izuzeci nisu precizno definisani. Republikanski Vrhovni sud u toj državi se nije saglasio sa njihovim stavom. Vrhovni sud SAD je u aprilu saslušao argumente u slučaju tužbe federalne vlade protiv države Ajdaho, koja želi da zabrani abortus i u slučajevima kada je ženi ugroženo zdravlje. Presuda u tom slučaju se očekuje u svakom trenutku. Dok se ne završe sudski procesi, zabrane su stavljene van snage u Ajovi, Montani, Juti i Vajomingu. https://www.glasamerike.net/a/dve-godine-od-ukidanja-prava-na-abortus-u-americi---u-kakvoj-su-situaciji-%c5%beene-danas-/7664920.html https://www.glasamerike.net/a/dve-godine-od-ukidanja-prava-na-abortus-u-americi---u-kakvoj-su-situaciji-%c5%beene-danas-/7664920.html Sat, 22 Jun 2024 00:34:34 +0200 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (AP) Pariz — Skoro 2.000 dece umire svakog dana od zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem vazduha, što je sada drugi najveći faktor rizika za ranu smrt širom sveta, navodi se u izveštaju američkog Instituta za zdravstvene efekte. Izloženost zagađenju vazduha doprinela je smrti 8,1 miliona ljudi, oko 12 odsto od svih smrtnih slučajeva 2021. godine, pokazuju podaci. To znači da je zagađenje vazduha prestiglo upotrebu duvana i lošu ishranu i postalo drugi vodeći faktor rizika za ranu smrt, iza visokog krvnog pritiska. Mala deca su posebno osetljiva na zagađenje vazduha, a Institut se udružio sa Dečjim fondom UN, UNICEF-om u svom godišnjem Izveštaju o kvalitetu vazduha u svetu. Zagađenje vazduha dovelo je do smrti više od 700.000 dece mlađe od pet godina, navodi se u izveštaju. Više od 500.000 tih smrti pripisano je kuvanju u zatvorenom prostoru na prljavim energentima poput uglja, drveta ili balege, uglavnom u Africi i Aziji. "Ovo su problemi za koje znamo da možemo da ih rešimo", rekla je za AFP Palavi Pant, šefica globalnog zdravlja Instituta za zdravstvene efekte. Duboki efekti na sledeću generaciju Skoro svaka osoba na svetu svakodnevno udiše nezdrave nivoe zagađenja vazduha, navodi se u izveštaju. Preko 90 odsto smrtnih slučajeva povezano je sa česticama zagađivača u vazduhu zvanim PM2,5, čija veličina je 2,5 mikrometara ili manje, navodi se u saopštenju. Utvrđeno je da udisanje PM2,5 povećava rizik od raka pluća, srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa i niza drugih zdravstvenih problema. Cilj izveštaja je da poveže stope takvih bolesti sa nivoom zagađenja vazduha. Ali uprkos prilično jakim brojkama, izveštaj i dalje možda ne može da dokuči loš uticaj zagađenja vazduha, rekla je Pant. Nije uzeto u obzir kako zagađenje vazduha može uticati na zdravlje mozga, neurodegenerativne bolesti ili kakav uticaj može imati korišćenje čvrstih energenata za grejanje, objasnila je ona. Izveštaj je takođe otkrio da je zagađenje ozona, za koje se očekuje da će se pogoršati kako se svet zagreva zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, povezano sa skoro 500.000 smrtnih slučajeva 2021. "Sve češće se u mnogim delovima sveta javljaju veoma kratke, ali intenzivne epizode zagađenja vazduha, tokom šumskih požara, peščane oluje ili ekstremne vrućine, koje mogu povećati nivo ozona", kaže Pant. Postoje veoma slična rešenja i za klimatske promene i za zagađenje vazduha, posebno za smanjenje emisije gasova staklene bašte, dodala je ona. Takođe se može učiniti više u vezi sa upotrebom prljavih čvrstih energenata za kuvanje u zatvorenom prostoru, rekla je Pant, ukazujući na to kako je Kina napravila značajna poboljšanja u ovoj oblasti. Više od dve milijarde ljudi kuva na šporetima ili na otvorenoj vatri u zatvorenom prostoru, udišući štetni dim. Delimično zbog čistijih šporeta, stopa male dece koja umiru od problema povezanih sa zagađenjem vazduha pala je za više od 50 odsto od 2000. godine, navodi se u izveštaju. U maju je Međunarodna agencija za energiju objavila da su vlade i kompanije obećale 2,2 milijarde dolara za manje smrtonosne metode kuvanja. Izveštaj objavljen u sredu koristi podatke koji pokrivaju više od 200 zemalja i teritorija koju je sproveo američki Institut za zdravstvenu statistiku i procenu. "Svakog dana skoro 2.000 dece mlađe od pet godina umire zbog zdravstvenih posledica povezanih sa zagađenjem vazduha“, rekla je Kiti van der Hajden iz UNICEF-a u saopštenju. „Naša neagilnost ima duboke efekte na sledeću generaciju". https://www.glasamerike.net/a/dve-hiljade-beba-dnevno-umre-od-zaga%c4%91enog-vazduha/7661953.html https://www.glasamerike.net/a/dve-hiljade-beba-dnevno-umre-od-zaga%c4%91enog-vazduha/7661953.html Wed, 19 Jun 2024 20:49:16 +0200 Globalne temeMedicina voadigital@voanews.com (AFP) Najviši zdravstveni zvaničnik SAD pozvao je Kongres da uvede znake upozorenja na društvenim mrežama slične onima koje su sada obavezne na kutijama cigareta. U kolumni u Njujork Tajmsu, doktor Vivek Murti je napisao da društvene mreže dovode do krize mentalnog zdravlja među mladima. „Vreme je da se uvede oznaka upozorenja na platformama socijalnih medija, u kojoj se navodi da su društvene mreže imaju veze sa ogromnim, štetnim posledicama po mentalno zdravlje adolescenata. Oznaka upozorenja, kojoj je potrebna potvrda Kongresa, redovno bi podsećala roditelje i mlade da nije dokazano da su društvene mreže bezbedne. Podaci istraživanja o duvanu pokazali su da oznake upozorenja mogu povećati svest i promeniti ponašanje“, rekao je Murti. On je dodao da upotreba samo oznake upozorenja ne bi učinila društvene medije bezbednim za mlade ljude, ali bi bila deo potrebnih koraka. Korišćenje društvenih mreža preovlađuje među mladim ljudima, 95 odsto mladih od 13 do 17 godina kaže da koristi društvene mreže, više od trećine kaže da ih koristi skoro konstantno, prema podacima iz 2022. Istraživačkog centra Pju. „Društvene mreže danas su kao duvan pre nekoliko decenija: to je proizvod čiji