Linkovi

Žena čuvara zoološkog vrta - priča o altruizmu u vreme Holokausta

  • Penelopi Pulu

Džesika Čestejn u filmu "Žena čuvara Zoo vrta"

Tokom Drugog svetskog rata, Zoološki vrt u Varšavi postao je utočište za Jevreje koji su se skrivali od progona nacista. Film rediteljke Niki Karo “Žena čuvara zoološkog vrta” je hronika istinite price u kojoj se naglašava krabrost i saosećajnost čuvara zoolođškog vrta Jana i Antonine Zabinski, bračnog para koji je rizikovao svoje i život svoga sina da zaštiti one koji su bili u opasnosti.

Idilični život Antonine i Jana Zabinskog, vlasnika Varšavskog zoološkog vrta, naprasno nestaje kada nacisti okupiraju Poljsku 1939. godine. Za vreme nacistilkog vazdušnog napada, većina njihovih životinja gine, a one koje prežive suočavaju se sa neizvesnom budućnošću.

Vođen pohlepom i požudom, nacistički oficir Luc Hek, kojeg tumači Danijel Brul, nudi svoju pomoć Antonini. Scenaristkinja Ejndžela Vorkman kaže da je Luc istorijska ličnost.

“Bio je Hitlerov glavni zoolog. Njegova porodica, mislim, I dalje gaji Hekovu stoku, a sve što kažemo o njemu u filmu je istina. Njemu se Antonina dopada, upao bi kod nje kad god mu se prohte. Kontrolisao ih je. Imao je veoma jake životinjske instinkte i mislim da je na neki način bio kao predator".

Iako se plašila Heka, Antonina Zabinski manipulisala je njegovim osećanjima kako bi ga ubedila da dozvoli da zoološki vrt nje i njenog supruga ostane otvoren i da radi kao farama za uzgoj svinja za nacističke vojnike. Pred Hekovim nosem, oni su krijumčarili Jevreje iz varšavskog geta u zoološki vrt i krili ih u tunelima za osoblje i podzemnim kavezima za životinje, za vreme rata.

Džesika Čestejn tumači ulogu Antonine, koja s velikom pažnjom neguje i životinje i ljude.

“Žena čuvara zoološkog vrta” je priča o Holokaustu iz ženskog ugla, kaže rediteljka Niki Karo, koja je u glumačkoj postavi i produkcijskoj ekipi imala uglavnom žene.

“Ženstvenost se često izjednačava sa slabošću. Međutim, lik Antonine pokazuje nam da možete istovremeno da budete i veoma nežni i veoma snažni”.

Antonina Zabinski spasila je oko 300 Jevreja, koristeći zoološki vrt kao usputnu stanicu. Tokom dana, oni bi se krili u podrumu zoološkog vrta, a noću bi izlazili čim bi je čuli kako svira klavir, što je bio njen signal njima da su nacistički čuvari otišli kućama.

Na premijeri u Muzeju Holokausta u Vašingtonu, scenaristkinja Ejndžela Vorkman rekla je da su, iako je njen scenario bio zasnovan na romanu Dajen Ekerman, u njemu prisutne i informacije iz njene porodične istorije.

“Vrlo sam emotivna zbog toga što se nalazim u ovom muzeju, jer sam ovde provela ogroman deo vremena dok sam pisala. Imam osećaj kao da su lica moje porodice na zidovima ovog muzeja. Čast je biti ovde. Mislim da je film divan”.

Džesika Čestejn je bila podjednako dirnuta atmosferom u muzeju. Kako je rekla za Glas Amerike, film šalje poruku i o aktuelnoj izbegličkoj krizi.

“Apsolutno da! Bila sam šokirana kada sam saznala da je porodici Ane Frank zahtev za američku vizu dva puta odbijen. Antonina je bila izbeglica. Rođena je i odrasla u Rusiji, a svoje utočište pronašla je u Varšavi, gde je posle stvorila bezbedno mesto i za druge. Nadam se da će ljudi pogledati film I biti inspirisani njenom saosećajnošću i dobrotom i da će uraditi šta mogu da pomognu drugima“.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG