https://www.glasamerike.net/z/2083 Nauka i tehnologija https://www.glasamerike.net/Content/responsive/VOA/sr-Latn-CS/img/logo.png https://www.glasamerike.net/z/2083 sr 2012 - Glas Amerike 60 Tue, 09 Jun 2026 20:11:10 +0200 Pangea CMS – VOA Američka agencija za istraživanje svemira, NASA, poslala je u svemir novi teleskop „Spherex“, sa planom da mapira nebo na način na koji to do sada nije urađeno. Teleskop je poletio raketom Falkon, kompanije SpejsEks, koja je u utorak poletjela iz Vanderberg baze u Kaliforniji. Plan je da teleskop snima nebo svakih šest mjeseci iznad Zemljinih polova. Naučnici se nadaju da će infracrveni instrumenti iz širokog ugla snimiti stotine miliona galaksija i njihov kosmički sjaj. Takođe, očekuju da će naučiti kako su galaksije formirane, kako su se razvijale i kako se svemir tako brzo proširio na samom početku. NASA je raketom poslala i četiri satelita veličine kofera, koji će na sličan način proučavati i Sunce. https://www.glasamerike.net/a/nasa-lansiranje-teleskop-snimanje-svemir-spejseks/8008195.html https://www.glasamerike.net/a/nasa-lansiranje-teleskop-snimanje-svemir-spejseks/8008195.html Wed, 12 Mar 2025 17:01:42 +0100 Nauka i tehnologijaAktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (AP) Kompanija Majkrosoft odlučila je da ugasi Skajp, aplikaciju za video pozive, koju je 2011. godine kupio za 8,5 milijardi dolara. Tehnološki gigant je u petak saopštio da će povući Skajp u maju i prebaciti neke od svojih usluga na Majkrosoft tims (teams), svoju vodeću platformu za video konferencije. Korisnici Skajpa će moći da koriste svoje postojeće naloge za prijavu na Tims. Majkrosoft je već neko vrijeme prioritet davao Timsu u odnosu na Skajp, a odluka da se taj brend ukine dio je šire promjene u načinu na koji ljudi komuniciraju onlajn. Grupa inženjera je osnovala Skajp 2003. godine u Talinu u Estoniji i ta aplikacija je bila pionir u telefoniranju putem interneta umjesto fiksnih telefona. Video pozive su dodali nakon što ih je 2005. godine kupila kompanija za onlajn trgovinu Ibej (eBay). Do 2011. godine, kada ga je Majkrosoft kupio od Ibeja, Skajp je imao oko 170 miliona korisnika širom svijeta, izjavio je tadašnji izvršni direktor Majkrosofta Stiv Balmer na događaju na kojem je najavljeno planirano spajanje. „Skajp brend je postao glagol, gotovo sinonim za video i glasovnu komunikaciju“, rekao je on tom prilikom. Skajp se i dalje smatrao visokotehnološkim alatom 2017. godine kada ga je prva administracija predsjednika Donalda Trampa koristila za postavljanje pitanja novinara, daleko od prostorije Bijele kuće u kojoj se drže konferencije za novinare. Ipak, Rojters prenosi da se Skajp u novije vrijeme mučio da održi korak sa aplikacijama koje su jednostavnije za korištenje i koje su privlačile sve više korisnika, poput Zuma i Sleka. Jedan od razloga za to je i što tehnologija koju Skajp koristi nije najadekvatnija za eru pametnih telefona. "Skajp je bio integralni dio oblikovanja modernih komunikacija", saopštili su iz Majkrosofta. "Drago nam je što smo bili dio tog putovanja." https://www.glasamerike.net/a/mikrosoft-gasi-skajp-maj/7992907.html https://www.glasamerike.net/a/mikrosoft-gasi-skajp-maj/7992907.html Fri, 28 Feb 2025 21:19:17 +0100 Nauka i tehnologijaAktuelno voadigital@voanews.com (AP, Rojters) Vašington — Američki FBI optužio je u sredu Severnu Koreju da stoji iza krađe digitalne imovine u vrednosti od 1,5 milijardi dolara prošle nedelje, najveće kripto pljačke u istoriji. "(Severna Koreja) je odgovorna za krađu oko 1,5 milijardi dolara virtuelne imovine iz berze kriptovaluta, Bibita", naveo je FBI u saopštenju. Biro navodi da iza krađe stoji grupa pod nazivom TraderTraitor, poznata i kao Lazarus Group. Rečeno je da su "brzo napredovali i da su neke od ukradenih sredstava konvertovali u bitkoin i drugu virtuelnu imovinu koja je raspršena na hiljadama adresa na više blok-lanaca". "Očekuje se da će ova imovina biti dalje oprana i na kraju pretvorena u dekretnu valutu" (zvanični novac koji izdaju države - dolar, evro i sl), dodao je FBI. Lazarus grupa je postala poznata pre deceniju kada je optužena za hakovanje u Soni Pictures kao osvetu za "Intervju", film u kom se ismeva severnokorejski lidera Kim Džong Un. Severnokorejski program sajber-ratovanja datira najmanje od sredine 1990-ih. Od tada je narastao u jedinicu za sajber ratovanje od 6.000 ljudi poznatu kao Biro 121 koja deluje iz nekoliko zemalja, prema izveštaju američke vojske iz 2020. https://www.glasamerike.net/a/sjedjene-drzave-amerika-fbi-severna-koreja-sajber-napad-hakeri-kripto-valuta-pljacka/7989858.html https://www.glasamerike.net/a/sjedjene-drzave-amerika-fbi-severna-koreja-sajber-napad-hakeri-kripto-valuta-pljacka/7989858.html Thu, 27 Feb 2025 11:24:21 +0100 Nauka i tehnologijaAktuelnoGlobalne teme voadigital@voanews.com (AFP) Kompanija Selebrajt (Cellebrite) odlučila je da obustavi upotrebu svoje digitalne forenzičke opreme za neke od svojih klijenata u Srbiji, nakon izveštaja Amnesti internešnala o zloupotrebi špijunskog softvera i forenzičkih mobilnih proizvoda od strane srpskih vlasti za nezakonito ciljanje aktivista i novinara, saopšteno je iz Amnestija. Šef laboratorije za bezbednost Amnestija Donik O’Karol ocenio je da ta odluka potvrđuje nalaze izveštaja te organizacije iz decembra, a koji su, kako je podsetio, pokazali da su „srpska policija i obaveštajne službe rutinski zloupotrebljavale Selebrajtovu digitalnu forenzičku opremu, van zakonom propisanih procesa, kako bi nadzirale aktiviste civilnog društva i nezavisne novinare kritične prema vlastima“. „Povlačenje licenci od korisnika koji su zloupotrebili ovu tehnologiju u političke svrhe ključan je prvi korak. Sada je neophodno da srpske vlasti hitno sprovedu temeljne i nepristrasne istrage, pozovu odgovorne na odgovornost, obezbede pravne lekove za žrtve i uspostave adekvatne zaštitne mere kako bi sprečile buduće zloupotrebe“, poručio je O’Karol. Dodao je i da to, kako je naveo, značajno otkriće pokazuje da procesi provere kompanije Selebrajt moraju biti unapređeni kako bi se osiguralo da njihovi proizvodi ne budu korišćeni za kršenje ljudskih prava. To je, prema njegovim rečima, od suštinskog značaja pre nego što se suspendovanim klijentima ponovo omogući pristup ili izdaju nove licence bilo kom korisniku u Srbiji. „Dalji izvoz nadzornih ili digitalnih forenzičkih tehnologija u Srbiju mora biti zaustavljen dok vlasti ne uspostave efikasan i nezavisan sistem kontrole i nadzora nad svim merama koje mogu ugroziti pravo građana na privatnost, slobodu izražavanja i mirno okupljanje“, naveo je O’Karol. Organizacija Amnesti internešnal objavila je 16. decembra prošle godine da vlast u Srbiji koristi napredne špijunske softvere i forenzičke alate izraelske kompanije Selebrajt za hakovanje novinara i aktivista, pozivajući se na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su rekli da su bili hakovani poslednjih meseci. U izveštaju „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ dokumentovano je kako se mobilni forenzički proizvodi izraelske kompanije koriste za izvlačenje podataka sa mobilnih uređaja koji pripadaju novinarima i aktivistima. Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je tada da radi isključivo u skladu sa zakonima Srbije, a navode o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista odbacila je kao besmislice. Takođe, u izveštaju se tvrdi kako su srpska policija i BIA koristile prilagođeni Android špijunski sistem, "NoviSpaj" (NoviSpy), da prikriveno zaraze uređaje pojedinaca tokom perioda pritvora ili policijskih razgovora. BIA je navela u saopštenju da nije "u stanju čak ni da komentariše besmislene navode" Amnesti internešnala, kao što i inače ne komentariše slične sadržaje, dodajući da može samo da konstatuje da trivijalni senzacionalizam sadržaja tog izveštaja ukazuje na svrhu Amnesti internešnala koja se ogleda u radu za interese pojedinih agencija i grupa za pritisak". https://www.glasamerike.net/a/kompanija-selebrajt-obustavlja-upotrebu-spijunskog-softvera-u-srbiji-amnesti-internesnl-bia-aktivisti/7988727.html https://www.glasamerike.net/a/kompanija-selebrajt-obustavlja-upotrebu-spijunskog-softvera-u-srbiji-amnesti-internesnl-bia-aktivisti/7988727.html Wed, 26 Feb 2025 16:21:11 +0100 BalkanNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Više od 150 delfina nasukano je na plaži u australijskoj državi Tasmaniji, na oko 250 kilometara od prestonice Hobarta. Preliminarni podaci ukazuju da je 136 delfina preživelo, a razlozi za njihovo nasukavanje su, za sada, nejasni. Spasilački timovi pokušavaju da spasu veći broj preživelih delfina, saopštili su lokalni zvaničnici. Međutim, nadležni razmatraju i eutanaziju 90 delfina za koje kažu da, usled šoka kom su bili izloženi nasukavanjem, nisu u mogućnosti da se vrate u more. Ugroženi delfini mogu dostići dužinu od 6.1 metar i težinu do 1.361 kilograma. Staništa su im uglavnom tropski i suptropski okeani u dubokim priobalnim vodama, podaci su američke Agencije za okeane i atmosferu. https://www.glasamerike.net/a/svet-kitovi-tasmanija-spasavanje/7980612.html https://www.glasamerike.net/a/svet-kitovi-tasmanija-spasavanje/7980612.html Wed, 19 Feb 2025 17:28:44 +0100 DruštvoAktuelnoNauka i tehnologija voadigital@voanews.com (Rojters, Glas Amerike) BEOGRAD — Iako predstavnici vlast u Srbiji tvrde da su objavljeni svi dokumenti vezani za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, te da su ispunjeni svi zahtevi studenata koji se nedeljama nalaze u blokadama - Građevinski fakultet u Beogradu saopštio je da je sproveo preliminarnu analizu dostupne objavljene dokumentacije za staničnu zgradu železničke stanice u Novom Sadu, i da je zaključak da nedostaje pojedina „ključna dokumentacija.