poslovni model zavisnosti koja se razvija kod dece. Kao i kod cigareta, oznaka upozorenja je odlučujući korak ka ublažavanju pretnje po decu“, rekao je u saopštenju Džoš Golin, izvršni direktor Fairplay, organizacije koja se bori protiv marketinga za decu. Murti je prošle godine upozorio da nema dovoljno dokaza koji bi pokazali da su društveni mediji bezbedni za decu i tinejdžere. On je tada rekao da kreatori politike moraju da se bave time koliko su štetne društvene mreže na isti način na koji regulišu stvari kao što su sedišta u kolima za decu, hrana za bebe, lekovi i drugi proizvodi koje deca koriste. Da bi se pridržavale federalne regulative, kompanije za društvene mreže već zabranjuju deci mlađoj od 13 godina da otvore nalog, ali se pokazalo da deca lako zaobilaze zabrane, i sa ili bez pristanka svojih roditelja. Druge mere koje su platforme preduzele u vezi sa mentalnim zdravljem dece takođe se mogu lako zaobići. Na primer, TikTok je uveo vremensko ograničenje od 60 minuta za korisnike mlađe od 18 godina. Međutim, kada to prođe, maloletnici mogu jednostavno da unesu šifru da bi nastavili da prate. Murti veruje da bi uticaj društvenih mreža na mlade trebalo više da brine. „Zašto nismo uspeli da odgovorimo na štetnost društvenih mreža kada nisu ništa manje hitne ili rasprostranjene od onih koje predstavljaju nesigurni automobili, avioni ili hrana? Ove štete nisu propust jačine volje i roditeljstva, one su posledica razvijanja tehnologije bez adekvatnih bezbednosnih mera, transparentnosti ili odgovornosti“, napisao je on. Direktori kompanija Meta, TikTok, Eks i drugih društvenih mreža svedočili su u januaru u pravosudnom odboru Senata, pošto su roditelji zabrinuti da ne čine dovoljno da zaštite mlade. Šefovi su hvalili bezbednosne alate na svojim platformama i posao koji su obavili sa neprofitnim organizacijama i nadležnim organima kako bi zaštitili maloletnike. Murti je naveo da Kongres treba da primeni zakon koji će mlade ljude zaštititi od uznemiravanja, zlostavljanja i eksploatacije na mrežama i izloženosti ekstremnom nasilju i seksualnom sadržaju. „Mere bi trebalo da spreče platforme da prikupljaju podatke od dece i trebalo bi da ograniče upotrebu funkcija kao što su notifikacije, automatsko emitovanje snimaka i beskonačno skrolovanje, koji utiču na razvoj mozga i dovode do prekomerne upotrebe“, napisao je Murti. Senatori Marša Blekburn i Ričard Blumental podržali su Murtijevu poruku u ponedeljak. „Drago nam je što glavni američki lekar nastavlja da skreće pažnju na štetan uticaj društvenih medija na našu decu", rekli su senatori u izjavi. https://www.glasamerike.net/a/dru%c5%a1tvene-mre%c5%bee-opasne-cigarete-/7659278.html https://www.glasamerike.net/a/dru%c5%a1tvene-mre%c5%bee-opasne-cigarete-/7659278.html Tue, 18 Jun 2024 00:08:14 +0200 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (AP) london — Alternative nikotinu, koje se koriste u vejp uređajima u SAD i ostatku sveta, potentnije su i mogu da izazovu veću zavisnost od nikotina - iako naučni podaci još nisu potpuno kompletirani, pokazuju istraživanja Agencije za hranu i lekove SAD (FDA) i nezavisnih stručnjaka, ekskluzivno saznaje Rojters. Sintetičke supstance, koje imaju hemijsku strukturu sličnu nikotinu, ne potpadaju pod regulativu o duvanu i vejpovanju u SAD - pod koju potpada tradicionalni nikotin. To znači da proizvođači mogu da prodaju vejpove sa sintetičkim supstancama sličnim nikotinu bez da traže odobrenje od FDA - što je proces koji je skup, traje dugo i često je neuspešan. Veliki proizvođači duvana kao što su Altria group ili British American Tobacco, već su izgubili dobar deo tržišta zbog vejpova koji se prodaju bez odobrenja FDA. Altria, koja proizvodi Marlboro cigarete u SAD, objavila je na svom sajtu prepisku sa FDA u kojoj naglašava da raste upotreba vejpova sa sintetičkim 6-metil nikotinom i upozorava da takvi uređaji postaju "nova pretnja" za regulaciju tog sektora. "Ako ostanu neproverene, hemikalije koje imitiraju efekat nikotina, mogu predstavljati rizike za potrošače u SAD i umanjiti autoritet FDA", piše Altria i kao primer navodi Spree Bar, vejp proizvođača Charlie's Holdings Inc CHUC.N. FDA nije komentarisala ovu prepisku. U odgovoru Rojtersu na pitanja o 6-metil nikotinu i drugim alternativana, FDA je navela: "Iako je potrebno još istraživanja, neki podaci pokazuju da su supstance slične nikotinu potentnije od nikotina - za koji znamo da izaziva jaku zavisnost, može da utiče na razvoj mozga kod adolescenata i ima dugoročne efekte kada je reč o učenju i pamćenju adolescenata". Tradicionalni nikotin se takođe može naći u vejpovima, i dobija se iz lišća duvana. Sintetički nikotin se u potpunosti pravi u laboratoriji. FDA je saopštila da će upotrebiti sve svoje resurse kako bi zaštitila omladinu od proizvoda koji mogu da škode zdravlju. "FDA se oslanja na podatke i trenutno smo u procesu razmatranja dopstupnih informaciija, kako bismo potencijalno preduzeli neke korake", navodi se u odgovoru na pitanja Rojtersa. Troje akademskih istraživača je Rojtersu reklo da su trenutne studije 6-metil nikotina limitirane u smislu da se mogu izvesti konačni zaključci o uticaju te supstance na zdravlje. Imad Damaj, profesor na Odeljenju faramkologije i toksikologije Univerziteta u Virdžiniji, kaže da su istraživanja pokazala da je 6-metil nikotin potentniji od nikotina, ali da je potrebno još testiranja na ljudima. Neke od aktuelnih studija su ograničene jer ih delom finansiraju proizvođači, a druge se bave kratkoročnim efektima na životinje i ne može se još potpuno utvrditi kako utiču na ljude. Proizvođač vejpova kojeg je prozvala Altria, Charlie's Holdings odgovorio je da Spree Bar ima "profil toksičnosti sličan nikotinu". Jedan od osnivača kompanije Rajan Stamp priznao je da je potrebno još