https://www.glasamerike.net/z/2084 Društvo https://www.glasamerike.net/Content/responsive/VOA/sr-Latn-CS/img/logo.png https://www.glasamerike.net/z/2084 sr 2012 - Glas Amerike 60 Tue, 09 Jun 2026 20:15:01 +0200 Pangea CMS – VOA Vašington — “Postoji veoma dobra šansa da se konačno završi užasni, krvavi rat”, poručio je u petak američki predsednik Donald Tramp , dan nakon se njegov izaslanik Stiv Vitkof u Moskvi sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u okviru nastojanja Vašingtona da izdejstvuje prekid sukoba Rusije i Ukrajine. Tramp je napomenuo da je sa ruskim predsednikom u četvrtak održana, kako je označio, produktivna diskusija. “Međutim, u ovom trenutku hiljade ukrajinskih trupa opkolila je ruska vojska. Ranjivi su i u veoma teškoj poziciji” objavio je Tramp na društvenoj mreži “Istina”. Američki predsednik je istakao da je od Putina zatražio da poštedi živote ukrajinskih vojnika. “To bi bio užasan masakr, kakav nije viđen od Drugog svetskog rata. Neka ih bog sve blagoslovi”, saopštio je Donald Tramp. Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće, izjavila je da američki predsednik vrši pritisak na ruskog predsednika i rusku stranu da, kako je naznačila, učine pravu stvar. "Juče je bio produktivan dan za Sjedinjene Države i svet u kontekstu mira kom nikada nismo bili bliži. Videli ste i reči generalnog sekretara NATO-a iz Ovalne kancelarije koji je rekao da smo samo zbog predsednika Trampa nadomak dogovora o miru", rekla je Levit. Ona je rekla da predsednik Tramp nije razgovarao sa Putinom, već da se sa njim u Moskvi sastao njegov izaslanik Vitkof. Putinovi i Trampovi osvrti o primirjuOd kada je preuzela mandat, američka administracija usredređena je na prekid rata između Ukrajine i Rusije, koji je izbio nakon ruske invazije u februaru 2022. Tramp je, tokom susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, izjavio da je Putin dao, kako se izrazio, vrlo obećavajuću izjavu o mogućem prekidu vatre u Ukrajini. Dodao je, međutim, i da Putinova objava, kako je označio, nije bila potpuna. Prethodno je ruski predsednik u Kremlju poručio da je saglasan sa predlozima za prekid neprijateljstava. „Ali polazimo od toga da ovaj prekid treba da bude takav da bi doveo do dugoročnog mira i otklonio izvorne uzroke ove krize", rekao je u četvrtak posle razgovora sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. Rusija kontroliše skoro petinu teritorije Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je Putinov odgovor na predloženo primirje označivši ga kao manipulaciju. On je izneo tvrdnju da se ruski predsednik sprema da odbije predlog, ali da se plaši da to kaže direktno Trampu. Ustvrdio je da Rusija postavlja uslove za primirje da bi ga odložila ili sprečila da do njega dođe. Ukrajina se tokom pregovora sa američkim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji, održanim u utorak, saglasila sa jednomesečnim prekidom vatre. Dogovoru je prethodio neuspešan susret ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa u Beloj kući, koji je prerastao u raspravu i nije zaključen potpisivanjem sporazuma dve strane o retkim metalima i mineralima. https://www.glasamerike.net/a/amerika-tramp-pregovori-rusija-ukrajina/8010731.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-tramp-pregovori-rusija-ukrajina/8010731.html Fri, 14 Mar 2025 16:36:38 +0100 Rat u UkrajiniDruštvoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Glas Amerike) KRISTAL SITI, FLORIDA — Sudari sa brodovima su uzrok najmanje 20 odsto smrtnih slučajeva morskih krava na Floridi svake godine. Ali, to nije jedina pretnja sa kojom se suočavaju ovi nežni morski divovi. Grad Kristal River na Floridi privlači turiste iz celog sveta koji dolaze da vide morske krave. Od novembra do aprila, to područje je puno velikih morskih sisara koji tragaju za toplim vodama oko Kristalne reke, čija temperatura iznosi oko 22 stepena Celzijusa. Kapetan Derek Šmit je vlasnik i direktor kompanije, pod nazivom “Morske krave u raju”, koja posetiocima nudi pogled izbliza na ove životinje, ali bez remećenja njihovog života. “Naša kompanija je zasnovana na principu pasivnog posmatranja. Pokušavamo da preduzmemo sve što možemo da osiguramo da, ako na primer naiđemo na morske krave dok se hrane, ne ometamo njihovo hranjenje, da ih ne remetimo ako spavaju, i ne prekidamo njihovo prirodno ponašanje na bilo koji način”, kaže Šmit. Kristal River je takođe jedino mesto na Floridi na kojem može javno da se pliva sa morskim kravama. Ali, ne smeju da se dodiruju ili da se juri za njima – osim ako krave ne odluče da dođu do vas, što je veoma retko. Prema najnovijem prebrojavanju obavljenom 2022, na Floridi živi između 8 i 11 hiljada morskih krava, ali se one smatraju ugroženom vrstom, prema Zakonu o ugroženim vrstama. “Morske krave svakog dana jedu količinu hrane koja je ravna 10 odsto njihove telesne težine. To je sada veoma teško postići, u velikoj meri zbog uragana koje smo imali protekle dve godine, koji su uništili morsku travu kojom se hrane", kaže Šmit. Prošlogodišnji uragani Helena i Milton zbrisali su mnogo trave u tom području, što je glavni izvor hrane za morske krave. Takođe postoji strah da bi porast temperature okeana mogao da utiče na broj krava zbog poremećaja njihovih migracionih puteva. "Što je topliji okean, one idu dalje. Vidimo da sve više njih ostaje kad temperatura padne", objašnjava turistički vodič Kejsi Fridet. Tokom 2021 godine, smrtnost morskih krava dostigla je rekordni nivo, oko 1100. Posle toga je došlo do pada, ali svake godine uginu na stotine njih. Ipak, ima nekih obećavajućih znakova. Direktorka akvarijuma Klirvoter, Monika Ros radi sa morskim kravama više od 30 godina. “Uočila sam da se populacija sve više vraća. To su domišljate životinje, sve dok su u blizini izvori hrane, prilagodiće se",kaže Ros. Jedan od ciljeva ovih tura je da se stvori svest o tim zaštićenim životinjama. Zvaničnici za zaštitu ribe i divljači kažu da se broj morskih krava u SAD povećava, a u januaru je savezna agencija za ribu i divljač odbila zahtev da se one proglase za ugroženu vrstu. https://www.glasamerike.net/a/florida-morske-krave-opstanak/8006956.html https://www.glasamerike.net/a/florida-morske-krave-opstanak/8006956.html Fri, 14 Mar 2025 00:24:51 +0100 AmerikaDruštvo voadigital@voanews.com (Valdija Baraputri) VAŠINGTON — Izložba u Nacionalnom muzeju u Vašingtonu prikazuje sasvim novi – moderniji pristup arhitekturi na jugu Sjedinjenih Država. Odlika arhitekture u južnim američkim državama dugo su bile kuće velike površine, okružene belim stubovima, koje su imale dugačke terase. Tu se, takođe, ubrajaju i ukrašene kuće francuskog stila - građene u području Nju Orleansa. Ipak, u Nacionalnom muzeju građevina u američkom glavnom gradu, izložba pod nazivom "Saut Forti" prikazuje novu južnjačku estetiku. Desetine arhitektonskih kompanija prijavilo je nacrte projekata izgrađenih duž jugoistočnog dela autoputa 40, koji se proteže od obale Severne Karoline do Oklahome. "Zadovoljni smo saradnjom sa Univerzitetom Arkansasa u organizovanju izložbe. Želimo da ukažemo na arhitekte koje rade tako značajan posao, baveći se savremenom arhitekturom - preispitujući šta je južnjačka arhitektura", kaže kustoskinja muzeja Keti Frenkel. U Nju Orleansu, kompanija Džonatana Tejta dizajnira pristupačne stambene projekate. U Severnoj Karolini, Ketrin Hogan i njen tim dizajniraju škole i centre kulture. Izložba takođe sadrži futuristički Centar za dizajn Univerziteta Arkansas, kao i renoviranu Prezbiterijansku crkvu u Memfisu u Tenesiju. "Nadam se da izložba pokazuje vitalnost savremene arhitekture juga, ukazuje na kvalitet konstrukcije, kao i naša pažljiva razmatranja”, kaže Piter Mekejt iz Škole arhitekture "Fej Džons". Postavka prikazuje američki jug očima arhitekata: kao dinamičan, hrabar i živahan. Arhitektura je više od usluge ili proizvoda; ima moć da prikaže ono što je značajno za tamošnje zajednice, objašnjava Roj Deker, vodeći arhitekta u projektantskoj firmi “Duval Deker”. "Šta je održivo? Šta je pošteno? Šta je ekonomično? Angažovani smo u oblasti ograničenih resursa, velikih potreba i razlika. Pitanje je i kako arhitektura može ostvariti pozitivan uticaj?”, kaže Deker. Izložba “Saut Forti” istražuje i javne prostore – škole, kulturne centre i druge objekte koji poboljšavaju kvalitet života lokalnih zajednica. “Na panou možete viditeti rad Marlona Blekvela i njegovih saradnika. Velika građevina nalik ambaru - koja je zapravo škola. To je izvanredno urađen posao", smatra Mekejt. Izložba je otvorena sredinom februara i trajaće do zime 2026. godine. https://www.glasamerike.net/a/jug-amerike-arhitekte-nova-vizija/8008425.html https://www.glasamerike.net/a/jug-amerike-arhitekte-nova-vizija/8008425.html Fri, 14 Mar 2025 00:16:26 +0100 AmerikaDruštvo voadigital@voanews.com (Maksim Adams) Vašington — Američki predsednik Donald Tramp ocenio je da je ruski predsednik Vladimir Putin dao, kako se izrazio, vrlo obećavajuću izjavu o mogućem prekidu vatre u Ukrajini. Dodao je, međutim, i da Putinova objava nije bila potpuna, tokom susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteomu Ovalnoj kancelariji Bele kuće. „Voleo bih da se sretnem ili da razgovaram sa njim. Ali, dogovor o prekidu vatre moramo brzo da završimo”, poručio je Tramp povodom Putinovog stava da je Rusija saglasna sa mirovnim predlogom Sjedinjenih Država – ali je potrebno razjasniti detalje. Američki predsednik, čiji je specijalni izaslanik Stiv Vitkof stigao u Moskvu na razgovore o ratu Rusije i Ukrajine, istakao je da bi za svet bilo veoma razočaravajuće ukoliko bi ruska strana odbacila mirovni plan. „Mnogo detalja konačnog sporazuma je razmotreno. Sada ćemo videti da li je Rusija spremna. Ako nije - biće to veoma razočaravajući trenutak za svet“, rekao je Tramp. Takođe, nagovestio je i mogućnost pregovora za ostvarivanje dugoročnijeg mira nakon primirja dve strane, uključujući i o delu okupirane teritoriju koju bi Ukrajina potencijalno prepustila Rusiji. „Nismo napamet radili. Sa Ukrajinom smo razmatrali delove teritorije koji bi bili sačuvani i izgubljeni”, rekao je Tramp – pominjući i da se radi o elektrani koju nije imenovao. Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi koju trenutno kontroliše Rusija, nalazi se na prvoj liniji fronta. Ukrajina se tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji, održanim u utorak, saglasila sa jednomesečnim prekidom vatre. Dogovoru je prethodio neuspešan susret ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa u Beloj kući, koji je prerastao u raspravu i nije zaključen potpisivanjem sporazuma dve strane o retkim metalima i mineralima. Tramp ne odustaje od Grenlanda Osim komentara o Rusiji i Ukrajini, predsednik Tramp je ponovio nastojanja u vezi sa pripajanjem Grenlanda Sjedinjenim Državama. Ponovio je da je to u interesu međunarodne bezbednosti. „Mislim da će se to dogoditi“, rekao je Tramp – ukazavši da bi čelnik NATO-a Rute mogao biti važan činilac u tom procesu. „Marko, to je potrebno za međunarodnu bezbednost, postoji mnogo onih koji krstare obalom i potrebno je da budemo oprezni”, obratio se Tramp čelniku NATO-a aludirajući na interesovanje Kine i Rusije za arktički region. Rute je rekao da neće biti uključen u pitanja o tome da Grenland postane deo Sjedinjenih Država. “Ne želim da uvlačim NATO u to”, rekao je generalnim sekretar Alijanse – ukazavši da je Tramp u pravu kada je reč o situaciji na krajnjem severu Evrope i Arktiku. „Kinezi koriste te rute. Znamo da se Rusi ponovo naoružavaju. Imamo manjak ledolomaca. Saradnja sedam država pod vođstvom Sjedinjenih Država je važna da bi se obezbedio taj region i deo sveta”, rekao je Rute. Američki predsednik u januaru, pre preuzimanja mandata, nije isključio upotrebu vojne sile za uspostavljanje kontrole nad Grenlandom i Panamskim kanalom. Na nedavnim izborima na Grenlandu pobedu je odnela stranka koja se zalaže za nezavisnost te autonomne teritorije i istovremeno se protivi nastojanjima američkog predsednika da je stavi pod kontrolu Sjedinjenih Država. https://www.glasamerike.net/a/amerika-bela-kuca-tramp-nato-rusija-ukrajina/8009823.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-bela-kuca-tramp-nato-rusija-ukrajina/8009823.html Thu, 13 Mar 2025 19:46:20 +0100 Rat u UkrajiniAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (AFP) Vašington — Američki Sekretarijat za obrazovanje saopštio je da će otpustiti gotovo polovinu zaposlenih, što se u delu javnosti tumači kao najava mogućeg zatvaranja te federalne agencije, izvestila je agencija Rojters. U sekretarijatu radi 4.133 zaposlenih, a od kada je američki predsednik Donald Tramp preuzeo mandat, bez posla ih ostaje 2.183. Službenici Sekretarijata za obrazovanje, na koje se odluka odnosi, biće poslati na odsustvo od 21. marta, saopštila je ta federalna agencija. Sindikat, koji zastupa više od 2.800 zaposlenih, saopštio je da će se suprotstaviti radikalnim rezovima. “Ono što je jasno iz proteklih nedelja masovnih otpuštanja, haosa i nekontrolisanog neprofesionalizma jeste da režim ne poštuje hiljade radnika koji su svoju karijeru posvetili službi za svoje sunarodnike”, izjavila je sindikalna Šerija Smit. Informacija je saopštena u trenutku kada se državna administracija suočava sa rokom za dostavljanje planova u vezi sa smanjenjem broja zaposlenih u vladi, koji ističe u četvrtak. Upitana da li će otpuštanja dovesti do raspuštanja te federalne agencije - sekretarka za obrazovanje Linda Mekmehon potvrdno je odgovorila televiziji Foks, dodavši da je to u skladu sa mandatom aktuelne administracije. Američkim vladinim agencijama naređeno je da do četvrtka iznesu planove za smanjenje broja zaposlenih. Nekoliko agencija je svojim radnicima ponudilo prevremeni odlazak u penziju kako bi ispunili taj zahtev. Sekretarijat za obrazovanje nadležan je za 1,6 milijardi dolara koji obuhvataju novčana sredstva za fakultete, primenjuje zakone o građanskim pravima u školama i obezbeđuje državno finansiranje siromašnih okruga. Predsednik Donald Tramp i Ilon Mask, čelnik Agencije za efikasnost vlade, tvrde da u državnoj administraciji radi previše ljudi i da se time rasipa novac američkih poreskih obveznika. Douž tvrdi da je do sada ušteđeno 105 milijardi dolara u rezovima, dok su planirane uštede 65 milijardi. Pre najave otpuštanja, izdat je nalog da kancelarije Sekretarijata za obrazovanje u oblasti grada Vašingtona budu zatvorene od utorka uveče do srede, izvestila je agencija Rojters. Predstavnik za medije sekretarijata nije odgovorio na upit u vezi razlozima zatvaranja kancelarija. Slični postupci prethodili su zatvaranju sedišta Agencije za međunarodni razvoj (USAID), Agencije za humanitarnu pomoć i Biroa za finansijsku zaštitu potrošača. Otpuštanja se sprovode u okviru nastojanja Trampove administracije da smanji broj zaposlenih, koja predvodi Mask i Agencija za efikasnost vlade – Douž. Bez posla je, od početka mandata nove američke administracije krajem januara, ostalo više od 100.000 zaposlenih, od ukupno 2,3 miliona angažovanih državnom aparatu. Zamrznuta je i većina strane pomoći i ugovora. Pristup Agencije za efikasnost vlade izazvao je negodovanje nekoliko zvaničnika Bele kuće i republikanskih članova Kongresa. Tramp je nedavno čelnicima agencija preneo da su u njihovoj nadležnosti odluke o kadriranju i otpuštanjima, a ne najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask. Prema zvaničnim podacima Kancelarije za odgovornost vlade, u fiskalnoj 2024. nepropisno je isplaćeno 162 milijarde dolara. Najčešći prekršaj bilo je preplaćivanje ugovora ili dobara. Prema budžetu Kongresa, ukupni federalni izdaci premašili su 6,75 hiljada milijardi dolara (biliona) u toj fiskalnoj godini. https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-za-obrazovanje-otpu%c5%a1ta-polovinu-zaposlenih-%c4%8delnica-potvrdila-zatvaranje-agencije/8008434.html https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-za-obrazovanje-otpu%c5%a1ta-polovinu-zaposlenih-%c4%8delnica-potvrdila-zatvaranje-agencije/8008434.html Wed, 12 Mar 2025 19:34:59 +0100 AmerikaAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Rojters) Većina kupaca nekretnina saznaju ko su im prve komšije tek nakon što se usele. Ali sada postoji aplikacija koja kupcima omogućava da saznaju kakva su politička opredjeljenja potencijalnih susjeda i prije kupovine. „Svrha Ojzija je da pruži više podataka kupcima tokom potrage za kućom“, kaže Darijan Keli, suosnivač, aplikacije Ojzi (Oyssey). Ojzi, aplikacija koju trenutno testiraju u Njujorku i na Floridi, sa idejom da pokriju cijelu Ameriku, to čini na osnovu informacija iz javnih dokumenata. U konačnici, kupci kuća će moći provjeriti da li su njihove potencijalne komšije registrovane demokrate ili republikanci. “Onda možete da kažete – kada se doselim ovdje, ovo su ljudi koje bih mogao pozivati na večeru i uz koje bi moja djeca mogla da odrastaju“, kaže Keli. Ben Mekartni sa Univerziteta Virdžinija je jedan od autora studije koja je otkrila da je nešto veća vjerovatnoća da će se vlasnici kuća odseliti ako se politički pogledi novog komšije razlikuju od njihovih, nego u slučaju kada podržavaju istu stranku. „Tako da politička polarizacija nije samo fenomen društvenih medija, već utiče i na stvarne ekonomske odluke“ kaže Mekartni. „Čini se da ljudi mare za političke identitete svojih novih susjeda, tako da nisam iznenađen da neka od kompanija sada prodaje te informacije ili obezbjeđuje te informacije mogućim kupcima“, dodaje on. Analiza je pokazala da je jedna od stotinu selidbi politički motivisana. Ljudi za koje je najveća vjerovatnoća da bi se selili iz tih razloga obično se manje bave politikom. “Oni ne žele da im politika bude dio svakodnevnog života, ali onda dobiju novog susjeda koji ne samo da je politički aktivan nego i povezan sa suprotnom strankom. Tu vidimo da se dešavaju najsnažnije tenzije“, navodi Mekartni. Suosnivač Ojzija odbacuje ideju da bi njegova aplikacija mogla produbiti političke podjele u Sjedinjenim Državama. „Dajemo ljudima podatke i informacije da kontrolišu vlastitu sudbinu i rade šta god žele sa tim informacijama. Ti podaci već postoje“, objašnjava Keli i dodaje da je cilj Ojzija da olakša pristup tim javnim informacijama. https://www.glasamerike.net/a/amerika-kupci-nekretnine-provjere-politicka-opredijeljenost-komsija-aplikacija-demokrate-republikanci/8005535.