https://www.glasamerike.net/z/2082 Intervju https://www.glasamerike.net/Content/responsive/VOA/sr-Latn-CS/img/logo.png https://www.glasamerike.net/z/2082 sr 2012 - Glas Amerike 60 Tue, 09 Jun 2026 20:12:14 +0200 Pangea CMS – VOA Vašington — Ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Crne Gore Fatmir Đeka u intervjuu za Glas Amerike ocenjuje da su pozicije ministara prosrpskih i proruskih partija u vladi njegove zemlje uticale, kako kaže, na „uništenje dobre atmosfere“, koja je postojala kod suseda u prošlosti. Ali, kaže, iako njihova politika može da predstavlja "slabu tačku", neće uticati na realizaciju evropske agende Crne Gore, kao ni na stvari kao što je priznavanje nezavisnosti Kosova. U intervjuu za Albanski servis Glasa Amerike, ministar Đeka kaže da je nedavnim političkim dešavanjima u Srbiji, gde se održavaju protesti protiv vlasti, uticaj ovih političkih subjekata u Crnoj Gori u poslednje vreme splasnuo. On je kritikovao i potez predsednika parlamenta Andrije Mandića prema opoziciji, a komentarisao je i očekivanja od nove administracije u Vašingtonu. Đeka je prisustvovao Nacionalnom molitvenom doručku u Vašingtonu, uz ministre vanjskih poslova, saobraćaja, prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, te poslanike u Skupštini Crne Gore. Glas Amerike: Politička kriza u Crnoj Gori je sve dublja. Opozicija bojkotuje parlament, optužujući vladajuću većinu da neustavnim delovanjem ugrožava državne institucije. Koja je Vaša ocjena?   Đeka: Ovo jeste jedna vrsta krize, ali ne mogu reći da je kriza vlade. Vlada ima veliku većinu u parlamentu dolaskom Bošnjaka. Imali smo nekoliko protesta nakon događaja na Cetinju. Parlament je ovih dana imao institucionalnu blokadu nakon što je Ustavni odbor skupštine izglasao penzionisanje sudije Ustavnog suda. Opozicija je preduzela mjere da blokira rad parlamenta. Mi kao manjinski narodi imali smo zajednički sastanak - Albanci, Bošnjaci, Hrvati - pripremamo zajedničku strategiju i pomno pratimo krizu i mislimo da ćemo u budućnosti kao manjina imati zajednički stav…Važno je da ne skrenemo s našeg evroatlantskog puta. Glas Amerike: Da se zadržimo još malo na političkoj krizi. Smatrate li da je potez predsjednika Skupštine Andrije Mandića, koji je izrekao mjeru udaljenja za većinu poslanika opozicije koji su prethodnih mjesec onemogućavali zasijedanje skupštine, bio opravdan i neophodan? Da li je i šta opozicija postigla ovim bojkotom? Đeka: Normalno je da kada ste u opoziciji, preduzimate poteze kada postoji akt kao što je onaj donijet u Ustavnom odboru koji je, prema opoziciji i advokatima, u suprotnosti sa Ustavom. Održano je nekoliko razgovora i međunarodni predstavnici su posredovali između većine i opozicije. Donijeli su odluku o deblokadi institucija u Budvi nakon lokalnih izbora, deblokadu koju je tražila opozicija... Sada se traži mišljenje Venecijanske komisije, da Ustavni odbor u parlamentu dobije pravne smjernice kako dalje da postupi. To je prvi put da predsjednik parlamenta preduzima takvu mjeru. Neću dalje komentarisati pravo koje predsjednik parlamenta ima po propisima. To je urađeno da bi se deblokiralo usvajanje budžeta... Ono što je negativno je to što je prvi put da predsjednik parlamenta preduzima takvu mjeru prema poslanicima, udaljavanje od 15 dana, mislim. Glas Amerike: Šta mislite o toj mjeri kao ministar? Đeka: Kada kažem da je to prvi put, to znači da o tome nemam pozitivno mišljenje. O tome mislim kao o potezu kakav do sada nije preduzet. Glas Amerike: Želim da vas pitam i za sporazum koji je predložila opozicija za prevazilaženje krize. Kako ocjenjujete taj sporazum, koji ima za cilj stvaranje konsenzusa oko važnih pitanja koja imaju potencijal da podijele javno mnjenje u Crnoj Gori? Đeka: Ja sam generalno za to da se stavovi zbliže i da bude pomirljiv duh. Imamo neke ministre u vladi koji se ponekad udaljavaju sa pozicija vlade kada je riječ o regionalnoj politici, kada je riječ o pitanju Kosova. Znate da smo kada je riječ o Hrvatskoj, usvojili nepotrebnu rezoluciju u parlamentu i oni su onda predsjednika parlamenta i još neke stavili na spisak persona non grata. Posle rekonstrukcije, u vladu je ušlo nekoliko ministara iz Demokratskog fronta. Iako nisu ključni za donošenje odluka - jer 90 odsto čine proevropske i proevroatlantske snage - te političke subjekte, koji su dio vlasti ali ne dijele ideje većine vlasti i stanovništva uopšte u Crnoj Gori, treba pomno pratiti znajući da 80 odsto stanovništva u Crnoj Gori, prema istraživanjima, podržava članstvo u EU, pouzdano i sigurno članstvo u NATO-u i da imamo dobre odnose sa susjedima. Ponekad je politika tih subjekata uticala da pokvarimo dobre odnose koju smo imali ranije sa susjedima. Mislim da su dominantne političke snage za ono što se zalažemo i mi kao nacionalna manjina, za integraciju u EU i evro-altantske strukture. Glas Amerike: Da li su ove ideološke, ali i praktične razlike u spoljnoj politici uticale na dosadašnje ispunjavanje evropske agende? Đeka: Nisu. Vlada ima svoju agendu. Veliku većinu vlasti čine subjekti koji imaju zajedničke ideje u svojim programima i mi smo ih ispunili. Dobili smo IBAR, ispunjavajući uslove koji se traže od Crne Gore da u budućnosti postane članica EU. Imamo neke uslove i poglavlja da zaključimo i da izaberemo sudije Ustavnog suda. Dolaskom nove vlasti, izabrano je sudsko vijeće, izabrali smo vrhovnog državnog tužioca. Preduzeto je nekoliko poteza i tada je IBAR odobren. Zatvorena su tri poglavlja. Hrvatska je zaustavila zatvaranje jednog zbog poteza u parlamentu… Vlada radi svoj posao, ali mora da bude u koordinaciji sa parlamentom. Šta bi moglo biti, u budućnosti, nadam se da neće biti, ali ovi subjekti koji po ideologiji, stavovima ne prihvataju Kosovo kao nezavisnu državu, i koji su dio vlasti i koji podržavaju vlast, mogli bi da budu naša slaba tačka na ovom putu. Međutim, znajući da je i opozicija proevropska, napredovanje Crne Gore je nezaustavljivo, iako uvijek moramo biti na oprezu od zla. Glas Amerike: Postoji li realan rizik od povlačenja priznanja Kosova? Đeka: Ne. Ni na koji način. Glas Amerike: Kakav bi bio vaš stav? Đeka: Mi ne bismo bili dio te vlade da je napravljen takav korak. Da je do takvog koraka došlo, ne bi smo bili dio vlasti. Glas Amerike: Uticaj Rusije i Srbije u Crnoj Gorije stalna je briga regionalnih stručnjaka, ali i kritičara vaše vlade. Koliko je prisutan taj uticaj? Koja je opasnost koja dolazi od toga? Đeka: Ruski uticaj nije direktan, on je indirektan preko Srbije i uticaj je postojao u svim periodima i to ne u ovoj vladi, već i ranije. Rusija je, možda čak i prije deceniju, uvijek pokušavala da preko Srbije na ovaj ili onaj način utiče na Crnu Goru. Znajući sada šta se dešava u Srbiji, mislim da se i tamo prave neki pokreti koji imaju podršku susjeda, Hrvatske, Evropske unije. Čak je i Madona podržala studentske proteste u Srbiji i mislimo da će i tamo biti pokreta koji se očekuju. Ovaj uticaj koji je Srbija stalno pokušavala da ima preko ovih subjekata koje sam pomenuo, Demokratskog fronta, da ima ruku svoju u Crnoj Gori, izblijediće. I u ovom trenutku kada se ti protesti dešavaju u Srbiji, već se vidi da su i u Crnoj Gori ti subjekti slabiji ili mogu reći blijeđi ovih dana, sa ovim akcijama koje se tamo dešavaju. Tako da mislim da treba pratiti dalje. Kada kažem da se mora biti ne oprezu od zla, treba pažljivo pratiti ovaj indirektni uticaj Rusije u Crnoj Gori. Znam da je veliki, neodvojivi deo srpske državne politike da Crna Gora ne treba da bude nezavisna država, da ne bude članica NATO-a, da je Crna Gora pogriješila kada je priznala Kosovo kao nezavisnu državu i u mnogim drugim stvarima i to je evidentno. Ali velika većina u Crnoj Gori ne misli tako i zato je Crna Gora tu gdje jesmo. Ali nedavne akcije koje su se desile sa susjedima, koje su pokrenule ove snage koje imaju podršku Srbije, malo su pokvarile atmosferu kod susjeda, ne na način da imamo diplomatsku blokadu, već atmosferu koju smo imali kao primjer kao država u regionu. Glas Amerike: Da li u studentskim protestima nakon događaja na Cetini podržavate zahtjeve studenata? Oni traže odgovornost sektora bezbjednosti. Mislite li da vlada treba da snosi odgovornost za ono što se dogodilo? Đeka: Ja sam član vlade i neke od mojih izjava i mišljenja su ograničeni, ne mogu ih dati kao običan građanin. Normalno, studenti imaju pravo da protestuju, pravo je građana da traže odgovornost. Ono što se dogodilo uticalo je na sve nas. U veoma maloj zemlji, to je kao 7.000 ili 8.000 ubistava dnevno u SAD, na osnovu broja stanovnika. U maloj državi kao što je Crna Gora, imati toliko ubistava u jednom danu bilo je veoma kobno i dirljivo ne samo za grad, već i za cijelu državu, a onda je to podstaklo i proteste. Bilo je nekih promjena u policiji, preduzete su neke mjere u sektoru bezbjednosti, neki šefovi policije su smijenjeni, ali sam kao član vlade uvijek ograničen u odnosu na to kako bih razmišljao da sam na tuđem mjestu. Ali pravo da protestuju i da na ovaj ili onaj način zahtijevaju šta misle da im pripada sa zakonskim i demokratskim pravima, u demokratskoj državi koja želi da bude članica EU to je sasvim normalno. Dokle će ići i kako će teći događaji, vidjećemo. Glas Amerike: Kada očekujete da će biti završena analiza učinka ministara u vladi u vezi sa dešavanjima na Cetinju? Đeka: Nemam neko mišljenje i tačne informacije. Odgovornost premijera je kako će postupiti i šta će biti. Važno je da želim da se ne ponovi ono što se dogodilo na Cetinju. Glas Amerike: Ovdje u Vašingtonu već imamo novu administraciju. Bili ste učesnik Nacionalnog molitvenog dorućka, gdje se predsjednik Tramp obratio prisutnima. Kakva su Vaša očekivanja od angažmana nove američke administracije u regionu? Đeka: Imamo jaku dijasporu ovdje u SAD, posebno u Njujorku i djelovima Njujorka. Dolazak republikanskog ili demokratskog predsjednika nije napravio neku veliku razliku tamo odakle smo. Vidim da neće biti velike razlike u politici na Balkanu. Mislim da će to biti politika pokretanja procesa EU integracija ili pomirenja, ili raznih dogovora, kako je predsjednik (Tramp) govorio, da bude mir u cijelom svijetu. Volio bih da idu u tom duhu. Nikada nisam sumnjao u američku politiku. Možda zato što smo mi Albanci proamerički nastrojeni, ne primjećujemo razlike u tome ko je predsjednik. https://www.glasamerike.net/a/fatmir-djeka-protesti-df-studenti/7968307.html https://www.glasamerike.net/a/fatmir-djeka-protesti-df-studenti/7968307.html Sun, 09 Feb 2025 19:45:49 +0100 IntervjuAktuelno voadigital@voanews.com (Garentina Kraja) Vašington, Njujork — U Crnoj Gori je prošle godine zabilježen rast broja američkih turista, ali i dalje ne na željenom nivou, što se pokušava riješiti kroz veće prisustvo crnogorske turističke ponude na američkom tržištu, rekla je u intervjuu za Glas Amerike ministarka turizma Simonida Kordić. Kordić je prethodnih dana boravila u Njujorku, gdje se Crna Gora drugu godinu zaredom predstavila na velikom turističkom sajmu poznatom kao "Sajam putovanja i avanture". Kordić očekuje dobru zimsku i ljetnju turističku sezonu u Crnoj Gori ove godine, najavljuje uvođenje tranzitnih taksi na jednom od najprometnijih puteva u zemlji, a ističe i da je neophodna modernizacija aerodroma i diversfikacija turističke ponude, te balans između prihoda i očuvanja potencijala. Glas Amerike: Crna Gora je drugi put učestvovala na sajmu turizma u Njujorku. Kakvo je bilo interesovanje ovog puta i koji su konkretni rezultati prošlogodišnjeg prvog učešća na sajmu? Kordić: Primetno je da postoji jedno značajno interesovanje za Crnu Goru kao turističku destinaciju u Americi. Amerika je jedno izuzetno važno emitivno tržište na koje je nažalost obraćano relativno malo pažnje od strane Crne Gore dosad. Na prošlogodišnjem sajmu, predstavljanje Crne Gore je naišlo na veoma dobar prijem i to se naravno pokazalo i u brojkama. Imali smo značajan porast broja posetilaca iz Sjedinjenih Američkih Država u 2024. godini u odnosu na godinu pre toga - rast od nekih devet odsto, dok je broj noćenja američkih turista porastao za gotovo 13 odsto. Te brojke pokazuju da svaki input, svako angažovanje može da donese značajan napredak. To naravno i dalje nije onaj nivo koji mi priželjkujemo i očekujemo i upravo zbog toga želimo da intenziviramo naše prisustvo na američkom tržištu i kroz ovaj sajam, koji je jedan od najznačajnijih i najrelevantnijih, ali i kroz druge aktivnosti. Na sajmu u Njujorku je ovog puta bilo izuzetno vidljivo povećanje interesovanja posjetilaca za štand Crne Gore. Imali smo i sastanke sa predstavnicima Skaj vejkešns (Sky Vacations), jednog od najvećih turoperatera koji pokriva i američko tržište. Uz to, postoji i naglašeno interesovanje za projekat koji smo počeli u septembru i oktobru prošle godine, a koji bi trebalo da poveže regionalna tržišta - znači Crnu Goru, Bugarsku, Grčku, postoji i interesovanje i Srbije i Bosne i Hercegovine - kroz jedan projekat sa radnim nazivom "Destination Balkans". Objedinjavanjem ovih turističkih potencijala postajemo referentni i kompetitivniji na međunarodnom tržištu, i na taj način možemo lakše i efikasnije da zadovoljimo ono što su realne potrebe ovako velikih tržišta kao što je Amerika, i drugih udaljenih tržišta kao što je daleki istok i slično. Jasno je da oni turisti koji treba da putuju 12 sati da bi došli na destinaciju, tipično žele da obiđu više zemalja i kroz ovu saradnju se maksimalizuju potencijali svake od pojedinačnih zemalja. Naravno, za mene je posebno važna maksimizacija potencijala Crne Gore i jedan direktniji, markentiški pristup na ovim udaljenim tržištima. Glas Amerike: Koje su to brojke koje Crna Gora želi da vidi kada su u pitanju američki turisti i kako Crna Gora u tom pogledu može da bude konkurenta sa popularnim turističim destinacijama iz svog susjedstva, prije svega Hrvatskom? Kordić: Crna Gora danas ima takvu strukturu posetilaca gde američki posetioci čine nešto više od 4 odsto. Povećanje tog postotka, koje već vidimo - znači proteklih nekoliko godina mi vidimo neprestani rast broja turista iz SAD - trebalo bi da dostigne jedan optimalni nivo koji će reflektovati i interesovanje američkog tržišta i absorptivnu moć crnogorskog turizma. Mi imamo poziciju na Mediteranu koja je slična onoj koju imaju naše susedne zemlje, kao što je Hrvatska i druge mediteranske zemlje. Osim klasičnog turističkog paketa koji podrazumeva plažu sunce i more, sve je veće interesovanje na tržištu za druge vrste autentičnih iskustava. Crna Gora može da ponudi autentične sadržaje u oblasti gastronomije, ekološkog ambijenta, sve je veće interesovanje za aktivni turizam, hajking, bajking...Mi imamo te komparativne prednosti na koje treba da obratimo pažnju i obraćamo pažnju. I što je vrlo važno, da ne zapadnemo u one zamke - a o tome se sada govori uveliko u Evropi - u koje često zapadaju mnogo razvijenije turističke zemlje nego što je Crna Gora, a to je preterana opterećenost turizmom. Vrlo je važno napraviti dobar balans i imati jednu strategiju koja je održiva i koja pravi kvalitetan paket u kojem se maksimiziraju prihodi, ali se istovremeno i čuvaju oni potencijali kao što su prirodna sredina, kulturno nasleđe, koji zapravo čine turističku ponudu. To je složen sistem koji zahteva pažljivo planiranje i to je ono na šta ozbiljno obraćamo pažnju i želimo da definišemo narednih deset godina, jednim obimnijim strateškim dokumentom - šta treba da budu tačni ishodi naših aktivnosti kako ne bi preterani razvoj urušio sistem, a s druge strane da obezbedimo razvoj koji će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, koji će etablirati Crnu Goru na evropskom tržištu i jasno je profilisati na jedan kvalitetan način. Glas Amerike: Da li se dovoljno ulaže u te prednosti Crne Gore, posebno ako pretpostavimo da je mnogo tih aktivnosti na sjeveru? Crna Gora se fokusira više na ulaganje u turističku infrastrukturu na primirju. Da li se dovoljno ulaže u infrastrukturu na sjeveru? Kordić: Dosad se nije dovoljno ulagalo. Sve investicije su dominatno, ne sve, bile fokusirane na južni deo koji se sada već veoma dobro razvijen. Crna Gora je većim delom prepoznatljiva po svojoj južnoj regiji - čak 95 odsto ukupnog turističkog prometa se odvija u tom sektoru. Najveći potencijali u ovom trenutku, a neki strateški pokazatelji ukazuju da će oni rasti u skoroj budućnosti, nalazi se zapravo u tom nerazvijenijem delu Crne Gore. To je istovremeno jedna vrsta izazova, ali potencijala za veoma ozbiljna ulaganja. I sa strane ukupnog privrednoj razvoja, mi prepoznajemo da investitori mogu imati vrlo ozbiljne šanse za kvalitetna ulaganja na severu Crne Gore i vrlo je važno da u ovoj fazi pametno upravljamo i tim ulaganjima. Na taj način se proširuje teritorijalni opseg razvijenosti ove privredne grane u Crnoj Gori i širi se vremenski opseg turističkih aktivnosti koje su sada dominatno koncentrisane na ljetnji period i naravno na zimsku sezonu, jer je Crna Gora imala dosta velika ulaganja i u oblasti skijaškog turizma. Tu i dalje investiramo. Uvođenjem novih iskustava i modernih turističkih sadržaja, mi širimo i sezonu potencijalno na čitavu godinu. Glas Amerike: Da li ima interesovanja većih američkih kompanija za ulaganje u turističku infrastrukturu u Crnoj Gori, posebno imajuću u vidu recimo planove Džereda Kušnera, zeta predsjednika Donalda Trampa, da gradi velike projekte u Albaniji i Srbiji? Kordić: U Njujorku smo imali sastanak sa predstavnicima gradske uprave koji su zaduženi za međunarodnu saradnju, što uključuje i ekonomsku. Mislim da nije bilo dovoljno otvorenosti i informisanosti u tom dijelu i prema našim potencijalnim američkim partnerima. Postoji određeno interesovanje, pomenuli ste i spremnost za ulaganje u našem regionu. I to je zadatak i mog ministarstva, i drugih ministarstava, da pre svega podignemo svest o potencijalima koji su zaista izvanredni u Crnoj Gori, i otvorimo vrata kvalitetnim direktnim investicijama. Modernizacija aerodroma i tranzitne takse Glas Amerike: Za privlačenje većeg broja turista, posebno iz Amerike i sa Zapada, neophodna je dobra saobraćajna infrastruktura, prije svega avio dostupnost. U tom pogledu, Crna Gora, po broju avio linija, trenutno nije konkurentna aerodromima u Tirani i Dubrovniku. Da li postoje planovi da se dugoročno poboljša avio dostupnost Crne Gore i ako postoje, na koji način? Kordić: Za Crnu Goru je avio dostupnost izuzetno važna. S obzirom na geografski položaj i sveukupno putnu infrastrukturu, Crna Gora defakto ima operativni položaj jedne ostrvske zemlje. Tokom letnje turističke sezone imamo dosta pristojnu dostupnost, više od 40 zemalja preko aerodroma u Podgorici i oko 50 preko tivatskog, ali to nije dovoljno. Zbog toga se radi na poboljšanju prije svega aerodromske infrastruture. Neophodno je da se aerodromi modernizuju, da se piste prošire kako bi na kraju mogle da prime veći broj putnika. Mi uvek skrećemo pažnju na tu potrebu, da se poveća broj destinacija i letova, posebno direktnim prema ovim dalekim tržištima. Moram reći i da su aerodromi tokom prošle godine premašili svoj maksimum koji je postignut 2019. godine. Vlada već radi na rešavanju modela upravljanja aerodromima i investiranja u njihovu modernizaciju...Pre dolaska u Njujork sam imala sastanke sa kolegama u Bugarskoj, u njihovim ministarstvima turizma i saobraćaja i dogovoreno je stvaranje jedne radne grupe koja bi trebalo da omogući otvaranje direktnog leta između Sofije i Crne Gore. Tu konekciju pominjem jer ona nije samo instrumentalna zbog bugarskog emitivnog tržišta, već i da bi potencijal kombinacije naše regionalne turističke ponude mogao da se realizuje, mi moramo imati kvalitetnu direktnu avio vezu. Unapredili smo i broj avio veza sa Velikom Britanijom što je odmah dalo rezultate u smislu povećanja broja turista. Jasno je da je neophodno da se u tom delu ulože sredstva i da se aktivnostima koje i mi sprovodimo, omogući lakša dostupnost Crne Gore. Glas Amerike: Problem u Crnoj Gori tokom ljetnje sezone su i saobraćajne gužve. Vi ste krajem prošle godine najavili da ćete tražiti uvođenje tranzitnih taksi tokom ljetnjih mjeseci, na najprometnijem putu od Debelog brijega do granice sa Albanijom. Da li je i dalje plan da se takva taksa uvede i kada bi to moglo da se dogodi? Kordić: To naravno nije trajno rešenje. Trajno rešenje bi bila izgradnja putne infrastrukture koja će rasteretiti taj putni pravac duž Jadranske obale. Dok se to ne dogodi, u tom među periodu je potrebno regulisati taj putni pravac i uvođenjem tranzitnih taksi kako bi se te gužve smanjile. Mi smo na vladi donijeli odluku o fomiranju grupe koja bi trebalo da pripremi taj projektni zadatak naplate tranzitnih taksi i sprovede ga u delo. Period naplate bi trajao samo tokom vrhunca letnje turističke sezone, počinjao bi negde u junu i završavao krajem avgusta i početkom septembra. Nije ideja naravno da se penalizuju naši gosti, već bi taksi bili podložni samo korisnici našeg puta koji su u tranzitu. Znači svi gosti koji provode više od 24 časa u Crnoj Gori ne bi bili obavezni da plate taksu pri izlasku iz Crne Gore. Model je donekle da se destimuliše korišćenje tog putnog pravca i usmeri taj tranzit prema drugom pravcu, koji vodi od Trebinja prema Nikšiću, Podgorici i dalje prema albanskoj granici, znači Božaju, koji je kvalitetan u smislu putne infrastrukture i mnogo manje opterećen. Povećanjem intenziteta tranzita na tom putnom pravcu bi se donekle stimulisao razvoj malih i srednjih biznisa. Problem odnosa cijena i kvaliteta usluge Glas Amerike: U Crnoj Gori je proteklih godina zabilježen i značajan rast cijena, uključujući i u turizmu. Šta se radi u turističkom sektoru da se kontroliše rast cijena i da se zbog toga ne gube turisti? Kordić: Inflacija i dosta nepovoljni geopolitički uslovi su uticali na turbulencije na tržištu, i to se svakako oseća i u turizmu. Međutim, kao zemlja koja je prihvatila model tržišne ekonomije, mi ne možemo direktno uticati na cene. Ne možemo propisivati cenovnik - nemamo tu opciju i na to nemamo zakonsko pravo - i na taj način direktno ograničavati cene. Postoje neki indirektni modeli, kroz različite stimulativne mere i mere promocije, gde se može na jedan način usmeravati tržišni tok. Jedan od problema koji zapravo identifikujemo, nije sama nominalna cena neke usluge, nego odnos kvaliteta i cene usluge. U onim situacijama gde postoji kvalitetna usluga, cena najšeće ne predstavlj problem. Ali tamo gde postoji diskrepanca između nivoa usluge i nivoa naplaćivanja, tu se pojavljuje problem. Model koji zagovaram i izmenom pravilnika ćemo ići ka tome jeste i kategorizacija svih objekata koji učestvuju u turističkoj privredi. Osim onoga što je standardno, kao što su hoteli i smeštajni kapaciteti, trebalo da se ta vrsta kategorizacije proširi i na druge oblasti - kafiće, restorane, plaže. Na taj način se barem sugeriše gostima kakvu vrstu i kakav nivo cene i usluge mogu da očekuju u određenom objektu. Najbitnije je sprečiti situaciju u kojoj postoji razlika između očekivanja i onoga što se dobije kao usluga u turizmu. I uvesti red i predvidivost i u toj oblasti. Glas Amerike: U Crnoj Gori je, barem prema podacima Svjetske banke, prošle godine zabilježena slabija turistička sezona. Kakva su očekivanja za ovu sezonu, prije svega ljetnju, sudeći barem po ranim rezervacijama? Kordić: Prošle godine smo tokom zimske sezone imali jednu nezgodnu situaciju gde nismo imali ni jedan skijaški dan. Nije bilo snega, skijanja i praktično zimske sezone. To je upalilo sve vrste alarma i ministarstvo turizma je odmah krenulo u uvođenje i sprovođenje mera kojima će se ublažiti efekti klimatskih promena koje možemo očekivati u bilo kojoj od narednih godina. Već smo obezbedili sredstva i ušli u početak projekta veštačkog osnežavanja na Savinom kuku, na Žabljaku. To je prvi put u Crnoj Gori da se takav projekat pokrenuo i da se radi. Tako da ćemo naredne sezone barem imati početne instalacije. Upravo je to uticalo na ukupan rezultat koji je na kraju bio, prema Monstatu, barem na nivou od 99,56 odsto u odnosu na 2023. godine, tako da je letnja sezona bila pristojna da tako kažem. Vrlo je važno da prepoznamo ono što su svetski izazovi, da vidimo da postoje klimatske promene, promene ukusa na tržištu, da diversifikujemo proizvod i što naš narod kaže da ne stavimo sva jaja u jednu košaricu. Zimska sezona je ove godine jako dobra, već smo imali prvi pokazatelje koji ukazuju na to da sva skijališta u Crnoj Gori jako dobro rade i krenuli smo u pripremu letnje turističke sezone kako bi eliminisali neke izazove za koje smo videli da utiču na sveukupan turistički promet. Tranzitne takse su jedna od mera, ali postoje i druge kojima se obezbeđuje neometan tok turističke sezone za leto ove godine. Evropska komisija za putovanja prepoznaje Crnu Goru kao jednu od najbolje ocenjenih desetinacija, zapravo Crna Gore se nalazi među deset najbolje ocenjenih destinacija, dok je prema podacima Eurostata za jul i avgust prošle godine, Crna Gora među najbolje popunjenim destinacijama u kolektivnom smeštaju. Mi imamo problem sa privatnim smeštajem koji je vrlo često u sivoj zoni, često kvalitet i cena ne idu ruku pod ruku i to je jedna od stvari na kojima treba da radimo. S druge strane, pokazatelji za zimsku sezonu i ono što vidimo da su neki preliminarni pokazatelji za letnju sezonu, ja verujem da će ova godina biti dobra. Ideja je da radimo na tome da se turizam što je više moguće stabilizuje, da se umanje efekti neizvesnosti koji su prisutni svugde u turističkoj industriji i da diversifikujemo i prozivod i posebno tržišta. https://www.glasamerike.net/a/ministarka-turizma-crne-gore-intervju-glas-amerike/7952083.html https://www.glasamerike.net/a/ministarka-turizma-crne-gore-intervju-glas-amerike/7952083.html Tue, 28 Jan 2025 01:50:56 +0100 IntervjuAktuelno voadigital@voanews.com (Milena Đurđić) Vašington/Brisel — Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, izjavio je da sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, vidi kao političku poruku rukovodstvu Srbije. “U situaciji u kojoj Srbija ne uvodi sankcije ruskom agresoru na Ukrajinu – ovo je, u neku ruku, način da se pokaže predsedniku Aleksandru Vučiću da nije nevažno kako se kako se Srbija orijentira u ovom ratu. Tako da to predstavlja jednu vrstu političke poruke”, ukazao je u intervjuu Glasu Amerike Picula – član Evropskog parlamenta u svom četvrtom mandatu. Smatra da će biti veoma važan način na koji će rukovodstvo Srbije tumačiti i reagovati na sankcionisanje NIS-a. Ta kompanija se u ruskom vlasništvu nalazi od 2008, što je doprinelo energetskoj zavisnosti Srbije od Rusije, koja je delimično umanjena usled nastojanja zapadnih partnera da se u Srbiji sprovede energetska diverzifikacija. “Treba vidjeti kako će tu vrstu poruke konzumirati srpsko vodstvo. Da li će shvatiti da Zapad misli ozbiljno i da se svaka politika koja ujedno ne znači i solidarnost ili usuglašenost sa politikom Evropske unije prema Ukrajini, odnosno Ruskoj Federaciji dugoročno ne isplati. To je moment u kom ćemo vidjeti da li je ovaj američki potez inicirao promjenu u dosta ambivalentnoj političkoj orijentaciji Srbije”, ukazuje Picula, koji je u Evropski parlament biran kao predstavnik hrvatske Socijaldemokratske