Linkovi

Zalivske monarhije hvataju korak s vremenom

  • Henri Ridžvel

Lideri zalivskih zemalja na samitu Saveta za saradnju u Perijskom zalivu u Dohi, 9. decembra 2014.

Lideri zalivskih zemalja na samitu Saveta za saradnju u Perijskom zalivu u Dohi, 9. decembra 2014.

U zemljama Persijskog zaliva 60 odsto populacije je mlađe od 30 godina, tako da je razlika između vremešnih monarha i takozvane "Tviter generacije" ogromna.

Dok su nemiri, poznati kao Arapsko proleće, 2011. zahvatili Bliski istok i zemlje severne Afrike, zemlje Arabijskog poluostrva, poznate i kao Zalivske ili zemlje Persijskog zaliva, su uglavnom ostale pošteđene. Međutim, postoje indikacije da su zalivske monarhije izgubile kontakt sa mlađom generacijom, a da pad cena nafte uništava tradicionalnu ekonomsku ravnotežu izmedju države i naroda.

Policija je u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, mesecima proganjala crtače grafita. U januaru, vlasti su našle rešenje i na javnim mestima obezbedile prostor i boje, za ulične umetnike.

Ali za razliku od većine grafita koji predstavljaju neku vrstu bunta, ovi crteži imaju za cilj da prikažu odanost novom kralju Salmanu bin Abdulazizu al Saudu.

“Nadamo se da će to se to dopasti i stanovnicima Džede i kralju, naravno. Neka ga Bog štiti i nadamo se da će nas posetiti”, kaže Abdul Hasan, ulični umetnik.

Stanovnici Arabijskog poluostrva iskreno uvažavaju svoje monarhije, kaže direktor zalivskih studija na Univerzitetu u Kataru, Abdulah Babud.

“Oni ih iskreno poštuju i vole. Ali kada dođe do toga da kraljevske porodice ne idu u korak sa vremenom, ili ne sprovode reforme, onda nastaju teški problemi.”

Problem je buknuo u Bahreinu, zbog sektaških napetosti koje su dovele do protesta oko osnovnih ljudskih prava. Širom Arabijskog poluostrva, mlađe generacije vrše pritisak da se promeni tradicionalna politika, kaže Džejn Kininmont iz Četam Hausa.

“Mladi imaju veoma različito viđenje demokratije i uloge religije. Oni očekuju i zahtevaju veći uticaj na njihov politički i socijalni razvoj.”

U zemljama Persijskog zaliva 60 odsto populacije je mlađe od 30 godina, tako da je razlika između vremešnih monarha i tzv Tviter generacije ogromna, kaže Abas Alavati novinar iz Dubaija.

“Internet nam je omogućio slobodu izražavanja što ranije nije bilo upražnjavano. Mnoge Zalivske zemlje nisu bile u stanju da to prihvate.”

Ekonomski pritisci su ogromni. Četam Haus je izračunao da bi cena za barel nafte u tri, od šest zalivskih zemalja, trebalo da bude 100 dolara da bi mogle da balansiraju budžet. Međutim, cena nafte je pala na polovinu. U Saudijskoj Arabiji na primer, rast populacije znači da ima manje raspoloživog novca za stanovništvo.

“Jedan od prvih poteza, novog kralja, kada je stupio na položaj, bio je da najavi nove izdatke za javne projekte od oko 32 milijarde dolara, što je oko 5 odsto Društvenog bruto proizvoda, što ukazuje na praksu kratkoročnih rešenja, kada vladari pokušavaju da primenom ekonomske politike rešavaju političke probleme”, navodi Džejn Kininmont.

Građani zahtevaju veće slobode, od žena koje traže pravo da voze, do blogera poput Raifa Badavija iz Saudijske Arabije, koji zahteva veću političku slobodu. Ukoliko monarhije žele da prežive, moraće da idu u korak sa vremenom, kaže Abdulah Babud.

“Ljudi na Arabijskom poluostrvu ne žele revoluciju, posebno kada su takvi pokušaji propali u drugim arapskim zemljama. Oni traže postepeni razvoj efikasnije vlade i državne uprave koje će to moći da sprovedu.”

A posmatrači kažu, da brzina promena ne ide u korak sa brzinom demografskih i ekonomskih promena koje se dešavaju širom regiona.

XS
SM
MD
LG