“ „Nedostaje projektna dokumentacija, koja podrazumeva Idejno rešenje - sve sveske arhitekture i konstrukcije koje se odnose na staničnu zgradu 'Novi Sad', projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta ili Prilog 7 - Izjava Investitora, Izvođača i Stručnog nadzora da su radovi izvedeni u svemu prema Projektu za izvođenje“, piše u saopštenju objavljenom na sajtu fakulteta. Dodaje se da nedostaje dokumentacija koja podrazumeva sve ugovore i anekse ugovora sa podizvođačima, kao i Gradilišna dokumentacija - zapisnici o uvođenju u posao, građevinski dnevnici svih struka, građevinska knjiga, Knjiga inspekcije i Atestno tehnička dokumentacija, Geodetski snimak fasadne podkonstrukcije, Izjava o završetku temelja i Izjava o završetku objekta u konstruktivnom smislu. Građevinski fakultet ukazuje da nedostaje i dokumentacija u nadležnosti Investitora, dokumentacija izuzeta od Infrastrukture Železnica - saglasnosti na izbor svih anagažovanih podizvođača, uključujući i Tehničku kontrolu i Komisije za tehnički pregled. Prema analizi, nedostaje i dokumentacija u nadležnosti Republičke građevinske inspekcije i to potvrda nadležnog organa o prijemu Izjave o završetku temelja za novu galeriju u Vestibilu B i isti dokument o završetku objekta u konstruktivnom smislu. Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu trajala je tri godine. Vlada Srbije je, pod pritiskom javnosti, objavila na svom sajtu 195 dokumenata o rekonstrukciji stanice, koja je svečano otvorena u julu, a na kojoj je nakon pada betonske nadstrešnice 1. novembra poginulo 15, a teško povređeno dve osobe. Posle nesreće, usledili su masovni protesti, a jedan od zahteva opozicije, dela građana, kao i studenata koji proteklih nedelja blokiraju rad fakulteta bio je da se objavi sva dokumentacija. Poslednjih dana, učenici završnih godina u više desetina srednjih škola širom Srbije nemaju nastavu, odnosno nalaze se u blokadi i na taj način podržavaju zahteve studenata. To je naišlo na oštru osudu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je ranije kritikovao ministre i direktore škola „što ne reaguju na to što maloletnici učestvuju u protestima.“ Ministarstvo prosvete uputilo predlog Vladi da zimski raspust počne ranije Ministarstvo prosvete Srbije saopštilo je da je uputilo predlog Vladi da zimski raspust za srednje i osnovne škole počne ranije nego što je planirano, odnosno 24. decembra. "Sagledavajući okolnosti koje utiču na kvalitet i očuvanje nastavnog procesa, kao i na interes i pravo učenika na obrazovanje, Ministarstvo prosvete je uputilo predlog Vladi Srbije da zimski raspust počne jednako za osnovne i srednje škole na celoj teritoriji Republike Srbije", piše u saopštenju. Raspust je trebalo da počne 30. decembra, dok je samo na teritoriji Vojvodine svakako planiran od 24. decembra. U Ministarstvu navode i da bi "u skladu sa predlogom", drugo polugodište počelo 20. januara. Deo učenika više srednjih škola u Srbiji svakodnevno se pridružuje i akciji "Zastani, Srbijo", kojom građani kroz 15 minuta tišine odaju počast poginulima u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a reprezentativni sindikati zaposlenih u prosveti poručili su da će prosvetni radnici u petak obustaviti rad u znak solidarnosti i podrške studentima „u borbi za bolje i pravednije društvo.“ Za nedelju je zakazan i veliki protest građana, studenata i poljoprivrednika na beogradskom Trgu Slavija. U blokadi se trenutno nalaze gotovo svi fakulteti Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, kao i svi državni fakulteti u Nišu i Kragujevcu - ukupno oko 60, a pridružili su im se i pojedini privatni fakulteti. Podršku studentima u blokadi pružilo je više udruženja i organizacija, veliki broj javnih ličnosti, kolega koje studiraju u inostranstvu i građana iz dijaspore. Studenti odbacuju tvrdnje predstavnika vlasti da su svi njihovi zahtevi ispunjeni i poručuju da i dalje nastavljaju blokade svojih fakulteta. Među studentskim zahtevima, koje podržavaju i srednjoškolci u blokadi, pored objave kompletne dokumentacije o padu betonske nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu - kako bi se utvrdila politička i krivična odgovornost za nesreću, jeste i da se identifikuju i krivično odgovaraju napadači na demonstrante i studente, na protestima koji su širom Srbije usledili nakon nesreće u Novom Sadu. Zahtev je i oslobađanje uhapšenih aktivista na protestima i zaustavljanje krivičnih postupaka protiv njih. Betonska nadstrešnica stanične zgrade u Novom Sadu obrušila se nekoliko meseci posle svečanog otvaranja stanice posle trogodišnje rekonstrukcije i tvrdnji zvaničnika da je urađena po najvišim evropskim standardima. U tekstu su korišćeni pojedini materijali agencije Fonet https://www.glasamerike.net/a/gradjevinski-fakultet-nedostaje-pojedina-kljucna-dokumentacija-rekonstrukcija-zeleznicka-stanica-novi-sad-nadstresnica-tragedija-srbija-/7907070.html https://www.glasamerike.net/a/gradjevinski-fakultet-nedostaje-pojedina-kljucna-dokumentacija-rekonstrukcija-zeleznicka-stanica-novi-sad-nadstresnica-tragedija-srbija-/7907070.html Thu, 19 Dec 2024 16:31:14 +0100 AktuelnoBalkanNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Vlast u Srbiji koristi napredne špijunske softvere i forenzičke alate izraelske kompanije Selebriti (Cellebrite) za hakovanje novinara i aktivista, saopštila je organizacija Amnesti internešenal (AI), pozivajući se na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su rekli da su bili hakovani poslednjih meseci. Izveštaj „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ dokumentuje kako se mobilni forenzički proizvodi izraelske kompanije Selebriti koriste za izvlačenje podataka sa mobilnih uređaja koji pripadaju novinarima i aktivistima. Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je da radi isključivo u skladu sa zakonima Srbije, a navode o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista odbacila je kao besmislice. Takođe, u izveštaju se tvrdi kako su srpska policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristile prilagođeni Android špijunski sistem, "NoviSpaj" (NoviSpy), da prikriveno zaraze uređaje pojedinaca tokom perioda pritvora ili policijskih razgovora.   „Naša istraga otkriva kako su srpske vlasti primenile tehnologiju nadzora i taktiku digitalne represije kao instrumente šire državne kontrole i represije usmerene protiv civilnog društva“, rekla je Dinušika Disanajake, zamenica regionalnog direktora Amnesti internešenela za Evropu. BIA je navela u saopštenju da nije "u stanju čak ni da komentariše besmislene navode" Amnesti Internešnela, kao što i inače ne komentariše slične sadržaje. Prema navodima BIA, može samo da konstatuje da trivijalni senzacionalizam sadržaja tog izveštaja ukazuje na svrhu Amnesti internešnela koja se ogleda u radu za interese pojedinih agencija i grupa za pritisak. U izveštaju se, između ostalog, pominje i da srpski MUP koristi i forenzički alat za izvlačenje podataka iz mobilnih telefona koji je dobila na poklon od Norveške, a nabavljen je preko Agencije UN za projektne usluge (UNOPS). Kako navodi AI, Srbija je dobila opremu za otključavanje telefona od Selebritija kao deo šireg paketa pomoći Srbiji da ispuni uslove za integraciju u Evropsku uniju. Ovaj paket, koji finansira Vlada Norveške, a administrira Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), ponuđen je Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije od 2017. do 2021. godine da pomogne Srbiji u borbi protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju. Norveška vlada je privremeno obustavila slanje opreme Selebriti u Srbiju 2018. godine, a Norveška ambasada u Beogradu takođe je izrazila zabrinutost u vezi sa programom, ali je UNOPS na kraju predao opremu u junu 2019. godine, dodaje se u izveštaju. "Tvrdnje iznesene u izveštaju su alarmantne i, ako su istinite, neprihvatljive", izjavila je za agenciju Rojters zamenica norveškog ministra spoljnih poslova Marija Varteresian. "Sastaćemo se sa srpskim vlastima kao i sa UNOPS-om kasnije ovog meseca kako bismo dobili dodatne informacije o tom pitanju. A očekujemo da će UNOPS istražiti optužbe", dodala je ona. AI dodaje da izveštaj otkriva sveprisutnu i rutinsku upotrebu invazivnog špijunskog softvera u Srbiji, uključujući špijunski softver Pegaz (Pegasus) NSO grupe, zajedno sa novim Android špijunskim sistemom NoviSpaj, domaće proizvodnje, otkrivenim prvi put u ovom izveštaju. „Ovaj izveštaj dolazi u vreme intenziviranja državne represije i sve šireg neprijateljskog okruženja za slobodno izražavanje i otvoreni dijalog u zemlji. Srbija je imala nekoliko velikih talasa antivladinih protesta od 2021, od kojih je svaki izazvao oštru reakciju vlasti – od stalnih i malicioznih, klevetničkih kampanja protiv kritičkih NVO, medija i novinara na uporno pravosudno uznemiravanje građana koji se organizuju mirno i izražavaju političko neslaganje“, navodi Amnesti u izveštaju. U najmanje dva slučaja, Selebriti UFED eksploit (softver koji koristi grešku ili ranjivost) korišćen je da zaobiđe bezbednosne mehanizme Android uređaja, omogućavajući vlastima da tajno instaliraju špijunski softver NoviSpaj tokom policijskih ispitivanja, kaže se u izveštaju. Prema njihovim rečima, vlasti u Srbiji su sistematski koristile ove alate protiv mirnih demonstranata, koji su već prečesto objekti nepravedne