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-kupci-nekretnine-provjere-politicka-opredijeljenost-komsija-aplikacija-demokrate-republikanci/8005535.html Wed, 12 Mar 2025 14:34:18 +0100 AmerikaAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Dora Mekuar) https://www.glasamerike.net/a/studentska-blokada-rts-beograd-fotogalerija/8006929.html https://www.glasamerike.net/a/studentska-blokada-rts-beograd-fotogalerija/8006929.html Tue, 11 Mar 2025 17:39:42 +0100 AktuelnoBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Stefan Miljuš) BEOGRAD — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u utorak u Beogradu sa Donaldom Trampom mlađim, sinom predsednika Sjedinjenih Američkih Država. "Srdačan razgovor o bilateralnim odnosima Srbije i SAD i aktuelnim temama koje oblikuju globalnu političku i ekonomsku scenu. Istakao sam značaj ekonomskih i političkih odnosa Srbije i SAD i naglasio važnost strateške saradnje između dve zemlje i zajedničkih projekata u narednim godinama", napisao je Vučić na Instagramu. Dodao je da njihov susret simbolizuje posvećenost jačanju bilateralnih odnosa i zajedničkom radu na rešavanju globalnih izazova. Kako je najavio u svom prethodnom obraćanju na Instagramu, predmet njihovog razgovora bio je dalji ekonomski napredak Srbije, kao i pravljenje boljih odnosa sa SAD. Sin predsednika SAD je preduzetnik i izvršni potpredsednik u "Tramp organizaciji". Jedan je od ključnih savetnika svog oca i imao je veliku ulogu u njegovoj predizbornoj kampanji. Boravio je u Beogradu i u septembru 2024, kada je sa grupom biznismena iz Srbije razgovarao o potencijalnim investicijama. Poslovne poduhvate u Beogradu već ima i Trampov zet Džared Kušner, sa čijom je firmom u maju 2024. ugovorena izgradnja poslovno-stambenog kompleksa na mestu nekadašnjeg Generalštaba čiji su delovi porušeni u NATO intervenciji 1999. godine. Kako je Glas Amerike ranije izveštavao, na mestu nekadašnjeg Generalštaba planirana je izgradnja luksuznog hotela sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova. Eksperti za korupciju ocenjuju da je to posao koji pali alarme upozorenja na korupciju, trgovinu uticajem ili sukob interesa uzimajući u obzir da su akteri “politički eksponirane osobe” i kao takve po definiciji predstavljaju veći rizik da budu umešane u korupciju zbog pozicije i uticaja, a ceo projekat se odvija u Srbiji koja se loše kotira na globalnoj skali percepcije korupcije Transparensi internešnala. Prema onome što je za sada poznato, zet Donalda Trampa ima nameru da na mestu Generalštaba gradi luksuzni kompleks čija je idejna rešenja predstavio na društvenim mrežama. Srbija bi mu ustupila to zemljište na 99 godina bez naknade, sa opcijom da posle tog perioda postane vlasnik zemljišta, pokazuje predlog zaključka Vlade Srbije koji je objavio Ekološki ustanak, i potvrđuju Kušnerove izjave za Njujork tajms. On je izjavio i da je projekat vredan oko 500 miliona dolara i da će Srbija od tog posla dobiti 22 odsto profita. Prema tvrdnjama obe strane, Investicioni ugovor o “revitalizaciji” Generalštaba nije potpisan, ali se iz objavljenog dokumenta može videti se da postoji Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i američkih firmi Atlantic Incubation Partners LLC i Kushner Realty LLC. Bivši ministar saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva Srbije Goran Vesić tada je negirao da je memorandum potpisan i obećao da će javnost biti o svemu obaveštena kada bude gotovo. https://www.glasamerike.net/a/predsednik-srbije-aleksandar-vucic-sin-predsednika-sad-donald-tramp-junior-sastanak-u-beogradu-ekonomija-saradnja/8006544.html https://www.glasamerike.net/a/predsednik-srbije-aleksandar-vucic-sin-predsednika-sad-donald-tramp-junior-sastanak-u-beogradu-ekonomija-saradnja/8006544.html Tue, 11 Mar 2025 14:19:56 +0100 AktuelnoBalkanEkonomija i finansijeDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Vašington — Građevinski radnici počeli su uklanjanje napisa "Black Lives Matter - Životi crnaca su važni" ispisanog na kolovozu u neposrednoj blizni predsedničke rezidencije - Bele kuće. Ta poruka bila je jedan od simbola pokreta proisteklog nakon smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, usled prekomerne upotrebe policijske sile, tokom privođenja maja 2020. O uklanjanju napisa oglasila se gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer podsetivši da je ulični mural inspirisao milione ljudi. "Međutim, sada ne treba da dozvolimo besmisleno ometanje Kongresa", napisala je Bauzer na društvenoj mreži "Eks".   Upravo je ona prethodni naziv ulične raskrsnice preimenovala u "Black Lives Matter Plaza" - što je 2020. tumačeno kao javni čin prkosa, izveštava agencija Asošijeted pres. To je učinjeno u jeku višednevnih protesta posle Flojdove smrti u Mineapolisu. Pristup i stavovi koje je iznosila inicirali su direktan konflikt sa tadašnjim predsednikom Trampom. Optužio ju je da je izgubila kontrolu nad gradom za čije vođenje je zadužena, zapretivši da će preuzeti kontrolu nad policijom, što ipak nije učinio. Deluje da na početku drugog mandata predsednika Trampa Bauzer nastoji da izbegne sukobe i umanji mogućnosti za nesporazume. U Mar-a-Lagu se sastala sa Trampom - saglasivši se, između ostalog, sa njegovim nastojanjem da se federalni službenici što pre vrate u kancelarije. Tokom kampanje i pošto je preuzeo mandat, američki predsednik je Vašington označavao prestonicom kriminala - tvrdeći da bi upravljanje gradom trebalo prebaciti na nivo federalne vlade. Gradonačelnica Bauzer nije komentarisala te tvrdnje, navodeći da su pretnja autonomiji grada pojedinci u Kongresu. Sagalasje Bauzer i Trampa o povratku federalnih službenika u kancelarije u senku je bacilo nastojanje administracije da otpuštanjima ostvari uštede. U nedavnom izveštaju gradskih čelnika predviđa se manjak u budžetu od milijardu dolara u naredne tri godine usled otpuštanja hiljada radnika iz federalnih instutucija. Potez gradonačelnice Bauzer, koja se svrstala sa aktivistima pokreta "Životi crnaca su važni" 2020, nije doprinelo povećanju njenog kredibiliteta u njihovim redovima - uz tvrdnje da se radilo o predstavi. Sada su pak, izrazili prezir prema odluci o uklanjanju murala, uz opasku da gradonačelnicu nikada nije bilo briga za živote crnaca. https://www.glasamerike.net/a/amerika-zivoti-crnaca-su-vazni-ulica-ukidanje/8005747.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-zivoti-crnaca-su-vazni-ulica-ukidanje/8005747.html Mon, 10 Mar 2025 21:40:50 +0100 AmerikaDruštvo voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) BEOGRAD — Pred veliki protest koji je za 15. mart najavljen u Beogradu studenti u više kolona širom Srbije marširaju ka glavnom gradu i prema nekim procenama sada ih je na putu je mnogo više studenata nego u prethodnim sličnim situcijama. Istovremeno, jako veliki broj građana Srbije dočekuje studente, daje im hranu, piće i ohrabri ih da izdrže do Beograda. U ovom trenutku na putu su studenti koji su krenuli iz Niša – nakon prespavane noći u Svilajncu oni nastavljaju put ka Smederevskoj Palanci, kao drugoj tački njihovog marša, gde po planu treba da prenoće. To je ujedno i najteža deonica njihovog puta, a u toj grupi je oko 500 studenata koji pešače. Studenti koji su juče krenuli iz Subotice prespavali su u Srbobranu i nastavljaju put ka Novom Sadu. U ponedeljak su ka Beogradu krenuli i studenti iz Zapadne Srbije - iz Čačka, Kraljeva i Užica i oni računaju da će za pet dana stići u Beograd maršom preko Ibarske magistrale. U utorak će se i studenti sa Univerziteta u Kragujevcu krenuti na put ka Beogradu i protestu zakazanom za 15. mart. Takođe, organizovani u grupu „Studenti u blokadi“ pozvali su građane da u svojim gradovima, opštinama i selima istaknu svugde obeležja protesta pred veliki skup u Beogradu. „Svaki transparent na prozoru, svaki poster u radnji, svaka poruka na automobilu – to su iskre koje pale plamen jedinstva. Zamislite Srbiju kao reku koja teče ka jednom cilju – neka svaki grad, svako selo, svaka ulica postane njena pritoka, noseći snažnu poruku ka 15. martu, danu kada Srbija mora biti u Beogradu, na najmasovnijem skupu ikad“, ističu su Studenti u blokadi i naglašavaju da 15. mart treba da bude dan koji Srbija neće da zaboravi i da će taj protest biti dostojanstven. Blokadama fakulteta koje traju gotovo četiri meseca priključio se i Pravni fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, koji je obustavio je sve aktivnosti. Plenum Državnog univerziteta u Novom Pazaru na današnjem plenum razrešio rektorku Zanu Dolićanin uz obrazloženje da "nije dostojna da obavlja tu funkciju". Danas se oglasila i grupa studenata koja je od četvrtka u protestu pod šatorima u Pionirskom parku u neposrednoj blizini zgrade Predsedništva – student Medicinskog fakulteta u Beogradu Miloš Pavlović je rekao da je danas istekao rok za ispunjenje njihovih zahteva. On se danas obratio rektorima i dekanima univerziteta i fakulteta koji su blokadi i zatražio precizan plan nadoknade gradiva i kada će se vratiti na fakultete. A na poziv premijera u ostavci Miloša Vučevića, sednici vlade u ponedeljak prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U objavi na svom Instagram nalogu on je naglasio da se razgovaralo i o sveukupnim aspektima najavljenog protesta 15. marta: „Na sastanku Vlade smo razmenili informacije o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u zemlji i regionu. Posebno smo se fokusirali na bezbednosne izazove na Kosovu i Metohiji, kao i u Bosni i Hercegovini“, objavio je Vučić na Instagramu. Povodom aktuelne situacije u Srbiji u ponedeljak se oglasila