partije. On podvlači da je neusaglašenost Srbije sa politikom Evropske unije veoma ozbiljna tema, koja od ruske agresije na Ukrajinu dobija na značaju. “To pitanje je toliko važno da je jedan broj država Evropske unije zaustavio otvaranje klastera broj 3 Srbiji. Ne isključivo zbog toga što ne ispunjava privremena mjerila, već i što su željele da pošalju političku poruku“, obrazlaže Picula okolnosti pod kojima Srbija poslednje tri godine nije otvarala poglavlja u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom otpočelom 2014. godine. Osim spoljnopolitičkog usaglašavanja, navodi da je potrebno da Srbija, zarad ozbiljnijeg ubrzanja procesa integracija, reformiše oblasti koja su merila napretka – pospeši borbu protiv korupcije, vladavinu prava, zaštiti ljudska prava i slobode i medijsku sferu. Stagnacija inicira napetosti Glas Amerike: Kosovske vlasti zatvorile su na jugu Kosova više institucija koje označavaju paralelnim, pa čak i kriminalnim. To se dešava u trenutku kada je dijalog o normalizaciji dve strane prilično usporen. Medijator u dijalogu, Evropska unija i njihov saveznik SAD u bliskoj prošlosti kritikovali su takve i slične poteze, ocenjujući ih jednostranim, uz napomenu da otežavaju život srpske i drugih zajednica i podstiču eskalaciju. Kakav je vaš stav povodom tih pitanja? Picula: Budući da je dijalog u mnogim svojim elementima u stagnaciji, to onda uvijek otvara prostor za akcije koje mogu dovesti do povećanja napetosti ili eskalacije nasilja. Mnogo smo očekivali od Borelovog plana koji je predstavio – sada ima već gotovo dvije godine i njegove iteracije koja je dogovorena u Ohridu nedugo nakon toga. Međutim, očito da se gotovo ništa nije dogodilo. I, nažalost umesto napretka dobili smo Banjsku – upad srpskih paravojnih trupa na sjever Kosova, kada je poginuo jedan kosovski policajac. Bilo je i ranjenih. Od Beograda je zatraženo da otkloni svaku sumnju u upletenost u taj incident, kao i da se procesuiraju odgovorni koji su vrlo brzo identificirani – ništa se nije dogodilo. Što, naravno, onda ostavlja prostor i kosovskoj strani da svojim potezima pokuša da utiče na stanje na terenu. Prema tome, poslednje dvije-tri godine sigurno nisu bile dobre za dijalog – premda se tu i tamo dogodi neki iskorak. Na marginama se dogovori nekakav pomak. Dok se ne dogodi interesno motivirani pomak obe strane, konzumiraćemo loše vijesti umesti dobrih. Glas Amerike: Koliko su za trenutne odnose dve strane, ali i stanje dijaloga, po vašem mišljenju odgovorne njihove političke elite, a koliko - sa druge strane posrednik - Evropska unija? Picula: Evropska unija je doista trebala povući pre dvanaest-trinaest godina i pokušati napraviti više za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Mnogo se političkog i drugog kapitala investiralo u to pregovaranje. Međutim, kao što vidimo, nakon toliko vremena još nemamo dogovor, ali ponekad imamo vrlo ozbiljne krize pa i eskalacije nasilja. Evropska unija je naprosto u svemu tome možda bila preoprezna. Kao da je očekivala da će pregovaračke strane biti motivirane brzinom napretka prema Evropskoj uniji i napraviti više. Međutim, očito su se više isplatile permanentne tenzije i sticanje neke vrstu legitimiteta pred svojim biračkim tijelom – nego riješavati problem. Naravno, to na dugu stazu neće donijeti koristi nikome. Rukovodim se time da Evropska unija želi Kosovo i Srbiju za svoje članice i da će biti daleko energičnija. Nemojmo zaboraviti još jedan faktor – a to su Sjedinjene Američke Države. Koje bi također mogle napraviti atmosferu u kojoj bi se neki elementi dogovora mogli dogoditi znatno prije. Hoće li se to dogoditi sada sa administracijom Donalda Trampa i nakon što je čelnu poziciju u evropskoj diplomaciji preuzela gospođa Kaja Kalas – ostaje da se vidi. Glas Amerike: A odgovornost političkih elita koje predvode Kosovo i Srbiju i njihovog kapaciteta da postignu bilo kakav dogovor – ikada? Picula: Prije svega treba reći da se radi o ljudima koji su predugo u tom problemu. Sigurno da su politički stasali u razdobljima kada se teško bilo što moglo dogovoriti. Njihov međusobni odnos je daleko od povjerenja. Prema tome, mislim da tu jedna i druga strana trebaju iskočiti iz vlastite sjene. Ukoliko žele dobro svojim državama – pristupiti dijalogu u dobroj vjeri. To sigurno nije jednostavno, ni lako. Ali, ako su se mogli dogoditi različiti sporazumi na evropskom kontinentu i to nedavno, od sporazuma o Velikom petku – ili nekim drugim - uvijek postoji način koji će potomci zvati historijskim dogovorom. Da li su današnje elite sposobne to napraviti, teško mi je procijeniti. Možda promjenjene geopolitičke okolnosti budu išle na ruku. Ali, više se plašim da će ovo opće zaoštravanje odnosa staviti dodatni pritisak koji će otežati da se dođe do pravog sporazuma. Potrebna sinhronizacija EU i SAD Glas Amerike: Kako biste ocenili učinak i angažman medijatora kojima se mandat završava Miroslava Lajčaka i američke strane? Picula: Mislim da su u nekakvim okvirima napravili maksimalno što su mogli. Ne može im se odreći predanost tom poslu. Ali, s obzirom na kvalitetu pregovarača i okolnosti mislim da je ta politika sitnih koraka, koja je bila racionalna, nije dovela do nekog velikog sporazumjevanja. Vjerojatno to treba kombinirati sa strategijom da se vrlo jasno naznači do kog roka je potrebno sklopiti sporazum i što on zapravo jeste. I onda nakon toga ono što je plan puta, koji već postoji, naprosto realizirati. Ne treba kretati od nule, jer postoji golemo pregovaračko iskustvo, proces je dug. Za početak bi trebalo izjegavati greške iz ranijih mandata. Glas Amerike: Šta bi nova evropska i američka administracija mogle doprineti tom procesu? Picula: Prije svega, boljim razumjevanjem. Potrebno je međusobno se konsultirati. Imali smo različite faze kada je riječ o odnosu Brisela i Vašingtona prema istoku Evrope – Zapadnom Bakanu. Nisam siguran koliko je dobro da te dve strane ne budu sinhronizirane. Pamtim pokušaj predsjednika Trampa u prvom mandatu kada je u Bijelu kuću pozvao tadašnjeg premijera Kosova Avdulaha Hotija i predsjednika Vučića i ponudio im na potpis cijeli set dokumenata kojim bi trebalo normalizirati odnose. Ali, zapravo i zadovoljiti i određene američke intrerese. Ono što je bilo indikativno je da ni u jednom od tih dokumenata se nije spominjala Evropska unija – iako Srbija pregovara sa EU, a Kosovo je podnijelo zahtijev da postane članica. Prema tome, nadam se da će nova administracija Donalda Trampa promijeniti taj odnos – i da će pokušati u partnerstvu sa Evropskom unijom zajednički djelovati na jugoistoku Evrope. Tada su se neki rezultati i postizali. Ukoliko se to ne dogodi, bojim se da ćemo idući razgovor ovakvog tipa voditi u daleko mračnijem raspoloženju.     Glas Amerike: Pominjali ste rokove – kada bi se mogao nazreti kraj spora dve strane i uspostava iskrene i svrsishodne normalizacije na osnovu postignutih sporazuma? Picula: U ovakvim okolnostima razgovarati o datumima, što bi narod rekao, je ćorav posao. Sada je u političkom prometu nekoliko godina i datuma za koje se političari vezuju: 2026, 2027. godina – kada bi trebalo zaključiti pregovore sa Crnom Gorom, Albanijom ili Srbijom. Tako da se do konca mandata ovog Evropskog parlamenta i Evropske komisije konačno dogodi neki krupan iskorak nakon 2013. kada je Hrvatska ušla u Evropsku uniju. Nisam pretjerani optimist, mislim da međunarodne okolnosti, situacija u Evropskoj uniji i pritisci koji će dolaziti sa različitih strana – će možda u idućem periodu pitanje proširenja održati na površini, ali nisam siguran koliko ćemo razviti jedra. Prije tri godine predložio sam preporuke, koje su usvojene, o novom proširenju EU. Sa svojim kolegama sam bio oprezan i ukazao da bi bilo dobro do konca Evropske komisije i Parlamenta, ako ništa drugo, budu zaključeni pregovori sa jednim brojem država u procesu. Tog mišljenja sam i danas kada vidimo da će prioriteti Evropske unije biti usmjereni ka ekonomiji, energetici, borbi protiv inflacije. Naravno, rat bukti i dalje na istoku kontinenta. Čini mi se da će sve to, na neki način, potiskivati politiku proširenja – pogotovo ako sa Zapadnog Balkana ne budu dopirale dobre vijesti.   Srbija i region Glas Amerike: Vidite li Srbiju kao regionalnog partnera država na području Zapadnog Balkana ili generatora i uzročnika nestabilnosti? Picula: Srbija nerešena pitanja demokratske tranzicije često izvozi kao probleme u one djelove Zapadnog Balkana gdje je izuzetno jak utjecaj određenih srpskih političara ili Srpske pravoslavne crkve (SPC). To nije nikakva tajna. Nedavno smo imali priliku vidjeti dolazak visoke delegacije iz Beograda na proslavu neustavnog Dana Republike Srpske u Banjaluci. Pre neki dan je predsjednica Narodne Skupštine Ana Brnabić našla se u ulozi čestitara Nikolasu Maduru – prilikom njegove inauguracije za predsjednika Venecuele. Iako naravno, tamo nitko od zapadnih političara, Evropske unije i SAD-a nije bio zbog režima koji tamo vlada. Prema tome, to su sve elementi koji stvaraju podozrenje prema utjecaj Srbije u regiji. Dok je to tako i dok se neki političari iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine pozivaju na Srbiju, a vuku poteze koji nisu u duhu evropskih integracija – tada će se, prije svega, gledati u Beograd. Glas Amerike: Kako vidite trenutne odnose Srbije i Crne Gore, jesu li njihove političko/društvene relacije zasnovane na principu ravnopravnosti uzajamnog poštovanja i razumevanja - ili pak ima indicija da Srbija nastoji da utiče na unutrašnja crnogorska pitanja? Picula: Ako pitate vodstvo Srbije ono ne želi imati ništa o razmišljanjima o utjecaju na prilike u Crnoj Gori. Međutim, ako pak i ne osobito pažljivo slušate određene crnogorske političare koji se deklariraju kao Srbi i tako se politički organiziraju – tada je naprosto njima Srbija svetionik. Mislim da to nije dobro. Crna Gora je napravila, do negdje početka, ove decenije solidan posao pregovarajući sa Evropskom unijom. Međutim, tokom poslednjih nekoliko godina upala je u ozbiljne političke turbulencije. Mislim da je, jednim djelom, razlog za to i utjecaj sa strane. Skupštinu Crne Gore vodi čovjek koji se deklarira da je četnik, dolazi sa krila radikalnog srpskog pogleda na stvari. To izaziva određene zastoje na crnogorskom putu prema Evropskoj uniji. Crna Gora je učinila ono što nitko nije – usvajanjem Rezolucije o genocidu Jasenovcu, po donošenju Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim narodima. Time je opteretila odnose sa Zagrebom koji je bio njena podrška na putu ka EU. Glas Amerike: Kako izgleda perspektiva srpsko-hrvatskih, hrvatsko-srpskih odnosa? Picula: Odgovarajući na to pitanje pre nekih desetak godina rekao sam da se radi o hladnom miru. Na diplomatskoj razini odnosi su korektni, treba da raduje ekonomska razmjena između Hrvatske i Srbije. Bilježi napredak. Raduje me i što građani Republike Srbije dolaze da rade u Hrvatsku koja, kao i mnoge zemlje, ima kroničan nedostatak radne snage. To su sjajni radnici, koji su dobro prihvaćeni, i zadovoljni su u Hrvatskoj. Međutim, kada je riječ o političkim odnosima – oni stagniraju. Povremeno se sastaju ministri, ali nema velike srdačnosti. Glas Amerike: Može li se očekivati hrvatska podrška evrointegracijama Srbije - da li će tu biti više pomoći ili zatezanja? Picula: Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju 2013. za nju je bio mnogo značajan. Međutim, biće moguće konzumirati sva preimućstva članstva onog dana kada svi naši susjedi budu njeni članovi. Tu mislim da Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju. To jeste smisao evropskog projekta – da članice ne surađuju samo formalno što znači da su deficite iz svoje prošlosti ostavile iza sebe. Prema tome, u interesu Hrvatske je da na svim svojim granicama, a ne samo na zapadnim i sjevernim, ima članice Unije. Ali, za to nije dovoljna samo dobra volja. Treba stvoriti okolnosti da te zemlje zaista napreduju. https://www.glasamerike.net/a/srbija-intervju-tonino-picula-sankcije-nis-srbija-kosovo-region/7940141.html https://www.glasamerike.net/a/srbija-intervju-tonino-picula-sankcije-nis-srbija-kosovo-region/7940141.html Fri, 17 Jan 2025 19:34:39 +0100 IntervjuAktuelnoBalkanDruštvoSloboda medija voadigital@voanews.com (Milan Nešić) Vašington — Aleksandra Zantaki, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za oblast kulturnih prava, obratila se vlastima Srbije povodom postupaka za koje smatra da bi mogli da ugroze kulturna dobra i nasleđe Beograda i Srbije, od kojih su pojedina bila ili su još zaštićena zakonom. Reč je o zgradi starog Generalštaba u Ulici Kneza Miloša, Starom savskom mostu, Beogradskom sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi. U intervjuu za Glas Amerike, Zantaki - ekspertkinja za prava starosedalačkih naroda, upozorila je na mogućnost da je Vlada Srbije donosila nezakonite odluke istovremeno neusklađene sa međunarodnim pravom i pravilima koja se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa i ljudskih prava. Između ostalog je ukazala i na rušenje Starog savskog mosta koje je počelo u novembru, što je izazvalo protivljenje i protestna okupljanja dela građana i javnosti u Srbiji. “Prvo, mislim da je važno da se sva rušenja obustave. Drugo, trebalo bi razmisliti o odlukama donetim 14. novembra i građevinama vratiti status kulturnog nasleđa. Takođe, važno je ispitati da li je najmanje dvoje kulturnih zvaničnika tretirano u neskladu sa međunarodnim zakonima, koji se odnose na zaštitu ljudskih prava. Da li je na njih vršen pritisak da podrže i usklade se sa težnjama i odlukama vlasti. Trebalo bi istražiti ko je šta učinio i to obelodaniti - ako je to bio slučaj. Zatim je potrebno održati sveobuhvatan dijalog i utvrditi da li pomenuta mesta i dalje predstavljaju kulturno nasleđe srpskog naroda. Potom bi u mnoštvu konsultacija i učešća stručnjaka trebalo razmatrati dalje korake”, objašnjava nezavisna ekspertkinja angažovana u oblasti takozvanih specijalnih procedura Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Vlasti Srbije imaju dva meseca da odgovore na upit Aleksandre Zantaki. Ukoliko to ne učine do kraja januara - ovlašćena je da objavi pitanja i pismo kojim im se obratila. Takođe, kako kaže, postoji i niz tela u Ujedinjenim nacijama u Unesku koja može da kontaktira, kako bi se i oni usredsredili na uočeno. “Moja uloga je i da podsetim vlade na njihove obaveze u skladu sa međunarodnim pravom u pogledu ljudskih prava, uključujući i oblast nasleđa. Uz to, nastojim da razjasnim navodna kršenja tih prava”, kaže Zantaki koja je i profesorka prava na londonskom Brunel univerzitetu. “Informacije koje sam dobila iz Beograda su zaista zabrinjavajuće. Navodno, odluke vlade su donete bez ikakvih konsultacija sa zainteresovanim stranama, čime je prekršeno pravo pojedinca da učestvuje u kulturnom životu i procesima odlučivanja povezanim sa njihovim kulturnim pravima i nasleđem. Takođe, na stručnjake je navodno vršen pritisak da se usklade sa odlukom vlade, što predstavlja kršenje slobode mišljenja, izražavanja i autonomije kulturnih institucija u Srbiji”, objašnjava Zantaki. Upozorila je da se to može odraziti na različite oblasti javne sfere i kulturnog bića jedne nacije. “Ova situacija ima negativan efekat na sve javne činioce u smislu mogućnosti da izraze svoje mišljenje, lično ili profesionalno - i izaziva veliku zabrinutost u vezi sa svim oblicima nasleđa u zemlji. Postoje tri aspekta zabrinutosti u vezi sa uništavanjem kulturnog nasleđa i budućim postupcima u tom smislu: rušenja su već počela. Drugi je nedostatak konsultacija i uključenosti svih strana, što je u skladu sa zakonodavstvom Srbije, ali i njenim međunarodnim obavezama i pod tri - navodni pokušaji da se suzbije glas aktivista za ljudska prava, sputa sloboda mišljenja i izražavanja i autonomija kulturnih institucija", objašnjava specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija. Glas Amerike: Šta su glavne primedbe u vezi sa odlukom vlade Srbije o staroj zgradi Generalštaba, koja se nalazi u strogom centru Beograda?   Zantaki: Ne znam zašto su takve odluke donete. Zbog toga i komuniciram sa vlastima, kako bih saznala više o tome. Odluka da se ukine status kulturnog dobra neusklađen je sa procesom propisanim državnim zakonom o nasleđu. Dakle, država je, izgleda, potpuno ignorisala sopstveni zakon. Zakonom su precizirani uslovi pod kojima se kulturna dobra mogu izbrisati iz Registra zaštićenih dobara, kao i postupak koji je potrebno sprovesti da bi se takva promena izvršila. Dakle, procedura koja je primenjena i odluke vlade donete 14. novembra, koji su doveli do brisanja iz registra bili su nezakoniti. Odluke vlade takođe zanemaruju niz međunarodnih zakona o ljudskim pravima koje se izvršna vlast obavezala da će poštovati, uključujući Član 15. Međunarodnog zajedničkog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, druge konvencije o ljudskim pravima, pravila Uneska, ali i evropski Zakon o ljudskim pravima. Dakle, broj mogućih prekršaja nije mali. Želim da bude jasno: ukoliko Vlada Srbije želi da ukine zaštitu nad nekim od kulturnih dobara - nasleđe nije statična kategorija. Ono se razvija, ali naravno da je potrebno pratiti određeni proces. Ovaj konkretni je utvrđen međunarodnim pravom i internacionalnim normama zaštite ljudskih prava. Potrebno je da tu oblast prati široko učešće i konsultacije strana kojih se tiču te odluke i imaju uticaj na njihove živote, kao i participacija stručnjaka. To spada u pravo da se učestvuje u javnom i kulturnom životu, kao i poštovanje osnovnih ljudskih prava, na šta se Srbija obavezala. Radi se o međunarodnim obavezama, ne o nastojanjima.   Glas Amerike: Vlastima u Beogradu ste se obratili i povodom Beogradskog sajma, kao i Kalemegdanske tvrđave. Na koje ste probleme ukazali? Zantaki: Identični ovima koje smo već pominjali. Ukidanje statusa kulturnog dobra ili nasleđa bez ikakvih konsultacija ili učešća stručnjaka ili javnosti. Bojazan od njihovog uništenja bez razgovora sa ekspertima iz oblasti kulturnih prava.   Glas Amerike: Usredsredili ste se i na rušenje Starog savskog mosta, pominjali ste i represiju. U kom smislu? Zantaki: Informisana sam o navodima o kojima čekam odgovore vlasti: reč je o optužbama da su kritički glasovi i neslaganje gušeni upotrebom represivnih mera. Umesto toga, mislim da je država trebalo da se konsultuje sa Beograđanima i građanima Srbije - da identifikuje i razume da li je i zašto taj most i dalje važan. Kao saobraćajnica, ali i kulturno bogatstvo koje pobuđuje brojne uspomene. A, sećanja su važna jer, kako sam ranije rekla, pružaju smernice za budućnost.   Glas Amerike: Kakve bi posledice po kulturno nasleđe Beograda i Srbije bi mogli da imaju potezi srpskih vlasti? Zantaki: Najvažnije posledice su gubitak sećanja i identiteta. Mesta o kojima govorimo nisu samo gomila kamenja. Predstavljaju deo svesti i duha jedne nacije i imaju svoju prošlost. Deo su njihovog identiteta. Nije bitno radi li se o delu bolne ili srećnije prošlosti - predstavlja vrstu kolektivnog pamćenja ljudi. Lokaliteti nasleđa i zaštićena područja su važni, jer je to u srži njihovog identiteta. Predstavlja vezu sa prošlošću, pomaže u objašnjavanju nekih budućih odluka i podrške za njih. Dakle, utiče na duh ljudi, njihov identitet i njihove izbore zasnovane za istorijskom sećanju. To, međutim, za posledicu ima i gubitak zakonitosti procesa koje treba primenjivati u oblasti kulturnog nasleđa. Kojoj vladi nije potrebno da se konsultuje sa građanima u donošenju značajnih odluka? To otvara put zloupotrebama i donošenju neadekvatnih odluka o važnim resursima u zemlji. Šalje poruku da će, bez obzira na protivljenje građana, nešto biti učinjeno, a neistomišljenici će se zastrašivati. https://www.glasamerike.net/a/intervju-izvestiteljka-ujedinjene-nacije-kulturno-nasledje/7904766.html https://www.glasamerike.net/a/intervju-izvestiteljka-ujedinjene-nacije-kulturno-nasledje/7904766.html Fri, 20 Dec 2024 03:54:44 +0100 IntervjuAktuelnoBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Milan Nešić) Vašington — Zahtevi demonstranata u Srbiji su opravdani, ali zabrinjava odgovor vlasti koja ponavlja dobro poznat obrazac nesrazmerne upotrebe sile na protestima, kaže za Glas Amerike Aleksandra Karpi, eskpertkinja američke organizacije Fridom haus za Balkan. Još jedan obrazac koji se ponavlja, kaže Karpi, je da vladajuća stranka u Srbiji raspisuje vanredne izbore u toku neke krize, ali ističe da nema naznaka da se išta od izbornih uslova promenilo. Ekspertkinja Fridom hausa skreće pažnju i na fenomen "transakcione politike" koja je sve češća između Srbije i Zapada, i zbog koje možda spoljni pritisak na vlast nije onakav kakav bi protivnici vlasti očekivali. U Srbiji već mesec i po dana traju protesti koje je pokrenula pogibija 15 ljudi, koji su stradali usled rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Građanima su se ubrzo pridružili studenti koji blokiraju desetine fakulteta širom Srbije, a pridružuju se i srednje škole. Svi traže političku i krivičnu odgovornost za 15 žrtava, da se objave kompletna dokumenta o rekonstrukciji stanice, da odgovaraju oni koji su napali i tukli studente, da se oslobode svi demonstranti uhapšeni tokom protesta. Vlada kaže da je ispunila zahteve, studenti kažu da nije jer nisu objavljena sva dokumenta, niti su svi privedeni pravdi. Aleksandra Karpi kaže da je aktuelni protesti u Srbiji podsećaju na proteste "Srbija protiv nasilja", izbile posle masovnog ubistva u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u maju 2023 - uz specifičnosti da sada proteste predvode studenti. "Ali, brine me odgovor vlasti na ove proteste. U Srbiji postoji vibrantno civilno društvo, znamo da je pod sve jačim pritiskom i da se prostor za njihovo delovanje smanjuje. Vidimo da je sve više nasilnih sukoba sa policijom i meni se čini da postoji nesrazmerna upotreba sile prema demonstranima, to je zabrinjavajuće. Ali je takođe jedan obrazac ponašanja vladajuće stranke koji već dugo pratimo. Videli smo to i na protestima protiv kopanja litijuma u avgustu. I to je znak upozorenja u smislu kuda ide srpska demokratija. Mi već godina beležimo da je demokratija u opadanju, naši indeksi to pokazuju. Pozitivna strana priče je što i dalje postoji lokalni zahtev za demokratijom i zahtevaju se odgovornost i transparentnost. Ali, prostor da se ti glasovi čuju i značajnije utiču na političku scenu, se drastično smanjuje".   Glas Amerike: Pomenuli ste nasilje, videli smo da je bilo nekoliko navoda o policijskoj torturi ljudi uhapšenih na protestima. Ali, primećeno je da se na protestima takođe pojavljuju grupe mlađih ljudi, sa kapuljačama i maskama, koji provociraju demonstrante i pokušavaju da izazovu nasilje. Te grupe su navodno povezane sa vladom, iako za to nema nikakve zvanične potvrde. Da li ste videli da se i u nekim drugim zemljama koriste slične taktike? Karpi: Iako ne možemo da spekulišemo o tome, postoje prilično kredibilni dokazi sa prethodnih protesta da su se takve taktike koristile na protestima 2020. i 2021, i to su nalazi lokalni posmatrača. Kada je reč o drugim zemljama, ja pratim šta se dešava u Gruziji, i uprkos različitim situacijama u dve zemlje, postoji nešto zajedničko. I tamo je bilo izveštaja o maskiranim muškarcima ili policiji u civilu, koja ide na demonstrante ili obične građane. Tako da vidim sličnost između Gruzije i Srbije. I u našem poslednjem izveštaju “Zemlje u tranziciji” govori se o taktikama koje su pre nekoliko godina primenjivane u Mađarskoj, sada u Gruziji i Srbiji. I jasno je da postoji grupa hibridnih režima – kako ih mi zovemo - koji su mešavine autokratije i demokratije, i sve više klize ka autokratiji. Prema onome što čujem od lokalnih posmatrača u Srbiji, situacija je sve gora. I ono što treba istaći je medijsko okruženje, ono što je predsednik Srbije stvorio u medijima - sve veće širenje straha, prizivanje rata, širenje panike. Bila sam u Srbiji na jesen, i čak sam i ja to osetila - iako godinama nisam bila tamo. "Nema pokazatelja da su poboljšani izborni uslovi" Glas Amerike: Pomenuli ste prethodne proteste, proteklih godina bilo je nekoliko velikih demonstracija – poput “1 od 5 miliona”, protesta protiv litijuma, pa protesta “Srbija protiv nasilja”. Neki od pomenutih protesta su se okončali posle raspisivanja vanrednih izbora. Provladin tabloid Informer objavljuje da predsednik Srbije “razmišlja o ostavci”, koja bi izazvala vanredne izbore. Kada se održe izbori u Srbiji, uslede izveštaji stranih posmatrača na čelu sa ODIHR-om u kojima konstatuju da uslovi takmičenja nisu fer i da se dešavaju neregularnosti. Da li je to začarani krug i kako se iz toga izlazi? Karpi: To je dobro pitanje i ima mnogo aspekata koje treba rasvetliti. Prvo, nismo videli nikakve kredibilne korake ka poboljšanju izbornih uslova – znači kada bi sutra ili za dva meseca bili vanredni izbori, teško je očekivati da bi nešto u tom procesu bilo drugačije. Videli smo da je pred poslednje izbore u junu bilo nekih dogovora sa opozicijom da se promene zakoni o lokalnim izborima i biračkom spisku, formirana je radna grupa. Nedavno smo čuli da OEBS šalje predstavnike misije ODIHR da se pridruže radnoj grupi i podstaknu neki napredak. Jer otkako je radna grupa formirana na leto, nije bilo mnogo pomaka. Na kraju se ipak sve svodi na političku volju, da li je vlast voljna da sprovede reforme koje je obećala i Evropskoj uniji. Sa jedne strane postoji mogućnost da ćemo videti promene u izbornim uslovima, ali sa druge - sve smo ovo već ranije videli. Ovo je jedan od načina na koji je vladajuća partija, istorijski gledano, pokušavala da zaustavi proteste i napravi neke promene na visokom nivou koje su funkcionalno – beznačajne. Realnost je da, iza zatvorenih vrata, postoji mala grupa ljudi koja upravlja ovim promenama. Moramo da budemo veoma skeptični u vezi sa svim tim najavama. I čini mi se da je važno reći, a to je ono što zapadni mediji propuštaju da primete, da vladajuća stranka u Srbiji raspisuje vanredne izbore u vreme kada to njima odgovara - bilo da dobro stoje u istraživanjima javnog mnjenja ili im podrška opada, pa se boje da može još više da im opadne. I to je taktika koja se ponavlja, koju smo videli više puta. U proteklih nekoliko izbornih ciklusa, većina izbora je bila vanredna i raspisivana je kada je bila neka vrsta “krize” u Srbiji. Sve to se ponavlja, a izborni uslovi se ne poboljšavaju, ne promoviše se princip odgovornosti – što je i srž ovih protesta". "Transakciona" politika Glas Amerike: Sjedinjenje Države su izjavile saučešće zbog pogibije 15 ljudi u Novom Sadu, a Evropska unija je generalno podržala pravo na mirne proteste, ali nije bilo druge snažnije rekacije sa Zapada. Šta mislite, zašto je reakcija ovako “nežna”, s obzirom na to da demonstranti traže odgovornost i transparetnosti – što su zapadne vrednosti? Karpi: Ne mogu da govorim u ime pomenutih aktera, da spekulišem zašto su se odlučili za ovakav odgovor. Važno je naglasiti da su lokalni zahtevi demokratski i legitimni, zbog života koji su izgubljeni. Sve ovo što se sada dešava je posledica višegodišnjeg propadanja institucija, a Srbija svake godine sve više pada prema našim pokazateljima...Druga stvar koju želim da istaknem je narativ koji neguje predsednik