kriminalizacije zbog svog aktivizma. „Nezakonita digitalna špijunaža i prikupljanje podataka protiv civilnog društva ugrožava pravo ljudi na privatnost i zaštitu ličnih podataka, i duboko utiče na njihova druga prava i slobode, uključujući pravo na slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja“, navodi Amnesti. BCBP: Prekinuti digitalni nadzor Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) osudio je u ponedeljak to što vlast zloupotrebljava digitalne tehnologije za nadzor građana, što je dokumentovanu u izveštaju Amnesti Internešnla. Kako se navodi u saopštenju, BCBP traži da vlasti u Srbiji odmah obustave nezakonit digitalni nadzor i istraže sve slučajeve zloupotrebe, uključujući odgovornost pojedinaca u državnim institucijama. Traže i da Evropska unija ozbiljno razmotri kako zloupotreba digitalnog nadzora u Srbiji utiče na proces evropskih integracija, posebno jer je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU. "Vlasti Srbije ne mogu očekivati evropsku budućnost dok sistematski krše osnovne vrednosti EU, poput vladavine prava, ljudskih prava i demokratskih sloboda. Istovremeno, međunarodna zajednica mora pojačati podršku organizacijama civilnog društva, aktivistima i novinarima kako bi mogli da rade bez straha od nadzora i represije", naveo je BCBP. Organizacija traži i da Selebriti i druge kompanije koje proizvode alate digitalnog nadzora prekinu saradnju sa srpskim vlastima dok se ne uspostavi pravni i transparentan okvir za korišćenje njihovih proizvoda. U izveštaju su korišćeni pojedini materijali agencije Fonet https://www.glasamerike.net/a/amnesti-internesnl-ai-srpske-vlasti-koriste-spijunske-softvere-protiv-aktivista-i-novinara-balkan/7902645.html https://www.glasamerike.net/a/amnesti-internesnl-ai-srpske-vlasti-koriste-spijunske-softvere-protiv-aktivista-i-novinara-balkan/7902645.html Mon, 16 Dec 2024 12:02:57 +0100 BalkanNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) LOS ANĐELES — Istraživači u Kaliforniji razvijaju visoko osetljive senzore da brže otkriju promene u životnoj sredini. To je nova generacija kvantnih senzora za koje profesorka Prineha Narang kaže da će poboljšati preciznost merenja onoga što se dešava u vazduhu ili vodi. “Neke stvari mogu da budu rani pokazatelji većih problema, a to je zaista suština u donošenju odluka oko ljudskog zdravlja u smislu reagovanja na promene kvaliteta vazduha", kaže Narang. Istraživač Serhio Karbaho fokusira dva ultra precizna laserska zraka na molekul, očitavajući njegove kvantne karakteristike, ili njegov jedinstveni potpis ili otisak prsta, kako ga on naziva, sa odrednicom za vreme i lokaciju. “Prikupljate stotine hiljada informacija koje imate i tada možete početi da tražite ne samo pojedinačne informacije koje dobijate, već i celu grupu tih informacija koje su povezane, tako da možete da vidite paralelne događaje", ističe Karbaho. Zbog kvantne povezanosti, fenomena kada jedan foton “zna” za postojanje drugog, ti senzori će moći da izmere nešto što je udaljeno kilometrima. Kada se smog kanadskih požara spustio na Njujork prošlog leta, istraživači kažu da su senzori mogli da predvide u kojim delovima grada i koliko dugo će dim ostati – čak i do specifičnih zagađivača. Naučnik Denis Kim ističe da je to samo početak. “Jedna od stvari koje možemo da uradimo sa kvantnim senzorima je da detektujemo promene u magnetnim poljima. Na primer, u zemljama sa mnogo zemljotresa, gde imate različite zemljotrese, možete da imate veću osetljivost, tako da možemo da predvidimo ili osetimo zemljotrese pre nego što se dogode", kaže Kim. U narednih deset godina, istraživači očekuju da će novi senzori naći još širu primenu u nauci o klimatskim promenama. https://www.glasamerike.net/a/senzori-zivotna-sredina-nova-generacije-promene/7573717.html https://www.glasamerike.net/a/senzori-zivotna-sredina-nova-generacije-promene/7573717.html Thu, 21 Nov 2024 16:54:50 +0100 AmerikaNauka i tehnologija voadigital@voanews.com (Dženija Dulo) VAŠINGTON — Građevinska industrija pronalazi nove načine za upotrebu veštačke inteligencije. U projektu izgradnje višespratnice u Sijetlu, autonomni roboti su zaduženi da dokumentuju napredak i otkrivaju potencijalne opasnosti. Kada građevinska ekipa završi radni dan na izgradnji višespratnice u saveznoj državi Vašington, dva autonomna robota, uz podršku veštačke inteligencije, tek počinju da rade. "Robot ulazi u svaku sobu. Ima već ubačene nacrte svih spratova, tako da zna gde su zidovi. I ono što radi jeste da se kreće kroz svaku prostoriju i snima trodimenzionalne fotografije visoke rezolucije. Prolazi ceo sprat i onda ubacuje te fotografije na klaud, gde ih analizira veštačka inteligencija, a zatim se šalju timu koji radi ovaj projekat", objašnjava Stjuart Džermejn, direktor za inovacije u kompaniji Skanska. Kada su roboti predstavljeni osoblju, u sklopu pilot projekta saradnje između građevinske kompanije Skanska i bostonske firme Nekstera robotiks, neki su bili skeptični. Geret Mec, inženjer projekta, priseća se da nije bio siguran da li će roboti moći sami da se kreću u sklopu projekta. "Nisam video robota koji može da samostalno manevriše kroz gradilište koje se stalno menja. Uvek ima stvari na putu. Uvek ima ljudi koji ulaze i izlaze. Ali ovi roboti zaista dobro obavljaju posao", kaže on. Slike koje su snimili roboti prolaze kroz model veštačke inteligencije programiran da prepozna hiljade objekata povezanih sa izgradnjom, tako da inženjeri na licu mesta i dizajneri na drugoj obali Amerike mogu da nadgledaju napredak radova i prepoznaju potencijalne opasnosti. "Analiziraju ih i kažu, u redu, šta vidimo ovde? Da li su zidovi ofarbani, da li su gipsani? Da li plafon ima okosnicu? Da li je ofarban beton? Da li je ventilacija postavljena? Da li ima izolaciju? Traži sve te stvari i onda ih obrađuje u našoj onlajn platformi i zatim ih prikazuje u skraćenoj formi", kaže Džejkob Rijals iz kompanije Nekstera Robotiks. Lica radnika su zamagljena na snimcima koje pravi robot kako bi im bila zaštićena privatnost. Rukovodioci projekta insistiraju da su roboti tu da pomognu ljudima sa dosadnim ili opasnim zadacima, a ne da im oduzmu posao. "Robot uštedi mnogo vremena samo zato što bi čoveku da prođe i uslika fotografije sa tolikom preciznošću trebalo više od 40 sati nedeljno”, kaže Stjuart Džermejn. "To da imate mogućnost da pratite napredak u svim parametrima na zgradi koja ima 31 sprat i 324 stana, kao što je ta u Sijetlu, to je nešto što bi oduzelo izuzetno mnogo vremena i bilo veoma teško za čoveka", kaže Džejkob Rijals. Uprkos koristima tehnologije, građevinske kompanije sporo prihvataju veštačku inteligenciju, ali Džermejn misli da će se to promeniti. "Građevinska industrija je zrela za mnogo veće uključivanje robotike u budućnosti. Mislim da će roboti uvek raditi ruku pod ruku sa ljudima na lokalitetima, kao sredstvo i korist za radnike. Mislim da neće preuzimati proces izgradnje na sebe". Džermejn kaže da je šire usvajanje veštačke inteligencije za optimizaciju procesa, uvid u realnom vremenu i procenu rizika u građevinarstvu, samo pitanje vremena. https://www.glasamerike.net/a/roboti-zgrade-objekti-zidovi-vestacka-inteligencija/7727686.html https://www.glasamerike.net/a/roboti-zgrade-objekti-zidovi-vestacka-inteligencija/7727686.html Tue, 12 Nov 2024 20:49:11 +0100 Nauka i tehnologijaAmerika voadigital@voanews.com (Nataša Mozgovaja) SIJETL — Radnici fabike Boing odbili su u sredu poslednju ponudu kompanije za novi ugovor i nastavili su štrajk, zbog kog je proizvodnja najprodavanijih mlaznih aviona tog giganta obustavljena već šest nedelja. Predstavnici sindikata u Sijetlu saopštili su da je 64 odsto članova Međunarodnog udruženja mašinskih inženjera i radnika u vazduhoplovstvu glasalo protiv prihvatanja predloga kompanije koja je, između ostalog uključivala povećanje zarada za 35 odsto, ali nije uključivala i vraćanje penzionog plana koji su tražili mnogi zaposleni. Oko 33.000 radnika nalazi se u štrajku od 13. septembra, jer je velika većina njih tada odbila prodlog za potpisivanje novog četvororgodišnjeg ugovora, tražeći povećanje plata za 40 odsto. Radnici su zaustavili proizvodnju u dve fabrike u Sijetlu, u kojima se sklapaju modeli Boing 737 Maks i Boing 777. Ranije je rečeno da štrajk neće uticati na komercijalne letove, ali on predstavlja još jedan korak nazad za vazduhoplovnog giganta, čija su reputacija i finansije narušeni problemima u proizvodnji i brojnim federalnim istragama ove godine. Nastavak štrajka doprinosi produžetku problema s kojima se suočavaju menadžment kompanije i novi izvršni direktor Keli Ortberg koji je ranije u sredu izrazio umereni optimizam da će najnoviji ugovor biti ratifikovan. Kopmanija Boing objavila je na mreži Eks njegovu poruku: "Biće potrebno vreme da se Boing vrati u svoje nekadašnje nasleđe, ali kada imamo pravi fokus i kulturu, možemo ponovo da budemo prepoznatljiva kompanija i lider u vazduhoplovstvu. Bićemo fokusirani na fundamentalnu promenu kulture, stabilizaciju poslovanja i poboljšanje izvršavanja programa, dok postavljamo temelje za budućnost Boinga", naveo je Ortberg. Kompanija Boing je ranije izvestila da se suočava sa ogromnim gubicima od 6,2 milijarde dolara, koji su prouzrokovani delom zbog dodatnih troškova zbog štrajka radnika, ali i zbog problema zbog učešća te kompanije u odbrambenim i svemirskim poslovima. https://www.glasamerike.net/a/radnici-boing-nastavljaju-strajk-odbili-ponudu-kompanije/7836964.html https://www.glasamerike.net/a/radnici-boing-nastavljaju-strajk-odbili-ponudu-kompanije/7836964.html Thu, 24 Oct 2024 11:22:55 +0200 AmerikaEkonomija i finansijeNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Rojters) Nova izložba u Vašingtonu otkriva nepoznate dubine mora i čudna bića koja tamo žive. Umetnički centar Artekhaus i Okeanografska ustanova Vuds Hol zajedno su napravili spektakl pod imenom Zona sumraka: Skrivena čuda okeana. https://www.glasamerike.net/a/7819452.html https://www.glasamerike.net/a/7819452.html Sat, 19 Oct 2024 01:09:59 +0200 Nauka i tehnologija Kompanija Rio Tinto kupila je američku kompaniju koja se bavi proizvodnjom litijuma, Arkadijum Litijum, za 6,7 miljardi dolara, čime je postala treći najveći proizvođač litijuma na svijetu. Izvršni direktor Rio Tinta Džejkob Stausholm rekao je za Rojters prošle sedmice da je slabo tržište dalo priliku da se po povoljnoj cijeni kupi nešto što je vrhunskog kvaliteta. Iako se ne očekuje da će se cijene litijuma uskoro povećati, potražnja bi trebala nadmašiti ponudu do 2030. Imajući to u vidu, malo je vjerovatno da će Rio Tinto biti sam u nastojanjima da kupi druge kompanije iz te oblasti, kažu bankari, rukovodioci i analitičari. Povećanje broja spajanja kompanija bi pokazalo da one gledaju dugoročno na sve veću vrijednost litijuma, te prepoznaju potrebu za širenjem putem akvizicija, kako bi igrale sve veću ulogu u energetskoj tranziciji, navode stručnjaci.  