https://www.glasamerike.net Glas Amerike (VOA) međunarodni multimedijalni servis za emitovanje iz SAD koji sadrži vesti i informacije na više od 40 jezika. https://www.glasamerike.net/Content/responsive/VOA/sr-Latn-CS/img/logo.png https://www.glasamerike.net sr 2012 - Glas Amerike 60 Tue, 09 Jun 2026 20:08:12 +0200 Pangea CMS – VOA https://www.glasamerike.net/a/8011760.html https://www.glasamerike.net/a/8011760.html Sat, 15 Mar 2025 22:08:23 +0100 Video https://www.glasamerike.net/a/8011758.html https://www.glasamerike.net/a/8011758.html Sat, 15 Mar 2025 21:06:09 +0100 Video Vašington — Širom Sjedinjenih Država i Kanade, u znak podrške studentima i sinhronizovano sa masovnim protestom u Beogradu "15. za 15", održani su protesti srpske dijaspore. Protestovalo se od istočne do zapadne obale - od Vašingtona i Toronta, do Los Anđelesa i Vankuvera. "Istina je na našoj strani”, “Sloga odjekuje, ljubav pobeđuje” i “Ko pumpa, zlo ne misli”, neke su od poruka više desetina predstavnika srpske dijaspore iz Vašingtona. Skup je održan pred spomen kompleksu američkom predsedniku Abrahamu Linkolnu u blizini Nacionalnog mola u američkoj prestonici. Okupljeni su održali 15 minuta tišine za 15 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu, a na kraju skupa stali su tako da formiraju srce - koje simbolično šalju studentima u Srbiji. Građani su se ponovo okupili ispred Konzulata Srbije u Čikagu, gde se svakog vikenda održavaju protesti podrške. Skup, na kojem je bilo nekoliko desetina građana, obezbeđivala je policija. "Došli smo ovde da podržimo ovu omladinu, pogotovo studente u Srbiji. Zato što nismo trenutno u svojoj otadžbini, sa porodicom i prijateljima. U ovom momentu mogu samo da kažem da svi skačemo. Ovo je istorijski“, rekao je za Glas Amerike Emil Petrović, držeći u naručju svog psa. Katarina Milunov i Anđelina Opačić, studentkinje srpskog porekla koje su rođene i odrasle u Americi, kažu da su došle da podrže svoje kolege i društvo iz Srbije - od kojih su mnogi studenti koji su pešačili do Beograda. "Mislim da cela Srbija, pa i ceo svet ne može da veruje da su tako mladi tako hrabri. Ja znam da su naši isto ovde pre 20 godina, pre i posle bombardovanja, su protestovali za neku bolju promenu i lepšu Srbiju. I evo mi se borimo i danas i nadamo se da će nešto ispasti od toga", rekla je Katarina Milunov za Glas Amerike. U Majamiju su pripadnici dijaspore, kako su rekli za Glas Amerike, održali molitvu u crkvi Svetog Simeona za "braću i sestre u Srbiji, da dan prođe u miru i spasenju". U Bostonu je i ovog vikenda održan skup, a organizatori su za Glas Amerike rekli da je odziv do sada bio najveći. Dijaspora iz ovog grada okuplja se već osam vikenda zaredom, a organizovala je i prikupljanje donacija za studente u blokadi. Ovoga puta u govoru su poručili da, iako su umorni - moraju da istraju, dokle god to budu činili i studenti. "Došli smo i do iščekivanog 15. marta i nameće se pitanje šta dalje? Ima li ovo kraj? Šta je svrha? Potpuno je normalno da se osećamo umorno. Možda nam i entuzijzam malo oslabi, ali ne smemo stati. Dokle god oni istraju, moramo i mi jer ova borba ne traje dok se ne umorimo, nego dok ne pobedimo. Kada će taj dan doći jeste neizvesno, ali ono što je je izvesno jeste da se tokom čitavog ovog perioda promene dešavaju, promene na bolje. Setimo svih dragih nam ljudi u Srbiji i zamislimo šta će biti ako sada stanemo. Gde njih ostavljamo?", upitali su se organizatori. "Iako ne hodamo Srbijom, ne kuvamo ispred naše avlije, ne grlimo se sa divnim oslobodiocima Srbije, ali nadam se da kad jednog dana pogledamo na ovaj period možemo da kažemo “da, i ja sam im poručio/la da su obrali Boston”, čulo se na protestu u gradu u Masačusetsu. U gradu Ostin u Teksasu okupilo se nekoliko desetina pripadnika srpske dijaspore kako bi pružili podršku studentima u otadžbini. Tamara Katić, jedna od organizatorki skupa, istakla je da su se okupili kako da je „dosta laži, ćutanja i korupcije“. Zahvalila se studentima „što svet gleda u Srbiju sa nadom“. „Glas dijaspore – od Ostina, preko Čikaga, Los Anđelesa i San Franciska, pa sve do Njujorka i Kanade – viče u jedan glas: S vama smo, niste sami. Danas je 15. mart – dan koji nas podseća na 15 žrtava čije živote nosimo u srcima. 134 dana nakon tragedije, njihova uspomena nije samo broj – ona je naš poziv“, poručila je Katić. Na skupu u Los Anđelesu se okupilo stotinak ljudi, među kojima su bili glumac Nikola Đuričko, Elizabet Nemet, profesorka lokalnog univerziteta UCLA i grupa profesora sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada. Oni su simbolično u 11.52 održali 15 minuta tišine u znak sećanja na žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu. Kanada Još jedan skup podrške održan je i u Montrealu, gde se okupilo više desetina ljudi. „Danas sam ovde da podržim srpske studente. Niko ne zaslužuje da se dogodi tragedija kao ova u Srbiji i nadam se da će vlada saslušati studentske zahteve. Srećna sam što sam ovde da pružim podršku i stojim uz Srbiju“, rekla je Madija Nzao. Anica Lazin je kazala da studenti u Srbiji zaslužuju sve čestitke i podršku za ono što rade danas. "Došla sam da podržim naše stidente i da podržim borbu za pravnu, demokratsku i pravednu našu Srbiju. Ja sam se borila davne 1992. i sada je na njih red i bravo studenti, bravo Srbijo danas“, navela je ona. U Torontu je održan osmi skup podrške studentima u centru grada. Prema proceni organizatora, na protestu je bilo više od 300 ljudi. "Studenti imaju moju iskrenu i emotivnu podrsku. Život je jedan a vlast je promenjiva. I ova vlast mora da se menja", rekla je za Glas Amerike Nada, jedna od učesnica. Dragan, jedan od demonstranata, naveo je da"studenti nisu potkupljivi i manipulatori. Ovi protesti su pokazali kako se voli Srbija i dobrota je ujedinila ljude ". Za Anu, "studenti su istinske patriote. Imaju moj naklon i potpunu podrsku." Marija kaže za Glas Amerike da "protest u Srbiji je za spas naše zemlje i naroda i borba protiv zla. Ako želimo bolju Srbiju moramo podržati mlade ljude koji se bore za sve nas." U Vankuveru je ove nedelje na protestu bilo više od 250 ljudi, prema nezvaničnim procenama. "Mi danas nismo samo glas dijaspore u Vankuveru, već smo produženi glas onih u Srbiji koji se bore za dostojanstvo, istinu i promene", čulo se u govoru na skupu. Vaso Leposavić, profesor u penziji, za Glas Amerike je rekao da je došao da podrži "pamet, mladost i budućnost Srbije". "Mora doći do generalnog štrajka i pokazati vlasti da je dosta. Pametniiji više ne popšta, nema popuštanja, ovo ne sme da stane, ovo mora da bude prelazni period", rekao je Leposavić za Glas Amerike i zaključio da "Sloboda dolazi". U kanadskom gradu Edmontonu okupilo se nekoliko desetina ljudi na protestu podrške studentima. "Danas sam došla da podržim srpske studente koji traže pravdu, solidarnost, i nepristrasne institucije. Studenti su nam svojim primjerom pokazali da je bolji svijet moguć, gdje svi pojedinci mogu koegzistirati, napredovatati, i rasti zajedno. Nase društvo je predugo podjeljeno, a studenti su postali svetionik nade, i budilnik pozitivnih promjena. Razdaljina bi nas mogla podjeliti, ali želja za pravdom, pravednošću, i jednakošću ne poznaje granice", rekla je za Glas Amerike Mirjana Derman. Ovi protesti dešavaju se sa masovnim protestom studenata i građana u Beogradu, koji za koji neki kažu da je i najveći skup u istoriji Srbije. Više o tom protestu čitajte ovde. Studenti u Srbiji već mesecima blokiraju univerzitete i organizuju proteste i blokade širom Srbije tražeći da im se ispune zahtevi: da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železnične stanice, da se obustavi krivično gonjenje uhapšenih na protestima, da se procesuiraju napadači na studente i profesore FDU i da se povećaju izdvajanja za visoko obrazovanje. Vlasti tvrde da su zahtevi ispunjeni, što studenti negiraju. https://www.glasamerike.net/a/ovo-je-istorijski-brojni-protesti-dijaspore-u-sad-i-kanadi-u-znak-podr%c5%a1ke-masovnim-demonstracijama-u-beogradu/8011698.html https://www.glasamerike.net/a/ovo-je-istorijski-brojni-protesti-dijaspore-u-sad-i-kanadi-u-znak-podr%c5%a1ke-masovnim-demonstracijama-u-beogradu/8011698.html Sat, 15 Mar 2025 20:04:26 +0100 AmerikaBalkan voadigital@voanews.com (Glas Amerike) https://www.glasamerike.net/a/u%c4%8desnik-protesta-u-%c4%8dikagu-ovo-je-istorijski-/8011738.html https://www.glasamerike.net/a/u%c4%8desnik-protesta-u-%c4%8dikagu-ovo-je-istorijski-/8011738.html Sat, 15 Mar 2025 19:09:57 +0100 Video Godina je 480. pre nove ere. Spartanski kralj Leonida prekida vežbanje sa sinom kako bi dočekao gosta – glasnika persijskog cara Kserksa koji mu traži “zemlju i vodu”. Napetost raste, i dok se legendarni spartanski vođa sprema da odgovori, glasnik mu poručuje “biraj pažljivo svoje sledeće reči – možda ti budu i poslednje kao kralja”. Uz blagi dašak vetra, koji prati pogled ka grčkim planinama iznad kojih se promaljaju zraci sunca, i zatim ka supruzi – kraljici čiji pogled očitava odlučnost – Leonida bira borbu i baca persijske glasnike u bunar, započinje rat i odlazi u istoriju. Diplomatija je, uz malo filmskih efekata iz filma “300”, nekada izgledala i ovako. Vremenom je postala manje brutalna, glasnike su zamenile mirovne konferencije, telegrafi, radio stanice, telefoni, a u današnje vreme društvene mreže preuzele su važnu ulogu u diplomatskoj komunikaciji. Političari, državnici i diplomate danas u digitalnoj eri moraju da prate trendove na isti način kako su njihovi prethodnici to radili vekovima unazad, kaže za Glas Amerike Nik Kul, profesor komunikacije na Anenberg školi novinarstva Univerziteta Južna Kalifornija. Ipak, koliko god da je digitalni svet postao realan, a prenošenje poruka i promocija nacionalnih interesa u informatičkom prostoru postalo vidljivo, tradicionalni kontakt “licem u lice” ostaje suština, smatra Vivijan Voker, bivša direktorka Savetodavne komisije SAD za javnu diplomatiju (ACPD). “Moram da naglasim da javna diplomatija sveobuhvatnija od digitalne. I ono što je važno na duži rok – da bi se izgradili odnosi, razvilo kritičko međusobno razumevanje, jesu kontakt licem u lice, kultura, obrazovanje, obuka. Možete da koristite alate digitalne diplomatije da poboljšate aspekte izgradnje tog odnosa, ali to nije javna diplomatija u punom smislu te reči”, kaže Voker za Glas Amerike. Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, jedan je od političara koji najčešće koristi društvene mreže, između ostalog i da govori o pitanjima spoljne politike, poput rata u Ukrajini ili u Gazi. Aktivan na društvenoj mreži Eks je i Marko Rubio, aktuelni državni sekretar SAD, a istu platformu često su koristili i njihovi prethodnici na tim funkcijama, demokrate Džo Bajden i Entoni Blinken. Horhe Hajne, nekadašnji čileanski ambasador u Kini, a sada profesor na Školi za globalne studije Boston univerziteta, za Glas Amerike objašnjava da se digitalni mediji ne mogu izbeći i da je početna ideja u svetu diplomatije – da društvene mreže treba ostaviti tinejdžerima – pogrešna. “Danas predsednici, premijeri, ministri spoljnih poslova, ambasadori, svi koriste. A ako to ne učinite, gubite jer se odričete alata koji će vaši konkurenti koristiti. Dakle, nema izlaza iz toga. Ne možete to da ignorišete. Postoje neki ljudi koji su bolji od drugih. Neki lideri će imati ceo tim koji će upravljati njihovim platformama. Drugi će to sami da rade”, navodi Hajne. Trampov privatni profil na Eksu ima više od 100 miliona pratilaca, a zvanični, predsednički oko tri miliona. Tramp je i vlasnik društvene mreže Truth Social. “Jeste zadivljujuće kako je predsednik Tramp, čini se, isterao sve ostale. Bilo je ljudi koje sam pratio tokom godina, ali od 20. januara je sve usredsređeno na Trampa. To je zaista izuzetan fenomen”, obrazlaže profesor Kal digitalno prisustvo američkog predsednika. Kal smatra da su u određenom broju slučajeva neke Trampove poruke koje se tiču spoljne politike ipak “više namenjene domaćoj publici”, ali dodaje i da prvi čovek Amerike nije jedinstven slučaj po u tome. “Tramp ima mogućnost da kaže dramatične stvari i da privuče pažnju sveta, da dominira vestima”, kaže Kal. U vremenima velikih svetskih događanja, poput ratova ili pandemija, upotreba digitalnih medija ubrzala je tempo diplomatske komunikacije. “Diplomatija, koja se spominje kao druga najstarija profesija, nekada je bila pomalo spora, a danas su je društvene mreže ubrzale. Tamo možete odmah da odgovorite ili ne, ali onda ćete propustiti priliku. Ovo je značilo radikalnu promenu u načinu na koji diplomate međusobno komuniciraju”, ističe profesor Horhe Hajne. On je podsetio i da se od 2006, kada je nastao Tviter, “skovan” izraz “tweetplomacy”, upravo zbog popularnosti i stepena korišćenja ove platforme. “Tviter sada ima drugačije ime i promenio je svoju prirodu. Ali, dugo vremena je to bilo omiljeno oruđe diplomata. Više su voleli Tviter, da kažem Fejsbuk ili Instagram ili neki drugi instrument. Danas se TikTok veoma široko koristi”, rekao je Hajne. Platformu Tviter je 2022. kupio najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask, koji je početkom godine postao bliski saradnik predsednika Trampa. Kada se pogledaju podaci sa svih najvećih onlajn platformi, među najpraćenijim političarima su indijski premijer Narendra Modi (105 miliona na Eksu, 92 miliona na Instagramu) i bivši američki predsednik Barak Obama (130,8 miliona na Eksu). U Srbiji, presednik države Aleksandar Vučić često koristi Instagram i na ovoj društvenoj mreži ima više od 239.000 pratilaca. Profesor Nik Kal objašnjava kako hijerarhija u svetu diplomatije može da utiče na to kako i koliko se neko oglašava i zašto najviši državni zvaničnici imaju više slobode na ovom polju. “Veliki deo diplomatije mora da se vodi uz odobrenja iz centrale. A da bi diplomata uspeo na mrežama, mora da ima mandat da komunicira, odgovara i povezuje ljude za koje misle da bi mogli biti interesantni jedni drugima na isti način kao da ima privatni nalog. I mislim da zato neko na samom vrhu može da kaže šta hoće. Pošto on po prirodi funkcije ne mora ni od koga da dobije dozvolu”, kaže Kal. Sagovornici Glasa Amerike objašnjavaju da ne postoji jedna tačka “preokreta” koja je uvela digitalni svet u diplomatiju na velika vrata, ali se slažu da se ta oblast postepeno razvijala od početka 21. veka. Amerika je, prema rečima Nika Kala, počela da shvata važnost digitalne diplomatije posle terorističkih napada 11. septembra. “Kolin Pauel, tadašnji državni sekretar SAD, shvatio je da polovina američkih ambasada nema čak ni sajtove. I to ne u nekim opskurnim mestima, već u zemljama poput Švedske. Obične diplomate nisu razmišljale o internetu na taj način”, govori Kal. Ako bi trebalo jednu osobu da označiti kao “pionira” digitalne diplomatije, profesor Horhe Hajne, kaže da je to bivši meksički ambasadora u Sjedinjenim Državama, Arturo Sarukan. “Tviter je počeo 2006. On je bio ambasador Meksika u Sjedinjenim Državama od 2007. do 2013. Bio je prvi ambasador koji je koristio Tviter, zvanično pod svojim imenom. Do tada, šef misije je nerado koristio Tviter pod svojim imenom, jer se smatralo neozbiljnim i pomalo neuobičajenim. Ali činjenica da je to uradio ambasador u Vašingtonu, što najznačajnija diplomatska pozicija za svakog meksičkog diplomatu, zaista je označila prekretnicu”, priseća se Hajne. Bez obzira koliko se oblast digitalne diplomatije brzo i dinamično razvija, postoje određena ograničenja i prepreke sa kojima se svet spoljne politike suočava. “Morate da obučite više mlađih diplomata, da koriste platforme kao što je TikTok i to očigledno stvara razne probleme unutar organizacije i hijerarhije”, jasan je Hajne. A mladi vole da komuniciraju i ne žele da čitaju suvoparna saopštenja objavljena na profilima političara, ministarstava ili ambasada. “Nalozima na društvenim mrežama mora da se upravlja i da komunicirate sa pratiocima. A ako to ne uradite, neće biti mnogo efikasno i nećete imati mnogo pratilaca”, navodi Hajne koji je bio i ministar u čileanskoj vladi 1999. Tamna strana ove vrste digitalne komunikacije je činjenica da se na društvenim mrežama često kreiraju lažne vesti koje se posle prenose velikom brzinom i pred višemilionskom publikom. Ali, postoji i još jedna namena, kako primećuje Hajne. “Danas tokom pregovora učesnici mogu odmah posle sastanka, a čak i tokom njih da izađu i objave nešto. To je pre 15 godina bilo nezamislivo”, priča nekadašnji čileanski diplomata. Američke diplomate su tokom prethodnih decenija takođe bile aktivne na Eksu. Robert Ford, ambasador u Siriji od 2011. do 2014, bio je jedan od pionira Stejta departmenta na ovom polju, pa je često koristio tadašnji Tviter da zaobiđe tradicionalne medije kako bi direktno komunicirao sa Sirijcima, dok je pobijao neistine. Godine 2015, ruski mediji su objavili fotošopovanu sliku američkog ambasadora Džona Tefta koji prisustvuje mitingu tamošnjih opozicionara. Američka ambasada je odgovorila tvitovanjem sopstvenih fotošopovanih slika na kojima se pojavljuje Teft na istorijskim događajima kao što je sletanje na Mesec. “U prošlosti, bilo da je to bila američka politika u vezi sa situacijom oko Palestinaca, Hamasa, ruskih napada na Ukrajinu počevši od 2014. i rata 2022, postojale su veoma pažljivo rađene kampanje informisanja osmišljene za određenu publiku kako bi predstavili politiku SAD”, navodi Vivijan Voker, koja je sada vanredna profesorka na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu. Dodaje i kako su Sjedinjene Države upravo zahvaljujući digitalnoj diplomatiji uspele da se “bore protiv širenja lažnih informacija i zlonamernim uticajem”. “U jednoj od institucija, koja je donedavno postojala u okviru Stejt departmenta, bio je Globalni centar za angažovanje. Njegova uloga je bila da koordinira agencije unutar vlade SAD, ali i da radi sa zemljama domaćinima, kao i sa nevladinim organizacijama i ključnim liderima kako bi osmislili ciljane kampanje protiv dezinformacija”, kaže Voker. U dobre primere digitalne diplomatije spada, prema mišljenju profesora Džona Kala, spada i potez kineskog ambasadora u SAD na početku pandemije korona virusa 2020. “Bilo je kriza kada su diplomate intervenisale na zaista razuman način da smire stvari. I tako sam bio veoma impresioniran tokom prvih meseci kovida da je kineski ambasador u Vašingtonu rekao neke veoma razumne stvari da bi se sve smirilo i da bi se malo ‘ohladila’ komunikacija”, prisetio se on. Kina je specifična po mnogim pitanjima, pa i u ovom, jer u toj zemlji nije moguće pristupiti Eksu sa lokalne IP adrese, pa su čak i strani ambasadori koristili VPN. “Rečeno mi je da mogu da ga koristim, ali sam bio malo zabrinut. Ja sam državni službenik, kako mogu ovo da uradim? I rečeno mi je da nema problema i da svi to rade. Tako sam i uradio. Broj Kineza pratilaca koje sam imao, bio ograničen jer ne koriste svi VPN, iako ih je bilo. Ali koristio sam ga da komuniciram sa kolegama diplomatama, novinarima i sa ljudima u Čileu i u inostranstvu”, prepričava Horhe Hajne. I na području Balkana, u zemljama bivše Jugoslavije, ambasade moćnih zemalja imaju relativno aktivne naloge na društvenim mrežama i često baš na taj način iznose stavove