Srbije, to je taktika da se delegitimišu demonstranti. Kada se priča o “obojenim” revolucijama, o tome da to nisu legitimni protesti, da su finansirani iz inostranstva, da je to državni udar – sve smo to već videli na svim protestima u proteklim godinama. I onda kada govorimo o međunarodnim faktorima, kako bi neko iz inostranstva mogao to da prokomentariše, a da to ne bude iskorišćeno kao adut vladajuće stranke i upotrebljeno protiv demonstranata? Situacija je veoma kompleksna. Glas Amerike: Šta su pokazale slične situacije u drugim zemljama u vezi sa pritiskom koji dolazi spolja, sa Zapada ili od drugih aktera, da li pritisak na vlast može da je natera da načini ustupke? Drugim rečima, ima li promene bez pritiska Zapada na vlasti u Srbiji? Karpi: Na osnovu onoga što se pokazalo u skorijoj prošlosti, ne samo oko protesta, znamo da je jedan od glavnih pokretača reformi u Srbiji bio pritisak spolja. Recimo, radna grupa oko izbora koju smo pomenuli je dobar primer. Sumnjam da bi bila formirana da nije bilo izjave Evropskog parlamenta o izbornoj prevari, da ODIHR i OEBS nisu dali svoje ocene o tome. I opet, posredi je obrazac međuarodnog pritiska na vladu kako bi sarađivala sa civilnim društvom. Tako da mislim da možemo da kažemo da, bez međunarodnog pritiska, ne možemo očekivati da režim preko noći napravi neke promene. A kada govorimo o široj zapadnoj politici prema regionu poslednjih godina, ona je – blago rečeno – bila da se ne meša mnogo direktno. I vidimo uticaj toga. Razumem da civilno društvo traži veći angažman Zapada, ali postoje faktori zašto to nije moguće. Dodala bih da smo nedavno na sajtu Fridom hausa objavili blog o pristupu EU regionu, u kojem je istaknuta “transakciona" priroda politike. EU i SAD su tiho reagovale na proteste protiv litijuma i to odaje utisak sve veće “transakcione" politike. U smislu da, dokle god Aleksandar Vučić nudi ekonomske ili bezbednosne koristi – podršku Ukrajini, na primer – neće biti jakog međunarodnog pritiska - na koji znamo da ova vlast reaguje. Glas Amerike: Savet ministara EU načinio je korak ka otvaranju Klastera 3 i poslao Srbiji pismo sa očekivanjima šta treba da ispuni. Navodno bi Klaster 3 mogao biti otvoren u januaru ili februaru. Iako ovo pismo ne znači otvaranje novih poglavlja, ako se uzme u obzir da Srbija nije otvorila nijedno od decembra 2021. godine, da li ovo vidite kao podstrek ili nagradu za vlast u Srbiji? Karpi: Mislim da je u ovom slučaju važno da li javnost to vidi kao nagradu, i to ne samo javnost u Srbiji, već i regionu gde je većina zemalja godinama u procesu pridruživanja EU. Razmišljam kako će neko u Severnoj Makedoniji, recimo, da primi ovu vest. U toj zemlji, prema anketama, sve je veći evroskepticizam, sumnja se u proces pridruživanja, ne vide se benefiti članstva. I onda se pitam da li će ovo u regionu biti viđeno kao “usluga za uslugu”, što bi značilo ulazak u opasnu fazu gde su reforme moneta za potkusurivanje, a ne sredstvo da zemlje približi demokratskim standardima. Glas Amerike: Amnesti internešnal je objavio izveštaj u kojem navodi da srpska policija i obaveštajne službe koriste softver za špijuniranje kako bi pratili novinare, disidente, aktiviste. Koliko vas zabrinjavaju ovakvi navodi i da li se Srbija približava zemljama poput Rusije ili Belorusije u pogledu nadziranja kritičara vlasti? Karpi: Nas u Fridom hausu je ovaj izveštaj jako zabrinuo. Znamo da taj nivo nadzora nije samo nesrazmeran, nego da jako negativnno utiče na demorkatiju – podriva procedure, privatnost, osnovne demokratske procese, funkcionisanje institucija, utiče na slobodu govora i civilno društvo. I naš izveštaj “Slobode na internetu” je i ranije konstatovao sličan problem, da ovo nije prvi put da se takva tehnologija koristi, ali je prvi put zabeležen špijunski softver domaće proizvodnje. I opet, govorimo o obrascu ponašanja koji je zabrinjavajući. Kada je reč o poređenju sa Rusijom i Belorusijom, tu treba da budemo jako oprezni. Srbija je hirbidni režim i to je daleko od konsolidovanih autokarija, Rusije i Belorusije. Sama činejnica da u Srbiji imamo proteste i vibrantno civilno društvo, to su svelte tačke i to odvaja Srbiju od ovih zemalja. Sa druge strane, neka zakonska rešenja se kopiraju iz ovih zatvorenih okruženja i uvek je otvoreno pitanje koliko daleko je vlada spremna da ide u nadziranju svojih kritičara. I to je razlog za brigu, ali je različito od Rusije i Belorusije gde ne postoji prostor za javno organizovanje, gde čak i privatni razgovori mogu da se završe hapšenjem i gde se dešava ozbiljnija represija. https://www.glasamerike.net/a/7905970.html https://www.glasamerike.net/a/7905970.html Thu, 19 Dec 2024 02:23:17 +0100 Intervju voadigital@voanews.com (Jovana Đurović) Vašington — Administracija odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena ukazala je da je u kontaktu sa svim sirijskim pobunjeničkim grupama posle svrgavanja predsednika Bašara al Asada. Navodi i da očekuje da proces formiranja nove vlade predvodi sirijska strana. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi izjavio je za Glas Amerike da, kakva god vladavina bude uspostavljena u tom procesu, Vašington želi da bude siguran da će ispuniti očekivanja sirijskog naroda. Kirbi kaže da je prerano oceniti da li su Hajat Tarir al-Šam, ogranak al-Kaide koju su Sjedinjene Države proglasile terorističkom organizacijom i njen vođa Mohamed al-Golani, promenili svoju idelologiju. Glas Amerike: Da li je Izrael obavestio Sjedinjene Države o njihovim udarima na Golansku visoravan i znatnijem angažmanu u Siriji? Kirbi: Neka izraelska strana govori o svojim aktivnostima i neću da spekulišem o tome. Istakao bih da svakako imaju pravo na samoodbranu. Jasno je da su događaje koji se odvijaju preko granice shvatili kao pretnje i da su preduzeli neke aktivnosti. Delimo zabrinutost Izraela u vezi sa potencijalnim skladištenjem hemijskog oružja u Siriji i njegovom potencijalnom upotrebom, konstantno o tome razgovaramo sa Izraelcima i nastavićemo. Glas Amerike: Veruju li Sjedinjene Države da je Hajat Tarir al-Šam promenio svoja ideološka opredeljenja?   Kirbi: Mislim da je prerano govoriti o tome. Učestalo govore prave stvari o inkluzivnosti, da ne žele progon manjina i drugih grupa. Ali, potrebno je sačekati i utvrditi šta zapravo rade u smislu nastojanja da uspostave dobru vladavinu. Oni su još označeni kao teroristička grupa. Kakva god vladavina da se uspostavi, želimo da budemo sigurni da ispunjava očekivanja sirijskog naroda i da odlučuje o sopstevnoj budućnosti. Sjedinjene Države će nastaviti da podržavaju tu vrstu procesa. Glas Amerike: U Turskoj postoji zabrinutost zbog mogućnosti nastanka nezavisne kurdske države u severnoj Siriji. Mogu li Sjedinjene Države ublažiti te zabrinutosti? Kirbi: Njihova zabrinutost je legitimna. Međutim, tokom poslednje četiri godine smo u neprekidnom kontaktu sa turskim kolegama u vezi sa tim. I sarađujemo sa njima u suprotstavljanju Islamskoj državi, kao i Sirijskim demokratskim snagama. U situacijama preklapanja imali smo mogućnost da razgovaramo sa turskom stranom u pokušaju da rešimo ta pitanja. Glas Amerike: Sjedinjene Države sa Turskom razgovaraju o tome gde bi mogao biti novinar Ostin Tajs. Šta možete reći o tome? Kirbi: Neću ulaziti u detalje. Pokušavamo da dobijemo više informacija o tome gde se nalazi i u kakvom bi stanju mogao biti. O tome smo razgovarali sa turskom stranom, ali i drugima i regionu. Razgovori su u toku. Kako je predsednik poručio u nedelju, želimo da bude kod kuće sa porodicom - tamo gde pripada. Nastavićemo da se angažujemo u pokušaju da obezbedimo takav ishod.   Glas Amerike: Novoizabrani predsednik Donald Tramp nagovestio je da Amerika neće biti direktno uključena u procese u Siriji i da će drugim stranama prepustiti angažovanje. Da li to predstavlja opasnost za američke interese u regionu? Kirbi: Neka gospodin Tramp govori o svojim planovima kada preuzme mandat. Verujemo da postoje dve stvari koje su u nacionalnom interesu Amerike. Prva je mirna tranzicija ka legitimnoj upravi u procesu koji predvodi Sirija. Druga je da sprečimo da Islamska država regeneriše sposobnosti koje je imala 2014. godine. Kao i da ne iskoristi trenutnu neizvesnost u Siriji u svoju korist. Glas Amerika: Sirija je bila važno uporište iranskog uticaja. Da li su okončane iranske ambicije na Bliskom istoku? Kirbi: Mislim da samo iranski vrhovni vođa može konkretno da odgovori na to pitanje. Iran je trenutno drastično oslabljen u vojnom smislu. Ipak, ne mogu reći da Iran odustaje od svojih hegemonističkih ambicija u regionu. Iako nisu u pravoj meri sposobni da ostvare vizije i tu ambiciju, ništa ne ukazuje da od njih odustaju. Glas Amerike: Da li bi Sjedinjene Države prihvatile vladavinu Hajat Tarir al-Šama koja bi obuzdala Iran - kao što je njihov lider Mohamed al-Golani aludirao u svom govoru? Kirbi: U Siriji želimo da vidimo vladu koja je kredibilna, legitimna i održiva. Vlast koja ispunjava težnje naroda i proizvod je procesa koji predvodi Sirija. Mislim da je prerano uvideti kako će se odvijati proces - koji pomno pratimo. https://www.glasamerike.net/a/intervju-sirija-savet-za-nacionalnu-bezbednost-ocekivanja/7897578.html https://www.glasamerike.net/a/intervju-sirija-savet-za-nacionalnu-bezbednost-ocekivanja/7897578.html Wed, 11 Dec 2024 19:24:44 +0100 IntervjuAktuelnoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Begum Donmez Ersoz) Vašington — Svrgavanje sa vlasti sirijskog predsednika Bašara al Asada otvorilo je pitanje o sudbini ratom razrušene zemlje. Poslednjih dana isprepletane su scene slavlja sirijskih građana i vazdušnih napada Sjedinjenih Država i drugih zemalja na ciljeve Islamske države u Siriji, kao i zalihe hemijskog oružja Asadovog režima. Sve to dešava se pošto je Asad, pred naletom pobunjenika predvođenih pokretom Hajat Tarir al-Šam, koju Sjedinjene Države smatraju terorističkom, izbegao u Rusiju koja mu je dodelila azil. Kako će Asadovo svrgavanje uticati na Bliski istok i Evropu i zašto mu saveznici - Rusija i Iran - nisu pritekli u pomoć teme su o kojima je za ruski servis Glasa Amerike govorio Majkl Rubin iz Instituta “Ameriken enterprajz”, nekadašnji zvaničnik Pentagona zadužen, između ostalog, i za područje Bliskog istoka. Savčenko: Mediji su izvešavali da je brojne članove američke vlade zatekao iznenadni kolaps Asadovog režima, kao i da je deo njih daleko od uverenja da će pobunjenici upravljati Sirijom humano ili produktivno? Rubin: Nisam očekivao da će pobunjenici umarširati u Damask brzinom kojom su to postigli. Gledajući unazad, čini se da Bašar al Asad vojsci nije uspeo da pruži pristojan životni standard. Morali su da se oslone na korupciju, a kada se situacija zaoštrila - nisu bili voljni da stave živote na kocku za Bašara al Asada. S druge strane, pobunjenici su obećali da neće biti odmazde - ukoliko vojska položi oružje. Međutim, pitanje je koliko su tvrdnje pobunjenika iskrene. Brojni analitičari tvrde da su se pobunjenici odrekli al-Kaide još 2016. godine, kada su prekinuli odnose. Međutim, ima pokazatelja da to nije sasvim tačno. Hrišćani se već evakuišu iz Alepa, strahujući da bi im se nešto moglo desiti. Glas Amerike: Lider pokreta Hajat Tarir al-Šam se pozicionira kao modernista. Može li međunarodna zajednica da se osloni na njega ili druge pobunjeničke vođe da će pokušati da održe stabilnost u Siriji i povežu je sa drugim državama? Rubin: Zabrinjava mogućnost da jedno govore zapadnim sagovornicima i diplomatama, a drugo sirijskom narodu. U tom regionu je važna simbolika. Predstavnik te grupe građanima se nije obratio iz parlamenta, niti iz predsedničke palate. Učinio je to iz džamije u Damasku, što je veoma slično postupku zvaničnika Islamske države Abu Bakar al Bagdadija 2014. godine, kada se obratio iz Nori džamije u Mosulu. Glas Amerike: Iran i Rusija bili su glavni saveznici Bašara al Asada. Iran je čak uoči njegovog pada najavljivao da će poslati trupe u Siriju, međutim to se nije dogodilo. Rusija ima vojnu bazu u Siriji. Asad je dobio azil u Moskvi, međutim nije delovalo da su Rusija ili Iran pokušali da ga spasu. Kako tumačite to? Rubin: Iranci su takoreći bili na konopcima, a Turci i druge države koje podržavaju pobunjenike su to dobro iskoristili. Takođe, u svetu postoji percepcija da su Sjedinjene Države u tranzicionom periodu vlasti, nisu u mogućnosti da se bave spoljnopolitičkim izazovima. Glas Amerike: Kakav će biti ruski položaj u tom regionu i budućnost ruske vojne baze u Siriji? Rubin: Rusi imaju dve baze u Siriji. Jedna je vazduhoplovna u severnoj Siriji, a druga Tartus - mediteranska luka u Latakiji. Činjenica je da se dogodio udar na prestiž Rusa. Kada ste snažni - svi žele da budu oko vas. Ali, kada ste slabašni – veoma je teško privući saveznike. Dakle, Rusija će imati veliki problem unutar regiona, jer ne uliva poverenje da imaju snage da ispune obećanja Vladimira Putina. Glas Amerike: Kako će svrgavanje Asada unaprediti poziciju Turske u regionu? Rubin: Turska je iredentistička sila. Iako je Turska pre stotinu godina osnovana kao moderna republika, preko turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana usvojila je neoosmanizam - obnavljanje slave Otomanskog carstva. U najmanju ruku, Turska bivše otomanske oblasti vidi kao bliske teritorije i svoju sferu uticaja. Slično kao što Vladimir Putin u Rusiji na prostor bivšeg Sovjetskog Saveza, a možda i istočnu Evropu, gleda kao na rusko blisko inostranstvo. Problem je u tome što je u Turskoj mnogo lepše sećanje na Otomansko carstvo nego među tada podređenim narodima. Potrebno je sagledati da li će Hajat Tarir al-Šam, bivša podružnica al-Kaide, koju je Turska podržavala, primera radi izbeći borbu sa sirijskim Kurdima, ili će slediti diktat Turske. Ako se ta grupa udalji od Turske, to će značiti će uticaj Turske u Siriji možda biti ograničeniji nego što bi Erdogan želeo. https://www.glasamerike.net/a/intervju-majkl-rubin-sirija-basar-al-asad-pad/7896549.html https://www.glasamerike.net/a/intervju-majkl-rubin-sirija-basar-al-asad-pad/7896549.html Wed, 11 Dec 2024 04:09:38 +0100 IntervjuDruštvoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Julija Savčenko) Vašngton — "Mislim da se otvara značajna perspektiva za dalje unapređenje odnosa Srbije i SAD sa dolaskom administracije Donalda Trampa, iako su odnosi bili na stabilnoj trajektoriji laganog unapređenja, ali nam se otvaraju nove perspektive. Ako ni zbog čega drugog, ono zato što je Tramp veoma popularan u Srbiji i to je potencijal koji pametni državnici treba da iskoriste", rekao je u intervjuu Glasu Amerike Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i prvi srpski zvaničnik koji je posetio SAD posle predsedničkih izbora. Starović je u Vašingtonu učestvovao na forumu Međunarodne unije za demokratiju koja okuplja desetine partija širom sveta, između ostalih i Republikansku stranku i članice Evropske narodne partije (gde je i SNS), a kaže da je prisustvovao i zatvorenim sastancima republikanaca. Glas Amerike: Čemu se Vlada Srbije nada od dolazeće američke administracije? Rekli ste da postoji potencijal za unapređenje odnosa, šta konkretno? Starović: S jedne strane, ne treba da gajimo tu vrstu iluzija da će doći do nekog kopernikanskog obrta u spoljnoj politici SAD od 180 stepeni, to se nikada ne dešava. Ali, verujem da će nova administracija imati želju da sasluša Srbiju, imajući u vidu da za razliku od mnogih država, u prethodne četiri godine nismo pokidali veze sa ljudima iz bliskog okruženja Donalda Trampa, imali smo određen nivo komunikacije, i sada je potrebno to negde kapitalizovati, staviti u funkciju. Nadamo se većem nivou razumevanja, malim pozitivnim koracima u pravcu unapređenja bilateralnih odnosa, kako na ekonomskom tako i na političkom planu, a zaista verujem da postoje dobre i realne šanse da predsednik SAD Donald Tramp, tokom svog drugog mandata, konačno i poseti Srbiju. Verujem da bi i u simboličkom i praktičnom smislu poseta Trampa predstavljala prekretnicu, siguran sam da bi i naš narod dočekao Trampa sa velikim oduševljenjem. Glas Amerike: Konkretno, očekujete li promene po pitanju Kosova? Starović: Ne treba gajiti iluzije, preambiciozne nade da bi administracija SAD povukla priznanje nezavisnosti Kosova, to ne bi bilo realno. Ali, veće razumevanje, pre svega za probleme sa kojima se susreće naš narod na severu Kosova, to je zajednica koja je lišena elementarnih i političkih i ljudskih i ekonomskih prava. Imajući u vidu iskustvo prve Trampove administacije, siguran sam da će nova administracija zauzeti nešto oštriji stav prema Aljbinu Kurtiju, imajući u vidu obrazac jednostranih mera koje sprovodi. Videli smo da je i sadašnja administracija veoma kritična prema njemu, i zahvalni smo na svakom saopštenju koje dođe od američkih diplomatskih predstavnika u kojima se osuđuju jednostrane mere, ali, nažalost, čini se da ta retorika i stavovi nisu propraćeni konkretnim merama. I tu vidim prostor sa novom administracijom da taj pristup bude još snažniji i da retorika bude propraćena punitivnim merama prema prištinskoj administraciji. Glas Amerike: Da li mislite da će Srbija imati drugačiji tretman zbog biznisa koje Trampov zet Džared Kušner ima oko izgradnje luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba? Starović: Meni deluje kao banalizovanje nečega što je mnogo ozbiljnije pitanje bilateralnih odnosa, svođenje na pitanje jednog poslovnog aranžmana…Ne isključujem mogućnost da to može nešto da doprinese, ali mislim da je mozaik naših bilateralnih odnosa isuviše kompleksan da bi se mogao svesti na to da jedan poslovni aranžman čini nekakvu razliku. "Spremni smo na posrednu saradnju sa Prištinom u slučaju eksplozije" Glas Amerike: Nakon eksplozije na kanalu Ibar- Lepenac, za koju se međusobno optužuju Beograd i Priština, Srbija je tražila međunarodnu istragu o tom događaju. Od koga očekujete da to istraži, sa obzirom na to da Euleks nema mandat da to radi? Starović: Nisam siguran da Euleks nema mandat to da radi… Glas Amerike: Nemaju izvršna ovlašćenja… Starović: Mi često čujemo tu vrstu formule da je prvi odgovor Kosovska policija, drugi Euleks, onda misija KFOR-a, a onda vidimo da je KFOR taj koji je spreman da predupredi eskalaciju. Bilo kako bilo, mi smo apsolutno spremni da sami sprovodimo istragu tog incidenta, sabotaže, kako god to nazvali u skladu sa kapacitetima koje imamo, a sa druge strane da pružimo maksimalnu podršku bilo Euleksu i KFORu, pa čak na neki način kroz posredovanje drugih organa, i prema organima privremenih institucija samouprave u Prištini… Glas Amerike: Dakle, spremni ste da sarađujete? Starović: Apsolutno, u našem je interesu da se ova stvar raščisti do kraja. Jer smo apsolutno sigurni da to što je učinjeno, ta sabotaža, nema apsolutno nikakve veze sa organima Srbije, niti sa legitimnim predstavnicima srpskog naroda na severu Kosova i Metohije. Mi ne znamo da li je možda konkretni izvšrilac tog čina neko ko potiče iz srpske zajednice ili ne, ali za nas je važno da vidimo pozadinu ko je to organizovao i potpomogao, šta je u pozadini tog krivičnog dela. Glas Amerike: Krajem oktobra, Vlada Srbije je usvojila dva nacrta zakona: jedan je o socijalnoj pomoći određenim kategorijama stanovništva na severu Kosova, a drugi je o nadležnosti pravosudnih organa koji, prosto rečeno, predviđa da viši sud i tužilaštvo u Beogradu budu nadležni za gonjenje onih koji se terete da su kršili prava Srba na severu Kosova. EU i SAD su kritikovale oba nacrta. Ako zakon o pravosuđu bude usvojen u Skupštini Srbije, kako će se on praktično primenjivati - da li podrazumeva da Kosovo izručuje Srbiji ljude koje smatra svojim državljanima? Da li je to realno? Starović: S obzirom da je ministarstvo na čijem sam čelu predlagač zakona o Kosovu kao zoni specijalne socijalne zaštite, želeo bih da kažem nešto o tom zakonu. Taj predlog je važan jer olakšava položaj naših sunarodnika na Kosovu koji su u teškoj poziciji otkako se sprovodi obrazac jednostranih mera Aljbina Kurtija. Ovim zakonom, kada dođe na dnevni red i bude usvojen, uvela bi se dva novčana davanja za građane na Kosovu: jedno je davanje za nezaposlena lica od 20.000 dinara mesečno i drugo je socijalno davanje za lica starija od 65 godina koja nisu stekla pravo na penziju. Što se tiče drugog zakona, o uvođenju specijalnog tužilšaštva i suda nadležnog za područke KiM, cilj je bio da se popuni svojevrsni pravni vakuum koji imamo pogotovo u poslednje dve godine otkako su se Srbi povukli iz pravosudnih institucija na severu Kosova, gde su bili integrisani shodno Briselskom sporazumu. S obzirom da taj sporazum nije implementiran u najvažnijem delu, a to je Zajednica srpskih opština, došlo je do povlačenja iz institucija i od tog momenta imamo neku vrstu pravnog vakuuma. Krivična dela se dešavaju i postojala je potreba da se uspostave pravosudne institucije koje će pravni vakuum da popune… Glas Amerike: Ali, kako? Kako će tužilaštvo koje je u Beogradu da procesuira nekoga koga Kosovo smatra svojim državljaninom? Starović: Od momenta kada zakon bude došao na dnevni red, kada se usvoji, predviđeni su uobičajeni mehanizmi: nadležnost bi bila teritorijalna za KiM, tužilaštvo i sud bi radili svoj posao…Drugo je pitanje da li bi ljudi koji su procesuirani dostupni tom pravosudnom organu, ali oni koji nisu dostupni mogu biti procesuirani u odsustvu. "Vlada nije debatovala o zakonu o stranim agentima" Glas Amerike: U Skuptšini Srbije je poslanička grupa koja je deo vladajuće koalicije, Pokret Socijalista, predložila zakon o stranim agentima - odnonsno da se nevladine organizacije koje primaju novac iz inostranstva registruju kao agenti stranog uticaja. To nije poslanička grupa iz koje Vi dolazite, ali jeste deo vladajuće koalicije. Rusija, Belorusija, Gruzija imaju slične zakone - da li mislite da je za Srbiju dobro da ide tim putem? Starović: Ja ću vrlo kratko da odgovorim: to nije zakon koji je prošao legislativnu proceduru unutar organa Vlade Srbije, nije predložen od strane vlade. Pravo je svake politčke stranke da na taj način afirmiše svoju politiku između ostalog i tako što će delovati kroz svoju poslaničku grupu u parlamentu, ali to nije nešto iza čega Vlada Srbije stoji. Ne verujem da će se naći na dnevnom redu narednih zasedanja Narodne skupštine. Glas Amerike: Kada bi ovo došlo do vlade - da li bi prošlo vladu? Starović: Nisam siguran, ne bih da govorim hipotetički, nismo ni debatovali na sednici vlade o tome… Glas Amerike: Da li Vi lično podržavate takav zakon? Starović: Morao bih da pročitam kakva su rešenja predviđena. Glas Amerike: Članice EU nisu postigle saglasnost o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, a kao razlozi se navode neusklađenost spoljne politike Srbije i EU, to što nisu uvedene sankcije Rusiji, problemi sa vladavinom prava, dijalog sa Kosovom. Deluje da su primedbe godinama iste. Da li vlada ima političku volju da nešto promeni? Starović: Ja mislim da smo mi političku volju pokazali i na delu i ova i prethodne vlade Srbije. O tome govore i preporuke Evropske komisije koja već četvrtu godinu zaredom daje pozitivnu preporuku za otvaranje Klastera 3, ali da je prethodne tri godine Evropski savet odbijao da primeni tu pozitivnu preporuku EK. Mi tu pozitivnu preporuku ne bismo imali da EK ne ceni sve ono što smo učinili na planu neophodnih reformi. Mi smo amendirali Ustav kako bismo obezbedili veći stepen nezavisnosti pravosuđa, a do danas to nije valorizovano kroz otvaranje novog klastera. Sad smo negde u zaustavnom vremenu, mađarsko predsedavanje se zaista trudi da to stavi na dnevni red. Ne bih želeo da licitiram da li će to uspeti ili ne, ali mislim da bi bila jako loša poruka da četvrtu godinu zaredom ne dođe do otvaranja pregovaračkog klastera, i da to ne bi na pravi način motivisalo našu državnu administraciju da se trudi i istraje na planu reformske agende. Šta će vlast da radi povodom protesta u Srbiji? Glas Amerike: Širom zemlje su aktuelne studentske blokade koje su se nadovezale na proteste građana nakon pogibije 15 ljudi kada se urušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Studenti konkretno traže da se oslobode uhapšeni na protestima i da se objavi dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice. Hoće li vlada ispuniti zahteve protesta? Starović: Radi se o velikoj tragediji, ja sam rođen i živim u Novom Sadu, preko puta te nesrećne Železničke stanice. Sve što se desilo predstavlja ogroman šok i tragediju, i koristim i ovu priliku da uputim izraze saučešća porodicama stradalih. Ono što je jako bitno, mi paralelno nakon toga imamo utvrđivanje političke odgovornosti, ali i krivice u najdirektnijem smislu. Dvoje ministara je podnelo ostavke, kao i direktorka Infrastrukture železnice Srbije. Tužilaštvo je krenulo da radi svoj posao veoma brzo i intenzivno, mislim da je iskaze dalo gotovo stotinu ljudi, desetak je zadržano u pritvoru, nije realno očekivati da imamo rezultat na krivičnom planu za mesec ili dva. Prosto, to su zahtevni predmeti. Što se tiče protesta - ja potpuno razumem bes u prvim danima, veliki broj ljudi je bio u Novom Sadu da iskaže pijetet ili bes, ali čini mi se da ovo kasnije čemu svedočimo, sa sve manjim brojem ljudi koji sprovode sve agresivnije aktivnosti na ulicama, da pomalo gubi vezu sa tragedijom i pijetetom prema žrtvama. Bojim se da je atmosfera koja se stvara veoma loša, da imamo na čitavom nizu lokacija nekakve manje fizičke sukobe, a to je poslednje što nam je potrebno. Kada govorimo o zahtevima, meni zaista nisu jasni. Kada govorimo o objavljivanju dokumentacije, ne znam da li je to nešto što bi pomoglo istražnim radnjama koje se trenutno vode, mislim da treba prepustiti tužilaštvu da odgovorno i u skladu sa zakonskim nadležnostima radi svoj posao. Kada govorimo o političkom sektoru, ponavljam da smo imali ostavke ministara, sam Alekandar Vučić je ponudio jedno fer, džentlmensko rešenje u vidu konsultativnog referenduma gde bi se odlučivalo, gde bi se građani konsultovali oko njegove političke pozicije što bi moglo proizvesti i njegovu ostavku… Glas Amerike: Ali, niko ne traži ostavku predsednika. Zahtevi su da se objavi dokumentacija i da se puste pritvoreni tokom protesta. Da li će vlada ispuniti ove zahteve? Rekli ste za dokumentaciju da niste sigurni da bi to pomoglo, a šta je sa drugim zahtevom da se puste ljudi uhapšeni tokom protesta? Starović: Ja mislim da je najveći broj onih koji su privedeni, počevši od 5.novembra pa nadalje, da su pušteni u prethodnim danima… Glas Amerike: Šta će vlada učiniti da spusti tenzije u društvu? Ako se ne izađe u susret zahtevima protesta, šta je sledeći korak? Starović: Mislim da je naš pristup bio konzistentan - ne samo kada govorimo o ovom talasu protesta koji je počeo 1. novembra, već kada govorimo i o protestima pod parolom "Stop krvavim košuljama" ili "1 od 5 miliona"…Mi nismo reagovali koristeći represivni aparat, nije bilo, kao što i sada nema nekog vidnog prisustva policije na ulicama, ne sprečavaju se protestanti čak i kada govorimo o protestima koji nisu zakazani… Glas Amerike: Valjda je odlika demokratske zemlje da policija ne tuče ljude koji mirno protestuju? Starović: Ja se slažem, Ali navešću vam primer: sećate se protesta “žutih prsluka” u Francuskoj krajem 2017/2018. godine, deset ljudi je