Potencijalni kupci su "vjerovatno oni koji imaju veliki priliv keša od postojećih operacija i rezonuju da je litijum sfera gde žele da budu za pet do deset godina" rekao je Adam Martin, izvršni direktor za energiju kompanije E&P iz Melburna. Cijene litijuma pale su za oko 80% u odnosu na rekord sa kraja 2022. godine - 70 dolara po kilogramu, što umanjuje i vrijednost proizvođača. Međutim, cijene će se vjerovatno sa oko trenutnih 11 povećati na 19 dolara po kilogramu na duži rok, naveli su iz kompanije Arkadijum prošle sedmice, pozivajući se na procjene analitičara. Mogućnosti postoje za kompanije koje sada mogu da kupe i čekaju pravi trenutak za zaradu, rekao je Šerif Andraves, šef globalnih prirodnih resursa kompanije BDO. Prema njegovim riječima, dva su takva primjera: kupovina Arkadijuma koju je napravio Rio Tinto, te kupovina kompanije „Latin Resources“ koju je u avgustu preuzela kompanija „Pilbara Minerals“, što je bio posao vrijedan 377 miliona dolara. „Ne bih bio iznenađen da vidim još takvih poslova“, dodao je Andraves. Postoje i faktori koji mogu smanjiti broj kupaca u oblasti litijuma. Kupovine Rija i Pilbare ih uklanjaju iz te jednačine, dok su prenatrpano tržište karbonata i razvoj alternativnih tehnologija za proizvodnju baterija smanjili broj kupaca, objasnila su Rojtersu dva bankara koji rade na spajanju kompanija iz oblasti energije i rudarstva. Manji proizvođači litijuma su pod pritiskom pada zaliha novca i poteškoća u prikupljanju kapitala, saopštila je kompanija BDO u junu. Skorije niske cijene bile su teške za industriju i otežale su kompanijama prikupljanje novca, rekao je izvršni direktor kompanije za razvoj litijuma koji je tražio da ne bude identifikovan. Ipak, analitičari kažu da bi veće kompanije za proizvodnju litijuma mogle da budu intersantne za kupovinu zbog dugoročne strategije. Litijum se između ostalog koristi za proizvodnju baterija za električna vozila i za mobilne telefone. U nekim slučajevima, kompanije uzimaju u obzir i nove tehnologije u vlasništvu drugih kompanija koje kupuju. Na primjer, analitičari navode da će kupovina Arkadijuma obezbijediti Rio Tintu skup tehnologija za filtriranje litijuma, koje bi mogle revolucionalizirati način na koji se taj metal proizvodi za industriju elektronike i električnih vozila. Arkadijum ima veliku ekspertizu u u takozvanoj direktnoj ekstrakciji litijuma. Očekuje se da će industrija direktne ekstrakcije litijuma porasti na više od 10 milijardi dolara godišnjeg prihoda u narednoj deceniji isporukom litijuma za baterije električnih vozila u satima ili danima, a ne mjesecima ili duže kako to funkcionišesa trenutnim procesima. Još jedan projekat Rio Tinta u Argentini trebalo bi da počne sa proizvodnjom kasnije ove godine, dok Rojters prenosi da bi za projekat Jadar u Srbiji mogle da prođu dvije godine prije dobijanja dozvola za pokretanje posla. Dio javnosti u Srbiji se protivi projektu Jadar, te su širom zemlje organizovani protesti protiv eksploatacije litijuma, gde su kao glavni razlozi navođeni zabrinutost za zdravlje građana i rizici po životnu sredinu. Vlada Srbije odlučila je da nastavi sa realizacijom projekta. Iz kompanije Rio Tinto ranije su za Glas Amerike naveli da će u Srbiji raditi najmanje 40 godina, ukoliko se projekat Jadar realizuje, dodajući da prije toga moraju „dokazati vladi i građanima Srbije da to možemo da učinimo bezbedno". https://www.glasamerike.net/a/sirenje-rio-tinto-litijum-podsticaj-druge-kompanije-jadar-arkadijum-baterije/7827921.html https://www.glasamerike.net/a/sirenje-rio-tinto-litijum-podsticaj-druge-kompanije-jadar-arkadijum-baterije/7827921.html Fri, 18 Oct 2024 21:51:38 +0200 Nauka i tehnologijaAktuelnoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Rojters, Glas Amerike) BEOGRAD — Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović i generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković potpisali su ugovor za realizaciju projekta izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana u Srbiji sa konzorcijumom kompanija Hjundai inženjeringa i UGT Rinjuvabls (UGTR) . Njime se predviđa izgradnja bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije na teritorijama opština Negotin, Zaječar, Odžaci, Lebane, Leskovac i Bujanovac. Potpisivanju su prisustvovali ambasador Sjedinjenih Država (SAD) u Beogradu Kristofer Hil, otpravnik poslova Ambasade Južne Koreje Đang Vu Li i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je kazao da će izgradnjom solarnih elektrana Srbija biti u mogućnosti da godišnje proizvede oko 1,6 do 1,8 teravata struje, te da je to količina koju svake godine mora da uveze i to u trenucima kada je električna energija najskuplja. Vučić je rekao da Srbija svake godine potroši oko 30 teravata struje, ali da se 4 teravata izgube zbog loše distributivne mreže, zbog čega je potpisivanje sporazuma ocenio posebno važnim jer će se nadomestiti nedostaci. "Izgradnjom solarnih elektrana država osigurava da za 30 godina uštedi 3,6 milijardi evra po današnjim cenama struje, odnosno 120 miliona evra godišnje. Ovo je posebno važno jer se radi o zelenoj energiji i zato što ćete za pet godina imati katastrofu sa strujom u celom regionu. Vidimo stanje u Ukrajini, koja crpi energiju odasvuda, a ko zna šta će se tek dešavati na Bliskom istoku. Zato je ovo način da obezbedimo sebe i budućnost Srbije ", rekao je predsednik Srbije.  Ocenio je i da će Srbija takvim projektima privući dodatne investicije. Najavio je i početak razgovora o tome da Elektroprivreda Srbije otkupi deo kapaciteta vetroelektrana i da je od velikog značaja to što će se menjati procenat obnovljivih izvora energije u odnosu na ono što se dobija iz fosilnih goriva koji sada iznosi 62 na prema 38 odsto u korist fosilnih goriva. "To će značiti zdraviju životnu sredinu, čistiji vazduh za ljude, a ne zaboravite i da će izgradnja ovih solarnih elektrana značiti i da ne plaćamo takse ili plaćamo manje takse u Evropi i na proizvodnju mnogih proizvoda, jer sve firme koje žele da izvoze u Evropu ili SAD, moraće da imaju sertifikat da su te svoje proizvode napravili koristeći zelenu energiju", rekao je Vučić. Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocenio je da je Srbija potpisivanjem ugovora o izgradnji solarnih elektrana napravila "veliki korak ka energetskoj nezavisnosti i čistoj energiji." ''Ovo je veoma značajan dan jer je ovo ogroman doprinos i značajan razvoj za Srbiju. Nema uzbudljivije industrije na svetu od solarne - to je nešto ogromno za današnji svet, jer proizvode čistu energiju. Naša deca će se sećati ovog dana'', rekao je. Direktor američke kompanije UGTR Adam Korteze rekao je da je konzorcijum izabran na javnom tenderu, dodajući da je projekat strateška investicija u energetsku budćnost Srbije. "Srbija je lider u zelenoj energiji u regionu i verujem da je ovaj projekat prekrenica za našu kompaniju, ali i saradnju Srbije i SAD u ovom sektoru koji je posebno važan za budućnost", podvukao je Korteze. Istakao je da američka firma UGTR ima veliko iskustvo i da je napravila ogroman napredak u oblasti solarne energije, a pohvalio je i rad Ministarstva energetike koje je, kako je dodao, vredno radilo da dođe do potpisivanja ugovora. Otpravnik poslova Ambasade Republike Koreje u Srbiji Đang Vu Li rekao je da je potpisani ugovor prekretnica u ekonomskom partnerstvu Srbije i Južne Koreje i da je uveren da će stručnost korejskih kompanija pomoći Srbiji na putu ka energetskoj tranziciji. "Sporazum je značajan i zbog ekonomskog rasta Srbije, ali i otvaranja novih radnih mesta", naveo je. Direktor Hjundaji inžinjeringa Jang Song Kong ukazao je da je reč o prvom projektu te kompanije u Srbiji i da je konzorcijum izabran kao najbolji ponuđač na javnom tenderu. "Spremni smo da kao strateški partner izgradimo grupu solarnih elektrana i prepustimo ih EPS-u. Kada one počnu sa radom, drastično će promeniti energetski portfolio Srbije i imaće ogroman značaj za energetski sektor Srbije", poručio je Kong. Vlada Srbije usvojila je 10. oktobra Zaključak o projektu izgradnje bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Srbiji, kao projekta od značaja za Srbiju. Projekat obuhvata razvoj, izgradnju, puštanje u pogon, upravljanje i održavanje ovih elektroenergetskih postrojenja tokom dve godine nakon izgradnje. Solarne elektrane sastojaće se od fotonaponskih panela, nosača solarnih panela sa sistemima za praćenje kretanja sunca, baterijskih sistema za skladištenje električne energije, kao i pripadajuće niskonaponske, srednjenaponske i visokonaponske opreme. "Ovim projektom ostvaruju se ciljevi energetske tranzicije i ispunjavaju međunarodne obaveze, a biće eliminisana potreba za uvozom električne energije i osigurano dugoročno snabdevanje potrošača po ekonomski pristupačnim cenama", saopštila je Vlada Srbije. Inače, Srbija i Sjedinjene Države potpisale su 18. septembra sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike i to je prvi sporazum o strateškoj saradnji uopšte između dve zemlje. Tom prilikom je iz Stejt departmenta rečeno da će "sporazum omogućiti američkim kompanijama da više investiraju u energetski sektor u Srbiji i da će im omogućiti da se ravnopravno takmiče na tržištu, kao i da će to ojačati strateško partnerstvo između dve zemlje".   