matičnih država. „Ima mnogo stvari koje mogu da urade na Zapadnom Balkanu. I verovatno je najmanje važno puko najavljivanje stvari i objavljivanje saopštenja za javnost na lokalnim jezicima. Mislim da je najvažnija stvar slanje poruka o slobodi medija i ulaganje u izgradnju slobode medija na duži rok”, smatra Nik Kal. S obzirom na brzinu razvoja novih tehnologije, nekadašnji ambasador Čilea Horhe Hajne, predviđa da će sledeći korak u diplomatiji biti upotreba veštačke inteligencije (AI). “Ako pregovarate o sporazumu o slobodnoj trgovini sa drugom zemljom koristeći AI, možete da prođete kroz zapisnike svih prethodnih pregovora te zemlje o sporazumima o slobodnoj trgovini sa drugima. To se može i ručno, ali bi potrajalo. Sa veštačkom inteligencijom možete to da uradite brzo i efikasno i imaćete uvid u to koji su prioriteti pregovaračke taktike, kakvi su bili ciljevi prethodnih pregovora. Bićete u mnogo boljoj poziciji da sami pregovarate”, navodi Hajne. Govoreći o mogućim prednostima upotreba veštačke inteligencije u digitalnoj diplomatiji, profesorka Vivijan Voker se prisetila sopstvenog početka karijere u Almatiju, u Kazahstanu kada je bila zadužena za pravljenje dnevnih rezimea tekstova u lokalnim medijima. Kaže, to je bilo predigitalno doba, “kada smo morali da slušamo svaki radio program, čitamo sve novine i gledamo televizijske programe na jeziku te zemlje”. “Analizirali smo sa stručnjacima u ambasadi ili smo slali informaciju nazad u Vašington. Sve dok se ne oslanjate na AI da analizirate značenje podataka, već se oslanjate da prikupi sve ove informacije, na više jezika, a zatim ih pretvori u uredno upakovane na engleskom jeziku, to je ogromna korist”, zaključila je Voker. https://www.glasamerike.net/a/digitalna-diplomatija-kada-tvitovi-i-objave-odlu%c4%8duju-o-ratu-i-miru/8008455.html https://www.glasamerike.net/a/digitalna-diplomatija-kada-tvitovi-i-objave-odlu%c4%8duju-o-ratu-i-miru/8008455.html Sat, 15 Mar 2025 15:11:51 +0100 AktuelnoAmerika voadigital@voanews.com (Marko Protić) Veliki broj ljudi okupio se u centru Beograda na protestu "15. za 15" zahtevajući odgovornost za žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu. Blokirane su gotovo sve ulice u centru Beograda, a skup za sada protiče bez incidenata. Centar okupljanja je Trg Slavija, gde se okupljenima obraćaju predstavnici studenata. „Nećemo vam dozvoliti da nam oduzmete naše slobode“, rekao je jedan od studenata govornika sa bine. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da se trenutno na ulicama Beograda nalazi oko 107.000 ljudi. Agencija Rojters ovaj protest nazvala je najvećim skupom u Srbiji u poslednjih par decenija. Arhiv javnih skupova objavio je večeras da analizira dostupne podatke i pokušaće da objavi procenu učesnika "15 za 15", ali da sve ukazuje na to da je ovo najveći skup u istoriji Beograda. Studenti u blokadi su oko 21 sat saopštili su da su iz pravca Pionirskog parka bačene flaše i kamenice. „Studentski protest se završava. Naši redari su skinuli prsluke. Apelujemo na građane da se povuku bezbedno“, naveli su na društvenim mrežama. Studenti su reporterima agencije Beta kazali da se kraj skupa proglašava kada dođe do incidenata ili povreda, koje nisu izazvali studenti. Gotovo svakodnevni studentski protesti počeli su u decembru nakon pogibije 15 ljudi kada se 1. novembra srušio krov na železničkoj stanici u Novom Sadu, za katastrofu koju protivnici okrivljuju za korupciju pod Vučićem. Studenti, nastavnici, poljoprivrednici i radnici pridružili su se demonstracijama protiv Vučića, koji je na vlasti u Srbiji već 12 godina. Krajem prošle godine, studenti su izneli niz zahteva, među kojima su objavljivanje dokumenata u vezi sa katastrofom na železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 15 ljudi i odgovornost odgovornih. Šta se dešavalo na protestu? Na Trgu Slavija Blokadni hor je koncert otvorio himnom "Bože pravde", a završio sa "Vostani Serbie". Posle državne himne, hor je otpevao studentsku himnu "Gaudeamus igitur", "Ostajte ovde", "Srpkinja", "Ovo je Srbija", "Tamo daleko". Oni su potom sa građanima uzvikivali "Pumpaj, pumpaj, pumpaj, pumpaj". Nastup su nastavili pesmom EKV "Ovo je zemlja za nas" i pesmom Ju rok misije "Za milion godina". Građani su tokom izvođenja pesme "Vostani Serbie" upalili svetla na mobilnim telefonima i osvetlili potez Slavije i ulica koje se ulivaju na taj trg. Posle te pesme, građani su uzvikali "Pumpaj, pupaj", a potom je usledio vatrome. U 19 sati okupljeni su krenuli sa 15 minuta ćutanja u znak sećanja na poginule na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ali je to prekinuto u jednom trenutku kada je, kako navodi N1, došlo do manjeg incidenta. Studenti su pokušavali da utišaju tu buku i potom je nastavljeno odavanje počasti. "Ovde smo jer se borimo za prave vrednosti, transparentnost i odgovornost svih koji upravljaju našom budućnosti", poručila je studentkinja Univerziteta u Beogradu na bini i naglasila da ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, ostaju na ulicama, u blokadama i nastavljaju borbu. "Naši konkretni zahtevi su objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, jer moramo znati tačne podatke kako bi se otkrile nepravilnosti i sprečile slične tragedije u budućnosti". Zatražila je odbacivanje optužbi protiv uhapšenih studenata, aktivista i građana koji su se borili za istinu i pravdu na prethodnim protestima. Ne smemo dozvoliti da se pravda koristi da utiša glas mladih koji se zalažu za promene, naglasila je ona. Po završetku protesta, kod Narodne skupštine okupila se grupa navijača koji pale zelene baklje, vređaju policiju, skandiraju i provociraju pripadnike policijske brigade i žandarmerije koji stoje iza ograde kod Starog dvora. Hiljade studenata u maršu, od kojih su mnogi prevalili stotine milja peške ili biciklom, stigle su se u glavni grad Srbije u petak uveče uoči subotnjeg mitinga. Među demonstrantima dominiraju mlađi, ali primetan je i veliki broj starijih građana. Učesnici protesta zauzeli su i plato ispred Skupštine Srbije, čuju se vuvuzele i pištaljke. Na Trgu Slavija se pušta se muzika i ljudi plešu. Vide se zastave Srbije i postavljeni su transparenti "Spasooje, hapsi ga", "Ruke su vam krvave", "Ko pumpa zlo ne misli", "Baci kobre da se igramo", "Kuliraj ćacija". Kako javljaju reporteri Foneta, Brankov most i Gazela su blokirani za saobraćaj. Hiljade građana i dalje je okupljeno na Terazijama i na Trgu Republike, praveći buku pištaljkama, trubama i uzvicima "pumpaj". Kod Terazija je i grupa bubnjara, a okupljeni studenti i građani igraju. Kroz Knez Mihailovu ulicu prema Terazinama prolaze građani koji pištaljkama i vuvuzelama prave buku. Bajkeri su sa građanima, podeljenim u dve kolone, krenuli od Autokomande ka Slaviji, a nepregledna kolona nosi zastave Srbije, transparetne "Sviće zora", "15 za 15", "Pumpaj", kao i zastave sa nazivima mesta iz kojih učesnici protesta dolaze. Traktori su sa Novog Beograda stigli u centar grada, a na Trgu republike su se studentima pridružili brojni građani sa Kosova i Metohije, iz Kragujeva, Kragujevca, Aleksandrovca. Protest je prvobitno zakazan za 16 časova ispred Narodne skupštine u Beogradu. Zatim su protesti ETF u blokadi objavili da se lokacija menja iz bezbednosnih razloga, i premešta na Slaviju, da bi potom stigla informacija da će protest ipak biti ispred Skupštine. Incident u Žarkovu Jedan od retkih incidenata zabeležen je tokom okupljanja demonstranata u beogradskoj opštini Žarkovu, kada je vozač crnog BMW-a udario ženu na ulici i vozio je na haubi nekoliko metara. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je da napadač ubrzo priveden, a da je povredio još dvoje ljudi. Povređeni su prebačeni u Urgentni centar i imaju lake telesne povrede, saopšteno je iz Kliničkog centra Srbije. MUP je kasnije priveo i muškarca koji je blizu Skupštine Srbije rekao studentima redarima da kod sebe ima dve bombe i želi da raznese zgradu Predsedništva. Eksplozivne naprave kod privedenog nisu pronađene, saopštio je MUP. Veliki skup u Beogradu smatra se kulminacijom protesta koji traju od kraja novembra prošle godine, a na kojima se insistira na četiri studentska zahteva od kojih je centralni utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 15 ljudi u obrušavanju nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Studenti iz različitih gradova pristizali su u Beograd tokom večeri gde su dočekani na Terazijama uz crveni tepih, aplauz i suze hiljada emotivnih građana. Okupljanje studenata i građana na Trgu republike obeležio je i veliki vatromet. Noć su proveli na fakultetima i srednjim školama koje su im organizovali smeštaj. Dan uoči protesta, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, poručio je da se „ne plaši ničega" i da neće dozvoliti da ulica menja vlast. „Prelazne ili prevarantske vlade neće biti dok sam živ. „Ne pristajem na ucene i pritiske, predsednik sam Srbije i neću dozvoliti da ulica određuje pravila u ovoj zemlji", rekao je on. Studenti već mesecima blokiraju univerzitete i organizuju proteste i blokade širom Srbije tražeći da im se ispune zahtevi: da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železnične stanice, da se obustavi krivično gonjenje uhapšenih na protestima, da se procesuiraju napadači na studente i profesore FDU i da se povećaju izdvajanja za visoko obrazovanje. Vlasti tvrde da su zahtevi ispunjeni, što studenti negiraju. https://www.glasamerike.net/a/beograd-protest-15-mart-mir-studenti-blokada-vu%c4%8di%c4%87/8011520.html https://www.glasamerike.net/a/beograd-protest-15-mart-mir-studenti-blokada-vu%c4%8di%c4%87/8011520.html