izgubilo živote, mnogi su ostalii bez jednog ili oba oka, jedna demokratska država par ekselans je tako reagovala na blokiranje seoskih saobraćajnica. Srbija nije tako reagovala i neće tako reagovati. Mislim da se pokazalo kao dobar način. Ja razumem i građane koji su revoltirani jer su im blokirane saobraćajnice i sve ostalo. Ali, mislim da je sve to bolje nego da ulazimo u nekakvu fazu represije. Glas Amerike: Znači, pustićete proteste da prođu sami od sebe? Starović: Dao sam vam primer kako je to bilo 2018. i 2019. godine. Mislim da je to u postojećim okolnostima najmanje loš, najoptimalniji pristup. https://www.glasamerike.net/a/starovic-intervju-tramp-kosovo-srbija-novi-sad-/7890251.html https://www.glasamerike.net/a/starovic-intervju-tramp-kosovo-srbija-novi-sad-/7890251.html Fri, 06 Dec 2024 23:23:33 +0100 Intervju voadigital@voanews.com (Jovana Đurović) Vašington — Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi tvrdi da Srbija stoji iza eksplozije kanala za vodosnabdevanje na severu Kosova. Zbog toga, kako navodi, ne bi bilo logično da učestvuje u istrazi tog, kako ga je označio, zločina. Uprkos tome što zvanični Beograd odbacuje odgovornost za eksploziju koja je zaoštrila odnose dve države - Bisljimi je za albanski servis Glasa Amerike rekao da sve dostupne informacije vode samo na jednu adresu. Prema rečima kosovskog vicepremijera, koji je i glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom uz posredovanje Evropske unije, incident na severu Kosova predstavlja novu potvrdu da Srbija nije zainteresovana za normalizaciju odnosa. "Ona je odgovorna za zastoj u pregovorima, uprkos kritikama Zapada upućenim obema stranama", ističe Bisljimi. Glas Amerike: Intenzivirane su napetosti zbog prošlonedeljne eksplozije. Kosovska vlada optužila je Srbiju da stoji iza eksplozije, a Srbija je to negirala. Da li bi Kosovo bilo spremno da prihvati saradnju Srbije u istrazi tog događaja? Bisljimi: Bilo bi nelogično da strana kojoj se pripisuje zločin postane učesnica istrage. Mislim da je nemoguće u vezi sa tim angažovati istražitelje iz Srbije. Nema potrebe za tim. Naše institucije su tražile pomoć na međunarodnom planu, ali ne i od Srbije. Glas Amerike: Još nema zaključka ko bi mogao biti odgovoran za eksploziju? Bisljimi: Sada je potrebno da vodimo računa da teroristički napad počinjen na kanalu Ibar Lepenac, ne postane test sposobnosti Kosova da utvrdi ko su počinioci i sposobnosti Srbije da počini savršen zločin. Sve informacije koje imamo ukazuju na samo jednu adresu i mislim da bi bilo nelogično da se bavimo time ima li dovoljno dokaza ili ne. Važno je analizirati šta je bila primarna svrha napada. Je li to samo oštećenje kanala ili je namera bila da se uništi u celini i onemogući snabdevanje strujom, vodom i prekinu komunikacije? Ili je posredi namera da se poruči da Srbija još ima potencijal da destabilizuje Kosovo i to iskoristi da ojača pregovaračku moć u Briselu. Glas Amerike: Da li je Kosovo zatražilo međunarodnu pomoć u istrazi? Bisljimi: Policija je zatražila saradnju sa određenim međunarodnim akterima. Međutim, potrebno je da razumemo i prirodu tog zločina. Meta terorističkog napada bio je kanal za vodosnadbevanje. Teško je pronaći dokaze na mestu zločina. Oni kojima raspolažemo odnose se na komunikacije pre zločina, a možda i posle njega - što onda zahteva i drugačiji forenzički pristup. Glas Amerike: Kakav će uticaj taj incident imati na proces dijaloga? Bisljimi: Za nas je važno da se ne bavimo samo terorističkim aktom, već delom šireg plana, koji dokazuje da Srbija ima druge agende. To znači da nije zainteresovana za normalizaciju odnosa. Pojavljujući se u Briselu, Srbija nastoji da dobije finansijska sredstva Evropske unije, koja kombinuje sa proruskim uticajem. Ali, učešće Srbije u razgovorima je samo forma, njihov jedini doprinos u Briselu je konferencija za novinare koju organizuju posle sastanaka. Tamo govore o navodnoj konstruktivnosti i spremnosti za saradnju. Međutim, to učešće je uvek bilo lažno. U poslednje tri godine - nije bilo makar minimuma konstruktivnosti srpske strane, ili spremnosti da se preduzme bilo kakav korak koji nas približava normalizaciji. Glas Amerike: Međunarodna zajednica kritikovala je obe strane u vezi sa voljom za pregovorima, jednostrane akcije, kao i primenu sporazuma... Bisljimi: Pristup Brisela je da su za normalizaciju potrebne obe strane. Svaki pokušaj da se jedna strana označi odgovornom može negativno uticati na njenu spremnost da učestvuje. U tom kontekstu, zbog nedostatka volje da se identifikuje strana koja blokira, Evropska unija je radije delila krivicu. Međutim, neformalno je poznato ko je strana koja blokira, a ko je konstruktivan i nudi alternative. Za svaku briselsku inicijativu, kosovska strana je nudila svoje konstruktivne predloge. Jasno je ko je bio aktivan u pronalaženju rešenja, a ko u blokiranju. Glas Amerike: Sledeća runda dijaloga Kosova i Srbije, kojoj će posredovati izaslanik Miroslav Lajčak, zakazana je za 17. decembar. Kakva su vaša očekivanja od predstojećeg sastanka? Bisljimi: Mogao bi biti značajan iz više razloga. Održava se nakon terorističkog napada na kanal Ibar Lepenac, Evropska komisija je u novom sastavu, a Miroslav Lajčak završava mandat kao izlasnik Evropske unije. Verovatno se ne događa u periodu da se očekuje neki veći ishod. Sa druge strane, verovatno ne postoji spremnost srpske strane da se ozbiljni bavi primenom Briselskog sporazuma i Aneksa primene iz 2023. godine. Glas Amerike: Nova administracija će u Sjedinjenim Državama preuzeti mandat u januaru. Takođe, promenili su se i lideri u Evropskoj uniji. Kakve odnose bi Kosovo moglo imati sa administracijom Donalda Trampa, poznato je da nisu bili najbolji sa za vreme mandata odlazećeg predsednika Džoa Bajdena?   Bisljimi: U Evropi je situacija, za sada, mnogo jasnija. Poznato je ko su zvaničnici koji će se baviti pitanjem Kosova i Srbije - a među njima je Kaja Kalas - visoka predstavnica Evropske unije spoljnu politiku i bezbednost. Tu je i Marta Kos, koja će se baviti politikom proširenja. Nepoznato je jedino ko će biti izaslanik za dijalog dve strane. U Sjedinjenim Državama imenovanja u administraciji nisu još okončana. Ne zna se u čijoj nadležnosti će biti Kosovo i Zapadni Balkan. Ne bih se saglasio sa konstatacijom da odnosi sa administracijom predsednika Bajdena nisu bili dobri... Glas Amerike: Radi se o komentarima zvaničnika administracije gospodina Bajdena... Bisljimi: Ne mogu govoriti na osnovu komentara, ali mogu na temelju onoga što je poručivano tokom susreta. Mislim da je prepoznat proamerički stav kosovske vlade. Bilo je čak i slučajeva kada je ustanovljeno da je proamerički stav dokumentovan promocijom vrednosti za koje se Amerika zalaže. A odnose se na povećanje blagostanja, borbu protiv kriminala i korupcije, politike na kojoj je vlada premijera Aljbina Kurtija najbolje radila. https://www.glasamerike.net/a/intervju-balkan-kosovo-srbija-besnik-bisljimi-zamenik-premijera-kosova/7890230.html https://www.glasamerike.net/a/intervju-balkan-kosovo-srbija-besnik-bisljimi-zamenik-premijera-kosova/7890230.html Fri, 06 Dec 2024 22:44:20 +0100 IntervjuAktuelnoBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Keida Kostreči) Vašington — Vodeći ekonomista Svjetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord rekao je u intervjuu za Glas Amerike da Evropska unija, kao najveći trgovinski partner Srbije, pruža najviše prilika za razvoj srpske ekonomije. Rekord je ocijenio da rast javnog duga u Srbiji, zbog velikih kapitalnih projekata, nije zabrinjavajući, dok god se tom pitanju pristupa na obazriv način. Takođe je naveo da ne očekuje fiskalnu nestabilnost u Crnoj Gori zbog velikog zaduživanja, povećanja plata i smanjenja doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranju, ali je naglasio da je - između ostalog - neophodno osigurati disciplinovanu potrošnju, kako bi budžetski deficit bio održiv. Zvaničnik Svjetske banke izrazio je i optimizam će inflacija u Crnoj Gori, Srbiji i ostatku regiona nastaviti da pada, uz napomenu da su cijene - posebno hrane, ipak i dalje visoke. Glas Amerike: U poslednjem intervjuu za Glas Amerike izrazili ste oprezni optimizam kada je riječ o ekonomskoj situaciji u regionu, na osnovu tada proljećnog izvještaja o Zapadnom Balkanu. U novom izvještaju, projekcije rasta za ovu i narednu godinu su neznatno veće. Da li su izgledi za region na kraju ove i tokom naredne godine pozitivni i da li i dalje vjerujete u otpornost regionalnih ekonomija? Rekord: I dalje postoji oprezni optimizam. Ako pogledate van Zapadnog Balkana, eurozonu - u njoj u najboljem slučaju nema promjena, a moguće je da neki veliki partneri u regionu kao što je Njemačka ulaze u recesiju. Znači, činjenica da se rast malo ubrzava na Zapadnom Balkanu, uglavnom zbog domaćeg povjerenja i većih investicija, uključujući i javnih, ohrabrujući je znak. Stope rasta nisu mnogo snažne - prognoza rasta je 3,3 procenta za ovu i 3,7 za narednu godinu, ali je znatno brže nego što vidimo u Evropskoj uniji. Glas Amerike: Upozorili ste međutim i na rizike, kao što su povratak inflacije i politička neizvjesnost. Stope inflacije padaju u regionu, iako su cijene i dalje visoke. Gdje i kada vidite mogući povratak inflacije, i šta bi bili uzroci? Rekord: Stope inflacije su dramatično pale i to smo vidjeli širom svijeta, ne samo na Zapadnom Balkanu. U većini zemalja na Balkanu, inflacija je sada u tom rasponu od 2 do 4 procenta i približava se ciljevima koje su zacrtale centralne banke. Kao što ste pomenuli, to ne znači da su cijene pale, već su se stabilizovale na mnogo višem nivou. I to je imalo stvarne posljedice po životne troškove. Vidjeli smo da rastu zarade, ali ne neophodnim tempom koji prati rast cijena. Očekujemo da inflacija nastavi da pada, ali naravno pitanje je kojim će to tempom ići. Brinemo da će inflacija, kada je riječ o cijenama hrane, ostati prilično uporna i visoka. I to je nešto što naravno građani primjećuju kada idu u kupovinu. Glas Amerike: Da li inflacija može ponovo da poraste? Rekord: Naša procjena je da će nastaviti da pada ka redovnoj stopi od 2 odsto. Međutim, uvijek postoji rizik od šokova kada je riječ o cijenama hrane i energenata, što bi moguće moglo da dovede do novog rasta inflacije. Nešto slično smo vidjeli proteklih par godina, uključujući konflikte van regiona koji su naravno uticali na cijene energenata. To za sada ne vidimo, ali to treba uvijek pratiti. Glas Amerike: Svjetska banka u svom izvještaju pominje i političku neizvjesnost kao potencijalni rizik. Da li tu mislite globalno ili na unutrašnjem planu u regionu? I da li je rat u Ukrajini i dalje jedan od najvećih spoljnjih izazova za region? Rekord: Da. Od ruske invazije na Ukrajinu, vidjeli smo odmah priliv izbjeglica, a zatim ogromne posljedice po cijene energenata. Iz kratkoročne ekonomske perspektive, te vrste posljedica su sada prošle, ali naravno to je uvijek veliki faktor rizika za Zapadni Balkan, imajući u vidu blizinu i uvoz energenata. Glas Amerike: U izvještaju se pominje i plan rasta EU za Zapadni Balkan, i to u kontekstu strukturnih reformi potrebnih da se održi ekonomski rast. Taj plan predviđa da Evropska unija izdvoji 6 milijardi dolara za infrastrukturu i reforme da pomogne integraciju regiona u jedinstveno tržište. Koliko je daleko region odmakao u pogledu tih reformi? Rekord: To je velika šansa. U svijetlu izazova u regionu, vidjeli smo se da se otvara ta prilika za Zapadni Balkan, koja predstavlja kombinaciju novca kao i šansi, sve zajedno 6 milijardi eura. Oko polovine bi bilo uloženo u poboljšanje infrastrukture, a preostala polovina je uslovljena reformama. Do sada, pet od šest ekonomija usaglasilo je akcione planove reformi. To je proces preduzimanja mjera koje su usklađene sa procesom pristupanja Evropskoj uniji, uz resurse koji to podržavaju. Međutim, postoji nekoliko oblasti koje pružaju prilike i prije pristupanja ekonomija Zapadnog Balkana. Prvo, to su reforme koje se tiču unapređenja trgovine i riječ je o ideji kojom se dalje razvija ono što se dogodilo tokom pandemije kovida, kada je Evropska unija omogućila brži protok medicinskih proizvoda i vakcina. Ideja je da se uvedu takozvane zelene trake, odnosno 13 prioritetnih kontrolnih punktova između Zapadnog Balkana i Evropske unije da bi se zaista dramatično ubrzalo vrijeme koje je potrebno da se roba prebaci s jedne strane granice na drugu, uz pojačano dijeljenje informacija i poboljšanje infrastrukture. To je važno zašto što se sa EU i dalje obavlja oko 70 odsto trgovine, riječ je i o velikom investicionom partneru. Mnogo ekonomskih prilika potiče od integracije sa globalnim lancima. I drugo je šansa za Zapadni Balkan da se pridruži jedinstvenom platnom sistemu EU. Za Crnu Goru bi to moglo da se dogodi za nekoliko nedelja. Time bi se dramatično smanjili troškovi i vrijeme potrebno za novčane transakcije između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Prema našim procjenama, oko 800 miliona eura godišnje troši se na doznake i bila bi ogromna finansijska prilika ako bi se to samo prepolovilo. Glas Amerike: Kada smo poslednji put razgovarali, pomenuli ste da bi to moglo da se dogodi do kraja godine za region... Da li je to i dalje procjena? Rekord: Jeste. Niz zemalja je formalno podnijelo prijave da se priključe jedinstvenom platnom sistemu. Očekujemo da se uskoro donese odluka za Crnu Goru. Mislim da su i druge ekonomije - Albanija, Sjeverna Makedonija, Srbija - prilično blizu. To nije samo pitanje da se postane dio platnog sistema, tu su i poboljšanja infrastrukture kada je riječ o bankarskim sistemima. Međutim, to je nešto što će se dogoditi veoma brzo. I tu će građani zaista da primjete razliku, mnogo prije pristupanja. Glas Amerike: I pomenuli ste da će se to dogoditi vrlo brzo za Crnu Goru. Kakve će joj to konkretne benefite donijeti? Rekord: Na primjer, ja živim u Beču. Ako želim da pošaljem novac iz Beča, Austrije u Njemačku, uradim transfer preko jedinstvenog platnog sistema (SEPA) i on se obavlja gotovo odmah, bez ikakvih dodatnih troškova. I za nekoliko mjeseci na Zapadnom Balkanu, kada zemlje budu dio platnog sistema i kada obave infrastrukturna poboljšanja u smislu bankarskog sistema, imaćete mnogo brže prekogranične isplate, uz značajno niže troškove. I u regionu ima mnogo doznaka iz Evrope, često povezanih sa velikim troškovima. Bez većeg uticaja povećanja plata na inflaciju u Crnoj Gori Glas Amerike: U Crnoj Gori je počela primjena vladinog programa Evropa sad 2, u okviru kojeg su povećane plate građanima. Koliko će to da utiče na ukupnu ekonomsku situaciju, naročito fiskalnu stabilnost i stopu inflacije? Rekord: Crna Gora je na putu fiskalne konsolidacije proteklih par godina. Vidjeli smo da je javni dug značajno smanjen u tom periodu, u okviru napora da se poboljša ubiranje prihoda i zauzme promišljen pristup potrošnji. Cilj programa Evropa sad dva je poboljšanje životnog standarda građana i dio toga je povećanje zarada. Što je više novca u džepovima građana, to vjerovatno znači i veću potrošnju. I dalje smo optimisti da će inflacija nastaviti da pada, s obzirom na to da su mnogi faktori koji su podsticali rast bili spoljašnji. Izazov je, srednjoročno gledano, naravno otvaranje više radnih mjesta i poboljšanje produktivnosti, što bi vremenom omogućilo održivo povećanje zarada. Glas Amerike: A da li očekujete da ta povećana potrošnja privremeno utiče na stopu inflacije? Rekord: Mislim da neće značajno uticati na inflaciju. Nastaviće se pad. Glas Amerike: Vlada je odlučila da smanji doprinose za penzije što će, kako procjenjuje Svjetska banka, dovesti do budžetskog deficita uprkos planiranim vladinim mjerama. Svjetska banka preporučuje dodatne mjere za fiskalnu konsolidaciju. O kojim konkretno je mjerama riječ? Rekord: Ima niz mjera... Vlada već razmatra proširenje baze za porez na dodatu vrijednost, eliminisanje određenih izuzeća. Ima više oblasti ekonomske aktivnosti koje bi mogle da se podvedu pod poresku bazu, da se smanje poreske i druge olakšice i da se možda napravi malo više prostora da se nadoknade neke od izmjena. I naravno, snažniji ekonomski rast bi osnažio ukupne prihode. Glas Amerike: Da li mislite da će to dugoročno biti održivo? Rekord: Mislim da je riječ o ambicioznom planu koji ima svaku šansu da bude uspješan. I naravno tu ima niz mjera koje se mogu preduzeti, kao dio većeg konteksta ubrzanja rasta, privlačenja više investicija, i napredovanja na putu ka Evropskoj uniji. Glas Amerike: Crnogorska vlada, od formiranja prošle godine, zadužila se za više od milijardu dolara, a sledeće mora da vraća stare drugove u gotovo istom iznosu, prema procjenama medija. I Svjetska banka je pomenula značajne finansijske potrebe Crne Gore u budućnosti, u svijetlu izazova kada je riječ o globalnim finansijskim uslovima. Imajući u vidu da će biti suočena i sa deficitom naredne godine, da li mislite da se Crna Gora kreće ka fiskalnoj nestabilnosti ili ne smatrate da će se to dogoditi? Rekord: Mislim da je Crna Gora u snažnoj poziciji. Kao što sam pomenuo, udio ukupnog duga u BDP-u je značajno pao poslednjih pet godina. Glas Amerike: Svjetska banka međutim prognozira rast duga naredne godine... Rekord: Da. Ali prije samo tri, četiri godine smo govorili o oko 100 odsto BDP-a. Sada je mislim ispod 60 procenata. Znači ima mnogo prostora, koji je napravljen kao rezultat prošle fiskalne konsolidacije. Naravno, postoje spoljašnje finansijske potrebe i euroobveznice koje dolaze na naplatu. Međutim, i dalje postoji povjerenje tržišta u kapacitet Crne Gore da izdaje euroobveznice. I spoljašnji finansijski uslovi se u stvari poboljšavaju. Takođe imate taj novi plan rasta za Zapadni Balkan, a Crna Gora se smatra predvodnicom u procesu pristupanja EU. To znači da postoji mnogo povjerenja investitora i kada je riječ o ekonomiji i javnom dugu Crne Gore.   Glas Amerike: I Svjetska banka pominje da je za održiv dug potrebna snažna fiskalna disciplina. Šta to podrazumijeva? Rekord: To znači da se osigura da je raspon prihoda i dalje pouzdan, ali da se osigura i disciplina kada je riječ o potrošnji, kako bi budžetski deficit - koji često raste i pada u zavisnosti od potreba i vladinih prioriteta - bio održiv u srednjem roku. Kako bi dug bio održiv i može biti finansiran u srednjem roku. I Crna Gora je svakako u okvirima tih parametara. Ali naravno, kao i svugdje, važno je osigurati dalji rast i povjerenje investitora i biznisa. "Konkurencijom do nižih cijena hrane u Srbiji" Glas Amerike: Koji su najveći izazovi za ekonomiju Srbije? Rekord: U Srbiji jača ekonomski rast. Zabilježili smo rast ove godine u odnosu na prošlu, mislim u slučaju Srbije, 3,8% ove godine na 4,2%. Mislim da takođe postoji mnogo povjerenja u integraciju Srbije u globalne lance. Vidjeli smo značajne nove investicije, kao i poverenje, uključujući nedavno povećanje kreditnog rejtinga Srbije. Mislim da je tu izazov da se obezbjeedi kontinuirano otvaranje novih radnih mesta, otvaranje kvalitetnijih radnih mesta i poboljšanje produktivnosti, tako da bismo srednjeročno videli nastavak rasta i poboljšanja životnog standarda. Glas Amerike: A u izvještaju se navodi značajno povećanje javnog duga. Da li je to nešto o čemu građani Srbije treba da brinu?. Rekord: Sve dok se javnom dugu pristupa na razborit način, on ima smisla. Znamo da Srbija ima značajne infrastrukturne potrebe i potencijalno veoma visok prinos od poboljšanja povezanosti u smislu drumskog, željezničkog saobraćaja. Tu su i značajne potrebe za ulaganjem u električnu energiju, ako se uzme u obzir dekarbonizacija srpske privrede. Tako da mislim da niko ne sumnja u potrebu ozbiljnih i značajnih ulaganja. Izazov predstavlja određivanje prioriteta, da se pravi projekti urade u pravo vrijeme, da se urade na efikasan način i tempom koji omogućava vladi da se razumno zaduži, a ne previše, i da pokuša da se osigura da privatne investicije ulože u neke od tih oblasti. Glas Amerike: Stručnjaci upozoravaju da Srbija uzima kredite od komercijalnih banaka za pokrivanje deficita i da je to najskuplji način zaduživanja. Kako to komentarišete? Rekord: Mislim da je srpska strategija finansiranja duga, koliko nam je poznato, obazriva. Srbija veći dio godine u stvari ima primarni suficit. Potreba da se pozajmljuje je samo kada postoje veliki kapitalni projekti. Srbija pozajmljuje od Svjetske banke pod veoma povoljnim uslovima. I vidjeli smo da je vrsta spoljnog zaduživanja Srbije, uključujući evroobveznice i komercijalno finansiranje, bila po prilično razumnim stopama, imajući u vidu rastuće poverenje, kao i povećanje investicionog rejtinga. Glas Amerike: U izvještaju se, između ostalog, pominje uticaj suše na cijene hrane. Srpski premijer je nedavno okrivio trgovine za visoke cijene neophodnih namirnica. Mislite li da je to tako i šta Vlada Srbije može da uradi da ublaži efekte visokih cijena, za potrošače? Rekord: Mislim da postoje dva problema. Jedan je da je bila velika suša ove godine. Mislim da je to primjer rasta klimatskih rizika koje osjeća ceo svet, ali posebno na Zapadnom Balkanu, vidjeli smo sve veću nestabilnost klime koja rezultira značajnom nestabilnošću u prinosu usjeva. To ima direktan uticaj na cijene, a pogotovo na cijene hrane. Kao što sam pomenuo, inflacija je očigledno naglo porasla u jednom trenutku. Bila je dvocifrena poslednjih nekoliko godina, pa se spustila, ali su cijene ostale visoke. A vidjeli smo da su cijene hrane, značajno porasle, uključujući i u Srbiji. A cijenama hrane treba duže da se smanje. I tako su ta dva efekta pojačala jedan drugog. Najbolji način da se osigura da cijene hrane ostanu niske i pristupačne jeste da se obezbijedi konkurencija, nove investicije, nove tehnologije kako u proizvodnji hrane tako i u distribuciji. Glas Amerike: Neki od visokih zvaničnika u Vladi Srbije zalažu se za bliže veze sa Rusijom, uključujući ekonomske, kroz učešće u grupi zemalja BRIKS-a. S druge strane, Srbija ima zacrtani cilj da se pridruži Evropskoj uniji. Na osnovu onoga što znate o srpskoj ekonomiji, gdje je njena budućnost, na Istoku ili na Zapadu? Rekord: Potpuno mislim da je u Evropi. Evropska unija, kao i druge vrste susjednih ekonomija u Evropi, još čine više od 70 odsto trgovinske razmjene Srbije, znači to je najveći investicioni partner. Najveće ekonomske prilike proizilaze iz integracije u globalne lance koji su na neki način usidreni u Evropi. Tu su prilike za pristup tehnologiji, poslovnim procesima i posebno moguće električnim vozilima, što su neke od oblasti u koje Srbija želi da uđe. Tu su najveće prilike i budućnost. https://www.glasamerike.net/a/svjetska-banka-ricard-rekord-intervju/7843852.html https://www.glasamerike.net/a/svjetska-banka-ricard-rekord-intervju/7843852.html Wed, 30 Oct 2024 15:59:31 +0100 IntervjuAktuelnoEkonomija i finansije voadigital@voanews.com (Milena Đurđić) Vašington — Potpredsjednik crnogorske vlade i ministar ekonomskog razvoja Nik Đeljošaj oštro je odbacio inicijative da se mijenja Zakon o državljanstvu, da bi se dozvolilo dvojno, i upozorio da bi to značilo promjenu nacionalne strukture Crne Gore, koja bi - kako je rekao - naišla na žestok odgovor. Za izmjene zakona zalažu se predstavnici prosrpske "Koalicije za budućnost Crne Gore" (bivši Demokratski front) koja je dio vladajuće većine, a inicijativu je podržao i premijer Milojko Spajić. Đeljošaj, koji je i lider Albanskog foruma, u intervjuu za Glas Amerike poručio je i da se neće mijenjati Ustav da bi se srpski jezik uveo kao službeni, na čemu takođe insistiraju čelnici bivšeg Demokratskog fronta. Govoreći o crvenim linijama za učešće njegove stranke u vladi, rekao je da bi to bile odluke koje nisu usklađene sa politikom Evropske unije i Sjedinjenih Država, ali i naglasio da se u Crnoj Gori trenutno stvara ambijent koji bi takođe mogao da bude "crvena linija". Nije isključio ni mogućnost nove rekontrukcije vlade ili "novog dogovora". Đeljošaj je prethodnih dana u Vašingtonu predvodio delegaciju crnogorske vlade koja je sa zvaničnicima u Stejt departmentu potpisala memorandum o jačanju ekonomske saradnje. Glas Amerike: Vlada Crne Gore, čiji ste potpredsjednik, izabrana je prije gotovo godinu dana. Kao što znamo, u međuvremenu je rekonstruisana, uz direktno učešće ministara iz bivšeg Demokratskog fronta, sadašnje koalicije "Za budućnost Crne Gore", što je tada zabrinulo i Ameriku i Evropsku uniju zbog proruskih i anti-NATO stavova te koalicije. Da li su njihova strahovanja bila opravdana? Kakva je vaša saradnja sa predstavnicima te koalicije u vladi, imajući u vidu da imate suprotne stavove u pogledu mnogih pitanja, prije svega spoljnopolitčkih? Đeljošaj: Mi smo prošle godine napravili taj jedan korak koji je kod dosta javnosti, možda i kod partnera gledan sa skepsom. Meni je važno da odluke koje je donijela vlada Crne Gore, ni jedna nije bila u suprotnosti sa onim što je spoljna politika Crne Gore, usklađena sa Evropskom unijom i našim partnerima, Sjedinjenim Američkim Državama. Sada, da li je bilo puno izjava? Jeste. Da li je bilo puno nekih najava da će se nešto raditi? Bilo je. Ali odlukama ne možemo da prigovorimo, tako da smo u tom dijelu zadovoljni. Da li smo zadovoljni ambijentom koji se kreira, apsolutno da nismo. To nije ono što treba Crnoj Gori. Crna Gora je napravila velike korake prema Evropskoj uniji. Ova vlada je napravila ogroman uspjeh u evropskim integracijama. Svjestan sam da smo toj vladi dali veliki legitimitet, manjinske partije. Taj legitimitet smo dali svjesno, za jedan cilj, a to je da otvorimo put ka EU. Ali legimitet koji uvijek ima svoju crvenu liniju. Glas Amerike: A koje su to crvene linije?   