https://www.glasamerike.net/a/ugovor-izgradnja-solarne-elektrane-energetika-srbija-sjedinjene-drzave-sad-vucic-hil-/7824254.html https://www.glasamerike.net/a/ugovor-izgradnja-solarne-elektrane-energetika-srbija-sjedinjene-drzave-sad-vucic-hil-/7824254.html Wed, 16 Oct 2024 16:12:08 +0200 BalkanAktuelnoEkonomija i finansijeNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) BEOGRAD — Poslanici Skupštine Srbije odbili su u četvrtak, većinom glasova, predlog opozicije da se usvoji Zakon o izmenama i dopunama zakona o rudarskim i geološkim istraživanjima, koji je predviđao trajnu zabranu rudarenja litijuma i bora na teritoriji Srbije. Posle četvorodnevne rasprave, od 214 poslanika koji su prisustvovali glasanju, 84 su podržala usvajanje izmena zakona, protiv je bilo 128, a dva poslanika nisu glasala. Poslanička većina je odbila i zahtev ovlašćenog predlagača Danijele Nestorović da se o zakonu poslanici izjašnjavaju poimenično, prozivkom. Glasanju je prethodila rasprava koja je, kao i prethodnih dana, obeležena međusobnim optužbama vlasti i opozicije, uvredama i diskusijama o temama van dnevnog reda. Prepodnevni deo sednice obeležila je polemika poslanice Ekološkog ustanka i ovlašćene predstavnice Danijele Nestorović i predsednice parlamenta Ane Brnabić. Nestorović je upitala Anu Brnabić zašto uporno izbegava da odgovori na pitanje da li je obmanula građane Srbije 2022. godine, kada je rekla da je na projekat Jadar stavljena tačka. "Da li ste tada, ili lažete sada, da ne postoji nikakav investicioni ugovor ili drugi tajni ugovor koji bi stavio dao povlašćen položaj Rio Tintu? Da li ste 2017. obećali kompaniji Rio Tinto ne samo istraživanje već i eksploataciju jadarita? Zahtevam da se izjasnite kada ste lagali, zašto ste lagali i u čiju korist ste dali Mačvu, na osnovu kog pravnog dokumenta?", upitala je Nestorović. Brnabić je odgovorila da je ukidanjem projekta "Jadar" 2022. godine želela da umiri uznemirene građane. "Ta 2022. godine učinila sam sve što je bilo u mojoj moći, da zbog velike uznemirenosti građana pokušam da zaustavim taj projekat, ali ja sam u odnosu na Skupštinu tada bila samo Vlada. I Skupština i zakoni Srbije su u svakom smislu iznad onoga što jedna Vlada jednom uredbom može da uradi", odgovorila je predsednica Skupštine i bivša premijerka. Ukazala je i da je Vlada Srbije 2017. godine potpisala memorandum o razumevanju sa kompanijama 'Rio Tinto Minerals Development' i 'Rio Sava Exploration' i da je to bilo trinmaest godina pošto je Rio Tinto dobio prva istražna prava. "Mi smo bili prvi koji su tražili u tom memorandumu da se Rio Tinto pridržava srpskih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine, standarda bezbednosti i zdravlja na radu i u saradnji sa lokalnim zajednicama. Kao i da podržavaju lokalne zajednice u smislu nabavke, mera poslovanja i dodatnih prihoda", rekla je Brnabić. Danijela Nestorović je ranije u obrazloženju predloga zakona navela da ne postoji pravni osnov Prostorni plan područja posebne namene za nastavak projekta "Jadar" o otvaranju rudnika litijuma i bora kod Loznice kompanije Rio Tinto, a da je na sajtu te kompanije projekat predstavljen kao da je spreman za realizaciju. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da opozicija iznosi neutemeljene informacije i da manipuliše građanima u smislu broja stanovnika na koje će rudnik imati uticaja. "Tačan podatak je da projekat utiče na 52 stalno naseljena domaćinstva, od kojih je 51 Rio Tintu prodalo svoja domaćinstva, odnosno zemlju", rekla je i dodala da su ta domaćinstva već preseljena. Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović rekao je kako vlast govori da u opoziciji sede poslušnici i poltroni centara moći, ali da su to u stvari predstavnici vlasti koji dogovaraju "kako da srpska ruda završi u džepovima svetskih moćnika". Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da je "vlast prevarila ljude" jer su pre izbora u 2022. rekli da kopanja neće biti i da niko od ljudi koji su glasali za Srpsku naprednu stranku (SNS) nije znao da će se litijum kopati. "Vlast se pričom o mišljenju stručnjaka krije od pritiska javnosti, a radi sve da se projekat sprovede i to se vidi iz infrastrukturnih projekata, kao i iz dokumenata Rio Tinta", rekao je Đilas i dodao da se litijum neće kopati u Srbiji jer, kako je rekao - nezavisni stručnjaci kažu da taj projekat ima velike negativne posledice. Kako je rekao, Srbija bi, prema proceni ekonomskih stručnjaka, za 40 godina od projekta Jadar prihodovala 700 miliona evra, a da bi ulaganje u infrastrukturu koja je potrebna bilo veće od tog iznosa. Đilas je rekao i da su navodi o mogućoj šteti ukoliko bi Srbija odustala od projekta Jadar laž. Predsednica Skupštine Ana Brnabić odgovorila je iz poslaničke klupe da građani Srbije znaju koliko Đilas radi u njihovom interesu i koliko ga zanima kako živi prosečna osoba u Srbiji. "Imao je deset godina vlasti da to pokaže i to je pokazao", dodala je. Borko Stefanović iz poslaničke grupe Stranke slobode i pravde rekao je da pitanje litijuma nije pitanje stranačkih opredeljenja, jer, kako je istakao, niko nije protiv rudarenja kao takvog. "Niko nije protiv progresa naše zemlje. Ono protiv čega smo jeste da se po svaku cenu i svom silom pokušava od strane ove vlasti, koja se svela na 'lobiste Rio Tinta', progura ovaj projekat koji je sumnjiv, koji nema garancije i koji može vrlo lako dovesti ili do ugrožavanja zdravlja ili do masovne korupcije", zaključio je Stefanović. U izveštaju su korišćeni materijali agencije Fonet i Radio televizije Srbije https://www.glasamerike.net/a/projekat-jadar-rio-tinto-iskopavanje-litijuma-skupstina-srbije-odbila-predlog-zabrane-iskopavanja-opozicija-vlast-sednica/7817767.html https://www.glasamerike.net/a/projekat-jadar-rio-tinto-iskopavanje-litijuma-skupstina-srbije-odbila-predlog-zabrane-iskopavanja-opozicija-vlast-sednica/7817767.html Thu, 10 Oct 2024 19:31:44 +0200 AktuelnoBalkanEkonomija i finansijeNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) BEOGRAD — Poslanici u Skupštini Srbije nastavili su u sredu sednicu na čijem je dnevnom redu predlog 86 opozicionih poslanika o izmeni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim se traži zabrana primenjenih geoloških istraživanja, eksploatacije i prerade rude bora i litijuma. Na početku sednice obratio se Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije koji je upitao koji je interes Srbije u projektu Jadar. „Nema odgovora šta je interes Srbije i zašto ulazimo u projekat Jadar, ni zašto zbog 690 miliona za 40 godina raskopavamo i uništavamo Srbiju i zašto je vlast dovela ponovo "Rio Tinto“ i zašto je nastavila projekat iako je na njega stavila tačku“, rekao je. Poslanica Ekološkog ustanka i ovlašćena predstavnica predlagača zakona Danijela Nestorović nastavila je da govori o lošim stranama projekta Jadar i razlozima zašto on nije dobar za Srbiju. Ona je ponovila da rudnik koji bi otvorio Rio Tinto u Jadru predstavlja realnu opasnost za životnu sredinu o čemu, kako je rekla - govore i prethodna iskustva koja je ta kompanija imala u drugim zemljama. Nestorović je rekla da je studija koju ta kompanija promoviše urađena pristrasno i da je država bez analize održivosti prihvatila sva rešenja koja Rio Tinto predložio. "Rešanja koja država prihvata su povoljna po investitiora, ali će dovesti do devastiranja Jadra", rekla je poslanica i još jednom upozorila da će deponija ugroziti i vodu i zemlju tog kraja, a da država ne razmišlja o posledicama, dodajući da će država dati Rio Tintu hiljadu hektara za rudnik čime se uništavaju potencijali za poljoprivredu i turizam. Ona je zatražila da se na kraju rasprave javno glasa o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, „kako bi građani tačno videli ko je za a ko protiv iskopavanja litijuma.“ Potom je predsednica skupštine Ana Brnabić vikala na opozicione poslanike optuživši ih da lažu i da nemaju kredibilitet. "Vi lažete i varate, vi lažete i varate, vi lažete i varate tri dana ljudi", vikala je Brnabić nakon izlaganja poslanice Danijele Nestorović. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je opoziciji "da prekinu da šire paniku i da obmanjuju narod". "Direktor instituta Vinča je demantovao što se tiče radijacije. Rađena je analiza radioaktivnosti i nema nikakvih povišenih nivoa radioaktivnosti. Prekinite da širite strah, da širite paniku, da narod obmanjujete, da i dalje pričate kako će biti nekih katastrofa. U predlogu zakona vam stoje pogrešne informacije i o otpadnim vodama i o sumpornoj kiselini, poljoprivredi, uticaju na poljoprivredu i o raseljavanju", rekla je Đedović Handanović. Kazala je da se projekat Jadar razvija čitavih dvadeset godina i da je odrađeno preko 23 hiljade analiza od međunarodnih stručnjaka koji su sarađivali s institutima i fakultetima. Ona je istakla da izlivanja podzemnih voda neće biti i da predstavnici opozicije šire strah i paniku i od hemikalija koje se neće koristiti. Dodala je da se i dalje pominje nekoliko hiljada ljudi što se tiče raseljavanja, a da je dan ranije nekoliko puta objasnila da to nije tačno. Đedović Handanović je rekla da Srbija ima gotovo najveće rezerve litijuma u Evropi, i da bi ako bi se realizovao, ovaj projekat doneo 20.000 radnih mesta, neizmerno veće plate i nekoliko puta uvećane budžeta u opštinama i gradovima u zapadnoj Srbiji. Ona je ukazala i na to da ako studije o proceni uticaja za životnu sredinu pokažu da je bezbedno da se eksploatiše litijum, da će se to uraditi po "srpskim zakonima i evropskim standardima".  Šef poslaničke grupe Zeleno-levi front Radomir Lazović rekao je tokom obraćanja da će, ukoliko vlast "bude podmetala plaćene lobiste 'Rio Tinta' kao struku, što i radi, slušati kuku i motiku". „Najviši državni funkcioneri Srbije - predsednik Aleksandar Vučić, predsednica Skupštine Ana Brnabić i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, potpuno su se stavili u službu kompanije "Rio Tinto".Vidite vi taj žar sa kojim oni nastupaju. Pogledajte te reči koje koristi naša predsednica parlamenta - sve je najgore što opozicija radi, to je jedna katastrofa da se usvoji ovaj zakon, stade Srbija. Pa kako nije stala do sada, evo bez litijuma živimo?", upitao je Lazović. Brnabić je, komentarišući Lazovićevo izlaganje, rekla da je on "pozvao na građanski rat" i ocenila da opozicija traži destabilizaciju Srbije. Ona je rekla da "opozicija preti da će da se razračunava na ulicama ako im se ne svidi kako većina u Skupštini glasa" kada je u pitanju Predlog izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji su opozicione stranke zatražile zabranu istraživanja i rudarenja litijuma. "Za razliku od njih, mi verujemo u institucije i vladavinu prava, i u naše zakone", rekla je ona. Ministarka Đedović Handanović je ocenila da je ono što je rekao Lazović poziv na nasilje i dodala da joj je žao građana, jer opozicija "preti neredima, blokadama puteva, pruga". Šef poslaničke grupe koalicije NADA Miloš Jovanović tvrdio je da je analiza o "ekonomskom procvatu zemlje obmana", a pozivajući se na izjave u medijima izneo je tvrdnju da će država prihodovati 185 miliona evra na godišnjem nivou. "Ništa više, ništa manje", rekao je on i upitao zašto se onda toliko insistira na tome i pravi "takav pritisak" i takav novac ulaže u "ubeđivanje ljudi da to treba da se uradi", kazao je. Navodeći da bi Srbija, kako piše u dokumentu, trebalo kroz projekat da ubrza pribiližavanje EU, Jovanović je prokomentarisao da EU Srbiji traž „Kosovo i litijum“, i to ne zarad članstva, već zarad približavanja, da bi možda 2035, 2045, eventualno, postala punopravna članica. Poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić izjavila je da je nemački kancelar Olaf Šolc izgubio izbore u Saksoniji, gde je hteo da gradi rudnik litijuma i ukazala da su i građani Nemačke protiv rudnika. Ona je pročitala pismo koje je navodno došlo medijima iz kabineta predsednika, a u kojem se preporučuje koje stručnjake treba zvati da govore o Rio Tintu, a među kojima je, kako je rekla, Aleksandar Cvjetić koji je u međuvremenu postao dekan Rudarsko-geološkog fakulteta. Marinika Tepić poručila je vlastima da ne pokušavaju da raspišu referendum o iskopavanju litijuma zato što je on "pomenut u jednom od planova ’Rio Tinta’ računajući da će ga pokrasti kao izbore". Poslanik SNS Milenko Jovanov je rekao da će vlast biti protiv opozicionog predloga zakona koji je na dnevnom redu. Rekao je i da je spisak koji je poslat medijima "tačan, ali je bio sakriven u Moroviću kod koka nosilja koje gaje marihuanu" i osudio "targetiranje profesora" i to što je Tepić pokazivala njihove slike. Predsednica parlamenta Ana Brnabić kazala je pri kraju zasedanja da opozicija pravi "potpuni rijaliti". "Za tri dana nismo čuli odgovor ni na jedno pitanje. Nikakve veze ovo nema sa litijumom, zdravljem ljudi i životnom sredinom", izjavila je i ponovila da sadašnja opozicija, dok je bila na vlasti, nije imala ništa protiv kompanije Rio Tinto. Prema njenom mišljenju, opozicioni poslanici nisu objasnili u predlogu zakona zašto je predviđena "blanko zabrana" istraživanja litijuma i bora. "Vama niko od ljudi koji su iole pri svesti ne može da veruje. Kod vas je čisto politikanstvo", ocenila je Ana Brnabić. Poslanici Skupštine Srbije završili su rad oko 18 časova, a raspravu o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima nastaviće u četvrtak. U izveštaju su korišćeni materijali agencije Fonet i RTS-a https://www.glasamerike.net/a/iskopavanje-ltiijuma-projekat-jadar-rio-tinto-srbija-sednica-skupstina-vlast-opozicija-optuzbe/7816367.html https://www.glasamerike.net/a/iskopavanje-ltiijuma-projekat-jadar-rio-tinto-srbija-sednica-skupstina-vlast-opozicija-optuzbe/7816367.html Wed, 09 Oct 2024 19:15:38 +0200 AktuelnoBalkanEkonomija i finansijeNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Štokholm — Naučnici Dejvid Bejker, Demis Hasabis i Džon Džamper dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2024. godine, za svoj rad na strukturi proteina. Nagradu, koja se smatra jednom od najprestižnijih u naučnom svijetu, dodeljuje Kraljevska švedska akademija nauka i vrijedna je 1,1 milion dolara. "Jedno od otkrića koje je priznato ove godine tiče se izgradnje spektakularnih proteina. Drugo se odnosi na ispunjenje 50 godina starog sna: predviđanje proteinskih struktura iz njihovih aminokiselinskih sekvenci", navodi se u saopštenju akademije. Polovina nagrade dodijeljena je Bejkeru "za proračunski dizajn proteina", dok su drugu polovinu podijelili Hasabis i Džamper "za predviđanje strukture proteina", saopštila je akademija. 62-godišnji Bejker je profesor na Univerzitetu Vašingtona u Sijtelu, dok je 48-godišnji Hasabis direktor ogranka Gugla, kompanije Google DeepMind, istraživačke organizacije za veštačku inteligenciju gde 39-godišnji Džamper radi kao naučnik i istraživač.  Ranije ove sedmice su dodijeljene i nagrade za medicinu i fiziku. Nobelove nagrade ustanovljene su testamentom pronalazača dinamita i bogatog biznismena Alfreda Nobela i dodjeljuju se "onima koji su tokom prethodne godine donijeti najveću korist čovječanstvu". Prvi put je uručena 1901. godine, 15 godina nakon Nobelove smrti, a dodjeljuje se za dostignuća u medicini, fizici, hemiji, književnosti i miru. Nagrada za ekonomiju je kasniji dodatak kojeg finansira Centralna banka Švedske. Među ranijim dobitnicima nagrade za hemiju su bili Ernest Raderford i Marija Kiri. Prošle godine, nagradu su dobili naučnici Moungi Bavendi, Luis Brus i Aleksej Ekimov za otkriće malih klastera atoma, poznatih kao kvantne tačke, koji se koriste za kreiranje boja na tv ekranima, ali i pomažu ljekarima da vide krvne sudove u tumorima. Osim novčane nagrade, dobitnicima će 10. decembra na ceremoniji u Štokholmu medalje uručiti švedski kralj. https://www.glasamerike.net/a/nobelova-nagrada-hemija-naucnici-proteini/7816057.html https://www.glasamerike.net/a/nobelova-nagrada-hemija-naucnici-proteini/7816057.html Wed, 09 Oct 2024 17:50:35 +0200 Nauka i tehnologijaAktuelno voadigital@voanews.com (Rojters) BEOGRAD — U Skupštini Srbije je u utorak nastavljena rasprava o predlogu izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim se traži zabrana primenjenih geoloških istraživanja, eksploatacije i prerade rude bora i litijuma. Sednica je počela poslaničkim pitanjima, najpre onim koja nisu u vezi sa dnevnim redom, da bi se potom prešlo na diskusiju o litijumu. Među prvima se za reč javio poslanik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš, koji je upitao ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović Handanović da li je u decembru 2022. godine bila u delegaciji koja je u Briselu razgovarala sa predstavnicima kompanije Rio Tinto i šta je bila tema tih razgovora. „Da li je u toj delegaciji bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić? Ko su bili sagovornici kompanije Rio Tinto i šta je bila tema? Da li je tadašanja premijerka Ana Brnabić bila obaveštena o sastanku? Da li su nadležna ministarstva i Vlada bili obavešteni o tom sastanku i da li je platforma za razgovore bila razmatrana na Vladi? Da li je Handanović bila svesna da je u tom trenutku bila na snazi odluka o obustavljanju svih daljih aktivnosti na projektu Jadar?", upitao je Ponoš. Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović izjavila je da je predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, potpisivanjem uredbe o oživljavanju Prostornog plana projekta "Jadar" u julu ove godine, počinio "povredu Ustava koja je ravna državnom udaru", dodajući da na sajtu Vlade, na prethodnom dokumentu iz 2022. godine stoji oznaka - "nevažeći". „Kada je nešto nevažeće u pravnom smislu, to znači da ne postoji. Kako je moguće da je premijer, koji je takođe pravnik, stavio svoj potpis ispod potpisa bivše premijerke Ane Brnabić i tako to stoji na sajtu Vlade, i time oživeo nepostojeći pravni akt. Da li ste svesni da ste imali odluku ustavnog suda koji vam je striktno naglasio da se ovde ne radi o tome da će Prostorni plan projekta Jadar biti ponovno oživljen i vraćen u pravni poredak", pitala je. Ocenila je i da je u Srbiji na delu „pravni horor" i navela da ljudi "koji su počinili takve vrste kršenja prava i državni udar svojim potpisom, ne snose nikakvu odgovornost". Nestorović je, dodajući da projekat iskopavanja ltijuma, rekla i da „pored toga što je štetan po okolinu, i finasijski donosi građanima Srbije veoma malo koristi.