istraživanja o 6-metil nikotinu. FDA i dalje nije odobrila vejpove sa tradicionalnim nikotinom koji imaju različite ukuse, uz objašnjenje da proizvođači nisu dokazali da benefiti konzumiranja vejpa u odnosu na duvan prevazilaze rizike po mlade ljude. Anes Saleh prodaje Spree Bar u prodavnici vejpova u Denveru, Koloradu. Kaže da neke mušternije kupuju taj vejp umesto nikotinskog, i da se niko nije žalio. "Jedino sam čuo da neki ljudi neće da probaju jer ne znaju šta je sintetički nikotin i kako deluje", kaže on. Udruženje proizvođača vejpova u SAD u saopštenju navodi da je FDA zabranila proizvode koje mnogi pušači u Americi koriste kako bi se odvikli od pušenja klasičnih cigareta. To omogćava procvat crnog tržišta, i vraća ljude pušenju cigareta, rekla je potpredsednica udruženja Alison Bogner. Firma koja proizvodi Spree Bar je 6-metil nikotin kupila od druge američke firme Novel Compounds, koja uvozi tu supstancu iz inostranstva. Testovi koje je sprovela ta kompanija pokazuju da sintetički nikotin nije štetniji od običnog, ali dodaje se da je potrebno još istraživanja. Sven Jord, profesor na Univerzitetu Djuk, koji je pisao o ovoj temi, kaže da 6-metil nikotin može biti štetniji i toksičniji od tradicionalnog. "Pitanje je da li želimo da takva hemikallija bude svima dostupna", napominje on. Profesor Jord, kao i Damaj, nisu dobijali novac ni od proizvođača vejpova, niti cigareta, piše Rojters. Sintetički nikotin se prodaje i u malim vrećicama - tako ga prodaje kompanija Aroma King u Velikoj Britaniji. Ta firma je u februaru navela da je 6-metil nikotin "manje toksičan, manje štetan i manje izaziva zavisnost od običnog". U izjavi Rojtersu se pozvala na svoja istraživanja, studije drugih i svog dobavljača koji 6-metil nikotin klasifikuje kao manje toksičan prema regulativi Evropske unije o klasifikaciji, označavanju, pakovanju supstanci i mešavina (CLP). Četiri kompanije u Kini imaju patente za proizvodnju 6-metil nikotina, uključujući i kompaniju Zinwi Biotech koja pravi tečnosti za vejpove. Iz te kompanije nisu odgovorili na pitanja dokle su stigla njihova istraživanja sintetičkog nikotina, a nisu rekli ni gde ga prodaju. https://www.glasamerike.net/a/ekskluziva-rojtersa-neke-supstance-u-vejpu-mogu-da-izazovu-vecu-zavisnost-od-nikotina/7633830.html https://www.glasamerike.net/a/ekskluziva-rojtersa-neke-supstance-u-vejpu-mogu-da-izazovu-vecu-zavisnost-od-nikotina/7633830.html Wed, 29 May 2024 23:19:04 +0200 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (Rojters) London — Očekivano trajanje životnog vijeka u Evropi vratilo se na nivo prije pandemije koronavirusa 2020. godine, dok SAD i dalje pokušavaju da dostignu predpandemijski prosjek. Nove brojke pokazuju da se očekivani životni vijek produžio u većini dijelova svijeta, a istočna podsaharska Afrika pokazuje najveći napredak u posljednje tri decenije. Podaci Evropske unije (EU) objavljeni ovog mjeseca pokazuju da je prosječni životni vijek u EU u 2023. godini bio 81,5 godinu, što predstavlja skoro godinu dana više u odnosu na 2022., kada se pandemija koronavirusa bližila kraju. Međutim, postoje značajne varijacije između evropskih zemalja, primijetila je Dženifer Bim Daud, profesorica demografije i zdravlja stanovništva, te zamjenica direktora Leverhulm centra za demografske nauke na Univerzitetu Oksford. „Unutar Evrope vidimo zaista visok očekivani životni vijek u zemljama poput Španije i Italije, Švedske i Norveške, ali neke zemlje zaostaju, a to uključuje i Ujedinjeno Kraljevstvo“, rekla je ona. “Istočna Evropa je postigla veliki napredak od postsovjetske krize mortaliteta iz 1990-ih, ali još uvijek malo zaostaje". “U zemljama sa višim prihodima, vidjeli smo kontinuirano brz pad smrtnosti zbog kardiovaskularnih bolesti koje su vjerovatno imale najveći uticaj na te brojke u posljednjih 30-ak godina. Trenutačni lideri su neke istočnoazijske zemlje, posebno Japan, Hong Kong, Tajvan i Južna Koreja, koje rade jako dobro”, rekla je Daud za Glas Amerike. Nedavna studija objavljena u listu Lanset pokazala je da se globalno očekivani životni vijek povećao za 6,2 godine između 1990. i 2021. godine, pri čemu je istočna podsaharska Afrika doživjela najveći porast od otprilike 10,7 godina. To se pripisuje napretku u rješavanju glavnih uzroka smrti među djecom, kao što je dijareja. “Mislim da su to zaista dobre vijesti i odražavaju veliki napredak u cijelom svijetu u smanjenjima zaraznih bolesti i smrtnosti novorođenčadi i djece, što čini veliku razliku u očekivanom životnom vijeku, jer štedite mnogo godina života ako spasiti živote u mladosti” kazala je Daud. Podaci iz marta pokazuju da je prosječni očekivani životni vijek u SAD u 2022. godini, prema najnovijim dostupnim podacima, bio 77,5 godina – još uvijek više od godinu dana kraći od očekivanog životnog vijeka prije pandemije koronavirusa, koja je počela 2020. godine. Podaci o očekivanom životnom vijeku u SAD za 2023. još nisu objavljeni. Studija iz Lanseta procijenila je da je skoro 16 miliona smrti uzrokovano kovidom 19 u 2020. i 2021. godini, na vrhuncu pandemije. SAD i Britanija imaju poteškoće da nadoknade zaostatak u odnosu na druge razvijene zemlje, kaže Daud. “Mnoge zemlje su se vratile blizu očekivanog životnog vijeka prije pandemije, ali neke zemlje kao što su SAD još se nisu vratile na nivo na kojem su bile 2019. godine”, rekla je. „Još jedna stvar koja ima veliki uticaj, upravo sada, je epidemija gojaznosti, koja je počela da se širi, posebno u SAD, ranih 1980-ih. I zapravo vidimo velika usporavanja u poboljšanjima kada je riječ o kardiovaskularnim bolestima.” “SAD su prednjačile kod te epidemije, što takođe znači da ljudi koji su sada u SAD u starijoj dobi možda pate od gojaznosti dugi niz decenija i to bi moglo doprinijeti ovim trendovima u kardiovaskularnim bolestima. Ali postoje i razlike između ovih zemalja u kontekstu zdravstvene zaštite koja štiti zdravlje, posebno u starijoj dobi, kao i kod drugih mreža socijalne sigurnosti za koje mislimo da promovišu zdravlje”, dodala je Daud. Evropska kneževina Monako, omiljeno prebivalište superbogataša, imala je najveći očekivani životni vijek na svijetu 2023. godine, od skoro 90 godina. https://www.glasamerike.net/a/zivotni-vijek-evropljani-ponovo-nivo-prije-pandemija-koronavirus-kovid-zdravlje/7629945.html https://www.glasamerike.net/a/zivotni-vijek-evropljani-ponovo-nivo-prije-pandemija-koronavirus-kovid-zdravlje/7629945.html Tue, 28 May 2024 18:44:17 +0200 Globalne temeAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (Henri Ridžvel) Vašington — Svjedočeći pred Odborom za finansije Senata SAD, Endrju Viti, izvršni direktor kompanije „United Health Group“ potvrdio je da su hakerskoj kriminalnoj grupi platili 22 miliona dolara kako bi im otključali podatke bez kojih nisu mogli da funkcionišu. Rensomver napad na „Change Healthcare“ - kompaniju u vlasništvu „United Health Group“ - najveću kompaniju iz oblasti zdravstvene zaštite u SAD, koja obrađuje podatke za otprilike polovinu Amerikanaca, počeo je polovinom februara i izazvao je velike poremećaje. Ugroženi su sistemi za plaćanje i verifikovanje da li pacijenti imaju pravo na određene zdravstvene ili farmaceutske usluge, kao i obrade zahtjeva između pacijenata, osiguravajućih kuća, apoteka i bolnica. Takođe, usporeno je izdavanje recepata i otpuštanje pacijenata iz zdravstvenih ustanova, dok su odložene i isplate primanja zaposlenima. Kompanija je nedavno saopštila da su hakeri ukrali zdravstvene i lične podatke “značajnom dijela ljudi u Americi”, ne otkrivajući tačne brojeve. Dodatno, naveli su da prate internet i dark web - dio interneta koji nije dostupan putem običnih pretraživača - te da do sada nisu uočili da su dosijei ljekara ili medicinski istorijat pacijenata javno objavljivani. „Imajući u vidu kompleksnost analize podataka, koja je u toku, vjerovatno će biti potrebno više mjeseci kontinuiranih analiza prije nego što dovoljno informacija bude dostupno za identifikaciju i obavještavanje klijenata i pojedinaca, djelimično i zato što su fajlovi koji sadržavaju te podatke kompromitovani u sajber napadu“, rekao je Viti u uvodnom obraćanju u Senatu. Viti je dodao da među onima čiji su podaci ugroženi ima i pripadnika američke vojske. “Vaša kompanija je iznevjerilla zemlju”, rekao je Vitiju senator Ron Vajden, presjedavajući Odbora za finansije. “Što je veća kompanija, ona ima veću odgovornost da zaštiti svoje sisteme od hakera”, rekao je Vajden u uvodnom obraćanju, dodajući da je kompanija zbog svoje veličine praktično bila meta i prije nego je hakovana. “’United Health Group’ nije otkrila koliko privatnih medicinskih podataka je ukradeno, koliko pružalaca usluga nije dobilo svoje naknade, niti koliko penzionera nisu mogli da preuzmu svoje recepte”. “Change Healthcare” u SAD obrađuje podatke za oko 900.000 doktora, 33.000 apoteka, 5.500 bolnica i 600 laboratorija. Tokom prošle godine, “United Healthcare Group” je ostvarila prihod od 372 milijarde dolara, što je čini jednom od najvećih kompanija na svijetu. Senatori su mnogo vremena posvetili upravo pitanju veličine kompanije i da li bi to moglo da predstavlja sistemsku prijetnju za Amerikance. "Sama činjenica da ste tako veliki znači da je (hakovanje) imalo široke posljedice", rekao je senator Bil Kesidi, dodajući da je kompanija previše dominantna. „Moja poenta je da veličina ’Uniteda’ znači da je kompanija skoro prevelika da bi propala, te da ako se to dogodi - povući će sa sobom mnogo više nego bi to inače bio slučaj“. Viti mu je odgovorio da ne vjeruje u to „jer uprkos našoj veličini, na primjer, nemamo bolnice u Americi, niti posjedujemo nekog od proizvođača lijekova“. Viti je senatorima objasinio da su hakeri ušli u sistem kompanije preko ukradenih podataka za logovanje 12. februara - devet dana prije nego što su zaključali podatke, te je postalo jasno da je riječ o rensomveru. U rensomver napadima hakeri zaključavaju podatke u računarskim sistemima žrtava, te im onemogućavaju funkcionisanje. Potom traže visoke iznose novca da bi podatke otključali i da ukradene informacije ne bi javno objavljivali ili prodavali. U SAD, sve češći su napadi na zdravstveni sistem. Prema analizi kompanije za sajber bezbjednost "Emsisoft", u 2023. godini u SAD je rensomverom napadnuto 46 bolničkih sistema sa ukupno 141 bolnicom. U najmanje 32 sistema ukradene su informacije, uključujući i povjerljive zdravstvene podatke. Kompanija “Change Healthcare” je za napad okrivila hakersku grupu ALPHV, odnosno „Blackcat“ (Crna mačka). Prema objavi Sekretarijata za pravosuđe SAD iz decembra 2023, ova grupa je u prethodnih 18 mjeseci bila druga najprofitabilnija varijanta rensomvera u svijetu, sa stotinama miliona dolara prikupljenih od žrtava. Viti je kasnije učestvovao na još jednom pretresu u Kongresu, pred Pododborom za nazdor i istrage, Odbora za energetiku Predstavničkog doma Kongresa. Tamo je naveo da su potencijalno ukradeni podaci trećine Amerikanaca. Američko udruženje bolnica poslalo je pismo članovima oba kongresna odbora prije današnjih pretresa, navodeći da njihova interna anketa pokazuje da je 94% bolnica prijavilo štetu u svojim novčanim tokovima, te da ih je više od pola prijavilo “značajnu ili ozbiljnu” finansijku štetu. Udruženje je ranije označilo incident kao “najznačajniji sajber napad na američki zdravstveni sistem”. Sekretarijat za zdravstvo SAD je otvorio istragu o tome da li su hakovanjem ugroženi povjerljivi zdravstveni podaci Amerikanaca i da li je kompanija postupala u skladu sa zakonima o zaštiti privatnosti pacijenata. Podignute su i grupne tužbe, koje navode da je “Change Healthcare” propustio da zaštiti milione ličnih podataka, uključujući imena, matične brojeve, finansije i zdravstvena stanja ljudi. Kompanija je vratila veliki dio svojih sistema u funkciju, ali razmjere štete se još utvrđuju. U tekstu su korišćene informacije agencija AP i Rojters. https://www.glasamerike.net/a/rensomver-napad-amerika-zdravstvo-hakeri-placanje-22-miliona-dolara-podaci/7593542.html https://www.glasamerike.net/a/rensomver-napad-amerika-zdravstvo-hakeri-placanje-22-miliona-dolara-podaci/7593542.html Wed, 01 May 2024 21:57:07 +0200 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (Dino Jahić) Kod tri žene je dijagnostifikovan HIV nakon "vampirskog tretmana" lica u salonu koji je radio bez licence u Nju Meksiku, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). To su prvi prijavljeni slučajevi zaraze virusom preko kozmetičkih usluga u kojima se koriste igle. Federalni zdravstveni zvaničnici su u novom izveštaju naveli da je istraga od 2018. do 2023. u klinici u Albukerkiju, u spa delu za VIP zvanice, otkrila da je očigledno ponovo korišćena oprema za jednokratnu upotrebu, čime su klijenti zaraženi virusom HIV-a putem krvi. Šta je "vampirski tretman" i koliko je bezbedan? "Vampirski tretmani" za lice, poznati kao tretmani plazmom bogatom trombocitima su kozmetičke procedure za podmlađivanje kože, navodi Američka akademija za dermatologiju. Tretman pruža mlađi izgled i smanjuje ožiljke od akni i bora, navodi Akademija. Nakon vađenja krvi klijenta, mašina razdvaja krv na trombocite i ćelije. Plazma se potom ubrizgava u lice klijenta, bilo sterilnim iglama za jednokratnu upotrebu ili višekratnu upotrebu. "Vampirski tretmani" su postali popularni poslednjih godina pošto su poznate ličnosti kao što je Kim Kardašijan objavile da su to radile. Prenos HIV-a putem nesterilne igle poznat je rizik kozmetičkih tretmana i drugih usluga, kažu zvaničnici. Uprkos tome, Akademija navodi da su "vampirski tretmani" za lice generalno bezbedni. Zdravstveni zvaničnici kažu da bi ustanove koje nude kozmetičke usluge trebalo da praktikuju odgovarajuću kontrolu i imaju evidenciju klijenata kako bi se sprečilo prenošenje patogena koji se prenose krvlju, kao što je HIV. Kako je zaraza HIV-om povezana sa salonom? Sekretarijat za zdravstvo Nju Meksika naveo je da je tokom leta 2018. godine ženi bez poznatih faktora rizika za HIV, otkrivena HIV infekcija nakon što je tog proleća išla na "vampirski tretman" lica. Četiri žene, koje su bile u salonu, kao i jedan muškarac koji je seksualni partner jedne od klijentkinja koji nije išao u salon, su se zarazili HIV-om u periodu od 2018. do 2023. Analiza je pokazala slične sojeve HIV među svim slučajevima, prema izveštaju CDC. Zaraza HIV-om za dvoje od ovih pacijenata verovatnije se dogodila pre kozmetičke usluge, navodi CDC. Dokazano je da je zaraza od usluga u salonu dala pozitivnan rezultat na testovima na HIV za ostala tri pacijenta. Zdravstveni zvaničnici su našli opremu koja sadrži krv na kuhinjskom pultu, neobeležene epruvete krvi i injekcije u frižideru pored hrane, kao i špriceve koji nisu pravilno odneti na otpad. U izveštaju CDC se navodi da sterilizator na paru koji je neophodan za čišćenje opreme koja se više puta koristi, nije pronađen u salonu. Da li je još klijenata u riziku? Kroz istragu Sekretarijata za zdravlje Nju Meksika, skoro 200 bivših klijenata salona i njihovih seksualnih partnera testirano je na HIV, ali nisu otkrivene dodatne zaraze. Besplatno testiranje ostaje dostupno za one koji su ranije posećivali salone. Šta se desilo sa vlasnicom salona? Bivša vlasnica Marija de Lurd Ramos de Ruiz, izjasnila se krivom 2022. godine za pet krivičnih dela bavljenja medicinom bez licence, kao i zbog "vampirskih tretmana" lica bez dozvole. Kancelarija državnog tužioca Nju Meksika saopštila je da je ona takođe radila ilegalne procedure ubrizgavanja plazme i botoksa. Prema tužiocima, inspekcije državnih zdravstvenih ustanova i i odeljenja za izdavanje dozvola otkrile su kršenje kodeksa, a salon je zatvoren u jesen 2018. nakon što je istraga pokrenuta. Vlasica je osuđena na sedam i po godina zatvora. Njen advokat Raul A. Lopez nije odmah odgovorio na zahteve za komentar. https://www.glasamerike.net/a/amerika-tri-%c5%beene-dobile-hiv-nakon-tretmana-lica-u-salonu-koji-radi-na-crno/7589557.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-tri-%c5%beene-dobile-hiv-nakon-tretmana-lica-u-salonu-koji-radi-na-crno/7589557.html Tue, 30 Apr 2024 13:08:00 +0200 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (AP) VAŠINGTON — Pet sati poslepodne, posle posla, u nekim delovima sveta je vreme za vino, pivo ili neko drugo piće. Ali, možda je i vreme da se razmotri konzumacija alkohola. Nekada se smatralo da umereno konzumiranje alkohola koristi srcu, ali nova istraživanja su bacila senku na te nalaze. "Manje pijte i bićete zdraviji", kaže Timoti Naimi sa Kanadskog instituta za upotrebu supstanci pri Univerzitetu Viktorija. Uputstva o konzumiranju alkohola variraju od zemlje do zemlje, ali je globalni trend - da se pije manje. Velika Britanija, Francuska, Danska, Holandija i Australija su nedavno izdale nove preporuke - da se manje konzumira alkohol. Irska razmatra da stavi upozorenja na rak na flaše alkoholnih pića od 2026. "Naučni konsenzus se promenio otkako je utvrđeno da alkohol izaziva više od 200 bolesti, uključujući i rak, kardiovaskularne bolesti, povrede", kaže Karina Fereira Borhes, regionalna savetnica za alkohol evropskoj kancelariji Svetske zdravstvene organizacije. Od "suvog januara" do "treznog oktobra", do toga da se u barovima izmišlja sve više recepata za bezalkoholne koktele - javlja se i kulturološki momenat da je smanjiti alkohol pozitivna stvar. "Ljudi mojih godina piju više nego što žele da priznaju", kaže Tesa Veber, 