Inicijativa za opstanak poljoprivrede upozorenjem da dobijaju informacije iz cele zemlje da se "trenutno organizuje vrbovanje i plaćanje poljoprivrednika odanih vladajućoj partiji da daju traktore i vozače koji bi došli traktorima na prilaze Beogradu". Kako prenosi portal 021, poljoprivrednici navode i da je širom Srbije viđeno više kamiona koji prevoze traktore ka Beogradu. A nedavno isplaćene umanjene plate nastavnicima u Srbiji i dalje su velika tema – ministarka prosvete u ostavci Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da su plate prosvetnim radnicima koji su obustavili nastavu smanjivane "u skladu sa zakonom". U izjavi za Radio Slobodnu Evropu, ona je komentarisala krivičnu prijavu koju je protiv nje podneo Nezavisni sindikat prosvetnih radnika i navela da je o smanjivanju plata nastavnicima širom Srbije "kosultovala pre svega stručnjake pravne i ekonomske struke iz Vlade" i dodala da veruje u sudove Srbije. Nastavnici i advokati ocenjuju da nije bilo pravnog osnova za umanjenje njihovih plata i ističu da će odluku o krivičnim prijavama protiv direktora škola koji su umanjili plate nastavnicima doneti posle 20. marta, kada se isplati i drugi deo plate. https://www.glasamerike.net/a/srbija-studenti-protest--beograd--vlada-vu%c4%8di%c4%87/8005232.html https://www.glasamerike.net/a/srbija-studenti-protest--beograd--vlada-vu%c4%8di%c4%87/8005232.html Mon, 10 Mar 2025 15:37:10 +0100 AktuelnoBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) BUKUREŠT — Zbog odluke rumunske Centralne izborne komisije (CIK) da zabrani krajnje desnom proruskom političaru Kalinu Đorđeskuu kandidaturu na ponovljenim predsedničkim izborima u maju, u Bukureštu se u ponedeljak osećaju tenzije posle nasilnih protesta i sukoba stotina njegovih nezadovoljnih pristalica i policije. Đorđesku je u objavi na društvenim mrežama pozvao pristalice da ostanu mirni i najavio da će se boriti da mu bude dozvoljeno da se kandiduje za ponovljene predsedničke izbore i da odluka CIK bude poništena. "Idemo zajedno do kraja za iste vrednosti, mir, demokratiju, slobodu", rekao je Đorđesku. On ima vremena do 19 časova u ponedeljak da uloži žalbu na odluku CIK-a kojom je diskvalifikovana njegova prijava na osnovu presude Ustavnog suda kojom je otkazan drugi krug prvobitnih izbora u novembru posle njegove pobede u prvom krugu. "Ne smemo izazvati nasilje ili druge oblike ove vrste u poređenju s onim što se dogodilo juče uveče", dodao je Đorđesku. Rumunski zvaničnici su rekli da je 13 pripadnika snaga bezbednosti povređeno u sukobima, u kojima su demonstranti palili automobile, razbijali izloge i bacali kamenje na policiju, koja je odgovorila suzavcem i pritvaranjem demonstranata. "Pravo na slobodno izražavanje je osnovno pravo svakog građanina, ali ono mora da se ostvaruje u granicama zakona i uz poštovanje javnog reda i bezbednosti", rekla je novinarima porptarolka major portparolka Generalnog inspektorata rumunske Žandarmerije Ana Burči. Đorđesku, koji je kritičan prema NATO-u i protivi se rumunskoj podršci Ukrajini tokom ruske invazije, podneo je u subotu kandidaturu za nove izbore koji će se održati 4. maja, a CIK je kasno u nedelju saopštio da kandidatura Đorđeskua "ne ispunjava uslove predviđene zakonom, koje je utvrdio Ustavni sud u decembru 2024", pozivajući se na odluku kojom je otkazano glasanje u drugom krugu. Đorđesku je ljutito reagovao na tu odluku, navodeći da je to "direktan udarac u srce demokratije". "Imam jednu poruku! Ako padne demokratija u Rumuniji, pašće ceo demokratski svet! Ovo je samo početak. Tako je jednostavno!...Evropa je sada diktatura, Rumunija je pod tiranijom!" dodao je u objavi na društvenim mrežama. Đorđesku je bio malo poznat u Rumuniji sve dok neočekivano nije pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra s osvojenih oko 22 odsto glasova. Prvi krug predsedničkih izbora poništio je Ustavni sud 6. decembra nakon što su rumunske obaveštajne službe u izveštajima navela da su strani akteri manipulisali platformama društvenih mreža, posebno TikTokom, u korist Đorđeskua, krajnje desničarskog, proruskog kandidata. Poništavanje glasanja pogoršalo je duboke podele u rumunskoj politici i izazvalo međunarodnu zabrinutost u vezi s tokom demokratije u Evropskoj uniji i članici NATO-a. Američki potpredsednik Džej Di Vens rekao je da je poništenje izbora Rumunije u decembru zbog navoda o ruskom mešanju značilo da ona ne deli američke vrednosti. Rusija poriče da se mešala u predsedničke izbore u Rumuniji. https://www.glasamerike.net/a/tenzije-u-bukurestu-predsednicki-izbori-kalin-djordjesku-osporava-odluku-cik-zabrana-ucesca/8005080.html https://www.glasamerike.net/a/tenzije-u-bukurestu-predsednicki-izbori-kalin-djordjesku-osporava-odluku-cik-zabrana-ucesca/8005080.html Mon, 10 Mar 2025 13:38:50 +0100 BalkanAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Rojters, AP) Bivši guverner Kanadske centralne banke Mark Karni ubedljivo je pobedio u trci za novog predsednika vladajuće Liberalne stranke i zameniće Džastina Trudoa na mestu premijera Kanade, pokazali su rezultati stranačkih izbora objavljeni u nedelju. Pedesetdevetogodišnji Karni pobedio je bivšu ministarku finansija Krisitju Frilend sa osvojenih 86 odsto glasova u stranci koja broji nešto manje od 152.000 članova. On preuzima izvršnu vlast u trenutku kada se Kanada nalazi usred trgovinskog rata sa dugogodišnjim saveznikom Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Ipak, kako piše agencija Rojters - ova rekonstruisana liberalna vlada će verovatno biti kratkog veka. Dva izvora Liberalne partije rekla su da će Karni raspisati izbore u narednim nedeljama, oslanjajući se na novi zamah stranke u anketama. Ako Karni sam ne raspiše izbore, njegovi politički protivnici su rekli da će poraziti vladu prvom prilikom kada se parlament ponovo sastane. Opozicioni konzervativci mesecima su vodili u anketama, često dvocifreno ispred vladajućih liberala. Međutim, politički pejzaž se promenio sa povratkom Trampa u Belu kuću, početkom carinskog rata i pretnjom aneksije, što se poklopilo sa naletom podrške liberalima, koji su onda "zajahali talas" obnovljenog nacionalnog jedinstva. Sada će izazov biti održati taj zamah i ubediti Kanađane da, dok se vodi trgovinski rat na više frontova koji se, čini se, menja iz sata u sat - ponovo daju šansu stranci koja je sa Trudoom na čelu provela deceniju na vlasti. Karni će biti prva osoba koja će postati kanadski premijer bez prethodnog iskustva u izbornoj politici. U nedelju uveče obećao je da će ukinuti potrošački porez na ugljenik i zaustaviti planirano povećanje poreza na kapitalnu dobit. Takođe je izjavio da podržava recipročne tarife dolar za dolar kao odgovor na Trampove tarife, a obavezao se i da će ukloniti barijere trgovini unutar Kanade. Novi kanadski premijer Karni obećao je i da će udvostručiti tempo izgradnje novih stanova tokom 10 godina i ograničiti imigraciju, što je promena u odnosu na politiku koju je Trudo započeo. Mark Karni je po struci ekonomista i bivši guverner Banke Engleske i Kanade, poznat po svojoj ulozi u stabilizaciji finansijskih sistema u vreme globalnih ekonomskih kriza. Rođen je 16. marta 1965. godine u Fort Smitu, u kanadskoj provinciji Severozapadna Teritorija. Obrazovao se na Univerzitetu Harvard, gde je stekao diplomu iz ekonomije, a potom je nastavio studije na Oksfordskom univerzitetu, gde je doktorirao iz iste oblasti. Njegova karijera u finansijskom sektoru započela je u investicionoj banci Goldman Saks, gde je stekao iskustvo u međunarodnom bankarstvu. U Kanadi se proslavio upravljanjem Bankom Kanade tokom globalne finansijske krize 2008. godine, kada je Kanada bila jedna od zemalja koje su se najbrže oporavile. Njegovo odlučno vođstvo i inovativne monetarne politike pomogle su u stabilizaciji kanadske ekonomije i održavanju poverenja u finansijski sistem. Kada je 2013. godine preuzeo funkciju guvernera Banke Engleske, suočio se sa izazovima poput posledica finansijske krize i neizvesnosti u vezi sa Bregzitom. Karni je poznat po svojoj pragmatičnoj i analitičkoj strategiji, koristeći podatke i ekonomske modele kako bi donosio odluke koje su pomogle britanskoj ekonomiji da ostane stabilna u turbulentnim vremenima. Nakon odlaska iz Banke Engleske 2020. godine, nastavio je da se bavi pitanjima održivog razvoja i klimatskih promena, uključujući rad u Ujedinjenim nacijama kao specijalni izaslanik za klimatska finansijska pitanja. https://www.glasamerike.net/a/mark-karni-premijer-kanade-tramp-tarife-carinski-rat-izbori-/8005006.html https://www.glasamerike.net/a/mark-karni-premijer-kanade-tramp-tarife-carinski-rat-izbori-/8005006.html Mon, 10 Mar 2025 12:17:43 +0100 AktuelnoEkonomija i finansijeDruštvoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Rojters, Glas Amerike) BEOGRAD — U centru Beograda, na Trgu Republike, u subotu posle podne održan je protest „Rame uz rame studenti i radnici“, ali poljoprivrednicima koji su došli da se priključe skupu nije dozvoljeno da traktorima pređu iz Novog Beograda preko mosta i uključe se u protest. Uz obrazloženje da traktori iz bezbednosnih razloga ne mogu da uđu u centar Beograda, policija je zaustavila poljoprivrednike i sprečila ih da se priključe protestu na Trgu Republike.   