Đeljošaj: Samo prvo da budem korektan prema kolegama s kojima radimo u vladi i da potenciram da funkcionišemo kolegijalno. Imamo dobru komunikaciju, pokušavamo da ono što su potrebe svakog resora ispunjavamo kolegijalno, bez obzira na naše velike razlike koje isplivavaju možda više u skupštini ili u iznošenju stavova o pitanjima koja možda nisu direktno povezana sa samom vladom. Nećemo kriti naše stavove, vidimo da ih ne kriju ni naši partneri, ali se uvijek nadam da će odluke Vlade Crne Gore, države Crne Gore opstati u onoj liniji u kojoj treba da budu, a to je usklađenost sa EU i SAD. Glas Amerike: Pomenuli ste crvene linije. Koje su to crvene linije? Đeljošaj: Crvene linije su odluke Vlade Crne Gore koje nisu usklađene sa spoljnom i bezbjednosnom politikom Evropske unije, koje neće biti u potpunosti usklađene sa, za mene najznačajnijim partnerom - Sjedinjenim Američkim Državama. Mi smatramo sebe čuvarem da ne dođe do toga, ali to su naše crvene linije. Naravno, ambijent koji sam spomenuo i koji se kreira, i to može u nekom momentu da bude crvena linija. Jer se svaki dan stvara ambijent gdje mi kao ličnosti koje vode neke institucije svakodnevno šaljemo poruke kao da smo partijski aktivisti... Ja sam potpredsjednik vlade. Mogu da budem predsjednik bilo koje političke partije, nacionalne, građanske, ali ja treba da se ponašam i odnosim sa svojim izjavama u skladu sa politikom države Crne Gore. I tačka. Ponekad može biti nedostatak snalaženja kod nekih kolega koje su tek sad dio vlasti. Ali to je nešto što ukazujemo na svakom sastanku i koje mogu biti u nekom trenutku problematične u saradnji ako se sa tim (izjavama) ne prekine. Našim javnim nastupima se kreira percepcija u javnosti, negdje se šalju neke poruke koje građani onda prihvataju. Taj ambijent u društvu nije dobar, jer je Crna Gora građanska država. I samo kao građanska treba da ostane. Gdje su svi zadovoljni i gdje će svi raditi zajedno, bez obzira koje su nacionalnosti, vjeroispovjesti. I da se krećemo ka tome da budemo naredna članica EU. Glas Amerike: Vi ste tokom sastanka sa zamjenikom pomoćnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom upozorili na "potencijalno destabilizujuće aktivnosti kleronacionalističkih struktura čiji cilj je narušavanje evropske perspektive Crne Gore". Na koje ste strukture i aktivnosti konkretno mislili? Đeljošaj: Mi smo svjesni naših političkih razlika. Naša je politika jasna i ono što zastupamo većinski u vladi je ova građanska, evropska i proamerička politika. Ponudili smo ruku saradnje i strukturama koje nisu bile na toj liniji politike, ne da bi se mi promijenili i nastavili neku drugu politiku, nego da zajednički nađemo model da se ova druga strana privikava na ono što je većinska želja Crne Gore. Jesu li u dovoljnoj mjeri radili na tome do sada, nisu. Da li su ispoštovali ono što su i sami potpisali, nisu. Da li ima intencija da mogu da ugroze put prema EU, trenutno mislim da ne mogu, jer većinska Crna Gora je ta koja želi da ide ka EU. I mislim da imamo snage i kapaciteta da taj put odbranimo. Ali uvijek smo tu da upozorimo, da budemo budni. Mislim da se ono što se uradilo da Crna Gora postane naredna članica EU u zadnjih desetak godina i više, i ovo što je urađeno kada je riječ o članstvu u NATO-u, ne smijemo kao nova generacija da ugrozimo. I bićemo na braniku da sačuvamo to. I ja ću uvijek sa našim partnerima, koji su nam najviše pomogli na tom putu - a to su sigurno SAD, podijeliti naše zabrinutosti, razgovarati o svim izazovima kako bismo sve prepreke sjutra na našem putu pokušali zajedno da rešavamo. Veoma je važan sada jedan momenat, a to je međuvladina komisija u decembru gdje ćemo vjerujem zatvoriti četiri poglavlja, gdje su ministarstvo kojim ja rukovodim, kolega (Maraš) Dukaj i Ervin Ibrahimović, dali ključni doprinos zajedno sa ministarkom evropskih poslova i premijerom, da dođemo do ispunjavanja uslova za zatvaranje poglavlja. I mislim da će onda biti momenat da vidimo i sa našim partnerima da li smo spremni u ovakvom timu da nastavimo još snažnije prema ispunjavanju standarda EU ili treba učvrstiti taj tim sa još struktura koje su jasnije iskazane prema evropskim vrijednostima. Glas Amerike: Samo da pojasnimo malo. Strukture koje ste kritikovali, da li tu mislite na pripadnike koalicije "Za budućnost Crne Gore"? I sa kojim bi ste to strukturama jačali proevropsku orijentaciju vlade? Koga vidite kao moguće partnere? Đeljošaj: Skoro 80 odsto građana Crne Gore želi da ona bude naredna članica Evropske unije. To je ogromna podrška, gdje ne možemo i nećemo dozvoliti da strukture koje imaju manju podršku, taj put ugroze. Najveći problem na tom našem putu i kod naših partnera mogu biti ove strukture koje pominjemo, gdje imamo dijametralno različite stavove, posebno o spoljnoj politici. To je velika razlika i nema potreba da ponavljamo. S druge strane, u tih 80 odsto građana koji žele da idu ka EU je ta snaga koja uvijek može da se nadomjesti kako bi smo taj proces završili onako kako i ti građani očekuju, i kako očekuju i naši partneri, i što je jedini mogući put Crne Gore. Glas Amerike: A te nove strukture, to mislite uvesti kroz neku novu rekonstrukciju vlade ili nove izbore? Đeljošaj: Mi smo napravili rekonstrukciju drugačije od dogovora. Prema sporazumu, rekonstrukcija je trebalo da se desi sada ili u novembru. Prema sporazumu je bilo da se Demokratski front uključi. U tu prijeveremenu rekonstrukciju, kako je ja zovem, se uključila i Bošnjačka stranka, a ne samo DF kako je bilo predviđeno tim famoznim sporazumom za koji ja kažem da više ne postoji za mene. Samo smo programski tu sa premijerom u našem evropskom putu i sada uvijek može biti rekonstrukcije ili novih dogovora. Da možda partneri koji ne poštuju ono što su potpisali, da se vrate da to poštuju. Uvijek ima raznih mogućnosti. Ali najvažnije je šta žele građani. I mislim da svi mi političari treba sa tim da se uskladimo i da slušamo glas građana i da radimo na tome da bude što veća podrška evropskim integracijama. Glas Amerike: U Crnoj Gori su objavljeni rezultati popisa poslije kojih dio vladajuće koalicije, predvođen predsjednikom parlamenta Andrijom Mandićem, insistira na tome da se srpski jezik bude uveden kao službeni. Mandić je u jednom intervjuu otišao i korak dalje i rekao da će tražiti da u javnim službama, policiji i vojsci bude procent Srba kakav je bio na popisu. Kako vi to komentarišete? Đjeljošaj: Ja smatram da je to ponižavajuće za one koje zastupa. Ja iskreno i prije popisa i poslije popisa nisam komentarisao. Za mene je ponižavajuće govoriti nekome kako da se izjasni. Onda još više nakon toga komentarisati kako se neko izjašnjava. To su velike razlike i to su dva svijeta. Ja se u tom svijetu ne snalazim i ne znam kako bih komentarisao. Crna Gora je demokratska država, ima pravo na svoje razmišljanje, na svoj osjećaj... Crna Gora je završila jedan proces, jako uspješno i bez tenzija, imali smo samo neke strukture koje su se uključivale i učile nekog ko je šta. To je bilo ispod nekog nivoa uključivanja. Tako da ovaj dio vidim samo kao nastavak tog folklora. Snovi su dobri, neka se sanja. Crna Gora ima svoj Ustav, jako dobro uređen i evropski. Teži ka EU. Promjene Ustava, u stvarima kojima se definišu državnost i njen koncept, mislim da su definisane tako da nisu realne da se dese. Mislim da će i ova inicijativa ostati na praznoj priči, na izjavama. Neće biti bitnih promjena. I te stvari najviše štete tom narodu za koga se tako neko zalaže. I to oko zastupljenosti i zapošljavanju, da se targetiraju ljudi, a ne da imamo profesionalnost, znanje, iskustvo... To možda da ste u opoziciji i pokušavate nešto, ali su ovo ljudi koji su sada u vlasti i pričaju sa istim žargonom kao opozicija, čak možda sa jačim, to mi je neshvatljivo. I te strukture nemaju neku podršku građana. Ja sam malo analizirao izbore u Podgorici i ako pogledamo ukupno biračko tijelo, upisano, koji imaju mogućnost da glasaju, oni su na nekih desetak odsto. Pola nije ni izašlo. Nije to neka podrška koja može da poteže ovako velike promjene koje se pominju. To vidim samo kao pokušaje da se nešto kaže. Glas Amerike: Osim te inicijative, postoje i one da se izmijeni zakon o državljanstvu da bi se dozvolilo dvojno, zatim da se usvoji zakon o stranim agentima po ugledu na ruski. Koliko te inicijative produbljuju postojeće podjele u Crnoj Gori i s obzirom na to da dolaze iz dijela vladajuće većine, da li će vas navesti da preispitate učešće u vladi?   Đeljošaj: Biću jasan. Mislim da su to stvari koje su onako da se ne vidi, ali su potezi kako bi se usporio evropski put Crne Gore. I vrijeme kad je najavljen zakon o stranoj agenturi. I neke druge izjave o nekim procesima koji su daleko otišli. Mislim da neće u tome uspjeti. Ponavljam, 80 odsto građana su za Evropsku uniju. Zakon o državljanstvu će biti iste sudbine. Kada je riječ o zakonu o državljanstvu, ja sam neđe i reagovao, jer je gospodin Mandić, praveći svoje kalkulacije, pominjao i nekoliko puta Albance. Ja sam mislio da će prestati. I onda sam mu rekao da o tome nema potrebe da brine. Ima ko da brine. Da ne uvlači u svoje projekte koji bi značili promjenu nacionalne strukture jedne države. Da u tome ne želimo da učestvujemo. Da su Albanci građani Crne Gore, doživljavaju je kao svoju državu. Rade u Crnoj Gori, daju svoj doprinos i nikada nećemo podržati projekte koji su u suprotnosti sa rezolucijama Ujedinjenih nacija da se promijeni nacionalna struktura jedne države. I ne samo da je crvena linija, nego je to linija koja bi dovela do velikog razdvajanja u Crnoj Gori, kada bi neko krenuo u to. I naravno ne samo kod mene, nego u političkom subjektu, narodu kojem pripadam imao bi žestoki odgovor, kad bi se krenulo o zakonu o državljanstvu što ima samo jedan cilj, a to je da se promijeni nacionalna struktura Crne Gore. Crna Gora je opstala kakva jeste, imamo rezultate i idemo dalje. Bićemo na braniku da se to odbrani, na koji god način bude trebalo. "Razvoj ekonomije - novo poglavlje u odnosima Crne Gore i SAD" Glas Amerike: Sa Sjedinjenim Državama ste potpisali Memorandum o razumjevanju čiji je cilj, kako je saopšteno, jačanje ekonomske saradnje. Da li će to dovesti do toga da američke kompanije budu prisutnije u Crnoj Gori, u kojim sektorima i da li ima nekih konkretnih inicijativa posle ove runde ekonomskih dijaloga sa američkim zvaničnicima i ekspertima? Đeljošaj: Ja mislim da je ovo jedan novi početak odnosa Crne Gore sa SAD, mi smo imali i imamo odlične odnose. Imali smo veliku podršku SAD da Crna Gora postane NATO članica, tu smo sada partneri. Ovo je sad neko novo poglavlje, a to je razvoj ekonomije. Naš krajnji cilj je veća prisutnost američkih investicija u Crnoj Gori. Imali smo na visokom nivou sastanak, potpisali smo sporazum i želimo da vrlo brzo vidimo realizaciju tog sporazuma. Ako se odmah na početku može nešto vidjeti jeste da smo odmah imali sa biznis kompanijama jedan sastanak, gdje je bilo jedno veliko interesovanje kompanija renomiranih iz Sjedinjenih Američkih Država koje žele da investiraju u Crnu Goru i koje vide Crnu Goru, posebno nakon sporazuma, kao destinaciju gdje mogu svoj novac da investiraju, vide kao državu gdje postoji sigurnost kao NATO članica, a nadamo se sjutra kao i članica EU, tako da ovo vidimo kao novi početak naših odnosa, ali u ekonomiji, ne samo u onome što je bilo političko, vojno. Sada je tu i ekonomija, to je nešto što je veoma značajno za Crnu Goru i radujemo se dolasku investicija iz Amerike, ne samo zbog investicija i novca koji će investirati u našu državu, nego i vrijednosti koje će donijeti te investicije sa tim kapitalom koji će doći u Crnu Goru. Glas Amerike: Ako nije prerano govoriti, možete li mi konkretno reći, o kojim investicijama je riječ, za koje su to sektore zainteresovane američke kompanije? Đeljošaj: Da počnemo od energetike, sajber bezbjednosti, turizam, infrastruktura, ovo su bila četiri stuba neka koji su bili fokusirani tokom pripreme sporazuma, memoranduma koji smo potpisali, a i prisustvo sinoć kompanija iz ovih sektora. Još je tu bilo i sektora i drugih industrija i vojne industrije i drugih sfera, ali ovo je taj glavni fokus gdje se pokazuje interesovanje američkih kompanija za Crnu Goru. Glas Amerike: Kada bi se mogla očekivati konkretizacija tih interesovanja? Đeljošaj: Ne zavisi sve samo od nas, mi nastavljamo tu komunikaciju, imamo veliku podršku američke ambasade u Podgorici, i naše ovdje tokom ovog ekonomskog dijaloga. Sve ove radne grupe iz svih ovih sektora koje smo imali ukazuje na to da ćemo i da možemo očekivati realizaciju i nekih investicija sa američkim partnerima brzo, a nadam se da možemo započeti nešto i sledeće godine. Ne možemo pričati o rokovima, ipak to su investicije kompanija koje nisu odavde, i njihova je odluka kada će da počnu investicije, ali sigurno je da je ova naša posjeta i ovaj memorandum koji smo potpisali jedan korak bliže svemu onome ko je imao plan investirati u Crnoj Gori. Glas Amerike: U Vašingtonu boravite dvije nedelje uoči predsjedničkih izbora u Americi. Da li njihov ishod može na bilo koji način da utiče ekonomsku saradnju dvije zemlje i njihove ukupne odnose? Đjeljošaj: Političari u Crnoj Gori i svugdje su prolazni. Države i njihova prijateljstva i savezništva opstaju. Mislim da će tako biti između Crne Gore i SAD. Mi smo saveznici u NATO-u, prijatelji, partneri, nastavićemo tako bez obzira ko bude na rukovodećim pozicijama u Crnoj Gori i SAD. Glas Amerike: Kada je riječ o ekonomskoj situaciji u Crnoj Gori, znamo da se povećavaju plate. Iz Svjetske banke je nedavno saopšteno da će to vjerovatno imati blaži uticaj na inflaciju. Da li građani, uprkos povećanju plata, mogu da podnesu i blaži rast inflacije, posebno imajući u vidu da je Crna Gora, uz Srbiju - prema izvještaju Svjetske banke, do jula bila iznad regionalnog prosjeka po stopi inflacije? Đeljošaj: Do kraja mjeseca očekujemo uvećane plate za naše građane po programu Evropa sad 2. Znajući kad to dolazi, na vrijeme smo reagovali, kroz program ograničavanja cijena koji je počeo početkom septembra. Imamo već prve analize koje je radio MONSTAT da je inflacija u septembru bila najniža u poslednje dvije tri godine. Isto očekujemo u oktobru i akciju smo limitirali vremenski do 31. januara, ne slučajno već planski, da prođe nekoliko mjeseci dok bude počela implementacija većih plata. Tako da ćemo svaki mjesec pratiti dešavanja na tržištu i izvještaje MONSTAT-a. Za početak, zadovoljni smo inputima iz septembra . Očekujemo da ćemo moći da zadržimo nivo inflacije tako da građani neće osjetiti i da će povećanja plata dovesti do boljeg standarda. I da neće inflacija to povećanje da ugrozi. Glas Amerike: Stopa inflacije je jedno pitanje, dok je drugo pitanje faktičko stanje u prodavnicama gdje su cijene i dalje visoke. Da li povećanje zarada dovoljno da nadomjesti rast troškova koji su se povećavali prethodnih godina i trenutno su visoki? Đeljošaj: To su bila globalna kretanja gdje Crna Gora nema toliko razvijenu ekonomiju da bude imuna da se inflacija ne uvozi. Mi zavismo puno od uvoza, tako da taj dio ne možemo kontrolisati u velikoj mjeri, nego samo pratimo kretanja i imamo mjere na raspolaganju, kao što je bila akcija limitiranja cijena, gdje smo zaustavili rast cijena i inflaciju, čak imamo deflaciju u septembru. Nastavićemo narednih mjeseci da pratimo stanje i očekujem da rast cijena ne ugrozi porast plata. Ja ne očekujem da može biti rasta cijena jer mi smo barem do 31. januara sve limitirali, tako ako bude potrebe nastavićemo tu akciju. Glas Amerike: Da li se može očekivati i pad nekih cijena? Đeljošaj: Limitirali smo marže. Izvještaj iz septembra jeste da su neke cijene pale, pogotovo prehrambena industrija, minus 1,7 odsto. Pratićemo narednih mjeseci. Ponoviću da je Crna Gora jako uvozno limitirana, tako da što se tiče cijena imamo ovu mogućnost limitiranja marži, a ne toliko mogućnost uticaja na same cijene i proizvodne kapacitete koje imaju u drugim državama za robu koju mi uvozimo. https://www.glasamerike.net/a/nik-djeljosaj-intervju-glas-amerike/7832971.html https://www.glasamerike.net/a/nik-djeljosaj-intervju-glas-amerike/7832971.html Wed, 23 Oct 2024 15:29:02 +0200 IntervjuAktuelnoBalkan voadigital@voanews.com (Milena Đurđić) Njujork — Srbija se porukom o kršenju međunarodnog prava u Generalnoj skupštini UN obraćala svima i nastoji da ubedi partnere da njen teritorijalni integritet nije ništa manje vredan od integriteta neke druge zemlje, kazao je u intervjuu za Glas Amerike ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić. Šef diplomatije, koji se u Njujorku sastao i sa porodicama izraelskih talaca, kaže da je Srbija "snažno osudila teroristički čin Hamasa", ali i da poziva na deeskalaciju tenzija. U vezi sa aktuelnom istragom koja se vodi u Odboru za finansije u Senatu, oko poslovanja firme "Affinity" Džareda Kušnera koja će graditi kompleks na mestu Generalštaba, Đurić kaže da sa njim niko nije razgovarao o tom projektu. Ministar spoljnih poslova je kazao da je na marginama Generalne skupštine UN imao više od 30 bilateralnih sastanaka, kao i da je učestvovao na više samita i regionalnih sastanaka. Rezultat je, kaže, uspostavljanje diplomatskih odnosa sa tri zemlje i potpisanih šest međunarodnih sporazuma o saradnji diplomatskih službi, ukidanju viza, političkim konsultacijama. "Cilj mi je bio da učešće ne bude samo zadovoljavanje forme, nego da možemo da isporučimo neki konkretan rezultat, zato što se kao ministar borim za to da recimo srpski pasoš bude što konkuretniji, da imamo bezvizni režim sa što više zemalja, pa makar to bile i neke manje zemlje s kojima ranije nismo imali saradnju. Druga stvar, Srbija kao zemlja koja ima kontakte širom sveta je interesantna kao partner, interesantnija je Evropi kao takva i to je negde naše bogastvo i kada je reč o borbi za naše nacionalne interese, i kada je reč o Unesko i kada je reč o UN generalno", kaže srpski šef diplomatije. Glas Amerike: Vi ste, kao i predsednik, često isticali da Srbija poštuje međunarodno pravo i rezolucije Ujedinjenih nacija kada je reč o Kosovu, za razliku od zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova. Ali s druge strane, Srbija sarađuje sa svim tim zemljama. Kada uzmete sve to u obzir, u tom kontekstu, kome ste se vi onda obraćali tom porukom ovde i ima li ta poruka neke praktične posledice po Srbiju? Đurić: Mi se sa našim porukama obraćamo svima. I onima koji su priznali nezavisnost Kosova i Metohije i nekada dodatni intenzitet ulažemo u unapređenje dijaloga upravo sa tim zemljama zbog toga što želimo da produbimo razumevanje za našu situaciju. Ne tražimo uvek da te zemlje imaju identičan pogled kao mi, ali makar da razumeju zašto je naš pogled takav kakav jeste. I to je već napredak. U zgradi UN možete da sretnete ministre, predsednike, monarhe država sa kojima nemamo svakodnevnu interakciju i za nas je to odlična prilika da osvežimo sliku o Srbiji i da promenimo na neki način sliku o našem regionu iz koga su uglavnom decenijama stizale negativne vesti. Pozvao sam ogroman broj kolega i da njihove zemlje budu zastupljene na EXPO izložbi u Beogradu 2027. godine, zbog toga što želimo da to ne bude forma, već da bude suština. I da zaista udaljene zemlje mogu da svoja pitanja, svoje teme i izazove donesu pred evropsku javnost i publiku. I mogu da kažem da smo lobirali za Expo. I jedan od fenomenalnih događaja kome sam bio domaćin, na kome je sinoć govorio i predsednik (Aleksandar) Vučić, ministarka (Jelena) Begović a prisustvovali su brojni ministri i drugi zvaničnici, poslao je novu sliku o Srbiji u svet. Glas Amerike: U trenutku aktuelnih napetosti između Zapada i Istoka, između Rusije i Amerike, kako kao šef diplomatije i kao neko ko je bio ambasador u Vašingtonu, vidite posete potpredsednika vlade Aleksandra Vulina Rusiji i njegove susrete sa tamošnjim zvaničnicima, pa i predsednikom Vladimirom Putinom? Đurić: Srbija nastoji da ima izbalansiranu spoljnu politiku, u kojoj su otvoreni kanali komunikacije sa svima u međunarodnoj zajednici. Ali Srbija, po pitanju rata u Ukrajini ima vrlo jasnu poziciju: podržava teritorijalni integritet Ukrajine u Ujedinjenim nacijama i na drugim forumima. I ne samo po ovoj temi, nego po svima drugim temama se čvrsto i dosledno drži međunarodnog prava. Ono što je problem je što nemaju svi jednake aršine kada je reč o ovoj temi. I pokušavamo da ubedimo naše partnere i sagovornike u međunarodnoj zajednici da teritorijalni integritet Srbije nije manje vredan od teritorijalnog integriteta bilo koje druge zemlje. Glas Amerike: Sastali ste se sa porodicama otetih izraelskih talaca. Predsednik Vučić se sastao sa izraelskim premijerom. Kakva je politika Srbije prema sukobu u Gazi i zbog čega je bila uzdržana na poslednjem glasanju u UN o rezoluciji o Gazi? Đurić: Srbija, pre svega, žali zbog tragičnog gubitka ljudskih života tokom sukoba na Bliskom istoku i mi smo, sada to mogu da kažem u susret godišnjici 7. oktobra i terorističkih napada Hamasa, snažno osudili taj teroristički čin. Istovremeno, mi imamo jednog našeg državljanina, to je Alan Ohel sa kojim sam i u rodbinskim odnosima, dakle koga tražimo i čije oslobađanje potražujemo. Ono što mislim je da je veoma važno da mi pozivamo na deeskalaciju tenzija. Srbija je podržala inicijative i SAD i EU kada je reč o primirju, ne samo u Gazi nego i na širem Bliskom istoku. Podsetiću da Srbija nije samo posmatrač već i daje aktivan doprinos stabilizaciji prilika u regionu. Mi imamo skoro 200 naših vojnika, naših sinova i kćeri, u misiji UNIFIL u Libanu, koji doprinose misiji UN da se taj konflikt ne otme kontroli i da se spreči tragedija i katastrofa na Bliskom istoku. Glas Amerike: U senatskom odboru za finansije američkog Kongresa vodi se istraga o poslovanju firme zeta bivšeg predsednika Trampa, Džereda Kušnera, "Affinity" koja će investirati u luksuzni kompleks bivšeg Generalštaba u Srbiji. U pismu, demokrata Ron Vajden koji predvodi tu istragu, je naveo da su srpski i albanski zvaničnici prišli kompaniji "Affinity" sa poslovnim predlozima za ulaganje. Dok ste bili ovde ambasador, da li ste imali bilo kakve kontakte ili saznanja o tom projektu? Đurić: Ono što mogu je da kažem da se ne mešam u rad pravosudnih organa ni srpskih institucija, a kamoli američkih i ono što mogu takođe da kažem je da Srbija i Sjedinjene Države imaju potpisane sporazume i kvalitetnu saradnju u oblasti pravosuđa. Zapravo, USAID je prethodnih dvadeset godina uložio mnogo u reformu srpskog pravosuđa, tako da ako i kada do bilo kakvih pitanja na tu temu dođe, svi srpski organi stajaće na raspolaganju američkim organima i Srbija će uvek pomoći da se sve istrage vode. Glas Amerike: A da li je sa vama neko razgovarao? Đurić: Ne. Glas Amerike: Zašto Srbija i dalje nema ambasadora u Vašingtonu od kada ste vi otišli, i kada će biti imenovan, da li čekate da se završe izbori u Sjedinjenim Državama 5. novembra? Đurić: Ambasador Vlada Marić, naš iskusni i sjajni ambasador, koji je u Indiji obavio fenomenalan posao i bio moj zamenik u Vašingtonu, u rangu ambasadora, trenutno otpravlja poslove u ambasadi, tako da Srbija ima predstavnika koji je u rangu ambasadora i u ne tako dalekoj budućnosti, veoma brzo, imenovaćemo i novog ambasadora u Vašingtonu. Glas Amerike: A što se čeka? Đurić: Odluka o imenovanju predstavnika u najmoćnijoj i najuticajnijoj zemlji zapadne civilizacije je izuzetno značajna i želimo da ona na najbolji mogući način doprinese razvoju naših odnosa koji su u prethodnim godinama značajno napredovali, tako da će Srbija biti i u narednom periodu dostojno predstavljena. Trenutno je, to mi je veoma važno da naši gledaoci znaju, ambasador Marić koji trenutno obavlja poslove je iskusan karijerni diplomata i ceo tim u Vašingonu nastavlja sa radom do imenovanja ambasadora koji će imati pun mandat.   Glas Amerike: Sastali ste se sa predstavnicima afričkih zemalja i govorili ste na samitu Pokreta Nesvrstanih i čini se da su ti susreti bili veoma intenzivni. Čak je i predsednik Vučić rekao da bi Srbija podržala veće prisustvo afričkih zemalja u Savetu bezbednosti UN. Da li nastojite da ojačate poziciju Srbije i kao, da kažemo, bafer zone ili nesvrstane u odnosu na aktuelni geopolitički trenutak? Đurić: Mogu da kažem da sam i sa predstavnicima više evropskih zemalja razgovarao o Africi zato što se zna u evropskim političkim krugovima da je Srbija cenjena kao naslednica, Beograd kao naslednik, države ili jedan od naslednika države koja je pomagala borbu protiv kolonijalizma, borbu za nezavisnost mnogih od tih država i te naše veze koje imamo u Africi se pokazuju kao komparativna prednost za našu ekonomiju, ali i u političkom smislu, tako da ćemo mi nastaviti da jačamo veze sa afričkim kontinentom. Da budemo snažan glas Afrike u Evropi zbog toga što svi danas pričamo, sa razlogom i sa pravom osuđujemo dešavanja u Ukrajini i na drugim mestima, ali niko ne govori o Sudanu, u kome stradaju stotine hiljada ljudi, u kome se takođe dešavaju stravični masakri ali toga nema u političkim diskusijama, a ponekada čak ni u javnosti dovoljno. Srbija želi da bude jedan od glasova Afrike u Evropi. https://www.glasamerike.net/a/marko-djuric-intervju-glas-amerike/7802050.html https://www.glasamerike.net/a/marko-djuric-intervju-glas-amerike/7802050.html Fri, 27 Sep 2024 21:50:24 +0200 IntervjuAktuelno voadigital@voanews.com (Jovana Đurović) Njujork — Evropska priča je najjači kohezivni faktor u crnogorskom društvu i vlada treba da fokusira svu energiju na pridruživanje EU, a različita pitanja treba rešavati tako da ne uzroukuju dalje podele u društvu, rekao je u intervjuu za Glas Amerike Ervin Ibrahimović, ministar vanjskih poslova i potpredsednik Vlade Crne Gore, koji učestvuje na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Šef crnogorske diplomatije je rekao da je zadovoljan učešćem "male, ali kvalitetne delegacije Crne Gore" u UN, koju ove godine ne predvode ni predsednik, ni premijer - kao što je to bilo ranije. "I to nije samo ocjena mojeg zadovoljstva, nego i ocjena naših partnera. Snažno su pozdravili naše učešće, našu konstruktivnu ulogu i ono što me raduje, Crna Gora ostvaruje jedan od svojih najvažnijih vanjsko-političkih prioriteta, a to je učešće na multilateralnom planu. I iskreno, mogu reći da Crna Gora ponovo potvrđuje da one zacrtane ciljeve ostvaruje. Posle svih ovih dana mogu sa zadovoljstvom da kažem da Crna Gora, iako mala država, treba i može da učestvuje u rešavanju globalnih problema, odnosno izazova", ističe crnogorski šef diplomatije. Glas Amerike: Crna Gora i dalje nema ambasadora pri misiji UN, pri NATO-u, nekim članicama EU, u Briselu, u Vašington je tek nedavno došao ambasador posle četiri godine. I čini se da je jedan od razloga za to neslaganje predsednika Jakova Milatovića i premijera Milojka Spajića. Razgovarali ste sa Milatovićem tim povodom, ima li nekih pomaka, hoće li biti novih imenovanja uskoro? Ibrahimović: Mi smo dobili od 1. septembra ambasadora u Vašingtonu i to je prvi korak da nova vlada jasno šalje poruku da želi da se snažno predstavi na međunarodnom planu, i da će u narednom periodu ekipirati u svim našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP) ambasadore i sve one koji će moći da predstave Crnu Goru najbolje. Ja to ne bih gledao tako, ja bih rekao da smo riješili da gledamo napred i da će u narednom periodu ipak sva naša DKP dobiti ambasadore, pa i ove koje ste vi pomenuli. Glas Amerike: U kom narednom periodu? Ibrahimović: Ja radim sve od sebe sa mojim timom i za sada sam zadovoljan kako to ide. Glas Amerike: Koliko taj politički sukob aktuelnog predsednika i premijera, ali i činjenica da u Vladi Crne Gore sede stranke bliske Rusiji, može da oteža put Crne Gore ka EU - pogotovo ako uzmemo u obzir da je taj proces u ovom trenutku otkočen? Ibrahimović: Ja bih opet stvari postavio drugačije u odnosu na vas, dozvolite mi to. Crna Gora ima jasan cilj, da bude 28. članica EU 2028. godine. Ti naši uspostavljeni ciljevi će usmeravati i sve ono što radimo na unutrašnjem planu. I vjerujem da će se 44. vlada, koja je inkluzivna, posvetiti svim reformama kako ne bismo, kao u prošlosti izgubili dragoceno vrijeme, kao što znate 12 godina pregovaramo. I vjerujem da su svi sada u vladi svjesni da treba snažno da radimo na reformama kako bi što prije postali punopravna članica EU. Ne samo da budemo članica EU, nego dok budemo usklađivali naše standarde i procese, samim tim i građani moraju osjetiti boljitak, vladavinu prava, standard i prosperitet našeg društva. Glas Amerike: Na čemu temeljite taj optimizam, pomenuli ste 2028. godinu, ako postoji politička nefunkcionalnost trenutno koja sabotira i mnogo manje stvari, kao što su ambasadori recimo? Ibrahimović: Vidite, ja bih ponovo drugačije definisao, ali dozvoljavam da novinari imaju svoj ugao gledanja. Ne treba mnogo podrstreka da zasnujemo naš optimizam da