28-godišnjakinja iz Ostina, u Teksasu. Ona je prestala da pije tokom "suvog januara" ove godine, jer je primetila da joj alkohol povećava anksioznost. I dopadaju joj se rezultati - spava bolje, ima više energije i zato se drži takvog načina života. "Dobro je da razmotrite svoj odnos prema alkoholu", zaključuje ona. Zar umerena konzumacija nije dobra za zdravlje? Ta ideja je stigla od nesavršenih studija koje su upoređivale koliko piju određene grupe ljudi. Obično je konzumacija alkohola merena u određenom trenutku. Ali, ni jedna od studija nije određivala ljudima kada da piju ili da ne piju, pa nisu ni mogle da utvrde uzrok i efekte. Ljudi koji tvrde da piju umereno obično imaju viši stepen obrazovanja, više prihode i bolje zdravstveno osiguranje, kaže Naimi. Još jedan problem je to što studije nisu uključile mlađe ljude. Skoro polovina onih koji umru od bolesti izazvanih alkoholom su mlađi od 50 godina.   "Ako proučavate ljude srednjih godina, koji nisu prestali da piju zbog nekog problema, ili nisu postali alkoholičari, to je onda vrlo selektivna grupa. I onda deluje da je umerena konzumacija alkohola dobra, a to je samo statistička ilizuija", kaže Naimi. Druge studije su ipak relativizovale ideju da alkohol donosi neke benefite. Ta istraživanja su upoređivala ljude koji imaju gene - koji čine da im alkohol ne prija, i one ljude koji takve gene nemaju. Utvrđeno je da ljudi kojima alkohol ne prija, imaju manji rizik da obole od srčanih oboljenja - što pobija tezu da je alkohol dobar za srce. Koliko se pića može popiti dnevno? Zavisi od mnogo faktora. Ako pijete, povećava se rizik od nekoliko vrsta raka - creva, jetre, dojke, usta i grla. Alkohol se u telu rastvara na supstancu acetaldehid koja oštećuje ćelije i sprečava da se obnove. I to stvara preduslov za pojavu raka. U Americi bi se godišnje mogle sprečiti hiljade smrti kada bi građani pratili vladina uputstva - koja muškarcima savetuju da popiju najviše dva pića dnevno, a žene najviše jedno. Pod jednim pićem podrazumeva se čaša piva od 350 ml, čaša vina od oko 150 ml, ili jedna čašica žestine. Doktor Naimi je zagovornik da se broj pića za muškarce takođe smanji na jedno dnevno, i to je tražila grupa čiji je bio član. Međutim, zahtev nije prihvaćen kada su nove federalne preporuke izašle 2020. "Poruka koja je podržana dokazima je sledeća: ako već pijete, manje alkohola je dobro za vaše zdravlje". https://www.glasamerike.net/a/da-li-postoji-bezbedna-kolicina-alkohola-ili-ne-treba-piti-uopste-/7589561.html https://www.glasamerike.net/a/da-li-postoji-bezbedna-kolicina-alkohola-ili-ne-treba-piti-uopste-/7589561.html Mon, 29 Apr 2024 21:41:19 +0200 Globalne temeAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (AP) Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji spolja su pričvrstili svinjsku jetru na ljudsko telo i posmatrali kako uspešno filtrira krv. Eksperiment je korak ka tome da se jednog dana danu ova tehnika isproba kod pacijenata kojima je zakazala jetra. To je takođe drugačiji vid transplantacije organa sa životinje na čoveka, što je takođe poznato kao ksenotransplantacija. Svinjska jetra je korišćena izvan doniranog tela, a ne unutra. Ovo je deo napora da se bolje podrži oštećena jetra, slično kao dijaliza kod otkazivanje bubrega. Transplantacije sa životinje na čoveka, nazvane ksenotransplantacije, decenijama su neuspešne jer je imuni sistem ljudi odbacivao strano tkivo. Sada naučnici ponovo pokušavaju sa svinjama čiji su organi genetski modifikovani da bi bili sličniji ljudskim. Poslednjih godina, bubrezi genetski modifikovanih svinja su privremeno presađeni pacijentima koji su doživeli moždanu smrt da bi se videlo koliko dobro funkcionišu, a dvojici muškaraca je presađeni svinjsko srce iako su obojica umrla u roku od nekoliko meseci. Američka Uprava a za hranu i lekove (FDA) razmatra da li da dozvoli malom broju Amerikanaca, kojima je potreban novi organ, da se dobrovoljno prijave za učešće u rigoroznim studijama o presađivanju srca ili bubrega svinja. Neki istraživači takođe žele da koriste jetru svinja. Jetra ima drugačije složenosti od bubrega i srca: filtrira krv, uklanja otpad i proizvodi supstance potrebne za druge telesne funkcije. Oko 10.000 ljudi trenutno je na listi čekanja u SAD za transplantaciju jetre. U eksperimentu na Univerzitetu u Pensilvaniji, istraživači su priključili jetru svinje - onu koju je genetski modifikovao eGenesis — na uređaj koji je napravio OrganOks koji obično pomaže u očuvanju donirane ljudske jetre pre transplantacije. Porodica preminulog, čiji organi nisu bili pogodni za doniranje, ponudila je telo na istraživanje. Mašine su održavale cirkulaciju krvi u telu. Eksperiment, sproveden prošlog meseca, filtrirao je krv kroz uređaj za jetru svinje tokom 72 sata. U saopštenju, istraživački tim je izvestio da je telo donatora ostalo stabilno i da svinjska jetra ne pokazuje znakove oštećenja. Mnogo je posla na razvoju mašina nalik dijalizi jetre, a eksperimenti sa jetrom svinja su pokušani pre mnogo godina - pre današnjih naprednijih genetskih tehnika, rekla je doktorka Parsija Vagefi iz Sautvestern medicinskog centra, koja nije bila uključena u novi eksperiment, ali pomno prati istraživanje ksenotransplantacije. „Pozdravljam ovaj korak napred“, rekla je Vagefi, nazivajući ovaj kombinovani pristup svinjskim uređajima intrigantnim korakom u naporima ka boljoj nezi za otkazivanje jetre. https://www.glasamerike.net/a/zdravlje-hirurgija-organi-presadjivanje-zivotinje/7450420.html https://www.glasamerike.net/a/zdravlje-hirurgija-organi-presadjivanje-zivotinje/7450420.html Thu, 25 Apr 2024 16:06:11 +0200 AktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) Niz naprednih testova nije otkrio povrede ili oštećenje mozga među američkim diplomatama i drugim državnim službenicima