I dok je na Trgu Republike trajao skup na kome su se okupljenima obratili predstavnici nekoliko profesija, poljoprivrednici su ostali na Novom Beograda i odlučili da tu sačekaju da im se priključe učesnici protesta iz centra grada po završetku okupljanja. U jednom trenutku, jedna grupa poljoprivrednika je traktorima krenula prema Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, gde su ih ostavili parkirane, a ubrzo zatim sa mosta je počela da se povlači i policija. A učesnici studentsko-sindikalnog protesta na Trgu Republike su poručili da je „krajnje vreme da se probudimo i da ne očekujemo da će neko drugi učiniti nešto umesto nas“ i dodali da je potrebno izaći iz kruga nasilja. Takođe, na skupu su predstavnici sindikalnih organizacija i studenti su istakli sa govornice da je došlo vreme „da ova generacija da svoj doprinos očuvanju države i društva i da se vrati na vreme kad sistem ne zavisi od samovolje pojedinih ljudi na vlasti“. Uz skandiranje „Pumpaj, pumpaj“ okupljeni su poručili da više neće da, kao do sada, budu žrtveni jarci i stigmatizovani u medijima. Okupljenima na Trgu Republike su se obratili radnici GSP-a, EPS-a, lekari, farmaceuti, radnici u IT industriji, kao i advokati. Posle skupa učesnici protesta krenuli su sa Trga Republike prema Sabornoj crkvi i Brankovom mostu, da bi došli do kružnog toka na Ušću. U povorci je bilo nekoliko hiljada ljudi koje su redari propuštali naizmenično u grupama preko mosta iz bezbednosnih razlika. Uporedo kada je ta grupa prešla most i stigla do kružnog toka kod tržnog centra „Ušće“ stiglo je i pojačanje policiji. Uz povike „Izvadite lisice“ učesnici protesta pozdravili su policajce aplauzima i ovacijama – atmosfera između ove dve grupe je dobra, incidenata nema, a studenti se prijateljski odnose prema policajcima, kao i policajci prema njima. Uz povike svih okupljenih „Ne damo vam traktore“ skup je završen malo posle 21 sati. Osim u Beogradu protesti su održani i u drugim gradovima u Srbiji – studenti iz Jagodine i Paraćina dolaze peške u Ćupriju gde će se održati protest pod nazivom "Tri grada, tri sata". U novosadskom kampusu održan je humanitarni blokadni bazar, koji su organizovali Studenti Univerziteta u Novom Sadu. Planirano je sav prihod sa bazara bude doniran u humanitarne svrhe za dvoje teško povređenih prilikom obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. A u svojevrsnoj kampanji danas je bio i predsednik Srbije i član Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić, koji boravi u dvodnevnoj poseti južnobanatskom i podunavskom okrugu – tokom dana on je obišao Opovo, Pančevo i Kovačicu, gde ga je izviždala grupa građana koja ne podržava aktuelnu vlast u Srbiji. Na mitingu SNS u Smederevu, Vučić je izjavio da je cilj obojene revolucije rušenje Srbije kako ona oslabljena ne bi mogla da čuvaj narod na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj. Uz poruku da narod nema potrebe za brigom, Vučić je izjavio da su organizatori te revolucije u poslednja dva meseca "razorili Srbiju" i da su sve što su radili, činili to na "nezakonit način", poput blokiranja puteva i "sprečavanja ljudi da koriste svoje ustavno pravo na slobodu kretanja".   A osim ovih skupova, danas je bilo zanimljivo i u Pionirskom parku u blizini zgrade Predsedništva Srbije, gde se pod šatorima okuplja grupa Studenti 2.0, koja zahteva da od sredine marta mogu da nastave studiranje i polaganje ispita. Novinar KTV Zrenjanin Nemanja Šarović je pokušao da napravi reportažu sa ovom grupom, ali je zatekao veliki broj praznih šatora i ljudi koji su se predstavljali kao studenti, uglavnom privatnih fakulteta.   U jednom trenutku učesnici ovog skupa su ušli u oštru raspravu sa Šarovićem, a pripadnici policije su zatražili da napusti Pionirski park. S obzirom da je on odbio taj zahtev pozivajući se na pravo da radi novinarski posao, policija ga je privela u policijsku stanicu u Ulici majke Jevrosime u centru Beograda, gde se okupila grupa građana koja je gađala jajima zgradu policije. Šaroviću je pozlilo, pa ga je policija prebacila u Urgentni centar, a posle pregleda on je pušten na slobodu i otišao je na skup na Trgu Republike. „Ne idemo kod ćaka ponovo, sad idemo kod pravih đaka“, rekao je tom prilikom Šarović. Povodom hapšenja reportera Nemanje Šarovića, studenti su podsetili na član 50. Ustava Srbije koji garantuje slobodu medija, zabranjuje cenzuru i nalaže slobodnu cirkulaciju informacija. Tom prilikom oni su naglasili i da novinari moraju imati pravo da rade bez straha od pritisaka, pretnji i nasilja. https://www.glasamerike.net/a/8003838.html https://www.glasamerike.net/a/8003838.html Sat, 08 Mar 2025 22:30:54 +0100 AktuelnoBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Rade Ranković) Midija, Pensilvanija — „SS United States“, čuveni prekookeanski brod, stigao je do luke Mobil u Alabami, gde će narednih šest meseci biti čišćen i saniran, pre nego što bude odvučen do obale Floride. Tamo je planirano njegovo potapanje i pretvaranje u najveći svetski koral. Pre više od šest decenija -1961. godine, tokom jedne od prekookeanskih plovidbi do Sjedinjenih Država i Njujorka, njime je u „Veliku jabuku“ stigao i Vukan Vučić, tada diplomac beogradskog Saobraćajnog fakulteta. Dolazak u obećanu zemlju, tadašnjim čudom pomorstva, u Americi mu je omogućio ostvarenje najvećih želja: osnivanje srećne i brojne porodice i uspešnu karijeru. Devedesetogodišnji Vukan Vučić, jedan od najcenjenijih svetskih saobraćajnih stručnjaka, za Glas Amerike uverava da bi, bez razmišljanja, ponovio svaki korak svoje životne avanture – kada bi mu se ukazala prilika.   „Uživao sam, bio na vrhuncu – možete misliti“, priseća se penzionisani profesor Vučić kada je 6. aprila 1961, kao dvadeset šestogodišni mladić, u hamburškoj luci prilazio brodu kojim će ostvariti san – da otpočne novi život u Americi. „Elegantna posada nas je pozdravljala i želela dobrodošlicu tokom prilaza brodu. Popeo sam se na njega, sećam se da sam imao jeftiniju kartu, tako da nisam išao na više spratove, nego sam ostao dole – gde je i bila kabina. Tu su se već nalazili i naši koferi, prebačeni iz vagona voza kojim smo stigli do luke“, impresije su našeg sagovornika o početku šestodnevnog putovanja, zvanično najbržim prekookeanskim brodom, od Hamburga do Njujorka. „SS United States“ je do 1969, kada je prestao da plovi, prevezao više od milion ljudi – među kojima i četiri američka predsednika i brojne diplomate. „Tada su već počele i neke avionske linije, tumačilo se da li bi mogle biti jeftinije. Govorio sam: ‘Ostavite avione!’ Nisam hteo da se lomim i deset sati kasnije da slećem… Hteo sam da idem brodom i da uživam u toj vožnji. Raspitao sam se kada vozi baš ‘SS United States’, jer sam želeo njim da putujem“, kaže Vučić koji je za taj brod čuo devet godina ranije - 1952. u socijalističkoj Jugoslaviji, čitajući novinske tekstove.   Početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, kao saobraćajni stručnjak u Nemačkoj sa odličnom poslovnom prilikom u SAD-u, uspeo je da uštedi tadašnjih 220 dolara za prekookeansku plovidbu. Taj iznos u današnje vreme odgovara sumi od oko 2.300 dolara. „Naravno kada sam stao na brod, nije bilo boljeg osećaja. Kabinu sam delio sa jednim mladićem. Po jedan dan trajao je put do Sautemptona i Avra i onda četiri dana preko okeana do Njujorka. Imao je fin restoran, jeo sam razno voće i povrće koje nisam video pre toga. Kabina se nalazila tik iznad površine vode i imali smo onaj brodski kružni prozor. Trećeg dana putovanja more se uzburkalo, bilo je talasa. Sećam se da sam otvorio poklopac koji je iznutra prekrivao prozor, kada je udario talas spolja. Ništa se nije desilo, ali sam se malo uplašio“, priseća se događaja negde na polovini puta. Bioskopska sala, bazen, stoni tenis i večernji ples – sve to je nuđeno putnicima broda „SS United States“ kako bi prekratili vreme. Ubrzo, osvanuo je 11. april 1961 – dan koji je Vukan nestrpljivo iščekivao. „Kad smo se probudili ujutru pitali smo se gde smo i ubrzo shvatili - eno je Amerika. Brzo smo otišli na doručak, a pred nama se ukazivao Njujork i most Verazano koji je građen tada. U tom trenutku sećam se da se na radiju govorilo o Gagarinu i ruskom obletanju Zemlje. Brod je malo manevrisao i – stupamo u Ameriku“, kaže on. Njegovom putovanju brodom „SS United States“ i dolasku u SAD prethodilo je odobravanje specijalizovane vize američkih vlasti – neophodne da bi tada mladi saobraćajni stručnjak ostvario svoj cilj. „Kada sam dobio pismo, dok sam bio u Hamburgu, u kom su rekli da će da mi daju First preference visa (EB1) koja omogućava brzo dobijanje zelene karte - suze su mi pošle. To je značilo da je Amerika otvorena. To je bilo glavno i to sam planirao od dvanaeste, trinaeste godine. Čuo sam i učio o Americi i uživao sam u tome. Znao sam sve države, predsednike, geografiju. Potpuno sam bio orijentisan na Ameriku“, ističe Vučić. Glavni razlog za to bio je otpor koji je, kao član građanske porodice beogradskih intelektualaca, razvio prema potezima novoformiranih revolucionarnih vlasti u posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji. „Stvarno sam, kada su Rusi došli, bio oduševljen – da smo oslobođeni. Šest meseci kasnije pitali smo se da li smo oslobođeni ili podvrgnuti novom teroru“, priseća se Vučić razgovora njegovih roditelja Marije i Radmila. Kaže da su se njegova porodica i on, kao i drugi sugrađani i sunarodnici, okretali