“ Pozvala je i predsednika Srbije da kaže zašto je tražio prijem Srbije u Globalnu alijansu za baterije ako, kako je kazala, rudnika litijuma možda neće biti u Srbiji. Nestorović je ocenila da to pokazuje da se "vlast već dogovorila" s kompanijom Rio Tinto. Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predao je u utorak direktorki Globalne alijanse za baterije Ingi Petersen pismo o pristupanju Ministarstva privrede Srbije toj alijansi i ocenio da je to odlična prilika za sve. "Kada govorimo o velikim prilikama, uvek je dobro razgovarati i o velikim izazovima koji predstoje", rekao je Vučić na panelu "Pregovori o novoj alijansi - odgovoran i kružni lanac snabdevanja baterijama", u okviru Hamburške konferencije o održivosti. Vučić je kazao i da, kada je reč o rudarenju, sirovinama, mineralima i retkim metalima, mora da se razgovara narodom. „Moramo da razgovaramo i o socijalnoj koheziji i o ukupnom lancu vrednosti“, objavljeno je na Instagram nalogu predsednika Srbije. Sednici je i u utorak prisustvovala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović koja je, između ostalog, rekla da projekta neće biti ako se studijama dokaže da će dolina Jadra postati pustinja nakon eksploatacije litijuma, „kao što pokušavaju da predstave opozicioni poslanici.“ Istakla je da će se, ako se projekat realizuje, plate i budžeti u lokalnim samoupravama tog dela Srbije višestruko skočiti, kao i da će svi koji se bave poljoprivredom nesmetano moći da gaje kukuruz, proizvode mleko, gaje pčele. „Ako se projekat Jadar realizuje plate i budžeti će u ovim mestima višestruko skočiti. Otvoriće se na hiljade radnih mesta od visoko kvalifikovanih do srednje kvalifikovanih pa i do niže kvalifikovanih radnih mesta", rekla je i ponovila da će, ukoliko projekta bude – morati da se ispoštuju najstroži ekološki standardi. "Rudnik je podzemni, a standardi su evropski i zakoni Republike Srbije, a zakon Republike Srbije jasno kaže koji preduslovi moraju da se ispune da bi došlo do eksploatacije", navela je Đedović Handanovićeva. Poslanik Aleksandar Jovanović iz Ekološkog ustanka kazao je da Srbija neće litijum i da to znaju i SNS i njeni glasači. „Znate svi i to da se ova stvar neće ovde rešavati", rekao je Jovanović. Kazao je i da je vlast u Srbiji "državu pretvorila u švedski sto, a da je predsednik Aleksandar Vučić konobar". Jovanović je optužio vlast da su planski isplanirali kako da sopstveni narod protera sa svoje zemlje. Njemu je predsednica parlamenta potom izrekla opomenu jer joj je rekao da smiri "svoje arlaukače", da bi potom poslanike vladajuće većine nazvao "životinjskom farmom". Dve opomene zbog irečenih uvreda dobio je i poslanik Narodnog pokreta Srbije - Novo lice Srbije Miloš Parandilović. Predsednica parlamenta Ana Brnabić mu je izrekla opomenu, jer je poslanike vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) nazvao "štakorima" i ukazala da je na taj način uvredio više od 2,3 miliona građanja. Parandilović je potom nastavio rekavši da "su razorili sve institucije, a da Srbiju podvode kao prostitutku Rio Tintu", posle čega je dobio drugu opomenu. Šef poslaničke grupe PSG-PDD-SDA Pavle Grbović (PSG) rekao je da će ova poslanička grupa podržati izmenu zakona. Poslanik Demokratske stranke Zoran Lutovac rekao je da zakon kaže da se istraživanja ne mogu vršiti tamo gde je zemljište u prvih pet kategorija, a da je u Jadru ono mahom treće kategorije kvaliteta, te da je projekat iskopavanja litijuma nezakonit. Govorio je i o ekološkom aspektu projekta: „Milion tona jalovine je obaveza Srbije da sanira i posle 40 godina eksploatacije. Zamislite rimski Koloseum napunjen jalovinom. A sa druge zamislite ogromne količine pijaće vode koje mogu da snabevaju dva Beograda ili celu Vojvodinu, koje će biti zagađene što je rekao profesor Stefanović, a sa druge imate ministarku koja kaže – neće. A kome vi onda građani verujete“, rekao je. Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da se struka izjasnila o projektu Jadar kroz Zbornik Srpske akademije nauka i umetnosti, kada je rekla da eksploatacija litijuma vodi "masivnoj devastaciji prostora, promeni predela, degradaciji biodiverziteta i voda, raseljavanju stanovništva". On tvrdi da je Srbija na prekretnici i da poslanici odlučuju o njenoj budućnosti glasanjem za izmene zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. "Ovo je borba naše generacije i odlučujemo kakva će Srbija biti. Kolege poslanici, dobro pazite kako ćete glasati, da li ćete biti na strani patriotizma i građana Srbije ili na strani stranog kapitala", poručio je Aleksić i upitao kako je došlo do toga da je vlasti važniji interes stranaca i kompanije od interesa građana Srbije. "Nijednog momenta niko od vas ova dva dana nije rekao šta je to interes države Srbije i srpskog naroda zbog kojeg bismo žrtvovali deo teritorije, narod, rudno bogatstvo", naglasio je Aleksić. Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić je ocenila da se opozicija u nedostatku argumenata služi "otvorenim lažima" i da "širi paniku". „U predloženom rešenju piše da je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) izvela zaključke o kopanju litijuma, što je neistina. Nisu tačne ni informacije o sumpornoj kiselini, nije tačno da je rudna renta tri odsto, nije izneta ni tačna količina vode koja će se koristiti u eventualnoj eksploataciji rude“, kazala je. Brnabić je ukazala da je prethodna vlast, pre 20 godina, dala istražna prava kompaniji Rio Tinto, a sada traži da im se ona oduzmu. Upitala je i predsednika DS, Zorana Lutovca zašto je njihov stav sada drugačiji od onog koji su imali sve vreme do 2012. godine, rekavši da je njegova stranka i po rečima direktora Rio Tinta ovu kompaniju pozvala u Srbiju 2001. godine. "A mi treba da skačemo na svaki vaš mig pa koliko to košta da košta. To je neozbiljna politika i to je ono kada predsednik Republike Srbije govori, država nije igračka", zaključila je Ana Brnabić. U izveštaju su korišćeni materijali agencije Fonet i RTS-a https://www.glasamerike.net/a/projekat-jadar-litijum-rio-tinto-skupstina-sednica-vlas-opozicija/7814842.html https://www.glasamerike.net/a/projekat-jadar-litijum-rio-tinto-skupstina-sednica-vlas-opozicija/7814842.html Tue, 08 Oct 2024 20:33:49 +0200 AktuelnoBalkanEkonomija i finansijeNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Naučnici Džon Hopfild i Džefri Hinton dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za otkrića i izume koji su postavili temelje za mašinsko učenje, objavilo je u utorak tijelo koje dodjeljuje nagrade. Hinton (76) je bio naširoko priznat kao kum vještačke inteligencije i dospio je na naslovnice kada je dao otkaz u Guglu prošle godine, kako bi mogao lakše govoriti o opasnostima tehnologije kojoj je bio pionir. "Nemamo iskustva o tome kako je imati stvari pametnije od nas", rekao je Hinton telefonom na konferenciji za novinare povodom dodjele nagrade. "Biće divno u mnogim aspektima, u oblastima kao što je zdravstvo", rekao je Hinton. "Ali takođe moramo da brinemo o nizu mogućih loših posljedica. Posebno o opasnosti da ove stvari izmaknu kontroli." Hopfild (91), profesor na Univerzitetu Prinston, stvorio je asocijativnu memoriju koja može pohraniti i rekonstruisati slike i druge vrste obrazaca u podacima, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka, koja dodjeljuje nagradu. "Ovogodišnja dva dobitnika Nobelove nagrade za fiziku koristila su alate iz fizike za razvoj metoda koje su temelj današnjeg moćnog mašinskog učenja", navodi se u saopštenju akademije. "Mašinsko učenje zasnovano na vještačkim neuronskim mrežama trenutno pravi revoluciju u nauci, inženjeringu i svakodnevnom životu." Dobitnici će podijeliti nagradnu sumu od 1,1 milion dolara. Hinton, rođen u Britaniji, sada profesor na Univerzitetu u Torontu, izumio je metodu koja može autonomno da pronađe svojstva u podacima i izvrši zadatke kao što je identifikacija određenih elemenata na slikama, dodala je akademija. Iako je napustio Gugl 2023. godine, nakon što je shvatio da bi kompjuteri mogli postati pametniji od ljudi mnogo prije nego što su on i drugi stručnjaci očekivali, Hinton je rekao da se sama kompanija ponašala vrlo odgovorno. Naveo je i da se kaje zbog nekih svojih istraživanja, ali da je postupao u skladu sa informacijama koje je tada imao. "U istim okolnostima, učinio bih isto ponovo", rekao je on na konferenciji za novinare povodom Nobelove nagrade. "Ali brinem se da bi ukupna posljedica ovoga mogli biti sistemi inteligentniji od nas koji bi na kraju preuzeli kontrolu." Upitana o zabrinutostima zbog mašinskog učenja i drugih oblika vještačke inteligencije, Elen Muns, predsjednica Nobelovog komiteta za fiziku je rekla: „Iako mašinsko učenje ima ogromne prednosti, njegov brzi razvoj je takođe izazvao zabrinutost za našu budućnost. Ljudi kolektivno snose odgovornost za korištenje ove nove tehnologije na siguran i etički način, za najveću dobrobit čovječanstva." Nobelova nagrada za fiziku smatra se najprestižnijom nagradom za ovu oblast, a nastala je zajedno sa drugim nagradama, na primjer za književnost i mir, po testamentu pronalazača i biznismena Alfreda Nobela. Nobelove nagrade se dodjeljuju od 1901. godine, uz nekoliko prekida. Osim