koji pate od misterioznih zdravstvenih problema, nekada nazvanih "Havana sindrom", saopštili su istraživači u ponedeljak. Gotovo petogodišnja studija Nacionalnog instituta za zdravlje ne nudi objašnjenje za simptome, uključujući glavobolje, probleme sa ravnotežom i poteškoće sa razmišljanjem i spavanjem. Oni su prvi put prijavljeni na Kubi 2016. godine, a kasnije su ih prijavile stotine Amerikanaca iz različitih zemalja. Ipak, to je u suprotnosti sa nekim ranijim nalazima koji su istakli spektar povreda mozga kod ljudi koji su doživjeli ono što Stejt department sada naziva "anomalnim zdravstvenim incidentima". "Ove osobe imaju stvarne simptome i prolaze kroz veoma teško vrijeme", rekao je doktor Lejton Čan, šef rehabilitacijske medicine Nacionalnog instituta, koji je pomogao u vođenju istraživanja. “Mogu biti prilično snažni, onesposobljavajući i teški za liječenje.” Ipak, sofisticirani skenovi magnetne rezonance nisu otkrili značajne razlike u volumenu, strukturi ili bijeloj materiji mozga – što su znakovi povreda ili oštećenja - kada su pacijenti sa „Havana sindromom“ poređeni sa zdravim državnim radnicima na sličnim poslovima, uključujući i u istim ambasadama. Nije bilo značajnih razlika ni u kognitivnim i drugim testovima, prema nalazima objavljenim u Žurnalu Američkog medicinskog udruženja. Iako to nije moglo isključiti prolazne povrede kada su simptomi počeli, istraživači su rekli da je dobra vijest što nisu mogli uočiti dugoročne markere na snimcima mozga koji su tipični nakon traume ili moždanog udara. To bi "trebala biti neka sigurnost za pacijente", rekao je koautor studije Luis Frenč, neuropsiholog iz Nacionalnog vojnog medicinskog centra Valter Rid koji liječi „Havana sindrom“. “Omogućava nam da se fokusiramo na ovdje i sada, da vratimo ljude tamo gdje bi trebali biti.” Učesnici studije sa „Havana sindromom“ prijavili su više umora, posttraumatskih simptoma stresa i depresije od drugih. Ovo istraživanje je najnovije u nastojanju da se razotkrije misterija koja je počela kada su službenici američke ambasade na Kubi počeli tražiti medicinsku pomoć zbog gubitka sluha i zvonjenja u ušima, nakon što su prijavili da su iznenada čuli čudne zvukove. U početku je postojala zabrinutost da je Rusija ili neka druga zemlja možda koristila neki oblik usmjerene energije za napad na Amerikance. Ali prošle godine, američke obavještajne agencije navele su da nema znakova umiješanosti stranih neprijatelja i da se čini da većina slučajeva ima različite uzroke, od nedijagnostifikovanih bolesti do faktora iz životne sredine. Neki pacijenti su optužili vladu da odbacuje njihove bolesti, a dio naučne javnosti poziva na dodatna istraživanja radi bolje pripreme za narednu takvu zdravstvenu misteriju. Studija Nacionalnog instituta za zdravlje obuhvatila je više od 80 pacijenata, a cilj joj nije bio da utvrdi vjerovatnoću da je izvor simptoma neko oružje. Čan kaže da nalazi nisu u suprotnosti za zaključcima obavještajnih agencija. https://www.glasamerike.net/a/studija-pacijenti-havana-sindrom-oseecenja-mozga/7532500.html https://www.glasamerike.net/a/studija-pacijenti-havana-sindrom-oseecenja-mozga/7532500.html Mon, 18 Mar 2024 17:59:32 +0100 MedicinaAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) Alchajmerova bolest tiho pustoši mozak mnogo pre nego što se pojave simptomi, a naučnici sada imaju nova saznanja o redosledu tih promena nalik na domine  - što, u budućnosti, pruža potencijalni prostor za intervenciju. Velika studija u Kini pratila je sredovečne i starije odrasle osobe tokom 20 godina, koristeći redovna skeniranja mozga, preglede kičme i druge testove. U poređenju sa onima koji su ostali kognitivno zdravi, ljudi kod kojih se na kraju razvila bolest imali su veći nivo proteina povezanog sa Alchajmerovom bolešću u kičmenoj moždini 18 godina pre dijagnoze, objavili su istraživači u sredu. Zatim svakih nekoliko godina nakon toga, studija je otkrila još jedan biomarker problema sa varenjem. Naučnici ne znaju tačno kako Alchajmerova bolest nastaje. Jedno od ranih obeležja je lepljivi protein koji se zove beta-amiloid, koji se vremenom nakuplja u plak koji začepljuje mozak. Sam amiloid nije dovoljan da ošteti pamćenje - veliki broj zdravih ljudi u mozgu ima mnogo plaka. Abnormalni tau protein koji formira klupka koja ubijaju neurone jedan je od nekoliko uzročnika. Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Nju Ingland Džurnal of Medisin (New Ingland Journal of Medicine), nudi vremenski okvir kako se te abnormalnosti gomilaju. Važnost studije „ne može se dovoljno naglasiti “, rekao je Ričard Mejo, specijalista za Alchajmerovu bolest sa Univerziteta Kolumbija koji nije bio učestvovao u istraživanju. „Znanje o vremenju i sledu ovih fizioloških događaja je ključno“ za testiranje novih načina lečenja i možda čak i za prevenciju Alchajmerove bolesti, napisao je on u propratnom uvodniku. Nalazi još nemaju praktične implikacije. Više od šest miliona Amerikanaca, i milioni više širom sveta, imaju Alchajmerovu bolest, najčešći oblik demencije, a leka nema. Ali prošle godine je lek po imenu Lekembi postao prvi odobreni medikament sa jasnim dokazima da bi mogao da uspori pogoršanje rane Alchajmerove bolesti - iako tek na nekoliko meseci. Deluje tako što uklanja deo tog gustog amiloidnog proteina. Pristup se takođe testira da bi se videlo da li je moguće odložiti početak Alchajmerove bolesti ako se ljudi sa visokim rizikom leče pre nego što se pojave simptomi. I dalje se razvijaju drugi lekovi koji ciljaju tau. Praćenje tihih promena mozga je ključno za takvo istraživanje. Naučnici su već znali da u retkim, nasleđenim oblicima Alchajmerove bolesti koji pogađaju mlađe ljude, toksični oblik amiloida počinje da se akumulira oko dve decenije pre simptoma i u nekom trenutku kasnije počinje