alternativama kada god je to bilo moguće: radijskim programima Glasa Amerike i, pošto su se spoljnopolitičke prilike u Jugoslaviji okrenule u korist Zapada - muzici i knjigama koje su pristizale iz Amerike. „Kada sam se približavao Americi bojao sam se da je nisam suviše uzdigao. Puno sam se spremao za to kako ću se snaći: da li će sve da bude tako fino kao u filmovima… Jer ima i nekih ne tako divnih stvari, poput rasizma i drugih“, kaže on. Ubrzo je počeo da radi u jednoj kompaniji u Nju Hejvenu. Prohujalo je i vreme do jednog od najvažnijih trenutaka koji je nestpljivo iščekivao. „I onda je dva meseca kasnije došla Rada. Evo, ovde sam je dočekao. To je bilo 11. juna 1961. Kada smo se dopisivali iz Londona, Hamburga i Pariza i rešili da se venčamo, rekli smo da je naš cilj da se sastanemo u Njujorku. I to je ovde, vidi se kako smo srećni na ovim slikama, to je naš cilj. Jer ovde ćemo početi potpuno novi život“, priseća se saobraćajni stručnjak i profesor u penziji. Njegova buduća supruga Rada u to vreme živela je u britanskoj i francuskoj prestonici - gde se i školovala na prestižnoj Sorboni. Posle dvogodišnjeg staža u kompaniji u Nju Hejvenu – počinje akademski uspon sagovornika Glasa Amerike. Velika zainteresovanost, želja za usavršavanjem i napredovanjem, kao i inovacije u oblasti javnog saobraćaja, doprinele su ne samo da bude uspešan profesor Univerziteta u Pensilvaniji – već i nezaobilazni stručnjak i konsultant sistema javnih prevoza širom Amerike i sveta. „Zastupao sam revolucionarno – da treba da bude mnogo javnog saobraćaja. I da gradovi budu adekvatna mesta za život. Taj pojam je jako važan, jer ako gradiš sve za automobile, dobiješ grad u kom je teško živeti. Godišnji izveštaj Sekretarijata za saobraćaj Los Anđelesa pešake je označavao preprekom razvoja drumskog saobraćaja. Je li to grad za garaže ili ljude? Tako da sam napisao nekoliko knjiga posvećenih toj oblasti“, jedna je od važnih teza iz karijere profesora Vučića. San Francisko, Hjuston, Njujork, Filadelfija, Vašington, Hamburg, Rim, Napulj, Oslo, Singapur, Moskva, Sankt Peterburg neki su od gradova čije je zvaničnike savetovao u vezi sa sistemom gradskog prevoza. Takođe, prema sopstvenoj evidenciji, održao je predavanja na čak 102 svetska univerziteta. Sve to, kako kaže, zahvaljujući činjenici što je imao priliku da živi i usavršava se u Sjedinjenim Državama. „Sa saobraćajem sam od kad sam imao četiri pet godina. Po stanu sam vozio vozila, vozove i svašta. Imao sam male pione, to mi je u krvi bilo. Već sam u Beogradu znao sve tramvajske i trolebujske brojeve i beogradski saobraćaj i to sve“, govori prisećajući se najranijeg doba. Ipak, saobraćaj nije njegova najveća ljubav – već porodica koju je osnovao sa suprugom Radom. „To je jedan od mojih svetskih uspeha, da imamo četvoro dece. I to ne dece, mi imamo super decu. Deca su fantastična, oni nas sad jako paze. Među sobom smo jako iskreni“, opisuje odnose sa sinovima Viktorom i Borisom i ćerkama Monikom i Lili. To je, kako navodi, sada u poznijim godinama bila česta tema razgovora sa njegovom životnom saputnicom. „Govorio sam joj da sam bio jako ambiciozan. Želeo sam da napredujem u struci i da odem na Zapad. Da ne živim u komunističkoj zemlji. I da imam srećnu porodicu. Mislim da smo Rada i ja, ne samo to postigli, nego prošli bolje u poređenju sa našim ambicijama“, zaključuje za Glas Amerike ponosni suprug i otac, kao i svetski priznati saobraćajni stručnjak Vukan Vučić – jedan od više od milion putnika koje je čuveni brod i budući najveći veštački koral na svetu prebacio do, za neke od njih, zemlje snova. https://www.glasamerike.net/a/reportaza-vukan-vucic-ss-united-states-putovanje-amerika/8001424.html https://www.glasamerike.net/a/reportaza-vukan-vucic-ss-united-states-putovanje-amerika/8001424.html Sat, 08 Mar 2025 15:40:36 +0100 BalkanAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Milan Nešić) Santa Fe, Nju Meksiko — Glumac Džin Hekmen preminuo je od srčane bolesti nedelju dana pošto je njegova supruga Betsi Arakava umrla od hantavirusa, pokazali su rezultati autopsije. Vlasti u Nju Meksiku su navele da je Hekmen (95) imao teške simptome Alchajmerove bolesti, što je doprinijelo njegovoj smrti. Oboje su preminuli u svom domu u Santa Feu. Hekmenovo tijelo je otkriveno u ulazu u kuću, a Arakava je pronađena mrtva u kupatilu. Na radnoj ploči u blizini Arakave, pilule su bile razbacane pored otvorene bočice izdate na recept. Vlasti su njenu smrt povezale sa hantavirusnim plućnim sindromom - što je rijetka, ali potencijalno fatalna bolest koja se širi preko izmeta zaraženih glodara. Slučajevi se obično prijavljuju tokom proljeća i ljeta, često kada su ljudi blizu izmeta miševa u domovima, garažama ili prostorijama koje nemaju dobru ventilaciju. Policija je tokom istrage pronašle i tijelo psa, dok su još dva psa pronađena živa na imanju. Hekmen je dobitnik dva Oskara i glumio je u više od 80 filmova, dok je njegova supruga bila poznata pijanistkinja. https://www.glasamerike.net/a/dzin-hekmen-supruga-smrt-uzrok-otkriven/8003050.html https://www.glasamerike.net/a/dzin-hekmen-supruga-smrt-uzrok-otkriven/8003050.html Fri, 07 Mar 2025 22:46:38 +0100 AmerikaAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Asošijeted pres) U jeku racija usmerenih na migrante bez regulisanog statusa širom Sjedinjenih Država, u delu Čikaga u državi Iliniois, pruža im se pomoć. Migranti, koji nemaju lična dokumenta i isprave, uzdržavaju se da napuste svoje domove – strahujući da će biti pritvoreni. Marilu i Hesus Vargas zaokupljeni su nabavkom i isporukom namirnica migrantima bez regulisanog pravnog statusa koji se plaše da će ih imigracioni agenti pritvoriti. Pomogli su majci koja tvrdi da su joj pretili na radnom mestu. Zbog straha od deportacije zatražila je da joj ne otkrivamo identitet i nazovemo je jednostavno - Marija. “Jedna žena nam je na radnom mestu zapretila da će pozvati imigracionu službu koja će nas sve pokupiti. Dve nedelje nisam izašla iz kuće", rekla je ona za Glas Amerike. Zato se obratila organizaciji MIHOS. Osnovala je porodica Vargas kako bi pomogla imigrantima u Čikagu. MIHOS joj je obezbedio mleko, žitarice, pasulj, tortilje i meso. U pojedinim slučajevima im ljudi kojima pomažu nadoknade troškove, ali par uglavnom izdvaja sopstveni novac za kupovinu namirnica i drugih potrepština. „Dajemo nadu onima koji je nemaju. Pomažemo onima koji strahuju da idu u kupovinu ili odvedu decu do škole - pružajući osnovne usluge potrebne za preživljavanje", kaže Marila Vargas - suosnivačica MIHOS-a. Od kada je predsednik Donald Tramp preuzeo mandat i najavio deportacije širokih razmera, obezbedili su pomoć za gotovo 25 porodica. Kažu da čine ono što mogu, ali potrebe daleko prevazilaze njihove mogućnosti. „Ponekad dobijamo manje donacije što nam omogućava nabavku za ove porodice. Zaposleni smo, ali to ne znači da ne možemo da pomognemo članovima naše zajednice. Potrebno je da iskažemo solidarnost sa onima kojima je to najpotrebnije u ovim vremenima punim izazova", objašnjava Hesus Vargas - suosnivač MIHOS-a. Čikago je takozvani grad utočište. Zvaničnici ne traže informacije o imigracionom statusu niti ih otkrivaju većini saveznih agencija. To je jedan od nekoliko američkih gradova u kojima je Trampova administracija sprovodila racije u potrazi za migrantima bez validnih dokumenata. "Ako ste u zemlji ilegalno, usredređeni smo na vas, jer nije u redu kršiti zakone ove države. Potrebno je da zapamtite da ste, svaki put kada ilegalno uđete u ovu zemlju, počinili krivično delo", poručio je nedavno Tom Homan - zvaničnik američke administracije zadužen za bezbednost na granicama. Trampova administracija tvrdi da je više od 11.000 imigranata bez validnih dokumenata uhapšeno tokom dve nedelje njenog mandata. Za migrante poput Marije situacija je zastrašujuća. Zahvalna je MIHOS-u na pomoći. „Osećam se blagoslovenom zbog ovih dobrih ljudi. Nema reči kojima bih izrazila zahvalnost", kaže za Glas Amerike sagovornica sa početka priče neregulisanog boravišnog statusa. Uprkos strahu, svesna je da će jednom morati da napusti dom. https://www.glasamerike.net/a/pomo%c4%87-%c4%8dika%c5%a1kim-migrantima-neregulisanog-statusa/7980953.html https://www.glasamerike.net/a/pomo%c4%87-%c4%8dika%c5%a1kim-migrantima-neregulisanog-statusa/7980953.html Fri, 07 Mar 2025 16:37:16 +0100 AmerikaAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Veronika Viljafani) BEOGRAD — Studenti i građani koji su u petak učestvovali u protestu i generalnom štrajku u Beogradu okupili su se ispred zgrade RTS-a, gde su pružili podršku predstavnicima sindikata i novinarima ove kuće koji su izrazili nezadovoljstvo stanjem i radom javnog servisa. U obraćanjima okupljenima, predstavnici RTS-a su kritikovali rad pre svega informativne redakcije ove kuće, ali su govorili i o odnosu vlasti prema RTS-u i kritikama koje najviši nosioci vlasti iznose na račun javnog servisa i zatražili izvinjenje za uznemirujuće izjave i uvrede koje su davali, naročito posle nedavnog velikog protesta u Nišu 1. marta. Među snažnim porukama koje su zaposleni izneli u obraćanjima ispred zgrade RTS-a u Takovskoj ulici, oni su zatražili izvinjenje RTS-a zbog načina na koji je ova kuća poslednjih nedelja i meseci izveštava o studentskim protestima u Srbiji, izvinjenje studentima i glumcima zbog uvreda koje su iznošene u informativnim emisijama, kao i izvinjenje svim građanima Srbije koji su bili izloženi, kako je rečeno, neistinitim i cenzurisanim informacijama kojima su bili izloženi. Takođe, izneti su i zahtevi za istinitost izveštavanja, nezavisnost od pritisaka, podjednaku zastupljenost svih učesnika na političkoj sceni, kao i trenutnu promenu uređivačke koncepcije RTS-a i profesionalno izveštavanje ove kuće. Oni su od rukovodstva RTS-a zatražili da njihovi zahtevi budu ispunjeni do 15. marta, ili će, kako rekli, biti prinuđeni da preduzmu dalje korake. Glumac Ivan Jevtović je u kratkom obraćanju ispred zgrade RTS-a uz povike „Pumpaj, pumpaj!