ponekad kontroverznih izbora dobitnika nagrade za mir i književnost, fizika često izaziva najviše pažnje, a među nekim od bivših dobitnika su i naučne superzvijezde poput Alberta Ajnštajna i Nila Bora. Prošle godine nagradu za fiziku su dobili Pjer Agostini, Ferenc Kraus i Ane Luije, za rad na stvaranju ultra-kratkih impulsa svjetlosti koji mogu dati snimak promjena unutar atoma, što potencijalno može olakšati otkrivanje bolesti. https://www.glasamerike.net/a/nobel-nagrada-fizika-masinsko-ucenje-vestacka-inteligencija/7814644.html https://www.glasamerike.net/a/nobel-nagrada-fizika-masinsko-ucenje-vestacka-inteligencija/7814644.html Tue, 08 Oct 2024 16:12:23 +0200 Nauka i tehnologijaAktuelno voadigital@voanews.com (Rojters) BEOGRAD — "Ukoliko se projekat 'Jadar' realizuje, bićemo u Srbiji još najmanje 40 godina. Ali pre nego što otvorimo rudnik, moramo dokazati vladi i građanima Srbije da to možemo da učinimo bezbedno", kažu za Glas Amerike u kompaniji "Rio Tinto". Dodaju da su poziv za učešće na javnoj raspravi prošle subote u Ljuboviji dobili iz kabineta predsednika Srbije i stava su da je diskusija predstavljala "korak u dobrom smeru", kao i da je potrebno nastaviti komunikaciju "u tom pravcu". Posle javne rasprave koja je prošle subote održana u mestu Ljubovija u Zapadnoj Srbiji, a na kojoj su, pored predstavnika kompanije Rio Tinto učestvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i nekoliko ministara, redakcija Glasa Amerike poslala je pitanja toj kompaniji, između ostalog o utiscima sa tog događaja, saradnjom sa Vladom Srbije, odnosu prema najglasnijim kritičarima projekta "Jadar", ali i o planovima za budućnost. Iz Rio Tinta kažu da su se tokom javne rasprave u Ljuboviji čuli različiti stavovi o projektu, ali i da je kvalitet komunikacije bio na izuzetno visokom nivou. "Razumemo zabrinutost građana koji su pod uticajem velike količine dezinformacija o projektu i zato cenimo svaku priliku da sa njima otvoreno razgovaramo o svim pitanjima koja ih brinu", kažu. Ističu da je u poslednjih nekoliko meseci kompanija "Rio Tinto" organizovala "više od 150 ovakvih događaja i razgovarala sa više od 4.000 građana u Loznici i okolnim mestima". "Imajući u vidu količinu i intenzitet lažnih vesti o projektu koji se plasiraju putem medija o projektu 'Jadar', smatramo da je neophodno da direktna komunikacija sa građanima u narednom periodu bude dodatno intenzivirana", dodaju. Iz kompanije "Rio Tinto" navode i da njihovi najviši predstavnici kontinuirano borave u Srbiji i u direktnoj su komunikaciji ne samo sa predstavnicima nadležnih insitucija, već i sa brojnim predstavnicima lokalne zajednice. "Razlika je jedino u tome što je poslednji susret izvršnog direktora Jakoba Stausholma bio pred kamerama", dodaju. Navode da je njegov dolazak konkretno "pokazatelj posvećenosti koju kao kompanija imaju prema Srbiji i projektu 'Jadar' i da se njegova lična odgovornost u tom projektu - "podrazumeva". "Što se tiče njegove lične angažovanosti u nadzoru projektu kako bi on bio realizovan u skladu sa najvišim standardima, ona se podrazumeva budući i da poslovna uspešnost projekta „Jadar“ direktno zavisi od primene najviših standarda zaštite životne sredine", ističu. Uveravaju da je kompanija Rio Tinto kontinuirano pozivala na dijalog sve zainteresovane strane, "uključujući i najoštrije kritičare projekta 'Jadar', ali da su u najvećem broju slučajeva dobijali negativne odgovore i potpunu nespremnost za dijalog sa njihove strane. Kažu da je kompanija "Rio Tinto" posvećena projektu Jadar i da je za svih 20 godina koliko posluju u Srbiji komunikacija sa svim vladama i nadležnim državnim institucijama uvek bila korektna. "Takođe, ukoliko se projekat realizuje, bićemo tu još najmanje 40 godina. Za kompleksne projekte kakav je projekat 'Jadar' neophodno je da postoji kontinuirana komunikacija sa najvišim predstavnicima vlasti i pre svega nadležnim državnim institucijama", ističu. Govoreći o nastavku projekta, iz Rio Tinta kažu da je sa ponovnim uspostavljanjem Prostornog plana posebne namene projekat „Jadar“ prešao u novu fazu, ali da bi realizacija projekta potencijalno mogla da počne - potrebno sprovesti "još niz koraka". "To uključuje nastavak razvoja projekta sa pravnog aspekta, ažuriranje procena uticaja na životnu sredinu, javne konsultacije i dobijanje potrebnih dozvola i odobrenja", kažu. Ističu da "naučna istraživanja, sprovedena od strane međunarodnih i domaćih stručnjaka u radnim nacrtima tri studije o proceni uticaja na životnu sredinu, pokazuju da projekat "Jadar" može da bude razvijen bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine." "U skladu sa redovnim zakonskim postupkom, potrebno je da se finalne, ažurirane verzije tri studije predaju nadležnom ministarstvu. Pre toga, državni organi trebalo bi da utvrde obim i sadržaj za svaku od tri studije, po čemu bi kompanija imala rok od najviše 12 meseci da svaku studiju ažurira, završi i uputi u redovnu proceduru koja podrazumeva javni uvid. Završetak i odobravanje konačnih studija nisu mogući bez neophodnih uslova, precizno utvrđenog obima i sadržaja i javnog uvida u finalna dokumenta", navode i zaključuju da pre nego što otvori rudnik, kompanija "Rio Tinto" mora da dokaže vladi i građanima Srbije da to može učiniti bezbedno. Novi talas protesta Novi talas protesta protiv planova za rudarenje litijuma u Srbiji počeo je 28. juna u Loznici, gradu na zapadu zemlje, u čijoj blizini međunarodni rudarski gigant "Rio Tinto" planira otvaranje rudnika. Od tada su u pedesetak gradova Srbije održani protesti građana koji se protive eksploataciji litijuma i bora zbog, kako ističu ekološke organizacije, velikog rizika po životnu sredinu. Vlada Srbije je tokom poslednjih meseci odlučila da nastavi sa projektom izgradnje rudnika Rio Tinta i "vrati ga u život", iako je pre dve godine, pod pritiskom ekoloških protesta, bio stopiran. Deo stručne javnosti i ekoloških udruženja u Srbiji godinama tvrde da bi rudarenje litijuma moglo da ima velike negativne posledice po životnu sredinu. Ekološki aktivisti takođe podsećaju da se kompanija "Rio Tinto" tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava. Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, više puta je saopštio da je projekat ekološki bezbedan. Međutim, brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta. Britansko-australijska kompanija tvrdi da projekat "Jadar" može bezbedno da se razvija uz poštovanje domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu. U dolini reke Jadar kompanija Rio Tinto je 2004. pronašla jadarit, mineral koji sadrži litijum i bor i planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata. Prema poslednjim najavama vlasti u Srbiji, taj rudnik bi mogao da počne sa radom 2028, pod uslovom da kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole. Srbija je 19. jula sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i sa Evropskom unijom potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama, koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Rio Tintovom rudniku u dolini reke Jadar, do proizvodnje baterija za električna vozila. https://www.glasamerike.net/a/rio-tinto-ako-projekat--jadar-realizuje-bicemo-u-srbiji-40-godina-glas-amerike-/7778770.html https://www.glasamerike.net/a/rio-tinto-ako-projekat--jadar-realizuje-bicemo-u-srbiji-40-godina-glas-amerike-/7778770.html Wed, 11 Sep 2024 11:10:36 +0200 AktuelnoBalkanNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Stefan Miljuš) Kupertino — Kompanija Epl je u pondeljak predstavila novi ajfon 16 koji će imati bolje i naprednije performanse, a generalni direktor Epla Tim Kuk rekao je da je "ova generacija ajfona početak nove, uzbudljive ere". Ajfon 16, novi modeli Eplovih satova i slušalica predstavljeni su na događaju u Kupertinu, Kaliforniji. Ajfon 16 će imati novi čip A18 i zadnja strana će mu biti od aluminijuma, a imaće i novo dugme koje će moći da se koristi za podešavanje kamere. Početka cena ajfona 16 biće 799 dolara, model plus ide od 899 dolara. Predstavljeni su i ajfon 16 pro i pro maks, modeli od titanijuma za bržim čipom A18 i boljim funkcijama veštačke inteligencije. Ajfon 16 pro kreće od 999 dolara, a pro maks od 1.199 dolara. Ajfon 16 će koristiti Eplovu veštačku inteligenciju kako bi poboljšao funkcije asistentkinje Siri i bolje identifikovao objekte koji se nalaze na fotografijama u telefonu. "Eplova inteligencija označava novo doba za Siri, učiniće je prirodnijom, informisanijom i biće više personalizovana", kaže glavni inženjer Kreg Federigi. Satovi i slušalice Novi pametni satovi serije 10 kreću od 399 dolara. Biće tanji od prethodnih i imaće za 30 odsto veći ekran. Epl naglašava sposobnost sata da korisnicima pomogne oko sportskih navika ili zdravstvnih problema, pa će novi model moći da ustanovi i probleme kao što je apnea ili da reaguje kada korisnik padne. Predstavljen je i novi model sata Ultra 2, čija cena kreće od 799 dolara. Nove blutut slušalice četvrte generacije dizajnirane su da budu udobnije za nošenje i imaće poboljšan zvuk, kažu u Eplu. Epl je dizajnirao i funkcije slušalica za one koji ne čuju dobro, ali one tek treba da dobiju odobrenje nadležnih regulatora u SAD. Kompanija je prošle godine zaradila 383 milijarde dolara na ajfonima, što je više od polovine ukupnih prihoda od prodaje. https://www.glasamerike.net/a/ajfon-16-epl-slusalice-satovi/7777383.html https://www.glasamerike.net/a/ajfon-16-epl-slusalice-satovi/7777383.html Mon, 09 Sep 2024 21:04:58 +0200 Nauka i tehnologija voadigital@voanews.com (Rojters)