tau. Novi nalazi pokazuju redosled u kome su se takve promene biomarkera dešavale sa češćom Alchajmerovom bolešću u starosti. Istraživači pekinškog Inovacionog centra za neurološke poremećaje uporedili su 648 ljudi kojima je na kraju dijagnostikovana Alchajmerova bolest i jednak broj onih koji su ostali zdravi. Amiloidni nalaz kod budućih pacijenata sa Alchajmerom bio je prvi, 18 ili 14 godina pre dijagnoze u zavisnosti od korišćenog testa. Sledeće su otkrivene razlike u tau proteinu, praćene markerom problema u načinu na koji neuroni komuniciraju. Nekoliko godina nakon toga, razlike u smanjenju mozga i rezultatima kognitivnih testova između ove dve grupe postale su očigledne, pokazalo je istraživanje. „Što više znamo o održivim ciljevima lečenja Alchajmerove bolesti i kada ih treba rešiti, to ćemo bolje i brže moći da razvijemo nove terapije i prevencije“, rekla je Kler Sekston, viši direktor naučnih programa Udruženja za Alchajmerovu bolest. Ona je napomenula da uskoro stižu testovi krvi koji obećavaju da će takođe pomoći tako što će olakšati praćenje amiloida i taua. https://www.glasamerike.net/a/zdravlje-nauka-istrazivanje-alchajmer/7498698.html https://www.glasamerike.net/a/zdravlje-nauka-istrazivanje-alchajmer/7498698.html Fri, 23 Feb 2024 22:53:15 +0100 AktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) VAŠINGTON — Istraživači na odseku za biomedicinski inženjering Univerziteta Džons Hopkins rade na transformaciji nege srca pacijenata. Oni sada mogu da stvore personalizovani digitalni model pacijentovog srca, ili “digitalnog blizanca“ i koriste veštačku inteligenciju da pomognu da se bolje predvidi ko je u najvećem riziku. “Mi radimo kontrastni MRI srca, i onda kombinujemo to sa svim kliničkim podacima koji su poznati za pacijenta. To se kombinuje sa analizom preživljavanja - i možemo reći tokom 10 godina kakav je rizik od iznenadne smrti pacijenta od bolesti srca", objašnjava Natalija Trajanova sa Univerziteta Džons Hopkins. Za razliku od segmentiranih slika koje se danas najčešće koriste, profesorka Trajanova kaže da slike celog srca proizvode preciznija predviđanja o tome kojim pacijentima su potrebni defibrilatori. “Mi pružamo preciznije algoritme koji su multimodalni i koji mnogo bolje predstavljaju stanje pacijenta", kaže ona. U Centru za istraživanje raka Sidni Kimel na univerzitetu Džons Hopkins, doktor Viktor Velkulesku predvodi istraživanje o razvoju novih načina da se na vreme ustanovi rak pluća i druge vrste kancera. On i njegov tim su primetili da ćelije raka rastu i reprodukuju se haotičnije nego normalne ćelije. Kada te ćelije umru, ostave za sobom vidljive karakteristike fragmenata DNK koji kruže u krvi, nazvane DNK bez ćelija (cfDNA) koji sadrže podatke o tome da li osoba može da ima rak. Tim je razvio tehnologiju zvanu DELFI, koja koristi nove algoritme za mašinsko učenje o analizi fragmenata DNK bez ćelija. “Gledamo u krv, identifikujemo molekule DNK nazvane DNK bez ćelija, i tražimo profil ili obrasce tih DNK bez ćelija, kao način da identifikujemo osobe koje imaju rak u odnosu na one koje ga nemaju", kaže on. Velkulesku naglašava da bi unapređivanje testova krvi moglo da dovede do poboljšanja provere i dijagnoze kanceroznih oboljenja širom sveta. https://www.glasamerike.net/a/vestacka-inteligencija-otkrivanje-bolesti-rak/7455271.html https://www.glasamerike.net/a/vestacka-inteligencija-otkrivanje-bolesti-rak/7455271.html Wed, 21 Feb 2024 19:15:09 +0100 AmerikaMedicina voadigital@voanews.com (Džuli Tabo) BEOGRAD — Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je u sredu da je potvrđen slučaj mobila (malih boginja) kod osobe uzrasta 15 godina života iz Beograda, koja nije vakcinisana i koja je hospitalizovana zbog zapaljenja pluća na Klinici za infektivne i tropske bolesti. Podseća se da je stopa vakcinacije MMR vakcinama najmanja u poslednjih 20 godina. Potvrda o slučaju malih boginja dobijena je na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", dodaje se u saopštenju. Institut je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, dostavio zdravstvenim ustanovama predlog mera za pooštren nadzor nad malim boginjama na teritoriji Srbije - prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinacija osetljivih lica iz kontakta sa obolelim unutar 72 sata. Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u proteklih dvadeset godina. U najvećoj epidemiji malih boginja u Srbiji u proteklih 20 godina, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5.800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Batut navodi da je jedna trećina obolelih bila hospitalizovana zbog tške kliničke slike praćene komplikacijama. U toj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina. U 2023. godini registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je ogromna većina - 94 odsto - bila nevakcinisana. U slučaju pojave temperature veće od 38,5 stepeni, kao i pojave osipa po telu, uz curenje iz nosa i crvenilo očiju, potrebno je javiti se izabranom lekaru u domu zdravlja. Hitnom i vanrednom revizijom vakcinalne kartoteke od strane pedijatara u domovima zdravlja potrebno je evidentirati nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu prema uzrastu i sprovesti njihovu vakcinaciju u skladu sa Kalendarom imunizacije. Male boginje su akutno, virusno i veoma zarazno oboljenje. U prošlosti ovo je bila veoma česta bolest male dece, koja je nekad ostavljala teške posledice. U izveštaju su korišćeni materijali agencije Fonet. https://www.glasamerike.net/a/balkan-srbija-beograd-male-boginje-morbile-deca-vakcinacija-mmr-batut/7477494.html https://www.glasamerike.net/a/balkan-srbija-beograd-male-boginje-morbile-deca-vakcinacija-mmr-batut/7477494.html Wed, 07 Feb 2024 12:15:24 +0100 BalkanMedicina voadigital@voanews.com (Glas Amerike)