ćemo 2028. biti punopravna članica EU. Prije par mjeseci smo dobili pozitivan IBAR i to je dokaz ne da nam je neko poklonio, nego da je naše društvo spremno da radi za boljitak svojih građana. Ono što treba ipak, kao čovijek dijaloga i pomirenja koji gleda u budućnost, da naglasim - najjači kohezivni faktor trenutno u crnogorskom društvu je evropska priča. I tu šansu ne smijemo ispustiti, tu zasnivam svoj optimizam. Državnici moraju slušati svoje građane i moraju isporučiti rezultate koje građani očekuju. Tako da ja vjerujem da su svi u Crnoj Gori sada posvijećeni evropskim integracijama, usvajanju standarda, reformama i na koncu, da već 2028. u Briselu se zavijori crnogorska zastava. Glas Amerike: Nedavno ste sa ministrima iz Bošnjačke stranke, čiji ste predsednik, napustili sednicu vlade na kojoj je data saglasnost za postavljanje spomenika mitropolitu SPC Amfilohiju, zbog njegovih kontroverznih izjava. Da li će Bošnjačka stranka preispitati učešće u vladi, s obzirom na to da je u sporazumu o formiranju vlade rečeno da se o pitanjima koja dele društvo ne glasa ako se prethodno ne postigne saglasnost? Ibrahimović: Danas sam izuzetno zadovoljan kako naši partneri gledaju na Crnu Goru, srećan sam da žele Crnu Goru u EU i samim tim ću vam kroz to odgovoriti. Ulaskom Bošnjačke stranke u 44. vladu smo poslali jasnu poruku da evropske i evroatlatnske vrednosti nemaju alternativu i niko nema pravo da ugrozi to. Ja kao potpredsednik vlade, ministar vanjskih poslova i predsednik Bošnjačke stranke, svu svoju politiku zasnivan na tome i sa nama će moći da rade oni koji su toga svesni. Dakle, moramo se zalagati za vladavinu prava, inkluzivno društvo, jednakost ljudi, ali i poštovanje Ustava. Tako da, prije svega želimo dijalog, dogovor, i svaki naš istup ili neslaganje sa nekim ne znači svađu ili raskid, samo želimo da upozorimo da svi ovi procesi zahtjevaju opšti društveni konsenzus. I niko nema pravo da ugrozi ovaj naš evropski put. I to je naša poruka prilikom izlaska sa sjednice vlade. Glas Amerike: Znači da ostajete u vladi? Ibrahimović: Ponovo kažem, ukoliko ova vlada bude snažno posvećena evropskim vrijenostima, nemamo potrebe da izlazimo iz nje. Bošnjačka stranka, pošto je dala snažan doprinos ulasku Crne Gore u NATO, želi da bude jedna od onih koje će biti jedan od ključnih faktora ulaska Crne Gore u EU. Glas Amerike: Da li Vas brine uticaj SPC na vladu Crne Gore? Ibrahimović: Vidite, Crna Gora na zadovoljstvo svih je sastavljena uz toleranciju i ljubav svih građana Crne Gore. Sa druge strane, SPC kao i druge vijerske zajednice su deo tog kolorita Crne Gore. Ali, sa druge strane, treba da znamo da svi ne mogu biti iznad zakona i ono što je glavno - moramo sačuvati sekularni karatkter države. Dakle, ponavljam, svi zajedno treba da pravimo bolji život, ljepšu, bolju, prosperitetniju Crnu Goru, i vjerujem u narednom periodu će svi biti svijesni te odgovornosti i da ćemo dostići vanjski cilj kao što smo to postigli kao kad smo postali punopravna članica NATO alijanse. Prilikom razgovora i sa državnim sekretarom i sa važnim ljudima u Stejt departmentu, vidjeli smo koliko oni cijene naše učešće u NATO-u, sve ono što Crna Gora radi i koliko nam daju snažnu podršku kada je u pitanju demokratizacija našeg društva i put Crne Gore ka EU. Tako da vjerujem da ono što je konsenzus - evropska perspektiva Crne Gore, danas niko nema pravo i vjerujem da neće imati snage da ugrozi evropski put. Bošnjačka stranka će dati snažan doprinos da istrajemo da na tom putu. Glas Amerike: Jedno od kontroverznih pitanja su i izmene Zakona o dvojnom državljanstvu koje podržavaju prosrpske stranke i premijer Spajić, opozicija se tome protivi, a Evropska komisija je upozorila da Crna Gora ne treba da donosi zakone koji je skreću sa njenog strateškog puta. Kakav je stav Vaše stranke po tom pitanju? Ibrahimović: Ponoviću, ovih dana smo dobili jasnu poruku od naših partnera i prijatelja, da usredsredimo svu energiju za usvajanje evropskih standarda i reformi. Tako da pozivam sve u Crnoj Gori da usredsredimo energiju u tom smjeru, a posebno moramo biti pažljivi da ne pokrećemo ona pitanja koja će polarizovati naše društvo i ne mogu donijeti dobar kvalitet Crnoj Gori. Dakle, ja odavde poručujem svima - usredsredimo energiju na reformski proces, a sva ova pitanja koja se tiču interesa građana, rešavaćemo kroz zakone, ali da kažem - ne u onom smjeru koji će podijeliti naše društvo. Ponavljam, naš društveni konsenzus i fokus su evropske integracije, a pozivam moje kolege da ne pokreću inicijative koje ne vode u tom smjeru. https://www.glasamerike.net/a/ibrahimovic-za-glas-amerike-intervju-vlada-crne-gore-un-amfilohije-eu/7799201.html https://www.glasamerike.net/a/ibrahimovic-za-glas-amerike-intervju-vlada-crne-gore-un-amfilohije-eu/7799201.html Wed, 25 Sep 2024 21:48:42 +0200 Intervju voadigital@voanews.com (Jovana Đurović, Milena Đurđić) BEOGRAD — Punih osam sati trajao je televizijski prenos razgovora o iskopavanju litijuma u dolini Jadra koji su sa građanima u Ljuboviji u subotu vodili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i čelnici Rio Tinta, među njima i izvršni direktor te kompanije Jakob Stausholm. Uz povremena skretanja sa teme u vidu molbi građana najčešće usmerenih na unapređenje lokalne putne infrastrukture, javnost je mogla da čuje da bi ono što najviše brine građane moglo da se definiše kroz nekoliko pitanja: uticaj na podzemne vode, deponovanje otpadnih materijala, uticaji korišćenja sumporne kiseline i mogućnost uzgoja poljoprivrednih dobara u neposrednom okruženju rudnika. Uz uveravanja da je kompaniji Rio Tinto prioritet zaštita životne sredine i odnos sa lokalnim stanovništvom i uz šest obećanja koje je javno izneo, Jakob Stausholm je poručio da niko ne treba i ne sme da živi u strahu da će planirani podzemni rudnik biti štetan, da je uveren da bi taj projekat doneo velike benefite državi Srbiji, ali da nikada do sada nisu bili izloženi tolikoj količini dezinformacija kao što je to slučaj sa "Jadrom". „Postoje neopravdani, ali i opravdani strahovi i ljudi su sa pravom zabrinuti“, kazao je, između ostalog predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Iako kažu da je dobro čuti stručnjake iz kompanije Rio Tinto, deo javnosti u Srbiji osvrnuo se i na ulogu predsednika Srbije tokom javne rasprave. Smatraju da su odgovori koje su građani mogli da čuju od njega uglavnom bili politički, a da je njegovo učešće u javnoj raspravi politički manevar sa jednim ciljem - održavanje visokog rejtinga ukoliko se rudnik u Gornjim Nedeljicama zaista i otvori. Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji za Glas Amerike subotnji razgovor o iskopavanju litijuma definiše kao mehanizam takozvanih „spin diktatura“. „Ta potreba da se opšti direktno sa narodom, bez posrednika, pogotovo u kriznim vremenima, isključujući sistem institucija i izvodeći ih izvan njihovog regularnog toka funkcionisanja, sa praktično marginalizovanjem ne samo opozicije već i sopstvenog partijskog i državnog korpusa nije ništa novo u odnosu na dosadašnju praksu populista, ali je ovom prilikom prilagođeno situaciji na lokalu i opsluženo maksimalnom kontrolom nad medijima i drugim resursima moći. Suština takvog spinovanja je da jednostavno preusmeravate pažnju i upravljate njome kad god se nađete u nekom kriznom kontekstu u kom nemate većinu“, kaže dodajući da je srpski predsednik taj mehanizam doveo do savršenstva. Redakcija Glasa Amerike uputila je pitanja vezana za javnu diskusiju održanu u subotu i kompaniji Rio Tinto, ali nisu mogli da nam obezbede odgovore do objavljivanja ovog teksta, već su rekli da će to učiniti sutra tokom dana. Lider opozicionog Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović stava je da su građani u Ljuboviji mogli da čuju „sve, samo ne stručan razgovor“. „Osnovno pitanje koje je trebalo postaviti Rio Tintu i Vučiću jeste: Gde to Rio Tinto eksploatiše litijum u svetu? Rio Tinto nema apsolutno nikakva iskustva u eksploataciji litijuma jer za svih 150 godina koliko postoje nemaju nijedan rudnik litijuma. A oni se ovde predstavljaju kao nekakav ekspert koji će primeniti sve najsavremenije tehnologije“, kaže. Ističe da je neumesno da se predsednik države, kako kaže - „stavlja na stranu jedne kompanije“ i dodaje da on nije taj koji bi trebalo da se bavi pitanjem rudarenja litijuma. „Pitanje nad pitanjima je – ko je taj koji na kraju presuđuje da li će se kopati i ko je taj čija je poslednja? Skupština je mesto gde se o tome treba da se raspravlja i opozicija je sada ponovo pokrenula inicijativu da se o tome raspravlja, ali kroz Zakon o zabrani iskopavanja bora i litijuma za koji je pre dve godine sakupljeno 38.000 potpisa koji su negde „nestali“ i to je pokazatelj da je već tada prekršen Ustav“, dodaje sagovornik Glasa Amerike. Predstavnici opozicionih stranaka održaće u utorak konferenciju za medije na kojoj će zahtevati održavanje vanredne sednice o izmenama Zakona o rudarstvu i energetici koji podrazumeva zabranu primenjenih istraživanja i eksploatacije litijuma i bora. Jovanović navodi da „kompaniju koja je iza sebe napravila ekocid na desetinama mesta ne treba puštati u kuću“ i da će građani, ukoliko ne bude rasprave u Skupštini – to pokazati na ulici. Upitan da se izjasni kako vidi budućnost građanskog nezadovoljstva zbog projekta iskopavanja litijuma u Srbiji, on za Glas Amerike kaže: „Ovo što se trenutno dešava je proces opšte pobune protiv iskopavanja litijuma i Rio Tinta koji se dešava od 2022. godine. Biće tu različitih faza, ali energija protiv ovog projekta postoji. Onog momenta kada se eventualno budu pojavili bageri Rio Tinta imaćemo neminovno sukobe na terenu“, navodi. Dodaje da će u međuvremenu litijum biti „stalna tema“ i da njegov pokret ne želi da građani „žive u zemlji u kojoj se ne umire masovno od zagađenja vazduha, u kojoj se reke ne guraju u cevi i ne seku se šume.“ „Mi moramo doneti potpuno novi zakon o zaštiti životne sredine koji će biti iznad svih drugih zakona koji će biti podređen prirodi i njenoj zaštiti a do tada ćemo imati ovu krizu“, zaključuje Aleksandar Jovanović. Profesor Zoran Stojiljković stava je da do „neminovnih sukoba na terenu“ neće doći. „Ja mislim da je ta vrsta političkog zrenja nakon ove tri i po decenije višepartizma došla do te mere da ne treba očekivati neku vrstu otvorenih sukoba pristalica različitih pozicija, a to je ono što je nepoželjno i za režim“, kaže. On smatra da Aleksandar Vučić sada pokušava da marginalizuje pitanje iskopavanja litijuma, da kupi vreme i da poboljša svoju poziciju unutar zemlje i izvan nje. „Taj dijalog se sada pojavljuje kao neka vrsta zamene za dosta brojne proteste koje smo imali. On se vodi bez ikakvog dnevnog reda i institucionalnog okvira, priča se prolongira na naredne dve godine čime se smanjuje urgencija tog pitanja. Istovremeno, očito je da se sporazumom o strateškim mineralnim sirovinama hoće pokazati podrška Evropske unije i da je to jedan od uloga na evropskom putu Srbije. Vidite da podrške opoziciji sa tzv. kolektivnog zapada nema i time se praktično dobija prostor čiju širinu Vučić dodatno amortizuje pričom o eksponencijalnom rastu, skoku u budućnost i time onda praktično preusmeravate agendu. Svestan toga da su građani zabrinuti i okolnosti koje prate taj projekat on će prosto surfovati između različitih opcija kako bi, uz pomoć istraživanja javnog mnjenja koje svakodnevno dobija - pretrpeo što manju štetu. I to je, opet kažem, školski primer spin diktatora“, zaključuje sagovornik Glasa Amerike. https://www.glasamerike.net/a/litijum-rudnik-jadar-riotinto-srbija-rasprava-ljubovija-vucic-stojiljkovi%c4%87-spin-diktatura-jovanovic-skupstina/7777207.html https://www.glasamerike.net/a/litijum-rudnik-jadar-riotinto-srbija-rasprava-ljubovija-vucic-stojiljkovi%c4%87-spin-diktatura-jovanovic-skupstina/7777207.html Mon, 09 Sep 2024 19:02:01 +0200 AktuelnoBalkanIntervjuNauka i tehnologijaDruštvo voadigital@voanews.com (Stefan Miljuš) Vašington — Rudnik litijuma je prilika za Srbiju da produbi veze sa Evropskom unijom i pozicionira se kao lider u industriji koja će biti veoma važna u budućnosti, ali o tome da li će rudnika i biti treba da odluči narod u Srbiji, rekao je u intervjuu za Glas Amerike Džefri Pajat, pomoćnik državnog sekretara SAD za energetske resurse. Dodao je i da zapadne zemlje traže alternativu u snabdevanju litijumom, jer u velikoj meri zavise od Kine. Pajat je odgovorio i na tvrdnje iz Moskve da Zapad ruši vlast u Srbiji kroz proteste protiv litijuma i istakao da je situacija suprotna - da Amerika podržava vlast u Srbiji u vezi sa projektom "Jadar" i Rio Tinto. Glas Amerike: Gospodine Pajat, više puta ste iskazali podršku projektu „Jadar“ u Srbiji. Zbog čega je taj projekat važan za SAD? Pajat: Ovo je važan projekat za SAD iz nekoliko razloga. Najpre, to je prilika da se prodube veze između EU i Srbije, što je cilj američke politike već godinama. Takođe, važan je deo našeg partnerstva sa EU kako bismo ubrzali energetsku tranziciju i kako bismo proizveli velike količine ključnih minerala potrebnih za ispunjenje cilja koji svi želimo - a to je smanjenje emisija ugljen-dioksida u našim ekonomijama. Glas Amerike: Kažete da je ovo pitanje važno zbog jačanja veza Srbije i EU, ali da li je važno za Srbiju? Pajat: O tome treba da odluči narod u Srbiji. Moje mišljenje je da je ovo generacijska prilika za Srbiju da se postavi na lidersku poziciju u industriji koja će biti jako, jako važna u budućoj konkuretnosti u SAD, Evropi i izvan. Svi mi smo isuviše zavisni od jedne zemlje - Kine, koja kontroliše veliki deo rudarenja i prerade ovih energetskih minerala. Postoji sistematski pokušaj u EU, SAD da diversifikuju lanac snabdevanja. Pitanje odakle će ta diversifikacija da dođe je i dalje otvoreno. Ali Srbija, zbog svoje geologije, ima jedinstvenu priliku da igra globalno značajnu ulogu u tom procesu. Glas Amerike: Da li je Americi potreban litijum iz Srbije kako bi smanjilla zavisnost od Kine? Pajat: Prvo, treba nam drastično povećanje ovih minerala da bismo ispunili klimatske ciljeve. Na primer, do 2040. godine moramo da povećamo globalne zalihe litijuma 42 puta, kako bismo radili po planu energetske tranzicije. Razvijaćemo litijum gde god ga nađemo. U Americi imamo nekoliko novih tekućih projekata, Sekretarijat za energetiku se provizorno obavezao da uloži dve milijarde dolara u postrojenje za preradu litijuma u Nevadi. Pre nekoliko nedelja sam bio u Belo Horizonteu, u Brazilu, gde sam razgovarao sa predstavnicima američke kompanije koja tamo radi na popunjavanju brazilskih rezervi. Pričamo o tome širom sveta, ali desilo se da su u Evropi, u Srbiji pronađene jedne od najboljih rezervi litijuma. Glas Amerike: U SAD radi jedan rudnik litijuma, u Nevadi, ali postoji još nalazišta u toj državi, Severnoj Karolini, Kaliforniji. Ako je litijum toliko potreban, zašto se ne kopa ovde? Pajat: Kopamo, pomenuli ste Nevadu. Vidite, SAD imaju dugačku istoriju rudarenja, baš kao i Srbija. Pomenuli smo Kaliforniju, cela ekonomska priča te države počinje rudarstvom i zlatnom groznicom. Kalifornija sada predvodi put vađenja litijuma iz slane vode. Moramo da iskoristimo svaku priliku koju imamo pred sobom. Ali, želim da budem veoma, veoma jasan: o tome kako Srbija razvija svoje resurse treba da odluči narod u Srbiji. Ja sam ovde da vam kažem da, sa američkog stanovišta, vidimo generacijsku priliku za Srbiju da zauzme lidersku poziciju, ne samo u rudarenju litijuma. Moramo da razvijemo i preradu ovih minerala i damo dodatu vrednost. Evropa, kao i SAD, kreće se brzo ka elektrifikaciji saobraćaja i potrebno nam je mnogo više minerala za baterije, ali su nam potrebne i baterije, ćelije, proizvodnja automobila. U svemu tome Srbija može da ima značajnu ulogu, posebno u evropskom lancu snabdevanja. Glas Amerike: U Evropi ima nekoliko projekata litijuma, ali još niko nije počeo rudarenje. Kritičari projekta „Jadar“ kažu da je uloga Srbije da bude "rudarska kolonija za bogate zemlje". Kako Vi to vidite? Pajat: Odgovor je da Srbija treba da počne sa proizvodnjom vrednijih stvari, to je ono što pokušavamo da radimo i ovde u SAD, i tu se naši interesi poklapaju. Jer sad imate situaciju da se litijum iz zemalja kao što je Brazil stavlja na brodove i šalje u Kinu na preradu. I to nije održivo rešenje u pogledu energetske održivosti, niti ekonomskog razvoja. Glas Amerike: Mnogi u Srbiji, sa raznih strana političkog spektra, protive se kopanju litijuma zbog zabrinutosti za životnu sredinu. Sa jedne strane, Rio Tinto je imao slučajeve zagađenja životne sredine usled rudarenja, sa druge strane vlasti u Srbiji su pokazale da ne mogu uvek da nateraju strane investitore na poštovanje ekoloških propisa. Imajući sve to u vidu, zašto mislite da je ovo "generacijska prilika" za Srbiju? Pajat: Da počnem sa industrijom rudarenja, jer to je globalno pitanje, i mi radimo na tome ovde u SAD - kako da razvijemo tehnologije rudarenja koje više čuvaju okolinu, lokalne zajednice…Nećemo moći da ispunimo svoje energetske ciljeve ako ne povećamo količine ovih materijala, a to moramo da radimo na najodrživiji mogući način. Zato i naglavašamo visoke standarde. Takođe sam uveren u jednu stvar: da će zapadna kompanija poput Rio Tinta, koja je predmet revizije svojih akcionara, koja mora da se uskladi sa propisima na svim tržištima na kojima radi, imati mnogo više standarde nego kompanija iz Kine, ili neki drugi netransparentni akter. A naročito jer je povezana sa velikim evropskim proizvođačima automobila - čije je najveće bogatstvo upravo njihov brend. Jel mislite da će Mercedes da „zagadi“ svoj brend koristeći resurs koji nije proizveden na održiv način? Ja ne mislim da hoće, jer su uložili isuviše novca u negovanje tog brenda. Glas Amerike: Kako komentarišete optužbe iz Rusije da Zapad, kroz proteste protiv Rio Tinta, želi da destabilizuje situaciju i sruši vlast u Srbiji? Pajat: To je potpuno besmisleno. Mnogo stvari u ruskom ratu informacijama je odsečeno od činjenica, od stvarnosti. Posmatram to već deceniju i po. Mi podržavamo vlast u Srbiji i njenu poziciju u ovom projektu. Zašto bismo, zaboga, onda bili zainteresovani da negujemo opoziciju? Jasno je da postoji samo jedna zemlja koja je zainteresovana da drži Srbiju ranjivom i zavisnom. I poslednji put kad sam proveravao, to je bila Ruska Federacija.   https://www.glasamerike.net/a/intervju-dzefri-pajat-litijum-jadar-rio-tinto/7750229.html https://www.glasamerike.net/a/intervju-dzefri-pajat-litijum-jadar-rio-tinto/7750229.html Wed, 21 Aug 2024 04:50:13 +0200 Intervju voadigital@voanews.com (Jovana Đurović) Vašington — Bivši američki ambasador pri NATO-u Kurt Volker izrazio je u intervjuu za Glas Amerike zabrinutost zbog učešća proruskih stranaka bivšeg Demokratskog fronta, koje su se protivile članstvu u alijansi, u rekontruisanoj Vladi Crne Gore. Poručio je da ne bi volio da Crna Gora bude kao Gruzija, koja trpi oštre posljedice na međunarodnom planu zbog pojedinih poteza vlade te zemlje. U crnogorsku vladu su ušli i predstavnici Bošnjačke stranke, a premijer Milojko Spajić ju je nazvao istorijskom. “Imamo istorijsku većinu, koja je testament da će Crna Gora biti stabilna i da će zemlja moći da se posveti suštinskim temama, integracijama, ekonomiji i socijalnoj politici”, rekao je Spajić, obrazlažući prijedlog o rekonstrukciji Vlade u skupštini, i dodao da je “Crna Gora najpomirenija u svojoj istoriji”. “Ova vlada je, sa tolikom većinom, garant stabilnosti i zrelosti i to je pokazatelj koliku ozbiljnost projektuje ova vlada. To je pokazatelj svima vani, mi postajemo primjer u regionu kako svi zajedno mogu da žive u miru”, naveo je Spajić. Volker, jedan od vodećih eksperata za američku spoljnu politiku i nacionalnu bezbjednost - koji trenutno radi za konsultantsku BGR grupu u Vašingtonu, ocijenio je međutim da se u Crnoj Gori povlače neki potezi koji bi mogli da je udalje od Zapada i da bi crnogorske vlasti trebalo da saslušaju najnovije poruke iz Vašingtona i Brisela posle rekonstrukcije vlade. "U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vrijeme par bivših vlada, gdje vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje. Vlada, predsjednik i premijer govore prave stvari o Evropskoj uniji i kretanju Crne Gore ka Zapadu. Istovremeno, vidite korake koji je čini se udaljavaju od toga. I zaista brinem da ćemo sada sa prosprskim i proruskim elementima u vladajućoj koaliciji, vidjeti više napora da se Crna Gora vrati unazad. Naročito brinem zbog napora da se promijene pravila popisa i da se ljudima koji sada nisu crnogorski državljani i ne žive u Crnoj Gori dozvoli da glasaju na crnogorskim izborima, jer zbog toga postoji opasnost da se promijeni odnos snaga u zemlji, na uštrb prozapadne većine koja je vodila zemlju veći dio njene nezavisnosti", rekao je Volker za Glas Amerike. Glas Amerike: A koji su to konkretno koraci koji Crnu Goru udaljavaju od Zapada? Volker: To je jedna mala stvar za drugom, ali sve zajedno predstavljaju isti smjer. Imate nepotrebno provociranje Hrvatske, pokretanjem pitanja koncentracionog logora u Jasenovcu, zatim imate višegodišnju ulogu Srpske pravoslavne crkve u promovisanju ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna. Tu su i odnosi sa (predsjednikom Srbije Aleksandrom) Vučićem, odbacivanje slučaja protiv učesnika u pokušaju puča 2016. godine. Znači jedna mala stvar za drugom. I ne bi sve, odvojeno posmatrano, izazvale zabrinutost. Međutim, zabrinjavajuće je kada se posmatraju zajedno, uz retoriku nekih od tih prosrpskih i proruskih stranaka koje su sada dio vlade. Glas Amerike: Odnosi Crne Gore i Hrvatske su napeti od kako je u crnogorskom parlamentu, posle napretka Crne Gore na putu ka EU, usvojena rezolucija o Jasenovcu. Hrvatska je na to uzvratila odlukom da lidera tri stranke - koje su dio vlade - proglasi personama non grata, Andriju Mandića, Milana Kneževića i Aleksu Bečića. Kakva se poruka time šalje Zapadu? Volker: To je komplikovano, zato što iskreno, i Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni. Međutim, ovdje je riječ o šteti koju je crnogorska strana sama sebi nanijela. Potpuno nepotrebno. I sankcionisanjem tih zvaničnika, Hrvatska pokušava da upozori da se ne ide tim putem. Crnogorski građani veoma žele da zemlja bude punopravna članica Evropske unije što je prije moguće. I sam premijer to govori. Prošlog mjeseca je naveo da je probijen led i napravljen veliki korak. Istovremeno, ako vam susjedna članica EU sankcioniše neke zvaničnike, to nije način da se uđe u uniju. Glas Amerike: Američka ambasada je u prvoj reakciji na rekonstrukciju crnogorske vlade izrazila zabrinutost zbog učešća stranaka koje nisu osudile rusku agresiju na Ukrajinu i ne podržavaju sankcije protiv Rusije. Evropska unija upozorila je na akcije koje bi mogle da budu suprotne putu zemlju ka EU. Šta vam te reakcije govore o tome kakvo je generalno mišljenje u SAD i EU kada je riječ o crnogorskoj vladi? Volker: Same reakcije su prilično blage. Ali ako to uporedite sa činjenicom da ih, u prethodnim slučajevima, nije bilo, onda je to pokušaj SAD i EU da i dalje budu pozitivni i diplomatski, da zadrže pravi ton, ali i da sada izraze zabrinutost što ranije nije uvijek javno urađeno. Znači, bez obzira na to koliko su blage, nadam se da ih vlasti u Crnoj Gori uzimaju u obzir. Glas Amerike: Da li će SAD i EU i ovog puta usvojiti pristup da sačekaju i vide šta će se dogoditi u Crnoj Gori? Volker: Mislim da bi ljudi trebalo ozbiljno ovo da shvate. Kao što sam za ono što crnogorska vlada radi opisao kao trend, takođe bih reakciju iz SAD i EU posmatrao kao trend. Znači, ako vlada to nastavi, i reakcije će se nastaviti i eskalirati. Ukazao bih na primjer Gruzije koja je bila lider u grupi zemalja sa Ukrajinom i Moldavijom. Lider u smislu pripravnosti za NATO, EU, primjenu reformi i sa javnošću snažno posvećenoj članstvu u NATO-u i uniji. I tokom nekoliko godina, vlada u toj zemlji je radila slične stvari, podrivala smjer zemlje ka Zapadu i orijentisala je da bude više usklađena sa Rusijom. Amerika i Evropa su prilično sporo na to reagovale i odgovorile. Ali zato što su se ti potezi nastavljali, odgovor je postajao sve oštriji. Sada u Kongresu imate prijedlog zakona o uvođenju sankcija protiv Gruzije i prilično je nevjerovatno da smo došli do te faze. Već su uvedene neke sankcije kada je riječ o vizama. Ne bih volio da Crna Gora prati taj šablon, koji vidimo sada sa gruzijskom vladom. Glas Amerike: Postoji li opasnost za to u Crnoj Gori? Volker: Da, postoji. Definitivno postoji opasnost, ne samo u Crnoj Gori. To vidite i u drugim zemljama. Trenutno sam malo zabrinut zbog Bugarske, zatim šta će se dogoditi ako vlada Moldavije ne bude ponovo izabrana naredne godine. Međutim, vidite to u Crnoj Gori koja je, naravno, već članica NATO-a. Tako da je to zabrinjavajuće. Glas Amerike: Na šta će američki zvaničnici, barem oni koji su u Stejt departmentu zaduženi za Zapadni Balkan, obraćati pažnju kada je riječ o Crnoj Gori? Volker: Vašingtonu je sada u potpunosti odvučena pažnja zbog domaće politike i izbora. Kao što znate, bivši predsjednik Tramp je republikanski kandidat i vodi u anketama. Predsjednik Bajden najavio je da više neće biti demokratski kandidat i izgleda da će to biti potpredsjednica Haris. Svi koji su na pozicijama u vladi sada su na neki način opsjednuti time i paralisani zbog te situacije. Američka ambasadorka u Crnoj Gori i pomoćnik državnog sekretara O'Brajen su dvije osobe na koje treba obratiti pažnju, zato što su oni ti koji će održavati politiku tamo, na karijernom, profesionalnom nivou. To će biti važno narednih osam mjeseci. Glas Amerike: Da li će to što su sada u vladi anti-NATO stranke uticati na poziciju Crne Gore u alijansi? Crnogorski premijer je tokom nedavnog učešća na samitu u Vašingtonu naglasio da je Crna Gora pouzdan partner i da će tako i ostati. Šta Vi mislite? Volker: NATO neće unaprijed reagovati, na osnovu sumnje da bi Crna Gora mogla nešto da uradi. NATO to neće raditi. Dok god Crna Gora ispunjava obaveze, niko neće uraditi ništa. Međutim, u situaciji gdje imate te stranke u vladajućoj koaliciji, sada postoji rizik da će Crna Gora uraditi nešto što će stvoriti problem sa NATO-om. Takvog rizika ne bi bilo bez njih. I zato smo tu gdje smo i zato ljudi izražavaju zabrinutost. Ali treba da sačekamo i nadamo se da neće uraditi nešto glupo. Glas Amerike: A šta bi bile posljedice, da li bi NATO recimo oklijevao da podijeli informacije sa crnogorskom vladom? Volker: Da. To je očigledna stvar i to sam pominjao u ranijim intervjuima. To bi bio očigledan korak koji bi NATO prvo preduzeo ako bi postojala situacija gdje bi ste imali politiku koja bi išla u korist protivnika Alijanse. Prva stvar bi bilo da se zaustavi dijeljenje informacija. Jednom je to urađeno sa Grčkom za vrijeme vojnog puča. Takođe i sa Portugalom kada su imali diktatora na vlasti. Međutim, ušli biste u situaciju gdje s jedne strane NATO odluke donose konsenzusom, a s druge bi moglo da bude dogovora unutar alijanse, obično pod ovlašćenjem generalnog sekretara, da se ne dijele informacije. Mogli bi ste i da budete isključeni sa sastanaka. Glas Amerike: Da li postoji opasnost da Crna Gora, na primjer bude kao Mađarska, koja je članica NATO-a, ali neusklađena sa nekim vodećim stavovima? Volker: Tu je pitanje šta će raditi vlada u Crnoj Gori. To nije slučaj u ovom trenutku. I ne mora da bude slučaj. Ali ako se ovo polako udaljavanje zemlje od zapadne orijentacije naglo ubrza, onda mislim da će to biti slučaj. Glas Amerike: Premijer Milojko Spajić ističe da će rekonstruisana vlada ostati usredsređena na put ka članstvu u EU. Opozicija tvrdi da će biti pod većim uticajem Beograda i Moskve. Šta Vi mislite, šta čeka Crnu Goru u budućnosti? Volker: Postoji rizik. Vidite koji su igrači, kakve su im izjave, s kim su povezani, kakve su neke od politika koje zastupaju. Ako to postane vladina politika, potezi crnogorske vlade, onda je to stvaran problem. I to se uklapa u širi šablon - šablon odnosa Srbije sa Rusijom, odnosa SPC sa ruskom pravoslavnom crkvom, napora da se podriju prozapadne snage u Bugarskoj, razvoja događaja u Gruziji, Moldaviji. To je zabrinjavajući trend. Rusija povlači puno poteza da pokuša da proširi uticaj i poremeti napredak ka evro-atlantskim institucijama u mnogim zemljama u regionu. Tu možemo da dodamo Republiku Srpsku, Sjevernu Makedoniju. To se ne događa slučajno. I nije se u potpunosti ostvarilo. Vlada u Crnoj Gori ima šansu da ne dozvoli da se to dogodi. https://www.glasamerike.net/a/kurt-volker-intervju-crna-gora-vlada-rekonstrukcija/7713100.html https://www.glasamerike.net/a/kurt-volker-intervju-crna-gora-vlada-rekonstrukcija/7713100.html Fri, 26 Jul 2024 04:24:21 +0200 IntervjuAktuelnoBalkan voadigital@voanews.com (Milena Đurđić) Vašington/Hag — “Rezolucija o sećanju na genocid u Srebrenici, usvojena u Ujedinjenim nacijama, pokazala je značaj rada Međunarodnog krivičnog suda i Rezidualnog mehanizma za utvrđivanje istine i verodostojnih informacija”, izjavila je Grasijela Gati Santana - predsedavajuća internacionalnog tribunala, koji je nasledio međunarodne krivične sudove za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. U intervjuu Glasu Amerike Gati Santana je podvukla da je rezolucija, koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila krajem maja, zasnovana na činjenicama koje su utvrdili međunarodni sudovi. “Tako doprinosimo njenom uticaju u regionu i pokušavamo da ostvarimo pomirenje – jer pravda i prihvatanje istine su preduslovi za to – svuda, pa i u bivšoj Jugoslaviji”, istakla je predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u razgovoru povodom dvadeset devete godišnjice genocida u Srebrenici – masovnog zločina nad bošnjačkim stanovništvom u Bosni i Hercegovini. U presudama međunarodnih i regionalnih sudova masovno ubistvo više od 8.000 građana Bosne i Hercegovine (BiH) u području Srebrenice 1995. godine okarakterisano je kao genocid. Isto je učinio i Međunarodni sud pravde u Hagu po tužbi BiH protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). U odluci iz 2007. ukazano je da tadašnje vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da spreče i kazne zločin genocida u Srebrenici jula 1995, ali i da nisu počinile, učestvovale, niti podsticale njegovo izvršenje. Zvanični Beograd i bosansko-hercegovački entitet Republika Srpska, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova, ne priznaju genocid i karakterišu ga kao zločin masovnih razmera.   