Sat, 15 Mar 2025 04:21:29 +0100 Balkan voadigital@voanews.com (Glas Amerike, Fonet) U danu kada su u američkom Kongresu vođene diskusije o predlogu budžeta i mogućem zatvaranju vlade, Bosna i Hercegovina je i dalje bila na radaru grupe američkih senatora, zabrinutih zbog aktivnosti predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i pogoršanja situacije u BiH. Senatorka iz Nju Hempšira Džin Šahin, deo grupe visokih republikanskih i demokratskih lidera u Kongresu koji su uputili zajedničko pismo američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, povodom dešavanja u Bosni i Hercegovini, izjavila je za Glas Amerike da zbog "postupaka zvaničnika" u Republici Srpskoj postoji rizik od obnavljanja konflikta zbog čega trenutni fokus mora biti na akcijama kojima se obeshrabruje eskalacija. Odluka evropskih saveznika da pošalju pojačanje EUFOR-u je dobar korak u tom smeru". Šahin je ocenila da "eskalatorne akcije koje u ovom trenutku vidimo u Republici Srpskoj nisu samo delo Milorada Dodika." Kako je poručila u pisanom odgovoru Glasu Amerike, "sva sredstva, uključujući i dodatne sankcije gospodinu Dodiku i njegovim pomoćnicima treba da budu na stolu kako bi se uputila jasna poruka da podrivanje stabilnosti i bezbednosti Bosne i Hercegovine nije u njihovom interesu". Dodika je, krajem februara ove godine, državni sud BIH osudio na godinu dana zatvora i zabranio mu da se bavi politikom na šest godina zbog donošenja neustavnih zakona kojima je prekršio odluke Ustavnog suda BiH i Kancelarije visokog predstavnika. Dodik i njegovi saradnici su dodatno intenzivirali krizu kada je skupština RS usvojila dva nova, neustavna zakona kojima se zabranjuje delovanje državnih bezbjednosnih i pravosudnih institucija Bosne i Hercegovine unutar Republike Srpske. Na takvu situaciju je reagovao i američki državni sekretar Marko Rubio, objavom da Dodik "podriva institucije Bosne i Hercegovine i ugrožava njenu bezbednost i stabilnost." Za Glas Amerike je izjavio da Sjedinjene Države ne žele podele u BiH. Na pitanje Glasa Amerike šta Kongres može da učini da spreči dalju nestabilnost Bosne i Hercegovine i regiona, senatorka Šahin odgovara da članovi Kongresa rade na tome da se postaraju da se "Stejt department dovoljno fokusira na situaciju u Bosni i Hercegovini i koordiniše sa saveznicima kako bi se situacija stabilizovala." "Razgovarala sam sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom, koji je u ponedeljak bio u Sarajevu, da bismo osigurali da EUFOR, međunarodne snage zadužene za nadzor bezbednosnih aspekata Dejtonskog sporazuma, može da računa na podršku NATO-a ako to bude potrebno", ističe Šahin. Pored senatorke Šahin, pismo sekretaru Rubiu potpisali su i senator Dik Durbin, Čarls Grasli, najviše rangirani član Republikanske stranke u Senatu, Džejms Riš, predsedavajući senatskog Odbora za spoljnopolitičke odnose, senatori Tom Tilis, Kris Van Holen i Piter Velč, kao i članovi Predstavničkog doma, Majk Kvigli i En Vagner. Potpisnici pisma izrazili su zabrinutost zbog, kako su naveli, “nedavnih postupaka lidera entiteta Republika Srpska, Milorada Dodika, koji se godina bavi secesionističkim djelovanjem, izazivajući državne institucije u BiH, potkopavajući Dejtonski sporazum i ugrožavajući teritorijalni integritet i etno-socijalnu koheziju u zemlji”. Sud Bosne i Hercegovine odredio je u petak da predsedniku Republike Srpske, premijeru tog entiteta Radovanu Viškoviću i predsedniku Narodne skupštine RS Nenadu Stevandiću, nakon što budu privedeni na saslušanje, bude određen jednomesečni pritvor. https://www.glasamerike.net/a/senatorka-d%c5%bein-%c5%a1ahin-dodik-sankcije-fokus-bosna-i-hercegovina-eufor/8011228.html https://www.glasamerike.net/a/senatorka-d%c5%bein-%c5%a1ahin-dodik-sankcije-fokus-bosna-i-hercegovina-eufor/8011228.html Fri, 14 Mar 2025 23:33:54 +0100 Balkan voadigital@voanews.com (Milena Đurđić) Građani Beograda, glavnog grada Srbije, dočekuju studente koji pristižu iz različitih krajeva zemlje uoči protesta koji se održava 15. marta. Akademci duže od tri meseca blokiraju fakultete širom Srbije, tražeći pravnu i političku odgovornost za pogibiju petnaest ljudi u obrušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. https://www.glasamerike.net/a/video-srbija-studenti-docek/8011203.html https://www.glasamerike.net/a/video-srbija-studenti-docek/8011203.html Fri, 14 Mar 2025 22:56:59 +0100 Video Vašington — Predsednik Donald Tramp u petak je obećao da će tražiti da odgovaraju oni koji su ga sudski gonili tokom godina kada nije bio na vlasti, govoreći u Sekretarijatu za pravosuđe, čiji su tužioci vodili neke od tih procesa protiv njega. U neuobičajenom političkom govoru u sedištu sekretarijata u Vašingtonu Tramp je izneo, kako je okarakterisao, mračnu sliku rada te institucije pre njegovog povratka na vlast u januaru, tvrdeći da su sekretarijat preoteli "stranački lojalisti i radikali". "Insistiraću i zahtevati punu i kompletnu odgovornost za zloupotrebe i pogrešne stvari koje su se dogodile. Američki narod nam je dao mandat - mandat kakav je malo ko mislio da je moguć", izjavio je predsednik. On se obratio zaposlenima u sekretarijatu koji je dva puta podigao optužnice protiv njega u godinama kada nije bio na vlasti, navodeći da je ilegalno držao poverljiva dokumenta u svojoj rezidenciji na Floridi, i da je učestvovao u zaveri u pokušaju da preokrene svoj izborni poraz 2020. godine. Specijalni tužilac Džek Smit, koji je u međuvremenu podneo ostavku, odbacio je oba slučaja nakon što je Tramp pobedio na izborima u novembru, pozivajući se na dugogodišnju praksu Sekretarijata za pravosuđe da ne vodi sudske procese protiv predsednika na vlasti. Nijedan slučaj nije stigao do faze suđenja. Tramp odavno ima antagonistički odnos sa sekretarijatom, još od vremena kada je vodio istragu veza između Trampove predizborne kampanje 2016. i ruske vlade. Više puta je iznosio tvrdnje da su procesi koje je Smit vodio protiv njega bili deo pokušaja da se spreči da se vrati na vlast, a tvrdnje da vlada "instrumentalizuje" sudstvo doprineli su njegovom povratku. Tužioci su više puta poricali da je postojao bilo kakav politički uticaj na slučajeve koje vode. Nova sekretarka za pravosuđe Pem Bondi, koju je imenovao Tramp, pokrenula je internu reviziju Smitovih slučajeva kao i drugih krivičnih slučajeva i građanskih tužbi podnetih protiv Trampa proteklih godina, pre nego što se vratio u Belu kuću. https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-pravosu%c4%91e-tramp-sudstvo-pem-bondi/8011168.html https://www.glasamerike.net/a/sekretarijat-pravosu%c4%91e-tramp-sudstvo-pem-bondi/8011168.html Fri, 14 Mar 2025 22:18:44 +0100 Amerika voadigital@voanews.com (Rojters) Zapadni političari su više puta pozivali Kinu da ograniči ili prekine prećutnu podršku ratu Rusije protiv Ukrajine. Kao odgovor, kinesko rukovodstvo insistira da je posvećeno miru i poštovanju teritorijalnog integriteta drugih nacija. Za razliku od većine država članica Ujedinjenih nacija, Kina nikada nije osudila rusku invaziju na Ukrajinu, a njihovo vojno-diplomatsko partnerstvo, od zajedničkih letova bombardera u blizini Aljaske do glasanja u Savetu bezbednosti UN, samo je pomoglo Kremlju da prevaziđe međunarodnu izolaciju. Iako je predsednik SAD Donald Tramp rekao da ima dobre lične odnose i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim predsednikom Ši Đinpingom, među stručnjacima u Vašingtonu postoji konsenzus da kinesko-rusko partnerstvo predstavlja pretnju interesima SAD, te da je Trampov prethodnik Džo Bajden pokušavao da uspostavi strateški dijalog sa Kinom, a čini se da je Trampov tim dao prioritet Kini u odnosu na normalnu trgovinu sa Rusijom. Dok Bela kuća govori o mogućnosti obnavljanja ekonomske saradnje sa Rusijom, neki njeni zvaničnici nagoveštavaju ukidanje ili smanjenje sankcija koje je Vašington uveo Moskvi poslednjih godina. Čarls Heker, stručnjak za ekonomske veze Zapada i Rusije i autor knjige "Zero Sum: The Arc of International Business in Russia", kaže da će se neke zapadne kompanije brzo vratiti u Rusiju ako sankcije budu ukinute, posebno one koje se bave energetikom, metalima i mineralima. „U Norveškoj ima nafte, a u Kanadi takođe, ostatak je u nekim zemljama koje imaju veoma rizično okruženje“, rekao je Heker Ruskom servisu Glasa Amerike. „Ove kompanije su navikle da posluju na ovakvim mestima i imaju interne strukture koje im pomažu da ih zaštite. Znate, u Iraku trenutno posluju energetske kompanije. I ne želim da poredim Rusiju i Irak, ali oni su okruženja visokog rizika", upozorava Heker. On dodaje da njihov povratak poslovanju u Rusiji ne bi značio zbližavanje Rusije i SAD, a kamoli prekid kinesko-ruskih odnosa. „Mislim da će Zapadu biti veoma teško da odvuče Rusiju od Kine“, rekao je on. „Dopuštanje zapadnim kompanijama da se vrate u Rusiju ne menja nužno neprijateljstvo predsednika Putina prema Zapadu. Predsednik Putin se i dalje protivi političkom i ekonomskom sistemu kojim dominira Zapad i stalno ponavlja da želi da stvori alternativno političko i ekonomsko okruženje - alternativu Zapadu. Deo te alternative uključuje Kinu“, dodao je on. „Nikada niste čuli predsednika Putina da kaže bilo šta ideološki protiv Kine. A oni su sada važni energetski partneri“, navodi Heker. Nedovoljna privlačnostFilterLabs sa sedištem u SAD analizira raspoloženje javnosti u regionima u kojima je teško anketirati. Prema nedavno objavljenoj proceni popularnih stavova na ruskim i kineskim društvenim mrežama, kinesko-ruski odnosi su puni tenzija, nepoverenja i suprotnih interesa. Jedan od autora izveštaja Vasilij Gatov rekao je za Glas Amerike da je njegovo istraživanje pokazalo da su kinesko i rusko stanovništvo daleko od toga da su zadovoljne ovim savezom svojih vlasti. "Kina ne vidi Rusiju kao pouzdanog, sigurnog i jednakog partnera. Rusija je anektirala Amursku oblast od Kine, usvojila potpuno kolonijalnu politiku prema Kini tokom 19. i početkom 20. veka. Stoga je, po mom mišljenju, potpuno moguće smatrati istorijske podele kao problem”, kaže Gatov. Gatov, medijski analitičar na Anenberg školi za komunikaciju i novinarstvo Univerziteta Južne Kalifornije, je takođe primetio da je, uprkos očekivanjima Kremlja, ekonomsko prisustvo Kine u Rusiji danas i dalje nekoliko puta manje nego u Evropi ili SAD pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Dakle, iako se interesi Rusije i Kine preklapaju, oni ne idu u korak. „Veoma su različiti, imaju različite geopolitičke fokuse, veoma različite političke filozofije“, rekao je on. Drugi stručnjaci, međutim, dovode u pitanje nalaze FilterLabsa, upozoravajući da su mišljenja ruskih i kineskih profila na internetu ograničene vrednosti, posebno zato što oni koji daju pišu verovatno neće uticati na politiku. „Ljudi koji imaju vremena i želje da komentarišu stvari na društvenim mrežama nemaju mnogo uticaja na to kako se vodi državna politika“, rekao je za Glas Amerike Aleksandar Gabujev, direktor berlinskog Karnegijevog centra za Rusiju i Evroaziju. "Ti ljudi sigurno nemaju mnogo uticaja na to da li Kina prenosi komponente za rusko oružje ili uzima određene vojne tehnologije od nje, jer ljudi koji zapravo nemaju saznanja o tome jednostavno ne komentarišu“. Gabujev je dodao da kinesko rukovodstvo ima razloga da misli da ima šta da uzme od Rusije u pogledu vojne tehnologije, sugerišući da je Kina izuzetno zainteresovana da stekne rusko iskustvo u suprotstavljanju zapadnom oružju tokom rata u Ukrajini. Da li Tramp Kinu vidi kao pretnju?Ključno pitanje o tome da li će poboljšane veze Vašingtona sa Rusijom olabaviti kinesko-ruski pakt, kažu neki analitičari, jeste kako Tramp doživljava Kinu. Ali Vajn, viši saradnik za istraživanje SAD i Kine u Međunarodnoj kriznoj grupi, opisuje Trampa kao anomaliju za američku politiku. „Širok konsenzus obe stranke u Kongresu i od jedne administracije do druge je da je Kina glavni američki strateški konkurent“, rekao je on. Ali kako navodi, „predsednik Tramp je, na mnogo načina, najistaknutiji disident ovog navodnog kineskog konsenzusa". „On ne gleda na predsednika Šija kao neprijatelja. On ga zapravo naziva svojim dragim prijateljem i veruje da će njegov lični odnos sa predsednikom Šijem biti odlučujuća dinamika u postavljanju – ili resetovanju – odnosa SAD i Kine u naredne četiri godine". https://www.glasamerike.net/a/kina-sad-rusija-politika-medjunarodni-odnosi-odvajanje/8009921.html https://www.glasamerike.net/a/kina-sad-rusija-politika-medjunarodni-odnosi-odvajanje/8009921.html Fri, 14 Mar 2025 19:57:30 +0100 Globalne teme voadigital@voanews.com (Danila Galperovič) Predsjednik SAD Donald Tramp bio je veoma zastupljen u srpskim medijima, a srpski građani su ga doživljavali pozitivno, saopštila je organizacija Novi treći put prilikom prezentovanja medijskog monitoringa i istraživanja javnog mnijenja o predstavljanju SAD i Rusije u Srbiji. Njihovo istraživanje je analiziralo stavove građana Srbije o SAD, Rusiji i međunarodnim odnosima, kroz kombinaciju medijskog monitoringa, fokus grupa i anketa sprovedenih od marta 2022. do decembra 2024. Kako navode iz ove organizacije, rezultati pokazuju snažan proruski sentiment u javnosti, uz dominantan antizapadni narativ u medijima. Dragoslav Rašeta, koordinator istraživanja, rekao je da su srpski mediji sa velikom pažnjom pratili prošlogodišnje predsjedničke izbore u SAD, te da je u poslednja četiri mjeseca u analiziranim medijima zabilježeno 7.615 članaka o političkoj situaciji u Americi. Prema njegovim riječima, izvještavanje o izborima bilo je dominantno neutralno. Prema saopštenju Novog trećeg puta, Tramp je bio „izrazito prisutan u srpskim medijima, gde se često predstavljao kao garant ’mira u Ukrajini’ i lider koji bi mogao poboljšati odnose između Srbije i SAD.“ U medijima se spominjao skoro osam puta više od protivkandidatkinje na izborima, Kamale Haris. „Njegov narativ u srpskim medijima bio je uglavnom pozitivan, a srpski građani su ga doživljavali kao ’prijateljskijeg’ prema Srbiji u poređenju sa (Džoom) Bajdenom, jer je i prethodni američki predsednik u celom posmatranom periodu bio jedan od najnegativnije predstavljenih stranih lidera“, navodi se u saopštenju. Prema anketi iz decembra, 43,5% ispitanih je navelo da će Tramp sigurno ili vjerovatno riješiti rat u Ukrajini i donijeti mir, nasuprot 29,4% onih koji su smatrali da on to verovatno ili sigurno neće uspjeti. Dok je 33,4% ispitanika smatralo da će Tramp sigurno ili vjerovatno unaprijediti odnose SAD i Srbije, 46,3% je navelo da to neće biti slučaj. Za razliku od Trampa, Kamala Haris je u medijima obično predstavljana u ideološkom kontekstu, navode iz Novog trećeg puta. Fokus je bio na „njen progresivni politički stav, što su proruski mediji koristili za negativne narative“. Ipak, iz ove organizacije napominju da kod Haris primjećena promjena u odnosu na negativnu percepciju Demokratske stranke u Srbiji. „Mediji su periodično naglašavali energičnost njene kampanje naspram Džoa Bajdena koji je često bio predmet medija zbog gafova. Ukupno gledano, prenošenje vesti o Kamali Haris bilo je značajno balansiranije u odnosu na delovanje Džoa Bajdena i generalno o spoljnoj politici SAD“, naveli su iz Novog trećeg puta. Istraživač Mijat Kostić izjavio je tokom prezentacije istraživanja da su u domaćim medijima „dominantni sentimenti i proruski narativi", dodajući da je u proruskim medijima u Srbiji izuzetno izražen antizapadni sentiment i negativno predstavljanje NATO, SAD i Velike Britanije, uz revizionističke stavove o ratovima decesedetih godina. „Srpski medijski diskurs snažno promoviše Rusiju kao zaštitnika Srbije i lidera novog saveza država koji se suprotstavlja Zapadu, dok se SAD i EU prikazuju kao sile u ekonomskom i moralnom padu“, jedan je od zaključaka istraživanja. „Po percepciiji ruskih i proruskih medija liberalni globalni poredak uspostavljen 1990-ih je inherentno na štetu Srbije i da je njenom u interesu uspostavljanje multipolarnog poretka koji će doneti Rusija sa saveznicima iz BRIKS-a", zaključuje Kostić. https://www.glasamerike.net/a/istra%c5%beivanje-rusija-amerika-zapad-narativ-mediji-sentiment/8010839.html https://www.glasamerike.net/a/istra%c5%beivanje-rusija-amerika-zapad-narativ-mediji-sentiment/8010839.html Fri, 14 Mar 2025 18:20:41 +0100 BalkanAktuelno voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Ted Laso, komedija koja je postala hit i kulturni fenomen u Americi i svetu, nastavlja se kroz četvrtu sezonu, objavila je kompanija Apple TV+. Vest je potvrdio i Džejson Sudeikis, scenarista i glavni glumac serije, koji tumači ulogu dobroćudnog američkog fudbalskog trenera koji dobija posao da trenira fudbalski klub Ričmond u britanskoj Premier ligi. "Pišemo scenario četvrte sezone. To je zvanična vest. Ted će biti trener ženskog tima", objavio je Sudeikis. Vest je izazvala oduševljenje kod obožavaoca serije koja je emitovana od 2020. do 2023. godine i stekla kultni status zbog svog optimizma i pozitivnih poruka, budući da glavni junak i njegov tim ostvaraju uspeh iako su u početku autsajderi, zahvaljujući njegovom zaraznom, dobroćudnom optimizmu i poruci "Veruj", ali i posvećenosti fudbalu i vrednom radu. S druge strane, iako žanrovski komedija, Ted Laso se bavio i ozbiljnom temom mentalnog zdravlja, zbog čega su u maju 2023. zvezde serije pozvane u Belu kuću gde su govorili na dnevnom brifingu za novinare i zatim razgovarali sa tadašnjim predsednikom Džozefom Bajdenom i prvom damom Džil. Prema pisanju portala FilmUpdates, prve epizode dešavaju se u Kanzasu a serija se onda seli u Britaniju. Snimanje počinje u julu. Vraćaju se i druge zvezde serije Hana Vadingem, Bred Goldstin, Džeremi Svift i Džuno Templ. https://www.glasamerike.net/a/vra%c4%87a-se-serija-ted-laso/8010875.html https://www.glasamerike.net/a/vra%c4%87a-se-serija-ted-laso/8010875.html Fri, 14 Mar 2025 18:05:56 +0100 Kultura voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Vašington — Ministri inostranih poslova zemalja članica G7 u petak su upozorili Rusiju na moguće nove sankcije ako ne pristane na prijedlog o 30-dnevnom primirju u Ukrajini, koji je Kijev već prihvatio. "Pozivamo Rusiju da recipročno prihvati primirje pod jednakim uslovima i u potpunosti ga primijeni. Razgovarali smo o nametanju dodatnih posljedica po Rusiju u slučaju da ne pristane na primirje, uključujući dodatne sankcije, ograničenja na cijenu nafte, kao i dodatnu podršku Ukrajini i druga sredstva", navodi se u zajedničkom saopštenju objavljenom posle sastanka u Kanadi. Diplomate, među kojima je bio i američki državni sekretar Marko Rubio, takođe su bile jedinstvene u podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Rubio je u obraćanju novinarima, posle sastanka, rekao da ima razloga za "oprezni optimizam", nakon sastanka specijalnog izaslanika predsjednika Donalda Trampa Stiva Vitkofa sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom u četvrtak u Moskvi. "Istovremeno prepoznajemo da je ovo teška i složena situacija. Neće biti lako, neće biti jednostavno, ali svakako se osjećamo kao da smo barem nekoliko koraka bliže kraju ovog rata, postizanju mira. Ali, to je i dalje dug put, sa mnogo koraka", rekao je Rubio. "Svi ministri inostranih poslova G7 saglasni su sa američkim prijedlogom o primirju koji Ukrajinci podržavaju", i sada je u fokusu odgovor Rusije", rekla je u petak kanadska šefica diplomatije Melani Žoli. "Kada je riječ o Ukrajini, lopta je sada u dvorištu Rusije", dodala je Žoli. Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Lemi poručio je da postoji jedinstveni stav o tome da je vrijeme "za primirje bez preduslova". "Ukrajina je iznijela svoj stav. Sada je na Rusiji da prihvati (primirje)", rekao je Lemi. Istakao je i da se formira koalicija zemalja "koje su spremne da Ukrajini obezbijede bezbjednosnu ahritekturu" i mehanizme za nadzor, kao podršku primirju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da postoje razlozi za "oprezni optimizam" u pogledu predloženog primirja, posle razgovora Vitkofa i Putina u Moskvi. Peskov je ukazao na izjavu Putina u četvrtak, da podržava američki prijedlog ali da je potrebno odgovoriti na neka pitanja. Peskov je dodao da "preostaje mnogo posla", ali da je Putin "iskazao solidarnost" sa Trampovim stavom. Istakao je da je ruski lider na sastanku sa Vitkofom "prenio informacije i dodatne signale predsjedniku Trampu". Naveo je da su se obje strane saglasile da bi Putin i Tramp trebalo da razgovaraju i da će tajming biti usaglašen kada američki izaslanik prenese nove informacije Trampu. Američki lider je u petak, na svojoj mreži, ocijenio da "postoji veoma dobra šansa da se konačno završi užasni, krvavi rat", posle razgovora njegovog izaslanika sa Putinom. Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće, izjavila je da američki predsednik vrši pritisak na ruskog predsjednika i rusku stranu da, kako je naznačila, učine pravu stvar. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je Putinov odgovor na predloženo primirje označivši ga kao manipulaciju. On je izneo tvrdnju da se ruski predsednik sprema da odbije predlog, ali da se plaši da to kaže direktno Trampu. Ustvrdio je da Rusija postavlja uslove za primirje da bi ga odložila ili sprečila da do njega dođe. https://www.glasamerike.net/a/g7-ukrajina-rusija-primirje-sankcije/8010860.html https://www.glasamerike.net/a/g7-ukrajina-rusija-primirje-sankcije/8010860.html Fri, 14 Mar 2025 17:45:31 +0100 Globalne temeAktuelnoRat u Ukrajini voadigital@voanews.com (Najki Čing, Glas Amerike) Vašington — “Postoji veoma dobra šansa da se konačno završi užasni, krvavi rat”, poručio je u petak američki predsednik Donald Tramp , dan nakon se njegov izaslanik Stiv Vitkof u Moskvi sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u okviru nastojanja Vašingtona da izdejstvuje prekid sukoba Rusije i Ukrajine. Tramp je napomenuo da je sa ruskim predsednikom u četvrtak održana, kako je označio, produktivna diskusija. “Međutim, u ovom trenutku hiljade ukrajinskih trupa opkolila je ruska vojska. Ranjivi su i u veoma teškoj poziciji” objavio je Tramp na društvenoj mreži “Istina”. Američki predsednik je istakao da je od Putina zatražio da poštedi živote ukrajinskih vojnika. “To bi bio užasan masakr, kakav nije viđen od Drugog svetskog rata. Neka ih bog sve blagoslovi”, saopštio je Donald Tramp. Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće, izjavila je da američki predsednik vrši pritisak na ruskog predsednika i rusku stranu da, kako je naznačila, učine pravu stvar. "Juče je bio produktivan dan za Sjedinjene Države i svet u kontekstu mira kom nikada nismo bili bliži. Videli ste i reči generalnog sekretara NATO-a iz Ovalne kancelarije koji je rekao da smo samo zbog predsednika Trampa nadomak dogovora o miru", rekla je Levit. Ona je rekla da predsednik Tramp nije razgovarao sa Putinom, već da se sa njim u Moskvi sastao njegov izaslanik Vitkof. Putinovi i Trampovi osvrti o primirjuOd kada je preuzela mandat, američka administracija usredređena je na prekid rata između Ukrajine i Rusije, koji je izbio nakon ruske invazije u februaru 2022. Tramp je, tokom susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, izjavio da je Putin dao, kako se izrazio, vrlo obećavajuću izjavu o mogućem prekidu vatre u Ukrajini. Dodao je, međutim, i da Putinova objava, kako je označio, nije bila potpuna. Prethodno je ruski predsednik u Kremlju poručio da je saglasan sa predlozima za prekid neprijateljstava. „Ali polazimo od toga da ovaj prekid treba da bude takav da bi doveo do dugoročnog mira i otklonio izvorne uzroke ove krize", rekao je u četvrtak posle razgovora sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. Rusija kontroliše skoro petinu teritorije Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je Putinov odgovor na predloženo primirje označivši ga kao manipulaciju. On je izneo tvrdnju da se ruski predsednik sprema da odbije predlog, ali da se plaši da to kaže direktno Trampu. Ustvrdio je da Rusija postavlja uslove za primirje da bi ga odložila ili sprečila da do njega dođe. Ukrajina se tokom pregovora sa američkim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji, održanim u utorak, saglasila sa jednomesečnim prekidom vatre. Dogovoru je prethodio neuspešan susret ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa u Beloj kući, koji je prerastao u raspravu i nije zaključen potpisivanjem sporazuma dve strane o retkim metalima i mineralima. https://www.glasamerike.net/a/amerika-tramp-pregovori-rusija-ukrajina/8010731.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-tramp-pregovori-rusija-ukrajina/8010731.html Fri, 14 Mar 2025 16:36:38 +0100 Rat u UkrajiniDruštvoGlobalne teme voadigital@voanews.com (Glas Amerike) Vašington — Američki Senat usvojio je predlog zakona o privremenom finansiranju vlade kojim je izbegnuto delimično zatvaranje vlade, iako su mnoge demokrate izrazile bes zbog odluke lidera njihove stranke da podrži tu meru. Senat je izglasao predlog zakona sa 54 glasova za i 46 protiv i uputio ga Trampu na potpis, nakon što je sprečeno usvajanje četiri amandmana. Predstavnički dom, koji kontrolišu republikanci, usvojio je zakonski predlog ranije ove nedelje da bi se nastavilo finansiranje rada vlade pre isteka roka 14. marta. Senatske demokrate bile su podeljene o tome da li da podrže kraktoročnu meru kojom se nastavlja finansiranje vlade u narednih šest meseci, a ukupna vladina potrošnja smanjuje za oko 7 milijardi dolara u odnosu na nivo iz prošle godine, i taj novac prebacuje vojsci. Veći deo gneva demokrata u petak je bio usmeren ka lideru senatske manjine Čaku Šumeru, koji je u četvrtak uveče objavio da, iako mu se predlog ne dopada, zatvaranje vlade je "daleko gora opcija". Republikancima, koji imaju većinu u gornjem domu Kongresa, bili su potrebni glasovi najmanje osam demokrata da bi budžet, iz kojeg bi vlada bila finansirana do 30. septembra, bio stavljen na glasanje i na kraju usvojen. U donjem domu Kongresa, republikanski prijedlog je podržao samo jedan demokrata. "Nadam se da će dovoljan broj demokrata odbaciti prijetnju svoje stranke da će zatvoriti vladu, da bi ovaj zakonski prijedlog bio danas usvojen", poručio je u petak u Senatu lider republikanske većine Džon Tjun. Lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer u četvrtak je iznenadio većinu svojih kolega kada je najavio da će dati svoju podršku da se glasa o republikanskom prijedlogu, uprkos tome što ga je oštro kritikovao. Prethodno je od Senata tražio da usvoji raniju verziju privremenog budžeta, koji je bio rezultat dvostranačkih pregovora. U četvrtak je međutim poručio da neće dozvoliti zatvaranje vladinih službi. U govoru u Senatu, u petak, ponovio je da će glasati da vlada ostane otvorena. "Zatvaranje vlade bi Donaldu Trampu i Ilonu Masku omogućilo da unište ključne vladine službe značajno bržim tempom nego što to sada mogu da urade", poručio je Šumer. Predsjednik SAD i milijrder Ilon Mask, koji je na čelu Agencije za efikasnost vlade (DOGE), vode kampanju za smanjenje državne administracije zbog, kako tvrde, brojnih pronevjera i bespotrebnog trošenja novca poreskih obveznika. Desetine hiljada vladnih radnika su do sada otpuštene ili su uzeme otpremnine. Nezavisne organizacije i analitičari ocjenjuju da DOGE koristi previše široke tvrdnje o pronevjerama da bi opravdao ukidanje federalnih programa i službi. Demokratski senatori smatraju da bi usvajanje republikanskog prijedloga za finansiranje vlade olakšalo napore Trampove administracije da značajno izmijeni federalnu vladu i socijalne programe. "Ja ne želim zatvaranje vlade. I zato bih volio da glasam o zakonskom prijedlogu da finansiramo vladu 30 dana dok traju dvostranački pregovori. Međutim, neću podržati republikanski zakonski prijedlog iz Predstavničkog doma zato što Ilonu Masku daje više sredstava da zatvori velike djelove federalne vlade da bi je namjestio za ljude kao što je on i za veoma bogate", poručio je u četvrtak demokratski senator Kris van Holen. Iz Bijele kuće je međutim ranije ove nedelje poručeno da će glasanje protiv privremenog budđeta "nanijeti štetu Amerikancima i poništiti nevjerovatan zamah koji je predsjednik Tramp napravio" proteklih više od 50 dana. https://www.glasamerike.net/a/senat-vlada-predlog-finansiranje/8010727.html https://www.glasamerike.net/a/senat-vlada-predlog-finansiranje/8010727.html Fri, 14 Mar 2025 16:25:42 +0100 AmerikaAktuelno voadigital@voanews.com (Glas Amerike, Ketrin Džipson) Studenti iz svih delova Srbije u petak uveče stigli su Beograd, gde će u subotu biti održan protest "15. za 15" - referenca na broj žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Veliki broj građana dočekao je studente na potezu od Slavije do Terazija, koji su stizali u grupama, predvođeni traktorima. Građani su nosili zastave i transparente, a čuli su se glasni zvižduci i uzvici "Pumpaj". Poslednja grupa studenata pristgla je nešto pre ponoći. Prvi su stigli biciklisti i bajkeri, a potom i grupa studenata sa transparentom "Dođoše Nišlije", koju je predvodio jedan traktor sa transparentom "Sloboda miriše na lale". Na dočeku studenta u Beogradu bila je i majka mladića poginulog u padu nadstrešnice Dijana Hrka. Građani na Terazijama su je pozdravili u suzama, a Dijana je, za televiziju N1, takođe uplakana, izjavila da njene emocije ne mogu da se opišu rečima i da su studenti ujedinili Srbiju. U jednom trenutku ispaljen je i vatromet, a upaljene su i baklje. Kako su pristizali do Terazija, studenti pešaci šetali su po crvenom tepihu koji je tu postavljen. Studenti su došli peške iz Subotice, Novog Sada, Niša, Vršca, Smedereva, Požarevca, Kragujevca, Jagodine, Šapca, Loznice, Valjeva, Užica, Kraljeva, Čačka, Gornjeg Milanovca i Lazarevca i drugih mesta, prenosi FoNet. Zborno mesto za studente koji su došli u glavni grad je Studentski trg. Beogradski studenti su postavili informativne table za organizovan prevoz kolega iz drugih gradova Srbije do smeštaja organizovanog na fakultetima ali i nekim srednjim školama. MUP Srbije saopštio je da su u petak uveče, tokom dočeka studenata, uhapšene dve osobe zbog narušavanja javnog reda i mira, da je veliki broj traktora kod Pionirskog parka oštećen i da je, prema proceni policije, na vrhuncu okupljanja bilo oko 31.000 ljudi. Na društvenim mrežama Studenti u blokadi objavili su plan za subotu: od 13 časova će početi okupljanja građana na četiri lokacije u Beogradu, da bi se potom od 16 sati svi okupili ispred Skupštine Srbije, gde će biti organizovan protest. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je sve aktere da ne izazivaju nemire na skupu u subotu a građane da ne pokušavaju da ugroze mir i stabilnost zemlje, prenosi FoNet. Vučić je ponovio tvrdnje da je skup "ilegalan", ali da će vlast na svaki način pomoći da skup protekne u miru i bude potpuno obezbeđen. Rekao je da će oni koji budu narušavali mir biti strogo kažnjeni i da će "svako ko napadne skup iako je ilegalan biti odmah uhapšen", a da će svaki učesnik skupa koji nekog napadne - biti takođe strogo kažnjen. Predsednik Srbije je pozvao policiju da ne upotrebljava silu "bez preke potrebe". Takođe je rekao da su "svi očekivali da će kako se približava 15. mart da se uplaši i promeni mišljenje", ali da prelazne vlade neće biti "dok je živ". Uoči protesta, ispred Pionirskog parka gde se nalazi kamp grupe ljudi koji kažu da su "studenti koji žele da uče" parkirani su traktori. Nije poznato kako su traktori ušli u centar Beograda, niti u čijem su vlasništvu. U jednom trenutku tokom večeri, porasle su tenzije kod Pionirsskog parka. Policijske snage u opremi za razbijanje demonstracija u Pionirskom parku su pojačane, a mlađi maskirani muškarci stajali su na parkiranim traktorima i alatom lomili stakla. Policija nije reagovala, prenosi FoNet. Staklo su razbijali mlađi muškarci sa navijačkim obeležjima. Ljudi koji već danima kampuju u Pionirskom parku, i koji kažu da su "studenti koji žele da uče" odlučili su da ostanu u parku - uprkos predlogu koji im je na sastanku u četvrtak izneo predsednik Aleksandar Vučić da napuste park u subotu. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da su studenti koji se protive blokadi fakulteta "doneli tešku, ali hrabru odluku da ostanu u Pionirskom parku, a da su traktori koji su parkirani oko tog parka potreba poljoprivrednika da dođu i da ih zaštite", javlja FoNet. Za to vreme, železnički saobraćaj ka Beogradu je obustavljen, saopštilo je preduzeće "Srbijavoz", navodeći da je dobilo anonimnu dojavu da su na međugradskim vozovima postavljene eksplozivne naprave. Skupština Srbije obavestila je ranije poslanike i zaposlene da će zgrade parlamenta iz bezbednosnih razloga biti zatvorene od danas do 16. marta u ponoć, na osnovu bezbednosne procene Ministarstva unutrašnjih poslova, a u cilju izbegavanja bilo kakvog, makar i minimalnog, prostora za izazivanje potencijalnih provokacija i sukoba tokom protesta 15. marta, javlja FoNet. Nedeljnik Radar objavio je na Eksu snimak gde se vide pripadnici Žandarmerije koji uz aplauz prolaze ka lokaciji protesta. Iako su predstavnici vlasti upozoravali na nasilje na protestu u Beogradu, studenti u blokadi su više puta pozvali da protest bude miran i bez incidenata. Na Instagram profilu objavili su i javni apel za uklanjanje kamenica po gradu, za koje nije jasno ko ih je tamo doneo. "Apelujemo na javno komunalno preduzeće Beograd da hitno ukloni kocke na javnim površinama uoči predstojećeg protesta. Ove kocke predstavljaju ozbiljnu opasnost za bezbednost građana, posebno tokom protestnih aktivnosti. Postavlja se pitanje ko je odgovoran za ostavljanje ovih kockica, ali bez obzira na to, najvažnije je da se one uklone kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika i prolaznika". Podršku studentima iskazali su i brojni vrhunski sportisti. Legendarni košarkaš Vlade Divac podelio je na Instagramu objavu u kojoj se navodi da će navijači Partizana čuvati studente u slučaju da ih iko napadne. Na društvenoj mreži Eks, slavni košarkaš i selektor Aleksandar Đorđević napisao je "Napred srpska mladosti, dostojanstveno i hrabro pišete istoriju". EU poziva na uzdržavanje od nasilja, SAD i Kanada upozorile državljane da izbegavaju protest Delegacija EU u Srbiji objavila je saopštenje u kome se navodi da "EU pomno prati domaću političku situaciju u Srbiji". "Sloboda okupljanja je osnovno pravo koje treba da se štiti i ostvaruje mirno, obezbeđujući pritom bezbednost učesnika i institucija. Nasilje se mora izbegavati". Kako se navodi, EU ostaje posvećena pružanju podrške naporima Srbije da napreduje na putu ka Evropskoj uniji i "poziva na istinski dijalog koji uključuje sve aktere u Srbiji za unapređenje reformi, posebno u jačanju vladavine prava, koje su neophodne za evropsku budućnost Srbije". Ambasada SAD u Srbiji izdala je na svom sajtu upozorenje američkim državljanima da izbegavaju centar Beograda, gde je planiran protest. "Veliki protest, na kojem su moguće i stotine hiljada ljudi, očekuje se u Beogradu 15. marta, a neki demonstranti stići će u petak. Protesti će se odvijati u centru Beograda, posebno ispred vladninih institucija i RTS-a. Policija očekuje veliki broj ljudi, blokade saobraćaja, zatvaranje javnih službi, biće pogođen i rad zdravstvenih i drugih ustanova, moguć je i prekid u telekomunikacionoj mreži. Prema javno dostupnim izjavama, srpski zvaničnici su upozorili na nasilje i američkim državljanima se savetuje da izbegavaju područje protesta ako je moguće", navodi se u saopštenju ambasade. Ambasada SAD savetuje američkim državljanima da prate medije za nove informacije, izbegavaju velike grupe ljudi i ostanu u stanovima, da obaveste porodicu i prijatelje o svojoj bezbednosti i naprave plan gde će da se sklone ako ne bude moguće da napuste lokaciju. I Kanada je upozorila svoje državljane na velike demonstracije koje će se desiti 15. marta u Beogradu. "Demonstracije se odvijaju širom Srbije mesecima i u nekim slučajevima je bilo nasilja. Sukobi između suprotstavljenih grupa na predstojećem protestu nisu isključeni", navedeno je u saopštenju kanadske vlade upućenom državljanima te zemlje koji žive u Srbiji. Visoki komesarijat za ljudska prava Ujedinjenih nacija apelovao je da demonstracije sutra u Beogradu proteknu mirno i pozvao je vlasti da dozvole održavanje protesta bez neopravdanog mešanja, prenosi FoNet. Navedeno je da je Srbija obavezna međunarodnim pravom da štiti i poštuje slobodu mirnog okupljanja i izražavanja. Pozvali su i na zaštitu novinara, branitelja ljudskih prava, predstavnika civilne zajednice i ukazali vlastima da tim grupama mora biti dozvoljeno da slobodno i bezbedno rade svoj posao. Studenti već mesecima blokiraju univerzitete i organizuju proteste i blokade širom Srbije tražeći da im se ispune zahtevi: da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železnične stanice, da se obustavi krivično gonjenje uhapšenih na protestima, da se procesuiraju napadači na studente i profesore FDU i da se povećaju izdvajanja za visoko obrazovanje. Vlasti tvrde da su zahtevi ispunjeni, što studenti negiraju. https://www.glasamerike.net/a/studenti-protest-beograd-traktori/8010669.html https://www.glasamerike.net/a/studenti-protest-beograd-traktori/8010669.html Fri, 14 Mar 2025 15:39:48 +0100 Balkan voadigital@voanews.com (Glas Amerike) U pokušaju administracije Donalda Trampa „da učini Ameriku ponovo zdravom“, jedna od najvećih meta je ultraprerađena hrana. Robert F. Kenedi mlađi, državni sekretar za zdravstvo, naveo je "visoko hemijski obrađenu hranu" kao glavnog krivca za epidemiju hroničnih bolesti u SAD, uključujući bolesti kao što su gojaznost, dijabetes i autoimuni poremećaji. Ta hrana "truje" ljude, posebno djecu, rekao je Kenedi tokom pretresa u Senatu povodom njegovog imenovanja. Obećao je da će raditi na uklanjanju takve hrane iz federalnih programa kao što je Program pomoći u dopunskoj ishrani ili SNAP. "Učiniću sve što je u mojoj moći da vratim zdravlje Amerikanaca na pravi put", rekao je on članovima Kongresa. Ključno za taj cilj moglo bi biti da se pobrine da potrošači razumiju osnovne činjenice o ultraprerađenoj hrani i ulozi koju ona ima u svakodnevnim obrocima. Od slatkih žitarica za doručak do smrznutih pica za večeru, uz grickalice kao što su čips, gazirana pića i sladoledi, ultra obrađena hrana čini oko 60% američke prehrane. Za djecu i tinejdžere, čak je i veći – oko dvije trećine onoga što jedu. To je zabrinjavajuće jer je ultraobrađena hrana povezana sa nizom negativnih posljedica na zdravlje, od gojaznosti i dijabetesa do srčanih bolesti, depresije, demencije i još mnogo toga. Jedna nedavna studija je pokazala da konzumiranje ove hrane može povećati rizik od rane smrti. Nauka o ishrani je komplikovana i većina dosadašnjih istraživanja pronašla je veze, a ne dokaze, u vezi sa zdravstvenim posljedicama ove hrane. Proizvođači hrane tvrde da prerađivanje povećava sigurnost i zalihe hrane i nudi jeftin i zgodan način za pružanje raznolike i hranljive prehrane. Čak i kada bi nauka bila precizna, teško je znati koji praktičan savjet dati kada ultraprerađena hrana – prema procjenama iz jedne studije – čini više od 70% zaliha hrane u SAD. Šta je ultraprerađena hrana? Većina namirnica se obrađuje, bilo da se radi o zamrzavanju, mljevenju, fermentaciji, pasterizaciji ili drugim postupcima. Godine 2009. brazilski epidemiolog Karlos Monteiro i kolege prvi su predložili sistem koji klasifikuje hranu prema količini obrade kojoj je podvrgnuta, a ne prema sadržaju nutrijenata. Na vrhu ljestvice koja ima četiri nivoa nalaze se namirnice stvorene industrijskim procesima i sa sastojcima kao što su aditivi, boje i konzervansi koje se ne može kopirati u kućnoj kuhinji, kaže Kevin Hol, istraživač koji se fokusira na metabolizam i ishranu u Nacionalnom institutu za zdravlje. “To je većina, iako ne sva, upakovana hrana koju vidite”, rekao je Hol. Takva je hrana često napravljena da bude i jeftina i neodoljivo ukusna, kaže doktorica Nina Prasad, direktorica programa politike hrane u „Bloomberg Philanthropies“. "Imaju pravu kombinaciju šećera, soli i masti i jednostavno ne možete prestati da ih jedete", kazala je Prasad Međutim, sam nivo prerade ne određuje da li je hrana nezdrava ili ne, naveo je Hol. Hljeb od celog zrna, jogurt, tofu i formula za bebe su, na primjer, visoko obrađeni, ali su i hranjivi. Da li je ultraprerađena hrana štetna? Mnoga istraživanja ukazuju da je ishrana u kojoj ima mnogo takvih namirnica povezana sa negativnim zdravstvenim ishodima. Ali ta istraživanja ne mogu reći da li je sama hrana uzrok negativnih efekata - ili postoji nešto drugo u vezi sa ljudima koji jedu takve namirnice, a što bi moglo biti odgovorno za probleme. Ultraprerađena hrana obično ima veće količine natrijuma, zasićenih masti i šećera, a ima manje vlakana i proteina. Nije jasno da li baš ti nutrijenti izazivaju posljedice. Hol i njegove kolege prvi su sproveli mali, ali uticajan eksperiment, koji je direktno uspoređivao rezultate jedenja slične hrane napravljene od ultraprerađene i od neprerađene hrane. Objavljeno 2019. godine, istraživanje je uključilo 20 odraslih osoba koje su na mjesec dana otišle živjeti u Nacionalni institut za zdravlje. Imali su ishranu od ultraprerađene i neprerađene hrane, usklađenu po kalorijama, šećerima, mastima, vlaknima i makronutrijentima. To je trajalo dvije sedmice i rečeno im je da jedu onoliko koliko žele. Kada su učesnici jeli ultraprerađenu hranu, unosili su oko 500 kalorija dnevno više nego kada su jeli neprerađenu hranu, otkrili su istraživači - i dobili su u prosjeku oko 1 kilogram tokom perioda istraživanja. Kada su isto toliko vremena jeli samo neprerađenu hranu, izgubili su oko 1 kilogram. Hol sada sprovodi detaljniju studiju, ali proces je spor i skup i rezultati se ne očekuju do kraja naredne godine. On i drugi tvrde da su takva istraživanja neophodna. “Bolje je razumjeti mehanizme pomoću kojih izazivaju štetne zdravstvene posljedice, ako ih izazivaju”, rekao je. Da li bi ultraprerađena hrana trebala da bude regulisana? Neki zagovornici, poput Prasad, tvrde da bi veliki broj istraživanja koja povezuju ultraprerađenu hranu sa lošim zdravljem trebao biti više nego dovoljan da podstakne vladu i industriju da promijene politiku. Ona poziva na akcije kao što su povećanje poreza na zašećerene napitke, strožija ograničenja u korišćenju natrija za proizvođače i sprečavanje reklamiranja takve hrane djeci. „Želimo li rizikovati da se naša djeca razboljevaju dok čekamo da se pojave savršeni dokazi?", pita Prasad. Prošle godine, bivši komesar Administracije za hranu i lijekove Robert Kalif pokrenuo je ovu temu, rekavši na konferenciji stručnjaka za prehrambenu politiku da je ultraprerađena hrana “jedna od najkompleksnijih stvari kojima sam se ikada bavio”. Ali, zaključio je, „moramo imati naučnu osnovu, a onda moramo ići do kraja.“ Kako bi potrošači trebali da se odnose prema ultraprerađenoj hrani? U zemljama poput SAD, teško je izbjeći visoko prerađenu hranu - i nije jasno na koju bi se trebalo fokusirati, kaže Aviva Musikus, naučna direktorica Centra za nauku od javnog interesa, koji se zalaže za politike o hrani. "Količina ultraprerađene hrane je tako velika", rekla je. Umjesto toga, bolje je voditi računa o sastojcima u hrani, kaže ona i dodaje da bi ljudi trebali provjeravati etikete na proizvodima i praviti izbore koji su u skladu sa trenutnim smjernicama za ishranu. “Imamo zaista dobre dokaze da dodani šećer nije dobar za nas. Imamo dokaze da hrana sa visokim sadržajem natrijuma nije dobra za nas”, rekla je ona. “Imamo sjajne dokaze da je voće i povrće koje je minimalno obrađeno zaista dobro za nas.” Važno je ne klevetati određenu hranu, dodala je. Mnogi konzumenti nemaju vremena ili novca da kuhaju većinu jela od nule. "Hrana treba da donosi radost i da bude ukusna i ne bi trebalo da uključuje moralno prosuđivanje", kaže Musikus. https://www.glasamerike.net/a/ultrapreradjena-hrana-amerika-losa-ljudi/8008490.html https://www.glasamerike.net/a/ultrapreradjena-hrana-amerika-losa-ljudi/8008490.html Fri, 14 Mar 2025 04:13:07 +0100 AmerikaAktuelnoMedicina voadigital@voanews.com (AP) Administracija Donalda Trampa pokušaće da riješi problem ultraprerađene hrane u SAD, koju je sekretar za zdravstvo, Robert Kenedi mlađi, okrivio za epidemiju hroničnih bolesti. Većina istraživanja je pronašla veze, a ne dokaze, u vezi sa posljedicama ultraprerađene hrane. https://www.glasamerike.net/a/koliko-je-ultrapreradjena-hrana-stetna-za-ljude-/8009942.html https://www.glasamerike.net/a/koliko-je-ultrapreradjena-hrana-stetna-za-ljude-/8009942.html Fri, 14 Mar 2025 04:09:05 +0100 Video voadigital@voanews.com (AP, Glas Amerike) KRISTAL SITI, FLORIDA — Sudari sa brodovima su uzrok najmanje 20 odsto smrtnih slučajeva morskih krava na Floridi svake godine. Ali, to nije jedina pretnja sa kojom se suočavaju ovi nežni morski divovi. Grad Kristal River na Floridi privlači turiste iz celog sveta koji dolaze da vide morske krave. Od novembra do aprila, to područje je puno velikih morskih sisara koji tragaju za toplim vodama oko Kristalne reke, čija temperatura iznosi oko 22 stepena Celzijusa. Kapetan Derek Šmit je vlasnik i direktor kompanije, pod nazivom “Morske krave u raju”, koja posetiocima nudi pogled izbliza na ove životinje, ali bez remećenja njihovog života. “Naša kompanija je zasnovana na principu pasivnog posmatranja. Pokušavamo da preduzmemo sve što možemo da osiguramo da, ako na primer naiđemo na morske krave dok se hrane, ne ometamo njihovo hranjenje, da ih ne remetimo ako spavaju, i ne prekidamo njihovo prirodno ponašanje na bilo koji način”, kaže Šmit. Kristal River je takođe jedino mesto na Floridi na kojem može javno da se pliva sa morskim kravama. Ali, ne smeju da se dodiruju ili da se juri za njima – osim ako krave ne odluče da dođu do vas, što je veoma retko. Prema najnovijem prebrojavanju obavljenom 2022, na Floridi živi između 8 i 11 hiljada morskih krava, ali se one smatraju ugroženom vrstom, prema Zakonu o ugroženim vrstama. “Morske krave svakog dana jedu količinu hrane koja je ravna 10 odsto njihove telesne težine. To je sada veoma teško postići, u velikoj meri zbog uragana koje smo imali protekle dve godine, koji su uništili morsku travu kojom se hrane", kaže Šmit. Prošlogodišnji uragani Helena i Milton zbrisali su mnogo trave u tom području, što je glavni izvor hrane za morske krave. Takođe postoji strah da bi porast temperature okeana mogao da utiče na broj krava zbog poremećaja njihovih migracionih puteva. "Što je topliji okean, one idu dalje. Vidimo da sve više njih ostaje kad temperatura padne", objašnjava turistički vodič Kejsi Fridet. Tokom 2021 godine, smrtnost morskih krava dostigla je rekordni nivo, oko 1100. Posle toga je došlo do pada, ali svake godine uginu na stotine njih. Ipak, ima nekih obećavajućih znakova. Direktorka akvarijuma Klirvoter, Monika Ros radi sa morskim kravama više od 30 godina. “Uočila sam da se populacija sve više vraća. To su domišljate životinje, sve dok su u blizini izvori hrane, prilagodiće se",kaže Ros. Jedan od ciljeva ovih tura je da se stvori svest o tim zaštićenim životinjama. Zvaničnici za zaštitu ribe i divljači kažu da se broj morskih krava u SAD povećava, a u januaru je savezna agencija za ribu i divljač odbila zahtev da se one proglase za ugroženu vrstu. https://www.glasamerike.net/a/florida-morske-krave-opstanak/8006956.html https://www.glasamerike.net/a/florida-morske-krave-opstanak/8006956.html Fri, 14 Mar 2025 00:24:51 +0100 AmerikaDruštvo voadigital@voanews.com (Valdija Baraputri) Sudari sa brodovima su uzrok najmanje 20 odsto smrtnih slučajeva morskih krava na Floridi svake godine. Ali, to nije jedina pretnja sa kojom se suočavaju ti nežni morski divovi https://www.glasamerike.net/a/amerika-morske-krave-ugrozena-vrsta/8006990.html https://www.glasamerike.net/a/amerika-morske-krave-ugrozena-vrsta/8006990.html Fri, 14 Mar 2025 00:21:34 +0100 Video voadigital@voanews.com (Valdija Baraputri)