Linkovi

Zagađenje čovekove sredine ubije 1,7 miliona dece svake godine

  • Lisa Šlajn

Arhiva - Ljudi nose zaštitne maske tokom dana sa jakom zagađenošću u Šangaju, Kina, 19. januara 2017. ( REUTERS/Aly Song - RTX23567)

Arhiva - Ljudi nose zaštitne maske tokom dana sa jakom zagađenošću u Šangaju, Kina, 19. januara 2017. ( REUTERS/Aly Song - RTX23567)

Zagađenje čovekove okoline ubije jedno od četiri deteta ispod uzrasta od pet godina, svake godine, što je 1,7 miliona dece širom sveta.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorila je da će smrtnost dece porasti dramatično, ukoliko se ne preduzmu akcije kako bi se smanjio rizik po čovekovo okruženje.

WHO ispituje uticaj štetne okoline na smrtnost dece i prelaže rešenja u dve studije, "Nasleđivanje održivog sveta: Atlas zdravlja dece i čovekove okoline" i izveštaj kompanije, "Nemoj zagaditi moju budućnost! Uticaj čovekove okoline na zdravlje dece."

Autori se slažu da je zagađenje vazduha najveći ubica i da je odgovorno za 6,5 miliona preranih smrti svake godine, uključujući i 600.000 smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina.

Margaret Čan, generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije, napominje da su mala deca pod najvećim rizikom da umru od zagađene okoline zbog "njihovih organa u razvoju i imunološkog sistema, kao i malih tela i disajnih puteva".

Iako se naveći broj ovih slučajeva smrti kod dece događa u zemljama u razvoju, Marija Neira, direktorka Odelenja za javno zdravlje, čovekovu okolinu i društvenu zdravrstvenu opredeljenost u WHO, kaže za Glas Amerike (VOA) da je zagađenje vazduha zajednički problem bogatih i siromašnih zemalja.

"Možete biti vrlo bogato dete, vaši roditelji vrlo bogati, ali ako živite na takvom mestu, u gradu koji je vrlo zagađen, onda vrlo malo toga možete da uradite, jer svi moramo da dišemo".

"Prema tome, bilo da ste bogati ili siromašni, vi i dalje morate da dšete i to je vrlo opasno. Zagađenje je posvuda", rekla je ona.

WHO izveštava da su najčešći uzroci smrtnosti kod dece starosti od jednog meseca do pet godina diareja, malarija i zapalenje pluća.

"To je sve vrlo mnogo izazvano zagađenjem vazduha, vode i higijenom, koje su neadekvatni, ali i prenosiocima zaraze, poput komaraca oko kuća i u zajednicama", kaže Anet Prus-Ustun, naučnica u Odelenju za javno zdravlje i čovekovu okolinu u WHO.

"To su pretežno problemi zemalja sa malim i srednjim prihodima, izuzev zagađenja vazduha, kojim su pogođena i deca u zemljama sa visokim prihodima", kaže ona. "Ali, u takvim zemljama ne umiru od toga, jer sistem javnog zdravlja preuzme brigu o njima na vreme".

WHO izveštava da akcije koje uključuju obezbeđivanje čiste vode i sanitarija, ograničeno izlaganje otrovnim hemikalijama i unapređenje upravljanja otpadom, mogu da spreče mnoge smrti izazvane uticajima čovekove okoline.

Marija Neira navodi pristup čisim gorivima kao jednu od najvažnijih intervencija.

"Gotovo polovina svetske populacije koristi prljava goriva za kuvanje, grejanje i osvetljenje kod kuće. I to onda utiče vrlo mnogo na majke koje ostaju kod kuće i kuvaju, ali i na decu koja su oko svojih majki - ona su takođe izložena".

Neira kaže da bi obezbeđvanje čiste energije i čistih goriva domaćnstvima donelo ogromne benefite za zdravlje dece i ostalih.

Pored ovih, decenijama starih tradicionalnih pretnji, ona upozorava i na rastuće opasnosti po čovekovu okolinu, poput elektronskog otpada koji predstavlja veliku opasnost po decu.

"Većina naših starim računara i elektronskih uređaja završava na nekim mestima na afričkom kontinentu gde onda dovedete grupu mama da odvajaju određene delove iz tog materijala, posebno teške metale kako biste ih reciklirali i napravili nešto dolara", kaže ona. "Problem je što te majke dođu sa svojom decom".

Ona dodaje da izlaganje dece otrovima može dovesti do umanjenja inteligencije, umanjenja pažnje, oštećenja pluća i raka.

Prognoze govore da će se elektronski i električni otpad uvećati za 19 odsto između 2014. i 2018. godine, do 50 metričkih tona 2018.

WHO takođe upozorava da će rast temperatura, izazvan klimatskim promenama i rastom nivoa ugljendioksida, uvećati sadržaj polena u atmosferi, rezultirajući povećanjem broja slučajeva astme kod dece.

Zdravstvena organizacija poziva na veću akciju kako bi se smanjila unutrašnja i spoljna zagađenja, pasivno pušenje, nebezbedna voda i sanitarije i neadekvatna higijena.

WHO upozorava da štetno izlaganje zagađenju okoline može započeti još u majčinoj utrobi i da može voditi ka "povećanom riziku hroničnih respiratornih bolesti, astme, bolesti srca, moždanom udaru i raku" kasnije u životu.

XS
SM
MD
LG