Takođe, poslednje bezmalo tri decenije aktuelni su negiranje, relativizacija i umanjivanje genocida u Srebrenici. “Na političkim vlastima ili društvu u celini je da razmotre zašto dolazi do toga. Ponekad su takve reakcije - poricanje činjenica utvrđenih u sudnici direktno povezane sa ličnim interesima nekih političara, ili načinom razumevanja istorije - što je pogrešno. Nije zasnovano u onome što se zaista dogodilo, već ponekad na lažnim informacijama. Jedan od mojih prioriteta kao predsedavajuće, sada kada smo ušli u rezidualnu fazu, je da zaštitim zaostavštinu suda i mehanizma, kao i da javnosti učinimo dostupnim informacije kojima raspolažemo - što su činjenice utvrđene van razumne sumnje. To je veoma važan deo našeg mandata koji može doprineti razumevanju javnosti. Ne možete diskutovati na pravi način – ukoliko ne znate istinu”, objašnjava za Glas Amerike sudija Gati Santana. Prema njenim rečima, kada je istina nejasna - otvara se prostor za iznošenje netačnosti. “Zato raspolažemo Programom za informisanje zajednica pogođenih sukobima. Usredsređen je na učenike i predavače istorije kako bi im se pomoglo da koriste informacije. Važno je koristiti arhive da bi se saznala istina: šta se dogodilo, šta je dokazano u sudnicama… To može biti veliki doprinos da bi se izbegao revizionizam, novi narativi koji se dešavaju”, što se, kako kaže sudija Gati Santana, ne može poreći. Glas Amerike: Na junskom brifingu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija upozorili ste da se Srbija opire izručenju funkcionera Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjerice Radete koji se terete za nepoštovanje suda. Postoji li način da se to pitanje reši? Gati Santana: Proteklo je devet godina otkako je izdat nalog za prebacivanje gospodina Jojića i gospođe Radete u Hag na suđenje zbog nepoštovanja suda. Srbija nije poštovala taj nalog. Rad suda zasnovan je na sedmom poglavlju Povelje Ujedinjenih nacija i sve države su dužne da sarađuju sa nama. To važi i za Srbiju - koja treba da se pridržava onoga što je odlučeno. Savetu bezbednosti je do sada tri puta ukazivano na to. Svaki put podsećam na taj slučaj kada podnosim izveštaje Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti UN. To čine i brojne države. Nažalost, Rezidualni mehanizam na raspolaganju nema nikakvo sredstvo da ih primora da dođu u Hag. Srbija treba da uvidi da je potrebno postupiti po nalogu koju je izdao sudija. Drugih objašnjenja nema - oni to treba da urade. Glas Amerike: Da li su vlasti Srbije dale bilo kakvo objašnjenje zašto ne postupaju po odluci sudije? Gati Santana: Na sednicama Saveta bezbednosti o radu Rezidualnog mehanizma Srbija uvek iznosi svoje razloge. Međutim, ocenila bih ih kao irelevantne jer ne mogu biti suprotstavljeni naredbama institucije čije je postojanje zasnovano u sedmom poglavlju Povelje Ujedinjenih nacija. Toga je potrebno da se pridržavaju, da postupe po sudskoj odluci.   Glas Amerike: Da li bi Srbija mogla snositi posledice ukoliko nastavi da se oglušuje o naredbu za izručenje optuženih? Gati Santana: To je u nadležnosti država i Saveta bezbednosti UN. Oni odlučuju o primeni mogućih sankcija i njihovoj vrsti. Mogu, međutim, postojati i neke druge posledice - povezane sa nastojanjima članstva Srbije u Evropskoj uniji. Na tom putu trebalo bi da budu usaglašeni sa našim odlukama. Ipak, Savet bezbednosti je telo koje u tim slučajevima reaguje i odlučuje o eventalnim restrikcijama. Glas Amerike: Presuda Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću poslednji je proces koji je obuhvatao vojno-političke zvaničnike i učesnike rata u bivšoj Jugoslaviji. Smatrate li da su Međunarodni krivični sud, a kasnije i Rezidualni mehanizam ispunili svoju svrhu? Gati Santana: Rad je bio uspešan i mislim da je obavljen važan posao. Tokom mandata Međunarodnog krivičnog suda optužena je bila 161 osoba. I to za teške zločine. Pokazano je da, bez obzira koliko su ti pojedinci bili značajni ili imali uticajan politički položaj, moraju se suočiti sa pravdom - ukoliko su počinili zločin. Reč je o prvim sudovima koji su interpretirali Konvenciju o genocidu i pomogli razvoj međunarodnog prava - što je očigledno u vezi sa rezolucijom o genocidu u Srebrenici. Zaključci presuda pomažu razumevanju onoga što se dogodilo. Naravno neki od pojedinaca ili žrtava mogu iskazati nezadovoljstvo - jer nije moguće izaći na kraj sa svim slučajevima. Glas Amerike: Dakle, možete reći da je dat doprinos ostvarenju tranzicione pravde i pomirenja među balkanskim zemljama i njihovim narodima? Gati Santana: Želela bih da odgovorim potvrdno, iako sam svesna da se radi o procesu koji još traje. Ali, kao što sam već rekla - proces pomirenja je nemoguć bez dostizanja pravde i ako se o određenim događajima ne utvrdi istina. Tako da, čak i ukoliko u Statutu suda ne stoji da pomaže proces pomirenja - indirektno ima veoma važnu ulogu u tome. I to je važno za ostvarenje tranzicione pravde. Nemam nikakvih sumnji u to. Glas Amerike: Bivši osuđenici za ratne zločine u balkanskim zemljama u većini slučajeva mogu javno da iznesu svoje mišljenje – u intervjuima u štampi, na televiziji i internetu. Često relativizuju ulogu u zločinima za koje su osuđeni ili čak posledice rata u kom su učestvovali. Postoje li mere kojima bi se otežalo ugrožavanje uspostavljanja tranzicione pravde i pomirenja na Zapadnom Balkanu? Gati Santana: Po odsluženju kazne, osoba je slobodna. U tom slučaju se više ne možemo mešati. Svesni smo da su se takve stvari dogodile mnogo puta: ljudi osuđeni za teške zločine su ih negirali ili relativizovali - tvrdeći da utvrđene činjenice ne odgovaraju istini. Međutim, tu se ništa više ne može učiniti nakon odsluženja kazne. Drugačije je kada se zatvorenik na slobodu pušta prevremeno - pre isteka pune kazne. Tada možemo da reagujemo i uvek postavljamo uslov zabrane komuniciranja sa medijima ili izjašnjavanja o zločinu - tako da tada nema mogućnosti da se čini to što ste pomenuli. Na državama bivše Jugoslavije je da preduzmu mere koje imaju na raspolaganju, poput osnivanja registra osuđujućih presuda Međunarodnog krivičnog suda i Rezidualnog mehanizma. To je važan način da se osuđeni ratni zločinci ili počinioci genocida spreče u obavljanju javnih funkcija. To je važan korak za prevenciju. Glas Amerike: Dakle, odgovornost je na pojedincima i državama? Gati Santana: Upravo tako - u slučajevima kada je doneta i primenjena presuda, a kazna odslužena. https://www.glasamerike.net/a/intervju-srebrenica-godisnjica-predsednica-rezidualni-mehanizam/7691334.html https://www.glasamerike.net/a/intervju-srebrenica-godisnjica-predsednica-rezidualni-mehanizam/7691334.html Thu, 11 Jul 2024 04:42:24 +0200 IntervjuAktuelnoBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Milan Nešić) Vašington — Ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović izrazio je u intervjuu za Glas Amerike uvjerenje da najavljena rekonstrukcija vlade - u kojoj bi direktno učestvovale stranke koje se protive NATO-u - neće uticati na poziciju Crne Gore kao pouzdane članice alijanse, niti na njene apsiracije da se pridruži Evropskoj uniji. Takođe je izrazio žaljenje zbog zatezanja odnosa sa Hrvatskom posle usvajanja Rezolucije o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen u Skupštini Crne Gore, uprkos oštrim protestima iz Zagreba. Krapović je međutim istakao da vjeruje da će se to na "bilateralnom nivou u narednom periodu vrlo brzo prevazići". Krapović, koji u okviru crnogorske delegacije učestvuje na samitu NATO-a u Vašingtonu, poručio je i da je članstvo u alijansi "velika sigurnost" za Crnu Goru u "turbulentnim" vremenima. Crnogorski ministar odbrane se tokom posjete Vašingtonu u utorak sastao sa Džejmsom O'Brajenom, pomoćnikom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, i Selest Volander, pomoćnicom sekretara za odbranu zaduženom za međunarodna bezbjednosna pitanja. Glas Amerike: Sjedinjene Države su proteklih godina znatno pomagale u modernizaciji crnogorske vojske. Da li se planiraju neki novi projekti ili investicije u tom pogledu? Krapović: Sjedinjenje Američke Države su naš glavni spoljnopolitički partner, a naročito kada je riječ o odbrani. Imamo sveobuhvatnu američku podršku jedan duži vremenski period. Potvrdili smo tu saradnju kroz jedan dio projekata, kada je riječ o lako oklopnim vozilima oškoš i nekim drugim projektima. Po mom povratku u Crnu Goru, predstavićemo jednu donaciju, četiri brza patrolna čamca koja će nam značajno unaprijediti sposobnosti na moru kada se radi o traganju i spašavanju i drugim segmentima. Vrlo je vrijedna donacija od 11 miliona dolara, koju ćemo predstaviti nekoliko dana nakon mog povratka iz Vašingtona. Ima dosta projekata na kojima sarađujemo i na kojima ćemo tek sarađivati. U ovom geopolitičkom trenutku, to se odnosi na unapređenje saradnje kada se radi o polju odbrambene industrije i nečega što je sajber domen, hibridne prijetnje i odgovori na te izazove. Glas Amerike: Primarni cilj vaše posjete Vašingtonu je učešće na samitu NATO-a, čija je jedna od glavnih tema dalja pomoć Ukrajini da se suprotstavi ruskoj invaziji. Očekuje se formalna podrška sporazumu da se Kijevu u narednoj godini obezbijedi vojna pomoć od 40 milijardi dolara, koliko je izdvajano na godišnjem nivou od početka invazije 2022. Koliki je doprinos Crne Gore kada je riječ o pomoći Ukrajini? Krapović: U pravu ste, Ukrajina će biti centralna tema ovog samita, rekao bih monumetalnog, s obzirom na to da se obilježava 75. godišnjica NATO saveza. Naravno biće otvorene još neke teme, prije svega kada se radi o transformaciji alijanse u odnosu na ono što su aktuelni bezbjednosni izazovi u svijetu i narušena bezbjednosna arhitektura, posebno u Evropi. Tako da ćemo se prije svega fokusirati na te teme, planove, odbranu, odvraćanje, novi model komandne strukture, transformaciju alijanse. I svakako će biti jasna jedna politička poruka, a to je da Ukrajina neće ostati sama u borbi za svoja prava i očuvanje teritorijalnog integriteta i političkog jedinstva. I naravno biće i konkretna podrška, koju ne želim da prejudiciram dok se ne usvoji. Riječ je o jednom snažnom paketu koji će omogućiti Ukrajini da se brani od agresije sa mnogo boljim sposobnostima nego što su to do sada radili. Mislim da je NATO našao jedan vrlo dobar balans kada je u pitanju podrška Ukrajini, koja se dominantno odvijala kroz bilateralnu saradnju sa zemljama članicama, uključujući i Crnu Goru. Crna Gora je jednodušno, kao i sve članice NATO-a, Evropske unije i veći dio svijeta, osudila agresiju Rusije na Ukrajinu i cijelo vrijeme upućuje političku, humanitarnu, vojnu i finansijsku podršku Ukrajini. Do sada je upućeno nekih devet paketa podrške, kroz razne vrste fondova, uključujući i novčanu podršku. Mi smo uputili dva paketa za vrijeme ove 44. vlade. To se kontinuirano radi, u skladu sa kapacitetima kojima Crna Gora raspolaže. Najnovija donacija koja će biti realizovana u narednom periodu i mislim da će biti objavljena na samitu je u saradnji sa partnerima iz Slovenije i Sjeverne Makedonije, vezano za protivvazdušnu pomoć koja je prijeko potrebna Ukrajini u ovom trenutku. Glas Amerike: Razgovaraće se i o konkretnim koracima za članstvo Ukrajine u NATO-u, ili o takozvanom mostu do članstva. Da li Crna Gora podržava članstvo Ukrajine u NATO? Krapović: Crna Gora podržava članstvo Ukrajine u NATO-u, ukoliko je to želja Ukrajine. I naravno, u ovom trenutku, jedan broj zemalja ima neke rezerve moguće prema tome i vode se razgovori unutar NATO-a. Kao što znate, to su 32 članice i uvijek je potrebno uskladiti te stavove. Generalno, svi prihvataju to, naravno uz jednu ogradu da onda kada se stvore uslovi za tako nešto, može se ići sa potpunom implementacijom učlanjenja Ukrajine u NATO savez. Ukrajina želi da bude članica NATO-a i mi ćemo podržati to. Glas Amerike: Pomenuli ste da će se govoriti o jačanju odbrambenih kapaciteta NATO-a. Koliko će Crna Gora tome doprinijeti? Krapović: Crna Gora će podnijeti svoj dio tereta. To je sigurno. I kada se radi o kredibilnom investiranju u odbranu, modernizaciji oružanih snaga i izvršnosti planova odbrane, što očekujemo vrlo brzo, i kada se radi o novom modelu snaga NATO-a. Crna Gora kontinuirano doprinosi misijama i operacijama NATO-a. Prije svega, na istočnom krilu alijanse trenutno učestvujemo u borbenim grupama u Letoniji i borbenoj grupi u Bugarskoj... Glas Amerike: Da li se planira neko povećanje učešća Crne Gore? Krapović: Za sada nismo još planirali povećanje učešća u tom segmentu. Mislim da shodno veličini vojske i kapacitetima Crne Gore, mi zaista značajno učestvujemo. Mislim da je to 11 pripadnika u Letoniji i 42 pripadnika u Bugarskoj u ovom trenutku. Takođe učestvujemo u misijama KFOR-a, u NATO misiji u Iraku i vrlo brzo ćemo, shodno odlukama Savjeta za odbranu i bezbjednost i Skupštine Crne Gore, postati dio i pomorske NATO operacije "Sea guardian" u Mediteranu. Možemo razgovarati, ukoliko bude potrebno... Moramo prvo sagledati kapacitete i vidjeti koja je mjera mogućeg efikasnog učešća Crne Gore odnosno povećanja naših snaga i angažmana. Glas Amerike: Pomenuli ste NATO misiju na Kosovu, KFOR. Koliko trenutno Crna Gora ima svojih predstavnika u toj misiji i da li je planirano povećanje? Da li se od Crne Gore to traži? Krapović: Za sada niko to od nas nije tražio. Crna Gora učestvuje sa dva pripadnika oružanih snaga, i sa jednim civilnim licem u NATO liason timu. Naravno, mi smo spremni da kontinuirano doprinosimo, posebno kada se radi o regionu. KFOR je prepoznat kao neko ko je kontinuirano doprinosi očuvanju stabilnosti i bezbjednosti na Kosovu i u tom pravcu pratimo situaciju i imamo veoma dobru saradnju sa KFOR-m. Glas Amerike: I spremni ste da učestvujete više u toj misiji, ukoliko to od vas bude traženo? Krapović: Ukoliko to bude potreba, svakako smo spremni da podnesemo svoj dio tereta kada se radi o bilo kojoj misiji i operaciji, u skladu sa kredibilitetom i pouzdanošću koje uživamo kao članica alijanse. Glas Amerike: U Crnoj Gori se najavljuje rekonstrukcija vlade i direktno učešće stranaka koje se protive NATO-u i imaju proruske stavove. Da li bi to moglo da utiče na poziciju Crne Gore kao kredibilne članice Alijanse i šta bi za vas bile crvene linije kada je riječ o učešću tih stranaka? Krapović: Ja ne bih ulazio u to što su političke profilacije stranaka, u ovom konkretnom slučaju većine. Mi imamo nešto što su sporazumi koje smo potpisali. U tim sporazumima do detalja, svaki spoljnopolitički prioritet je naglašen, do kraja razjašnjen. Kao što ste vidjeli, ova vlada je na planu integracija i ova većina je napravila zaista velike iskorake, dobijanjem IBAR-a koji će nam omogućiti rekao bih mnogo brže napredovanje kad se radi o tom integracionom procesu. Što se tiče članstva u NATO-u, ja moram da kažem da nisam detektovao nikakve probleme što se tiče ove većine za ovih osam, devet mjeseci. Mi u potpunosti svoje obaveze ispunjavamo. Kao što sam vam rekao Crna Gora nosi svoj dio tereta. Unutar alijanse percipiraju Crnu Goru i doživljavaju kao kredibilnu i pouzdanu NATO članicu i vjerujem da će to tako i ostati. Glas Amerike: I sa direktnim učešćem ovih stranaka? Krapović: Rekonstrukcija u konačnom zavisi shodno sporazumu i od predsjednika vlade, gospodina Spajića. On je taj koji će donijeti odluku o rekonstrukciji. Kada će ona biti, u kojem obimu i naravno mora biti u skladu sa sporazumom. Što se tiče političkog subjekta koji ja predstavljam u Vladi Crne Gore, mi ćemo podržati ono što premijer Spajić predloži ali u skladu sa sporazumom. Van sporazuma za sada ne možemo ići. Očekujem da u neko dogledno vrijeme gospodin Spajić izađe sa svojim prijedlozima i vjerujem da ćemo tada veoma jasno zauzeti stavove. Što se tiče dalje budućnosti Crne Gore i njenog članstva u NATO alijansi i evropskih aspiracija, vjerujem da tu neće biti nikakvih problema. Poučen iskustvom ovih osam mjeseci, može da bude različitih manifestacija, različitih politika, i sama većina je vrlo heterogena, ali kao što vidite rezultati jesu tu. To potvrđuje i naše prisustvo na samitu i sve ono što je urađeno kada se radi o evropskim integracijama u proteklom periodu. Glas Amerike: Pomenuli ste evropske integracije i dobijanje pozitivnog IBAR-a ćemu se Crna Gora nadala. Međutim, odmah nakon toga uslijedilo je usvajanje rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu, a zatim otkazivanje posjete predsednika Evropskog savjeta, Crna Gora se nije našla ni u zaključcima Evropskog savjeta, a znamo i da je došlo do zatezanja odnosa Crne Gore i Hrvatske. Da li je skupštinska većina, kojoj pripada i vaša stranka, bila svjesna tih rizika kada je podržala rezoluciju o Jasenovcu u parlamentu? Krapović: Ja vam prije svega mogu govoriti iz prizme onoga što radi Demokratska Crna Gora i kako glasa. Ne bih se izjašnjavao o onome što je skupštinska većina, ja ne predstavljam skupštinsku većinu već Vladu Crne Gore, i Demokratsku Crnu Goru u većini i u Vladi. Dakle, prije svega mi smo se vodili idejom da sve žrtve treba da budu jednako vrednovane, ne treba praviti bilo kakve razlike između njih i sve ono što se nađe na dnevnom redu Skupštine voljom većine u ovom slučaju, treba da dobije vrednosno određenje političkih partija, pa samim tim i Demokratske Crne Gore. U proteklom periodu Demokratska Crna Gora je glasala za sve rezolucije koje su bile kandidovane u parlamentu. Podsjetiću vas da smo 2021, ja sam bio poslanik tada, glasali vezano za genocid u Srebrenici, sada smo glasali za rezoluciju vezanu za genocid u Jasenovcu, Dahauu i Mathauzenu, i u tom nekom dijelu jako teško možete biti protiv takvih dokumenata jer, jednostavno, to je prosta činjenica i to niko ne spori. Što se tiče odnosa sa Hrvatskom, mislim da je jedan broj narativa koji je pratio usvajanje rezolucije i jedan broj političkih, hajde da kažem, istupa, doprinio da ipak dođe do nekih šumova u odnosima, dođe do određenog nezadovoljstva i zatezanja odnosa. Ja se iskreno tome ne radujem i žalim zbog toga i vjerujem da ćemo to na bilateralnom nivou u narednom periodu vrlo brzo prevazići. Hrvatska je jedan od naših najbližih susjeda, i naravno saveznica unutar NATO saveza i neko ko nam je mnogo pomogao u evropskim i evroatlantskim integracijama, i mislim da to mora da bude na pravilan način vrednovano i vraćeno. Takođe, rekao bih da je odnos prema Jasenovcu u Hrvatskoj veoma adekvatan, uspostavljena kultura sjećanja, sve ono što bi trebalo da prati takve strahote u smislu uvažavanja u društvu u Hrvatskoj. Tako da, ja je ne posmatram na taj način i vjerujem da to nije bila namjera, da se na bilo koji način uputi bilo kakva packa Hrvatskoj. Ukoliko je to tako shvaćeno, meni je jako žao. Glas Amerike: Ali, zašto je to urađeno ako je Hrvatska i na samu najavu usvajanja rezolucije uložila protestnu notu? A znamo i da EU insistira na dobrosusjedskim odnosima. Da li ste bili svjesni tih rizika kada ste usvajali rezoluciju? Pojedini dovode u pitanje i tajming usvajanja rezolucije. Krapović: Zaista ima prostora da se sa različitih aspekta sagleda, da svako zauzme svoj stav, ja sam rekao kako smo mi u Demokratskoj Crnoj Gori to doživjeli i shodno tome kako smo glasali. Znamo da je većina heterogena, da ima različitih ambicija, inicijativa unutar te većine. Neke jesu dobile većinu, neke nisu, u konačnom ovo jeste nešto što je volja crnogorskog parlamenta i ne bih tome bogznašto dodavao. Bilo je određene reakcije, tu ste u pravu, kada se radi o Evropskoj uniji, nisam siguran da je samo otkazivanje posjete vezano za to jer nismo dobili… Glas Amerike: Rekli su da jeste... Krapović: Moguće, ali nismo baš ni sa jedne adrese dobili decidno određenje da je upravo to razlog, nego da su to političke okolnosti. Bilo je raznoraznih okolnosti u tom periodu, nekih manifestacija u parlamentu, znate da je gospodin Mišel trebalo u parlamentu da se obrati poslanicima na sjednici. Znate da je bila blokirana govornica za vrijeme premijerskog sata i tako dalje. U svakom slučaju, ja vjerujem da ipak ćemo naći načina da prevaziđemo nesporazume, da idemo dalje sa integracionim procesom. Crna Gora je spremna da uradi svoj domaći zadatak do slova, i vjerujem da će to biti pravilno sagledano i vrednovano od strane Evropske unije. Vjerujem takođe da će i naši prijatelji iz Hrvatske i saveznici to takođe vrednovati i da je u njihovom interesu, kao i našem, da se nađemo u Evropskoj uniji i imamo zajedničku budućnosti. Glas Amerike: Kako će to sve uticati na rešavanje preostalih spornih pitanja u odnosima sa Hrvatskom - kao što znamo, to su poluostrvo Prevlaka i školski brod Jadran? Krapović: Prije svega, kad se radi o školskom brodu Jadran, naš je stav, ja sam ga više puta rekao i to je kontinuitet stava svih crnogorskih vlada, a to je da on legitimno i legalno pripada Crnoj Gori. Jednostavno, brod tog tipa ne može ploviti pod dvije zastave. Mi smo tu spremni na uvažavanje partnera i saveznika, da čujemo šta imaju da kažu, argumente, ali ovo jeste naš stav i on je jasno iskomuniciran. Što se tiče Prevlake, tu je potpuno druga priča, imamo privremeni režim i tu će se na nekom bilateralnom nivou, ja se iskreno nadam, naći dovoljno spremnosti, političke volje i mudrosti - koje vjerujem da postoje sa obje strane - da se nađe obostrano prihvatljivo i održivo rešenje. Ukoliko to ne bude slučaj, opet ostavljam malu mogućnost za tako nešto, uvek postoji arbitraža koja bi riješila te stvari. U svakom slučaju, Prevlaka i ulaz u Bokokotorski zaliv je od ogromnog značaja za Crnu Goru, sigurno je od značaja i poluostrvo Prevlaka za Hrvatsku, ali mislim da imamo kapaciteta i spremnosti na obje strane, i političke volje da se konačno ta pitanja, koja u dužem periodu nisu tretirana nego su sklonjena sa strane, i onda sada je došlo vrijeme da se ona rešavaju, mislim da imamo i kapaciteta i spremnosti da ih riješimo na održiv način. Glas Amerike: Podrška za NATO u Crnoj Gori varira, iako je zemlja članica već 7 godina, dok je podrška EU mnogo veća. Da li se radi dovoljno na tome da se građani informišu o tome koji su benefiti članstva u alijansi? Da li se planira neka kampanja da se to promijeni? Krapović: Mi svakako imamo određenu komunikacionu strategiju sa javnošću kada se radi o ministarstvu odbrane. Vi ste u pravu, relevantna istraživanja javnog mnjenja variraju od perioda do perioda. Imamo dosta velike diskrepance koje nisu baš lako objašnjive pogotovo kada se radi o istraživanju koje je objavljeno od NATO saveza krajem 2023. kao i sada u ovom koje je objavljeno od strane NATO saveza pred sam samit. To su baš ogromne, ogromne razlike. Po najnovijem istraživanju 67 odsto građana, ako bi došlo do referenduma, glasalo bi za ostanak u alijansi. Mnogo manji procenat je bio u decembru mjesecu. Takođe radimo neka istraživanja sa našim partnerima i nekim relevantnim kućama koje se bave istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju da je ta podrška negdje na nivou 52, 53 odsto. U okolnostima rata u Evropi i agresije Rusije na Ukrajinu, zatim kada se nalazimo pod nekom vrstom uticaja, malignim nekim prijetnjama, dezinformacionim kampanjama, manipulacijom osjećanja građana Crne Gore, ne bih rekao da je to loš rezultat. Ali takođe ne bih rekao ni da je ekskluzivitet kada se radi o podršci. Vidjeli ste koja je situacija u ostalim zemljama članicama, u nekima ona jednostavno nije na visokom nivou. To je razumljivo u nesigurnim vremenima. Mislim da je građanima jasno da je naše članstvo u alijansi jedna velika sigurnost za Crnu Goru u ovim turbulentnim i vrlo izazovnim vremenima, geopolitički gledano. Jedna mala zemlja poput Crne Gore dobija veliku sigurnost samim članstvom u NATO-u i naravno članom 5 koji kaže da ako jedna članica bude napadnuta odgovoriće kompletna alijansa. To znači da je naša bezbjednost stvar još 31. zemlje, među njima neke od najmoćnijih zemalja svijeta. Mislim da kroz komunikacionu strategiju, kroz nešto što je racionalno predstavljanje građanima našeg članstva u NATO, oni mogu da steknu, da kažem, sveobuhvatniju sliku o onome što su benefiti našeg članstva. Glas Amerike: Pomenuli se kampanju širenja dezinformacija i maligne uticaje. Na koga ste tu mislili? Krapović: Jasno je da je u pitanju Rusija, kada govorimo prije svega o uticaju u regionu. Ukoliko EU ili NATO ostave milimetar prostora, taj prostor će biti ispunjen. To je jednostavno tako od strane drugih, trećih strana, aktera koji imaju takođe svoje nekakve agende, nacionalne i geopolitičke interese, i oni će probati da ih ostvare na zapadnom Balkanu. Naravno i u Crnoj Gori postoji, kada se radi o Rusiji, infrastruktura koja je tu na mjestu već duži niz godina. Kao što znate nakon osamostaljenja Crne Gore odnosno proglašenja nezavisnosti, tadašnja Ruska Federacija, koja je ista vlast sada praktično, Jedinstvena Rusija je napravila sporazum sa tadašnjom Demokratskom Partijom Socijalista. Jedan veliki broj investicija i novca je ušao u Crnu Goru iz Rusije i ta infrastruktura je i danas na mjestu i obilato se koristi u svrhu pokušaja da se pokolebaju politički akteri, državni akteri, i stanovništvo u onome što je stepen podrške EU integracijama i članstvu u NATO-u u Crnoj Gori. Naravno, do neke mjere se uspijeva ali rekao bih da to neće biti dovoljno da nas skrene sa puta. Ipak skoro 80 posto građana želi da Crna Gora bude prva sledeća članica EU i to je za sve vlasti najrelevatniji mogući faktor i vjerujem da ćemo svi raditi u tom pravcu. Glas Amerike: Prethodnih godina se mnogo polemisalo u pogledu vojnog poligona i lokacija gdje bi trebalo da vježbaju crnogorske snage. Vi ste prošle godine odbacili mogućnost da poligon bude na Sinjajevini i rekli da se razmatraju druge opcije. O kojim opcijama je riječ i da li ima napretka u pogledu rešavanja ovog pitanja? Krapović: Ja sam naravno rekao, shodno onome što je bila geneza cijele priče o Sinjajevini, rekao bih da je ona postavljena na pogrešne noge na samom početku. I kao takva, rezultirala je krahom ambicije da se na Sinjajevini postavi vojni poligon za obuku i vježbanje Vojske Crne Gore. Ima još nekoliko lokacija koje u ovom trenutku izviđamo i pravimo analize za koje vrste vježbi bi mogle da se eventualno aktiviraju. Ne bih licitirao sa mjestima, u postupku prostornog planiranja i donošenja prostornog plana Crne Gore eventualno bi se našla ta rješenja. Do tada, mi svakako imamo veoma dobru saradnju, prije svega sa saveznicama u okruženju - Albanijom i Sjevernom Makedonijom. Tamo se obavljaju obuke naših snaga kako bi bile na adekvatnom nivou obučenosti i spremnosti da odgovore na izazove u misijama u kojima učestvuju. Glas Amerike: A koliko novca Crna Gora troši na to? Krapović: Troši značajna sredstva. Ja nisam pristalica da se ništa radi na silu u Crnoj Gori. Vlada ipak mora da osluškuje glas građana. Zaštita životne sredine mora da bude prioritet, Sinjajevina zaista jeste dragulj. Nisam siguran da bi implementacijom vojnog poligona to bilo narušeno, ali s obzirom da postoje određene indicije i analize koje bi ukazale na tako nešto, mi smo zaista odlučili da ta priča bude pase i da se okrenemo drugim opcijama kojih svakako ima. Naravno, sve što plaćamo za obuke u drugim državama je opet nešto što je volja građana Crne Gore. https://www.glasamerike.net/a/dragan-krapovic-ministar-odbrane-crna-gora-intervju/7691312.html https://www.glasamerike.net/a/dragan-krapovic-ministar-odbrane-crna-gora-intervju/7691312.html Wed, 10 Jul 2024 04:45:42 +0200 IntervjuAktuelno voadigital@voanews.com (Milena Đurđić) Vašington — Koordinator američkog Stejt Departmenta za globalnu borbu protiv korupcije Ričard Nefju ocijenio je u intervjuu za Glas Amerike da su napori koje je Crna Gora uložila u procesu pristupanja Evropskoj uniji i borbi protiv korupcije značajni, ali da joj tek predstoje brojne reforme i aktivnosti. Nefju, koji je prošle nedelje u boravio u Crnoj Gori, rekao je i da brine zbog nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, te da je izazov i partijsko zapošljavanje. Istakao je međutim da su mu predstavnici crnogorske vlade prenijeli da su riješeni da se pozabave tim pitanjima. Poručio je i da vjeruje da su sankcije efikasna strategija američke administracije za borbu protiv korupcije na Zapadnom Balkanu. Glas Amerike: Crna Gora je u srijedu napravila značajan korak u procesu pristupanja Evropskoj uniji, nakon što je dobila pozitivan Izvještaj o ispunjenju privremenih mjerila za poglavlja 23 i 24 (IBAR). Eksperti to pozdravljaju, ali i ističu da je sada pravi izazov postići konkretne rezultate, između ostalog u borbi protiv korupcije. Vi ste prošle nedelje boravili u Crnoj Gori. Da li vjerujete da crnogorska vlada može da ostvari te rezultate? Nefju: Crna Gora je do sada preduzela značajne korake. Ostvarila je značajna dostignuća i Crnogorci bi trebalo bi da bude ponosni na sav rad uložen u borbu protiv korupcije i sve napore u procesu pristupanja Evropskoj uniji. To je veoma značajno. Međutim, ono što je postignuto je tek početak širokog niza aktivnosti, reformi i posla koji treba obaviti. I to nije pitanje koje se tiče samo Crne Gore, već i svake zemlje u regionu i svijetu, a to je da je broj reformi i aktivnosti koje i dalje treba preduzeti je ogroman, jer korumpirani akteri uvijek pokušavaju da pronađu nove slabosti. Zbog toga se napori i rad moraju nastaviti. Glas Amerike: Koji Vas trendovi najviše zabrinjavaju kada je riječ o korupciji u Crnoj Gori i gdje očekujete te konkretne rezultate u borbi protiv tog problema? Nefju: Trendovi koje vidimo su isti kao i širom regiona. Vidimo opasnost od ranjivosti na aktere koji pokušavaju da koriste korupciju kao oružje. Rizike koji se tiču toga da li tužioci mogu da gone svoje slučajeve, da li je očuvana nezavisnost pravosuđa. Vidimo i mnogo rizika kada je riječ o tome da građani ne vide da se postiže napredak i da se mora više uraditi. Od predstavnika vlade, i svakako od aktera iz civilnog društva i drugih samo čuo da postoji istinska riješenost da se direktno rešavaju ti izazovi. I taj pristup je neophodan da bi ste bili uspješni. Glas Amerike: Upravo predstavnici civilnog društva u Crnoj Gori ocjenjuju da hapšenja i suđenja nisu dovoljna, da su potrebne presude. Šta su prepreke da u Crnoj Gori bude više presuda izrečenih za slučajeve korupcije? Nefju: Dio toga se jednostavno tiče procesa vladavine prava. Uvijek će biti kritika kada je riječ o toj oblasti, da vidimo hapšenja, krivična gonjenja ali ne i presude i da je za njih potrebno dugo vremena. I riječ je o stvarnim primjedbama. Mi radimo što možemo da podržimo Crnu Goru. I mislim da Crna Gora razmatra ulaganja u pobošljanje efikasnosti pravosudnog procesa... Vidimo da treba uložiti još napora da se potencijalno poveća efikasnost pravosudnog sistema. I razmatramo načine da sarađujemo sa tužiocima i sudskim vlastima na tome. Glas Amerike: Ima i primjedbi u pogledu nezavisnosti i političkog uticaja na pravosuđe u Crnoj Gori. Da li i Vas to zabrinjava? Nefju: Brinemo zbog nezavisnosti pravosuđa širom svijeta. I svugdje gdje idem, jasno poručujem da je očuvanje nezavisnosti tužilaca i pravosuđa apsolutno važno. I to je pitanje koje su svakako pokrenule organizacije iz civilnog društva i riječ je o nečem što ja smatram prilično ozbiljnim. I kada sam razgovarao sa vladom, vidio sam stvarnu riješenost da se osigura održavanje nezavisnosti pravosudnih institucija. Nadam se i svakako bi proces pristupanja Evropskoj uniji trebalo da osigura da se to nastavi. Glas Amerike: Kao jedan od problema u Crnoj Gori izdvaja se i takozvano partijsko zapošljavanje odnosno upotreba državnih institucija i kompanija za zapošljavanje stranačkih pristalica. O tome je ukazano i u poslednjem izvještaju Stejt departmenta o ljudskim pravima. Koliko to doprinosi problemu korupcije u Crnoj Gori? Nefju: To jeste izazov, koji ne postoji samo u Crnoj Gori. Vidimo u više mjesta percepciju da kada se promijene političke partije i vlade, da bi to trebalo da dovede do promjena u smislu ko ima kontrolu, ko ima koristi od vlade i od toga što je u njoj. Nešto od toga je dio generalnog paketa reformi za koji znam da se sprovodi i razmatra u okviru procesa pristupanja EU. Da se osigura nezavisnost i sposobnost civilne službe da obavlja svoj posao. Dio ima veze i sa političkom riješenošću lidera da kažu da neće koristiti takve sisteme. I čuo sam da postoji stalna želja da se pokaže Crnoj Gori, EU i ostatku svijeta da su stvari drugačije i da će se promijeniti. Glas Amerike: U Crnoj Gori se kritikuje i Agencija za sprječavanje korupcije, naročito nakon što je njena direktorica optužena za zloupotrebu položaja. Da li ta situacija utiče na kredibilitet agencije u borbi protiv korupcije? Nefju: To se može posmatrati iz dva ugla. Na jednoj strani, nikada nije dobro kada se zbog korupcije uhapsi neko ko je zadužen za borbu protiv nje. S druge strane, to pokazuje da sistem funkcioniše. Da tužioci mogu da uhapse bilo koga. Da mogu da pokreću slučaj protiv bilo koga, kroz sudski sistem. To je dobro. Ponekad se može smatrati da to nije dobro, ali svakako je naša percepcija da je dobro što ti sistemi funkcionišu. To takođe ukazuje na potrebu za dodatnim reformama i naporima da se zaustavi i spriječi korupcija prije nego što se dogodi, i da se otkriju korumpirani akteri prije nego što odu predaleko. To je oblast u kojoj takođe možemo da pronađemo nove načine da sarađujemo sa Crnom Gorom.   Glas Amerike: Više puta ste pomenuli da je korupcija problem širom svijeta. Prema izvještajima Stejt departmenta i organizacije Transparensi internešenal, ozbiljan je problem i u Srbiji. Šta vidite kao najveći problem u Srbiji kada je riječ o korupciji i koje su glavne prepreke napretku u borbi protiv nje? Nefju: Slično je kao i u drugim mjestima. A to je da li institucije za sprečavanje korpcije imaju potrebna ovlašćenja da obavljaju svoju misiju, da li tužioci mogu da rade, te da li mogu da reaguju i organizacije iz civilnog društva i novinari. I od aktera u civilnom društvu i drugih sam čuo da ima napretka, ali da je potrebno više uraditi. Možemo da imamo dobru saradnju sa Srbijom, EU i drugima da pokušamo da osiguramo da zajedno i sistemski rešavamo te izazove. Glas Amerike: Sjedinjene Države koriste sankcije kao jedno od glavnih sredstava za borbu protiv korupcije na Zapadnom Balkanu. Da li ta strategija daje rezultate i gdje? Nefju: Sankcije koristimo iz dva razloga. Jedan je da zaštitimo SAD od loših aktera koji bi mogli ovdje da operišu, ili prebacivanjem novca ili dolaskom ovdje. Zato imamo i restrikcije na izdavanje viza. Ta misija je važna i efikasna. Drugi razlog je to što želimo da podržimo odgovornost i preduzimanje koraka u određenim zemljama. Koristimo sankcije da identifikujemo probleme i nadamo se da ćemo ohrabriti i podržati lokalne aktere da reaguju. Vidjeli smo da su sankcije u tom kontekstu bile efikasne na Zapadnom Balkanu. Takođe smo to vidjeli u drugim zemljama, kada smo ukazivali na pojedinačne aktere koji su nakon toga krivično gonjeni i bili suočeni sa pravdom. Zbog toga, iz naše perspektive, obje te misije se postižu upotrebom ovih sankcija. Glas Amerike: A gdje ste to vidjeli na Zapadnom Balkanu, ako možete da mi date neke primjere? Nefju: Definitivno smo to vidjeli u slučaju Albanije, Bugarske, ali i drugim mjestima. I naravno ti slučajevi su uvijek u toku. Vidjeli smo da kada smo spremni da preduzemo ove korake, da vlade obraćaju pažnju na to. https://www.glasamerike.net/a/ricard-nefju-intervju-crna-gora-korupcija-borba/7675099.html https://www.glasamerike.net/a/ricard-nefju-intervju-crna-gora-korupcija-borba/7675099.html Thu, 27 Jun 2024 04:44:58 +0200 IntervjuAktuelno voadigital@voanews.com (Milena Đurđić) Vašington — Američka ambasadorka u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke izrazila je u intervjuu za Glas Amerike optimizam u pogledu napretka zemlje na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, posle odluke Evropske komisije da uputi pozitivan Izvještaj o ispunjenosti privremenih mjerila u poglavljima 23 i 24 (IBAR) koji je uslov za dalji nastavak pregovora. O IBAR-u će konačnu odluku donijeti Savjet EU. Rajnke je međutim poručila da crnogorskoj vladi predstoji još teži posao - da ostvari konkretne rezultate u oblasti vladavine prava. Istakla je i da pomno prati najave rekonstrukcije vlade u koju bi, prema koalicionom sporazumu ušli predstavnici bivšeg Demokratskog fronta, i navela da su Sjedinjene Države usredsređene na to da li su crnogorski lideri posvećeni ciljevima na koje su se obavezali. Glas Amerike: Aktuelna crnogorska vlada izabrana je prije sedam mjeseci. Kada je izabrana, Amerika je imala jasna očekivanja od nje – da bude posvećena članstvu u Evropskoj uniji, aktivnom i kredibilnom članstvu u NATO-u i dobrosusjedskim odnosima. Da li aktuelna vlada ispunjava ta očekivanja za sada? Ambasadorka Rajnke: Očekivanja američke vlade su usklađena sa očekivanjima crnogorskih građana. I od toga treba početi, zato što to zaista ima veze sa budućnošću zemlje. Očekivanje da će Crna Gora biti članica Evropske unije, što će se dogoditi, i kredibilan NATO saveznik. I to je svakako nešto na šta bi Crna Gora trebalo da bude ponosna. Sve što radim na terenu sa mojim izvanrednim timom iz ambasade i sa našim partnerima u Crnoj Gori usklađeno je sa onim što vlada kaže da su joj ciljevi i očekivanja. I postižemo napredak, naročito kada je riječ o članstvu u Evropskoj uniji. Vidimo napredak što je veoma zadovoljavajuće. I zaista mi je drago što je Crna Gora sada na ivici tog velikog koraka. Glas Amerike: Da li vidite bilo kakav nesklad ili dvosmislenost u onome što vlada govori, i onome što konkretno radi, naročito kada je riječ o spoljnoj politici? Ambasadorka Rajnke: Za nas postoji širi nacionalno bezbjednosni cilj, a to je da imamo saveznika i partnera na kojeg možemo uvijek računati, saveznika i prijatelja koji je stabilan i prosperitetan. I ja Crnu Goru vidim u tom svijetlu. Riječ je o zemlji koja postiže napredak. Crna Gora je usvojila najnoviji paket EU sankcija, i dalje je 100 odsto usklađena sa spoljnopolitičkom i bezbjednosnom platformom EU i to su važne stvari koje treba uzeti u obzir. Šire gledano, smatram da su Crna Gora i Sjedinjene Države na istom putu kada je riječ o spoljnoj politici i nacionalnoj bezbjednosti. To je važno. Kada radite sa saveznikom, morate da znate da ste saglasni u pogledu prijetnji i prilika. Glas Amerike: Crna Gora, kao što znamo, željno iščekuje Izvještaj o ispunjenju privremenih mjerila (IBAR) u poglavljima 23 i 24 i očekuje da će biti pozitivan kako bi nastavila pregovore. Evropska komisija, kako prenose crnogorski mediji, dala je zeleno svjetlo za pozitivan IBAR i ocijenila da je Crna Gora ispunila privremene standarde u ključnim poglavljima i postigla napredak u vladavini prava. Kako to komentarišete i da li vjerujete da je opravdan optimizam Crne Gore da bi mogla da postane članica Evropske unije 2028. godine? Ambasadorka Rajnke: Da, vjerujem. Veliki sam optimista. I mislim da to odražava stav cijele američke vlade. Optimisti smo da je nova vlada gospodina Spajića, koja je na položaju kratko vrijeme, veoma usredsređena na taj cilj. I potezi u vladi, podržani potezima u parlamentu, su se zaista uskladili da se postigne taj veliki korak. A riječ je velikom koraku, malo birokratskom na neki način, ali je taj Izvještaj o ispunjenosti privremenih mjerila ili IBAR kako je poznat, je nešto zaista važno zato što pokazuje da je vlada osnažila poglavlja koja se tiču vladavine prava. Vladavina prava znači da su pravosuđe, tužilaštvo i programi za sprovođenja zakona dovoljno snažni da počnu da se rešavaju i zaista suzbiju korupcija u društvu i grupe za organizovani kriminal koje zaista moraju da se razbiju. I da, optimista sam, zato što vidimo da se očekuje potencijalno dobijanje IBAR-a u junu kada ćemo znati da li će zemlje članice EU glasati da je Crna Gora ispunila privremena mjerila. Međutim, onda slijedi težak posao. U stvari, dio posle dobijanja IBAR-a je čak teži zato što onda moraju da se rešavaju sva poglavlja u procesu pristupanja EU, bez obzira da li je riječ o zakonu o konkurenciji, životnoj sredini i mnogim drugim. I da se zaista pokaže napredak i konkretni rezultati u oblasti vladavine prava. Tako da želim da vam kažem da sam optimista. Kao što se čini da je vlada podjednako optimista. Glas Amerike: Da li SAD vjeruju da je Crna Gora napravila značajan napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije? I da li vidite bilo kakve elemente političke odmazde u toj borbi, kako tvrde neke opozicione stranke? Rajnke: Veoma je teško boriti se protiv korupcije koja je podmukla. Kada je u sistemu, potreban je zaista težak rad veoma ozbiljnih aktera da bi se riješila. Postizanje napretka u borbi protiv korupcije širom svijeta je jedan od globalnih prioriteta Amerike. I naš rad u Crnoj Gori, regionu i šire je povezan sa našim spoljnopolitičkim ciljevima. Građani zaslužuju vladu kojoj mogu da vjeruju. Da, ima napretka, apsolutno. I potreban je težak rad da se osigura da nema odmazde, već da se rešavaju problemi vezano za aktere i sumnjive organizacije koje pokušavaju da utiču i izvrnu odluke vlade i njene programe. To je težak rad koji nastupa jednom kada se dobije IBAR. Glas Amerike: Kada je vlada formirana, Sjedinjene Države bile su zabrinute zbog toga što je u vladajućoj većini proruska, anti-zapadna koalicija. Sedam mjeseci nakon formiranja vlade, da li vas to i dalje brine? Ambasadorka Rajnke: Usredsređeni smo na to da svi lideri, koji su u poziciji da utiču na budućnost Crne Gore, budu fokusirani na ciljeve na koje su se obavezali. Ako bilo koja od tih stranaka ili frakcija imaju različite istorijske ciljeve i nisu prepoznale da je ova Crna Gora posvećena pristupanju EU i kredibilnom učešću u NATO-u, kao i dobrosusjedskim odnosima sa svim priznatim zemljama u susjedstvu i obavezama prema multilateralnim organizacijama, ako bilo koja frakcija ne djeluje po tim ciljevima i u njih istinski ne vjeruje, mogla bi da odvrati od postizanja ciljeva o kojima smo ovdje govorili. Glas Amerike: Da li smatrate da bilo koja stranka u parlamentarnoj većini predstavlja preprepku tom napretku? Ambasadorka Rajnke: To ostaje da se vidi. Napredak koji smo vidjeli nedavno i kada je u parlamentu usvojen niz zakona povezanih sa ispunjavanjem mjerila o kojima smo govorili je dobar znak. Ali kao što sam rekla, to je samo jedan korak. Ja i Sjedinjene Države i dalje pratimo da svi članovi same vlade ostanu posvećeni sprovođenju ta četiri cilja. Glas Amerike: Najavljuje se i rekonstrukcija vlade i očekuje se da u njoj budu ministri iz koalicije Za budućnost Crne Gore. Da li to zabrinjava Ameriku? Ambasadorka Rajnke: Pomno to pratim. Interesuje me da vidim šta će premijer preduzeti kada je riječ o tom pozivu na rekonstrukciju posle odluke Evropske unije krajem juna. Znam da postoje drugi politički entiteti koji bi voljeli da se pridruže vladi, tako da će možda biti razgovora o tome kako će vlada izgledati posle kraja juna. Glas Amerike: A da li postoje neke crvene linije kada je riječ o američkoj podršci? Ambasadorka Rajnke: Ja ne govorim o crvenim linijama. Pratim same poteze Vlade Crne Gore. Oni govore glasnije od riječi. Glas Amerike: Jedno od pitanja koje je izazvalo mnoge reakcija u Crnoj Gori i regionu, možda i dezinformacija, bila je rezolucija UN o Srebrenici. Kao što znamo, Crna Gora je podržala tu rezoluciju. Dva crnogorska amandmana na rezoluciju su usvojena, ali se Crna Gora zbog toga našla na udaru srpskih zvaničnika. Čak su i djelovi crnogorske vlade, uključujući i predsednika parlamenta, istupili protiv rezolucije UN, a onda su u isto vrijeme predložili i rezoluciju o Jasenovcu. Ta rezolucija je izazvala mnogo protesta Hrvatske, koja je članica EU. Da li podržavate rezoluciju o Jasenovcu koju je predložila većina u parlamentu? Ambasadorka Rajnke: Uvek je važno i bitno sjećati se žrtava, to jesu bili ratni zločini. Bilo je to užasno mjesto u strašno vrijeme i prikladno je razgovarati i obrazovati sledeću generaciju o zaista, nečemu što jednostavno više nikada ne možemo vidjeti. I nije loša stvar govoriti o Jasenovcu. To je važna stvar. To je suštinska stvar. Dakle, kada je u pitanju Jasenovac, vidim obrazovanje i dijalog kao način da se zaista ukaže na zločine i da se pomogne budućim generacijama da poštuju žrtve i da osiguraju da se to nikada više ne ponovi. Glas Amerike: Ali da li podržavate da ona bude usvojena u crnogorskom parlamentu? Protivnici ističu da je ta rezolucija predložena da bi se relativizovala rezolucija UN o Srebrenici. Ambasadorka Rajnke: Nemam komentar o rezoluciji. To je na Crnoj Gori i njenom parlamentu da raspravljaju i da vode javnu raspravu. Reći ću da što se tiče ratnih zločina iz prošlosti i zvjerstava, narodi moraju da rade zajedno da bi izliječili traume. Ovo nije stvar jedne države. Ovo je zajednica ljudi koji treba da poštuju sve one koji su stradali u prošlosti i pod strašnim, nehumanim situacijama i okolnostima. Dakle, da, mislim da je važno da razgovor o zločinima pomogne građanima Crne Gore i u regionu da zacijele rane. Glas Amerike: Protivnici takođe navode da je rezolucija predložena pod uticajem Beograda, te da Srbija utiče na crnogorsku vladu, preko prosprskih stranaka u skupštinskoj većini. Da li vi vidite taj uticaj Srbije? I ako postoji, gde ga primjećujete? Ambasadorka Rajnke: Ja sam na mandatu u Crnoj Gori... Ne mogu da kažem šta konkretno bilo koji akter iz Srbije možda radi, ali mogu da kažem da je važno da svi susjedi na Zapadnom Balkanu traže načine da prevaziđu prošlost i rade zajedno da budu međusobno povezaniji, jer su međusobno zavisni, zbog svoje istorije, zbog mnoštva divnih kultura koje postoje širom Zapadnog Balkana. Oni su ekonomski međusobno zavisni. Tako da mislim da je odgovor u pogledu srpskog uticaja, da zajedno radimo na pozitivnoj agendi i da bi sve zemlje u regionu željele da vide prosperitetniju i stabilniju budućnost Zapadnog Balkana. Glas Amerike: Podrška za EU u Crnoj Gori i dalje je snažna, ali prema izvještaju Međunarodnog republikanskog instituta, pada podrška za NATO što je, kako kažu, zabrinjavajuće. Zašto mislite da pada podrška? Ambasadorka Rajnke: Vjerovatno postoji nekoliko elemenata toga, ali u suštini, građani moraju da vide benefite, da njihova vlada zaista radi za njih. Da su njihovi prijatelji i savezi sadržajni. Građani su posvećeni budućnosti u EU. Vide tu budućnost kao veoma korisnu, da će povećati stabilnost i prosperitet. Mislim da je potrebno ispričati bolju priču o tome kako je članstvo u NATO-u zaista već dovelo do niza mnogo stabilnijih odnosa za zemlju. Privuklo je više investitora i u stvari, koristi od NATO-a su toliko ključne za budućnost Crne Gore da će građani, kada budu bolje informisani, vidjeti kakva je vrijednost kada ste dio te zaista važne koalicije i saveza. Glas Amerike: Prema odvojenom izvještaju Međunarodnog republikanskog instituta, Kina i Rusija u Crnoj Gori koriste duboke podjele u populaciji i medijima da bi promovisale svoje agende, a koriste propagandu koju, kako se navodi, šire “prosrpski, proruski, provladini mediji“ kako bi isticale kinesko-rusku alijansu kao superiorniju alternativu liberalnom svjetskom poretku. Da li ste zabrinuti zbog ruske i kineske propaganda i uticaja u Crnoj Gori i šta Amerika radi da se tome suprostavi? Ambasadorka Rajnke: Ne iznenađuje da Rusija naročito, a takođe i Kina, šire dezinformacije i da imaju konzistentan i uporan proces manipulacije informacijama sa malicioznom namjerom. Rusija vodi rat. Cilj tih narativa, kojima se želi nekako odvući pažnja crnogorskim građanima i uticati na one koji donose odluke u Crnoj Gori, jeste da se oslabi zemlja i njena odlučnost. Istovremeno, cilj je da se odvrati pažnja Evropske unije i građana širom evro-atlantske zajednice od onoga šta se zaista događa na terenu. To je rat. I moramo da se ozbiljno borimo u tom ratu. To znači borbu protiv dezinformacija i manipulacije informacijama. I jedna od stvari kojoj posvećujem dosta vremena, i imamo mnogo programa, jeste da poomognemo da se poboljša obrazovanje. Između ostalog radimo sa profesionalnim novinarima, kao što se vi, Glas Amerike, i drugima da osiguramo da je njihovo izvještavanje istinito, da se novinari prisjete kako da dođu do činjenica i kako da prenose informacije kako maliciozni i lažni narativ, i propaganda ne bi imali veliki uticaj na građane. A sve to vodi do obrazovanja, jer je ono zaista najbolje sredstvo u borbi protiv tog hibridnog oružja. Zbog toga finansiramo mnogo programa povezanih sa medijskom pismenošću, zajedno sa partnerima kao što je Evropska unija i drugi koji prepoznaju da su građani najsnažniji kada su informisani i da mogu da donose jasne odluke, uz pomoć profesionalnog izvještavanja. Mislim da Rusija neće pobijediti u tom ratu zato što je istina da se Crna Gora , u okviru proklamovanih ciljeva aktuelne vlade, kreće u pravom smjeru da bude dio atlantske zajednice nacija. I članstvo u EU će učvrstiti tu stabilnost i prosperitetnu budućnost. Glas Amerike: Ambasadorka u Crnoj Gori ste od kraja 2018. Kandidat za novog ambasadora još nije potvrđen u Senatu SAD. Koji su Vaši budući planovi? Planirate li da ostanete dok ne dođe novi ambasador? Takođe, Crna Gora je od 2018. godine, pa do sada, prošla kroz ogromne promjene. Kako vidite Crnu Goru danas u odnosu na onu koju ste zatekli kada ste došli prvi put? Ambasadorka Rajnke: Vidjela sam seizmičke promjene u Crnoj Gori i zaista sam ponosna na partnerstvo koje su SAD imale sa Crnom Gorom tokom te tranzicije. Ne mogu da kažem da je neka konkretna odluka bila ispravna ili pogrešna. Nije na meni da sudim, ali sam vidjela kako Crna Gora napreduje od kraja 2018. godine, kao zemlja aspirant za članstvo u EU, i zaista na pragu postizanja ovog važnog koraka. Ono što sam vidjela je napredak. Ono što sam videla je nacija koja se okuplja oko zajedničkog cilja. Mislim da je to isto kako su drugi, aspiranti na članstvo u EU ranije postigli taj uspeh. Postoji mnogo različitih kultura. U igri je mnogo različitih ličnosti i političkih partija, ali zemlja u kojoj rade zajedno će ostvariti svoje ciljeve. I to je ono na što sam bila ponosna što sam vidjela tokom poslednjih pet godina. Takođe sam vidjela više javnog dijaloga. Vidjela sam kako civilno društvo štiti prava građana, ukazuje na korupciju i neuspjehe. Te glasove, hrabre glasove i, glasove građana je nešto što više čujem i vidim. I to upućuje zemlju u pravom smjeru kao demokratiju. Tako da sam ponosna što sam vidjela i podržala one koji su pomogli u oblikovanju Crne Gore tokom ovih pet godina Što se mene lično tiče, ponosna sam na svoju službu. To je bila samo čast, i ostaje čast. Spomenuli ste činjenicu da postoji kandidat, a taj proces još traje jer se svi ambasadori u Sjedinjenim Državama potvrđuju u našem Senatu. U međuvremenu, moj cilj je da obezbijedim tranziciju u pravo vrijeme kada Senat donese odluku i zaista sam tu da služim vladi Sjedinjenih Država i da budem partner sa Crnom Gorom sve dok imam i nastavljam da imam punu vjeru i povjerenje predsjednika i državnog sekretara i američkog naroda. https://www.glasamerike.net/a/sad-ambasadorka-crna-gora-intervju-vlada-ibar/7647408.html https://www.glasamerike.net/a/sad-ambasadorka-crna-gora-intervju-vlada-ibar/7647408.html Sat, 08 Jun 2024 04:46:23 +0200 IntervjuAktuelno voadigital@voanews.com (Milena Đurđić)