“ rekao i da je večerašnji skup pokazao da građani imaju zakonska prava na profesionalno izveštavanje i pozvao ovu medijsku kuću da svakodnevno prenosi istinu o zbivanjima u Srbiju i „prosvetli medijsku sliku Srbije“. Skup ispred RTS-a je završen petnaestominutnom tišinom u čast 15 nevino stradalih građana prilikom obrušavanja nadstrešnice na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu, tokom koje su okupljeni studenti i građani mobilnim telefonima obasjali plato i ulice oko zgrade RTS-a. Generalni štrajk širom Srbije Prethodno, učenici beogradskih srednjih škola i studenti blokirali su ulice u centru Beograda protestujući protiv vlasti i tražeći odgovornost za smrt 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru prošle godine. Okupljeni nose transparente "Ne damo Petu", "Mašinci protiv mašinerije", "Pa, šta, Pa pumpa", "Grad je naš", "Računajte na nas" i zastave srednjih škola i fakulteta. Prethodni generalni štrajk studenti su organizovali 24. januara i tom prilikom su im se priključili brojni građani i kolektivi koji su makar simbolično obustavili rad. U okviru generalnog štrajka studenti i maturanti organizuju velike protestne šetnje u nekoliko gradova, a istovremeno su pozvali građane da se priključe štrajku i ne idu na posao, ne troše novac, da izađu napolje i zaustave ljude oko sebe. U objavama u medijima i na društvenim mrežama studenti su pozvali zaposlene da u petak uzmu slobodan dan ili odu na bolovanje, da pozovu kolege da im se priključe u obustavi rada, ali i da ne idu u kafiće i restorane, da ne kupuju u supermarketima, ne posećuju bioskope i pozorišta. Istovremeno, kako stoji na sajtu beogradskog Univerziteta, prošireni Rektorski kolegijum je pozvao zaposlene u ustanovama članicama Univerziteta da podrže studente obustavom rada u toku dana. Takođe, advokatske komore Beograda, Kragujevca, Vojvodine donele su odluku da njihovi članovi obustave rad tako što advokati, osim u posebnim slučajevima, neće postupati pred sudovima, tužilaštvima, policijom. Pod sloganom „Nema spuštanja tenzija“ studenti u Nišu organizuju protest podrške prosvetnim radnicima – oni se okupljaju u 11,30 časova ispred zgrade Osnovnog suda, gde su petnaestominutnim ćutanjem u 11,52 sati odali poštu stradalima u Novom Sadu. Danas se oglasila i neformalna grupa radnika Radio-televizije Srbije (RTS) “pRoTeSt”, koja je uz podršku studenata u blokadi, pozvala građane na protest ispred zgrade RTS-a u Takovskoj ulici u 18,30 časova pod sloganom "Tišina odjekuje". "Na skupu će govoriti i izneti svoje zahteve radnici RTS koji osećaju potrebu i obavezu da, boreći se za mogućnost profesionalnog obavljanja svog posla, bore ujedno i za bolji RTS, kao preduslov za bolje društvo. Gosti na protestu su predstavnici radnika i društvenih", navedeno je u saopštenju ove grupe zaposlenih u javnom servisu Srbije. Protest u Kragujevcu Nakon što su se u 11 časova okupili kod Palate pravde, Kliničkog centra i ispred Prve kragujevačke gimnazije studenti, prosvetari i građani ovog grada krenuli su u protestnu šetnju. Posle petnaestominutnog pomena za poginule u na Železničkoj stanici u Novom Sadu oni su zajedno krenuli do Školske uprave gde su prosvetni radnici predali pismo načelniku. Kolona je zatim otišla do Glavne pošte i EPS-a, gde su okupljeni pozivali zaposlene da im se pridruže. Na kraju su studenti i građani otišli do zgrade opštine, gde su "podsetili" nadležne da ispune zahteve studenata. A u Valjevu su nastavnici gimnazije organizovali ispred škole bazar "Kolači za šetače" na kome su prodavali krofne, kifle i druge kolače koje su sami pripremili. Novac od prodaje poslatica namenjen je kao podrška učenicima gimnazije koji će 12. marta krenuti organizovano peške za Beograd, gde se 15. marta održava veliki protest.   Dejan Bursać: Generalni štrajk je poruka vlastima da nema odustajanja od iznetih zahteva Govoreći o današnjem, drugom po redu generalnom štrajku koji organizuju studenti, Dejan Bursać, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu se vraća na prethodni generalni štrajk od 24. januara i ističe da su njegovi dometi bili vrlo jasni u smislu da je on ohrabrio jako veliki broj ljudi: „Posle prošlog generalnog štrajka smo imali onu situaciju da su ljudi počeli čak i sami da se organizuju po malim mestima širom Srbije, po provinciji i to je išlo od sela u Vojvodini sa nekoliko hiljada stanovnika do čak Kosovske Mitrovice, gde znamo u kakvom režimu ljudi žive. Tako da je prošli generalni štrajk služio kao jedno veliko ohrabrenje ovog društva i mislim da je on bio jedna prelomna tačka nakon koje smo se popeli na neku novu stepenicu političke svesti iza koje neće biti lakog povratka u ono neko staro stanje“. Iz tog ugla, po njegovom mišljenju treba posmatrati i današnji generalni štrajk: „Mislim da on služi kao poruka vlasti i vladajućoj stranci da neće biti lakog odustajanja od onih zahteva i da ovo društvo neće zaboraviti na sve ovo. Taktika SNS-a je bila u ovakvim ranijim krizama da oni to odugovlače dok se protesti ne ugase sami od sebe, međutim u ovoj situaciji mislim da je ovaj štrajk jasna poruka da odustajanja nema i da sve veći i veći deo društva hoće da učestvuje u tome“. Na pitanje da li vlast sada pokušava da zaoštri situaciju i na taj način možda reši problem u kome se nalazi, sagovornik Glasa Amerike ističe da je vladajući režim do sada pokušavao da menja taktike jer, kako kaže, očigledno nema dobar odgovor na studentske i građanske proteste. Po rečima Dejana Bursaća vlast menja i narativ, pokušava da malo oblati studente, da ih delegitimizuje, da ih optuži za neke fantazije, poput one o otcepljenju Vojvodine: „Sada se nešto pokušava sa onim studentima što kampuju kod Predsedništva sa nekakvim suprotnim zahtevima. Ali ako su glasači SNS-a ljudi koji cene stabilnost, kojima ova situacija jako smeta jer pokazuje da Aleksandar Vučić nije svemoćan, da ne može da kontroliše sve i pokazuje da mu izmiče društvena situacija iz ruku – i onda vi kad na sve to dovedete još neke dodatne studente, pa makar bili i vaši da štrajkuju ispred Predsedništva, to nije smirivanje situacije već je to dodatna eskalacija“, kaže Bursać i naglašava da se čini SNS nema pravi odgovor na ovo: „Mislim ovo bi se sve završilo da ispunite zahteve studenata i da završite sa tim, ali očigledno su ulozi u tim zahtevima koji su ugrađeni toliko veliki da će SNS pokušati sve na ovom svetu samo da ih ne ispuni“. A na pitanje šta posle ovog generalnog štrajka očekivati od najavljenog protesta 15. marta u Beogradu, za koji mnogi veruju da će konačno naterati vlasti da ispuni zahteve studenata, Bursać kaže da očekuje da će tog dana još jednom izneti svoje zahteve i da vlasti opet odbiti da ih ispuni: „Mene zaista interesuje šta je sve zaboga rađeno na toj Železničkoj stanici u Novom Sadu kad vi odbijate to da prikažete po cenu da vam cela država stoji. da vam mesecima investitori, kao sami kažete, ne dolaze, da vam ne funkcioniše obrazovni sistem, da su blokirani i veliki i mali gradovi, da poljoprivrednici štrajkuju, da advokati štrajkuju, da sudovi ne rade – sve zato što nećete da pokažete neke papire. Pa šta zaboga piše u tim papirima“, kaže Bursać u razgovoru za Glas Amerike. https://www.glasamerike.net/a/srbija-protest-%c5%a1trajk-studenti-radnici-maturanti/8002131.html https://www.glasamerike.net/a/srbija-protest-%c5%a1trajk-studenti-radnici-maturanti/8002131.html Fri, 07 Mar 2025 09:32:38 +0100 AktuelnoBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Rade Ranković) ČAČAK — Posle nekoliko dana pešačenja koje su nazvali „Korakom do slobode“, nastavnici i profesori iz cele Srbije okupili su se u Čačku gde su održali veliki protest u znak podrške zahtevima studenata, ali i kao odgovor na pritiske iz vlasti kojima su prosvetari izloženi poslednjih nedelja. Istovremeno, nastavnike je dočekala i odluka vlasti da onima koji su tokom februara bili sa svojim đacima u protestu budu smanjene ili potpuno obustavljene plate i to je još jedan razlog za protest. Profesor Zemunske gimnazije i član Foruma beogradskih gimnazija Vojislav Klačar izjavio je danas za televiziju N1 da mu je legla prva polovina plate za februar u iznosu od 2.191 dinar. U samom Čačku gotovo ni jedna škola ne radi od 20. januara i većina nastavnika nije primila platu za februar, dok su pojedini nastavnici primili umanjene zarade. Tim povodom oglasila se i neformalna organizacija Udružena prosveta Srbije koja okuplja više prosvetnih grupa u štrajku: „Odlučili smo se na ovaj potez kako bismo pružili podršku kolegama koji trpe pritiske već nedeljama, da im pokažemo da smo i mi tu uz njih, da nisu sami“. „Ministarstvo prosvete je