Kakve bi mogle da budu dalje posledice odluke Medjunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova, po unutrašnju političku situaciju u Srbiji i širom sveta, za Glas Amerike komenatriše politički analitičar Džon Zavales.
Zavales: U pravnom smislu, mišljenje Medjunarodnog suda pravde predstavlja veoma usku, tehničku odluku, u kojoj je jednostavno predočeno da sama deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje zakona jer medjunarodno pravo ne sadrži eksplicitnu zabranu objavljivanja deklaracije o nezavisnosti, pošto ona sama po sebi ne uspostavlja status državnosti ili pravo entiteta na otcepljenje, već jednostavno predstavlja saopštenje o nameri autora. Dakle, tim mišljenjem se ne stvara osnova za priznavanje državnosti ili promenu statusa. U obrazloženju sud je ukazao da se nije bavio pitanjem stutusa i da nije izneo bilo kakve preporuke ili naredbe da zemlje priznaju nezavisnost Kosova. Medjutim, mišljenjem Suda se jasno stavlja do znanja da je rezolucija UN 1244 i dalje na snazi. Tom rezolucijom predvidja se rešenje postignuto pregovorima o visokom stepenu autonomije Kosova u okviru Srbije, dok se ne predvidjaju bilo kakve promene statusa bez odobrenje Saveta bezbednosti UN. Sa političke tačke gledista, Priština nastoji da prezentira mišljenje Međunarodnog suda pravde kao daleko širu podršku pravu Kosova na nezavisnost, i tako ga i tumači. Ipak, mišljenje Suda bi moglo da rezultira dodatnim priznavanjima nezavisnosti Kosova, i mislim da će zemlje koje će sada priznati Kosovo biti ustvari one koje su već razmišljale da to učine. Međutim, ne očekujem da će zemlje koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova promeniti svoj stav, tim pre što se mišljenje Suda tumači u izvesnom smislu i kao politička odluka.
Glas Amerike: Kakav uticaj bi odluka Suda mogla da ima na unutrašnju situaciju u Srbiji i širom sveta?
Zavales: Većina ljudi je bila iznenadjena odlukom suda, koja je uska, tehničke prirode i jednostrana. Srbija sada preduzima diplomatsku ofanzivu i apeluje na razne zemlje da ne priznaju nezavisnost Kosova. Argumenti Beograda su da mišljenje suda nije dalo odgovor na suštinsko pitanje statusa, da se fokusiralo na uska i tehnička pitanja, a da je ključno pitanje bilo preformulisano kako bi dalo mogućnost Sudu da donese svrsishodno mišljenje. Pristalice kosovske nezavisnosti tvrde da je Kosovo jedinstven slučaj i da prema tome ne predstavlja presedan. Medjutim, ironično je da je odluka Suda ignorisala dugo zagovarnu jedinstvenu prirodu kosovske nezavisnosti, pošto je deklaracija prihvaćena van rezolucije UN 1244, čime je dato opšte pravo - bilo gde i bilo kojoj manjini - da jednostrano proglasi nezavisnost. Mislim da će se to odraziti i na druge secesionističke pokrete. Šta bi sada, recimo, moglo da spreči Kurde u Iraku, Baskijce u Španiji i druge etničke grupe da objave deklaraciju o nezavisnosti, što bi moglo da dovede u pitanje stabilnost medjunarodnih odnosa i medjunarodnog prava.