odlukom o umanjenju plata nastavnicima ugrozilo školsku godinu, jer prosvetari više nemaju obavezu da nadoknade propuštene časove, pa se sada postavlja pitanje ko će školsku godinu privesti kraju“, rekla je nastavnica i predstavnica neformalne zajednice beogradskih osnovnih škola Puls Ivana Radević. „Čas slobode“, kako su prosvetari nazvali svoj skup u Čačku okupio je nekoliko hiljada nastavnika kojima su se pridružili i studenti i građani iz Čačka, Užica i okolnih mesta. Protest se održava na Gradskom trgu u Čačku, a sa govornice se okupljenima obraćaju uglavnom nastavnici sa porukom da ih potezi vlasti i smanjenje plata neće uplašiti i da ostaju uz svoje đake koji su stali uz studente i takođe su u blokadama i protestima. Okupljeni prosvetari nose transparente sa nazivima svojih škola iz Čačka, Užica, Kraljeva, Kragujevca, Niša, Beograda, Novog Sada i drugih gradova i trobojke Republike Srbije. Prosvetari su sa skupa poručili da su "čas slobode" utabali studenti, a da su im se pridružili i nastavnici i profesori koji su pod velikim pritiskom. "Država i školske uprave su prekršile zakon. Svi smo u isto vreme obustavili rad, a nismo dobili istu platu. U tome prednjače Čačak i Užice da su naše kolege dobile nula dinara", izjavila je nastavnica u Tehničkoj školi u Trsteniku Nena Spasojević. Obraćajući se sa bine nastavnik geografije iz Čačka Dušan Bojanić je pozvao kolege da izdrže u protestu i da se ne smeju predati: "Očekuje nas velika borba 15. marta kada moramo jedni drugima reći ‘protiv mafije, protiv fašista, protiv onih koji uništavaju i prave od države svoje lično poselo. Nećemo dopustiti i ne izlazimo iz Beograda 15. marta dok bandu ne izbacimo napolje". A studenti u blokadi podržali su danas prosvetne radnike širom Srbije koji su suočeni sa uskraćivanjem plata zbog podrške blokadama. Uz poruku da taj čin smatraju napadom na osnovna prava i slobode svih koji koriste pravo na protest, studenti u saopštenju objavljenom na Instagramu ističu da su prosvetari inspirisani njihovim šetnjama 2. i 3. marta počeli štafetna pešačenja iz nekoliko gradova do Čačka. "Njihova podrška našim zahtevima pokazuje snagu zajedništva i borbe za pravednije društvo”, ističu su studenti. Takođe, studenti ocenjuju i da pritisci na one koji su u štrajku predstavljaju pokušaj gušenja slobode izražavanja i sindikalnog delovanja, zbog čega zahtevaju od nadležnih institucija da odmah obustave sve represivne mere prema prosvetarima i da im omoguće isplatu zarađenih plata. Protest prosvetara u Čačku trajao je do 18 časova i protekao je bez incidenata. https://www.glasamerike.net/a/8001269.html https://www.glasamerike.net/a/8001269.html Thu, 06 Mar 2025 18:05:54 +0100 AktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) BEOGRAD — Dan posle haotičnih scena na zasedanju Skupštine Srbije poslanici opozicionih stranaka odlučili da više ne dolaze na sednice parlamenta, a u sali su danas bili samo poslanici vladajuće koalicije koji su gotovo jedini učestvovali u raspravi, zbog čega sednica protiče uglavnom mirno. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da su se prvi put u republičkom parlamentu mogle videti „nemile scene“ poput onih sa jučerašnje sednice. Kako je rekla, koliko god je situacija u zemlji bila teška proteklih decenija, Srbija nikad nije imala takvu opoziciju. Tokom diskusija oni su krivicu za jučerašnje događaje prebacivali isključivo na poslanike opozicije, a kako je rekao potpredsednik vlade Aleksandar Vulin neki poslanici opozicije su se "zaneli". Po njegovim rečima Srbija se 4. marta upisala među zemlje u kojima se u parlamentu koristi nasilje i ugrožavaju životi poslanika. Po mišljenju Dušana Bajatovića iz SPS-a nije tačno da ova vlada, čiji je predsednik u ostavci, nije u kapacitetu, dok je Branko Pavlović iz grupe „Mi, glas naroda“ zamerio predsednici parlamenta Ani Brnabić što nije izrekla meru udaljenja onima koji su bacali dimne bombe. Uz usklik „Živela Srbija“ poslanik SNS-a Milimir Vujadinović čestitao je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću rođendan, a njegov kolega iz SNS-a Milenko Jovanov je rekao da je strašno kako poslanici opozicije smatraju da država treba da funkcioniše i kako misle da je za sve kriva Anu Brnabić zato što juče nije prekinula sednicu. Na konferenciji za medije on je kao šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" najavio da je moguće da poslanici u Skupštini Srbije danas glasaju o zakonima koji su na dnevnom redu. Nasuprot ovakvih diskusija, poslanica opozicione grupe NPS-NLS Ana Jakovljević je istakla da će poslanici ove grupe svoju mesečnu platu uplatiti u fond sindikata prosvetnih radnika i pozvala i druge poslanike da to urade. Pre nego što je izašla iz skupštinske sale ona je rekla i da će poslanici NPS glasati za zakon o obrazovanju i da podržavaju zahtev studenata o smanjenu školarina. Poslanici nekoliko opozicionih stranaka (SSP, ZLF, PSG, SDA) su se obratili javnosti iz skupštinskog hola i izjavili da posle sinoćne objave da je postavljena bomba u Skupštini i nakon jutrošnjih rigoroznih pretresa na ulazu, ne postoje uslovi da učestvuju u raspravi u takvoj „nenormalnoj situaciji“. Kako je rekla potpredsednica SSP Marinika Tepić obezbeđenje „nas je danas pregledalo i pipali su nas koliko su mogli, a ljudima su oduzimali i pogačice za doručak i vodu“. Kako je istakla Tepić u takvim rigoroznim merama obezbeđenja „nismo mogli da se vratimo u ovu salu kao da se ništa nije dogodilo i poslanici SSP neće učestvovati dalje na sednici skupštine. Na konferenciji za medije održanoj u skupštinskom holu šef Poslaničke grupe Zeleno-levi front (ZLF) Radomir Lazović je izrazio zadovoljstvo jučerašnjom akcijom u parlamentu i naglasio da je bila dobro sprovedena i da je poslata poruka. „Juče je poslata jasna poruka da opozicija ne pristaje na institucionalno nasilje Srpske napredne stranke i da Vlada u ostavci ne može podnositi zakone“, rekao je Lazović i poručio da ZLF ne želi da parlament izgleda kao juče, ali da ne želi ni da 15 ljudi strada zbog korupcije i da niko za to ne odgovara. „Mi smo juče tražili, to tražimo i danas i na ovoj sednici, da jedina tačka dnevnog reda bude ispunjavanje studentskih zahteva, a ne da nam Vlada u ostavci potura još 60 štetnih zakona pored toga“, naveo je Lazović. On je naglasio da poslanici opozicije preuzimaju odgovornost za svoje postupke i da su dostupni svim istražnim organima. „Što se daljih koraka tiče, mi krećemo zajedno sa kolegama iz opozicije u dogovaranje zajedničkog predloga za izlazak iz krize, u formi prelazne vlade. Najvažnija stvar vezana za ovaj predlog je to da on mora biti zajednički, da on mora imati podršku ljudi na ulicama, stručnjaka, organizacija civilnog društva, pa zašto ne i studenata, građana, jer u suprotnom, on ne može da uspe“, rekao je još Lazović. https://www.glasamerike.net/a/srbija-parlament-opozicija-vlast-nemiri-studenti/7998672.html https://www.glasamerike.net/a/srbija-parlament-opozicija-vlast-nemiri-studenti/7998672.html Wed, 05 Mar 2025 15:51:28 +0100 AktuelnoBalkanDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Vašington — Elisa Slotkin, članica američkog Senata, rekla je u obraćanju nakon govora predsednika Donalda Trampa da su Sjedinjenim Državama potrebne odgovorne promene. Ukazala je da bi Tramp trebalo da bude angažovan lider u svetu međusobno povezanih država. Slotkin je rekla da cene namirnica, stanovanja i zdravstvene zaštite treba sa se smanje i da Tramp nema kredibilan plan da ih reši. “Trampova ekonomska politika nateraće građane da plate za sve, uključujući carine i trgovinske ratove, rastući nacionalni dug i potencijalnu recesiju. Predsednik Tramp pokušava svojim prijateljima milijarderima da pruži poklon bez presedana“, rekla je ona. Govorila je i o milijaredu Ilonu Masku, bliskom saradniku američkog predsednika i čelnika Agencije za vladinu efiksanost,  ističući zabrinutost zbog otpuštanja federalnih radnika i pristupa njegovog tima poverljivim podacima američkih građana.  „Potrebna nam je efikasnija vlada. Ako želite da se rešitte onoga što nije dobro, pomoći ću u tome. Ali, promena ne mora da bude haotična ili da nas čini manje bezbednim“, rekla je demokratska senatorka.  Osvrnula se i na raspravu iz Bele kuće, koja se dogodila prošle nedelje, kada je predsednik Tramp izneo kritike na račun ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. "Taj susret je rezimirao Trampov pristup svetu. On veruje u bliskost sa diktatorima poput Vladimira Putina i udaranje po prstima naših prijatelja poput Kanađana. Američko vođstvo vidi kao niz transakcija nekretninama", istakla je Elisa Slotkin. Prema njenim rečima, američka demokratija je bila težnja celog sveta, koja je sada u opasnosti. Precizirala je da bi mnogo radije želela da vidi Sjedinjene Države kao svetskog lidera, nego Rusiju ili Kinu.  „Postupci Donalda Trampa sugerišu da on u srcu ne veruje da smo izuzetna nacija. Očigledno ne smatra da treba da predvodimo svet", zaključila je članica Senata iz redova demokrata Elisa Slotkin. https://www.glasamerike.net/a/amerika-kongres-demokrate-reagovanje-na-obracanje-trampa/7998356.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-kongres-demokrate-reagovanje-na-obracanje-trampa/7998356.html Wed, 05 Mar 2025 07:44:41 +0100 AmerikaAktuelnoDruštvo voadigital@voanews.com (Glas Amerike)